Википедија:Stilski priručnik

Ovaj stilski priručnik (SP) pomoći će vam da naučite osnove stila i opšte stilske smernice onlajn-enciklopedije.

Osnovne smernice

• Ne pišite VELIKIM SLOVIMA. Stilski i estetski izgleda ružno.
• Ne pisite osisanom latinicom. Nije u skladu s pravopisom.
• Veoma je važno da ostavljate razmak (belinu) posle tačke i zapete.
• Podebljajte samo prvo pominjanje teme članka i sinonime te reči.
• Iskosite imena knjiga, časopisa, video-igara, muzičkih kompozicija, muzičkih albuma, pesama, publikacija itd. (detaljnije)
• Dodajite viki veze. One pomažu čitaocu da razume kontekst. Naravno, nemojte da preterujete. Ponavljanje jedne veze više od 2 puta je suvišno. (detaljnije)
• Ne stavljajte spoljašnje veze (veze do drugih veb-stranica) u sadržinu članka. Njima je mesto u odeljku == Spoljašnje veze == (detaljnije)
• Kada pišete o prošlim događajima, nemojte koristiti narativni prezent (Luka započinje, Milica pristupa), već koristite perfekat (Luka je započeo, Milica je pristupila).
• Ne veličajte temu članka, samo iznosite činjenice. Umesto pisanja da je neko „legenda” ili „vodeći ekspert” u uvodu članka, bolje je napisati po čemu se to ističe (ili ko temu smatra legendom ili vodećim ekspertom ako je značajno i ako postoje pouzdani izvori koji potvrđuju tu činjenicu).
• Pišite neutralno. Sadržaj članka ne treba da bude upućen nikome. Umesto: Draguljima možete započinjati turnire i kupovati… napišite: Igrač draguljima može započinjati turnire i kupovati… ili: Draguljima se mogu započinjati turniri i kupovati…
• Poštujte pravopis i izbegavajte greške. Sadržaj članka mora da bude u skladu sa Pravopisom srpskog jezika (iz 2010. ili noviji). (detaljnije)
  • Vlastite imenice (imena i prezimena, nadimci, imena građevina, pripadnika naroda, kontinenata, država, naseljenih mesta, imena mora, reka, jezera, planina, ulica, trgova i praznika, nazivi ustanova, preduzeća, društava, knjiga, časopisa, novina, književnih dela) pišu se velikim početnim slovom.
  • Pridevi koji se završavaju na -ski, -ški i -čki pišu se malim početnim slovom.
  • Pravilan format datuma u tekstu: 14. novembar 2024. (detaljnije)
  • Koristite resičaste navodnike („ ”) i resičaste polunavodnike (’ ’), ne prave navodnike (" ") i prave polunavodnike (' ').
  • Tačkom se označavaju hiljade (500.000 — petsto hiljada), a zarezom decimale (5,43% — pet zarez četrdeset tri posto).
  • Transkribujte (prilagođavajte) imena i prezimena i toponime koji dolaze iz stranih jezika. (detaljnije)
  • Još pravopisnih smernica

---

Stilska pravila

Stilski priručnik

Dodatni priručnici

Skraćenice Biografije Velika slova Datumi i brojevi Naslovi Veze Matematika Izgovor Bratski projekti Imena

Priručnici za članke

Višeznačne odrednice

Ostali priručnici

Kako se menja strana Uputstvo za izgled Naslovi Kategorizacija Kategorizacija biografija Citiranje Objasnite žargon Fusnote Vodič za pisanje boljih članaka Spiskovi Muzički primeri Pravila imenovanja Uputstvo za slike Delovi Tehnički termini i definicije Reči za izbegavati Pisanje o izmišljenim likovima

• Prikaži PDF datoteku s najčešćim greškama

Redosled odeljaka

Kratak članak treba da ima makar uvod i reference. Evo kako treba da izgleda redosled odeljaka kod dužih članaka:

1. Pre uvoda
   1. Gornje napomene
   2. Šabloni za brisanje ili zaštitu
   3. Šabloni za održavanje
   4. Infokutije
   5. Gornje navigacijske kutije
2. Sadržina (telo)
   1. Uvod
   2. Odeljci s tekstom i slikama
3. Dodaci
   1. Dela ili publikacije (samo za biografije)
   2. Vidi još
   3. Napomene
   4. Izvori ili Reference (obe varijante su dozvoljene)
   5. Literatura (koja je korišćena u izradi članka)
   6. Dodatna literatura (koja nije korišćena u izradi članka)
   7. Spoljašnje veze
4. Krajnje dno
   1. Istorijske ili geografske kutijice
   2. Donje navigacijske kutije
   3. Normativna kontrola
   4. Pripadajući portali (isključivo u formi portalbara, izuzev kategorija, gde se koristi šablon portal a ne portalbar)
   5. Koordinate (ako nisu navedene u infokutiji)
   6. {{sjajan članak}}, {{dobar članak}} ili {{izabrani spisak}} (tamo gde je članak izabran)
   7. Šabloni za klice
   8. Sortiranje
   9. Kategorije

Formatiranje teksta

Vidi još: Vikipedija:Formatiranje teksta

Podebljan tekst

Podebljani tekst se koristi prilikom prvog pominjanja imena teme i njenih sinonima. Može se naći i u nekim matematičkim formulama (Q). Izbegavajte da ga koristite radi naglašavanja u drugim slučajevima.

Iskošen tekst

Iskošen tekst se koristi za pisanje imena dela, publikacija, video-igara, pesama, muzičkih kompozicija, časopisa, novina i latinskih imena, gde se obično u pisanju koriste navodnici. Koristi se i za matematičke promenljive (x, y), kao i kada se upućuje na neki drugi članak (v. Demografija Rusije) — može se koristiti i šablon {{crossreference}} u takvim primerima.

Ostalo

Ostale tipove formatiranja tekstova, poput povećanja ili smanjenja veličine slova, podvlačenja, precrtavanja ili bojenja, ne treba koristiti u člancima.

Naslov i odeljci

Vidi još: Vikipedija:Naslov i odeljci

Sve pravopisne i tipografske smernice primenjuju se i na naslove i odeljke. Evo još nekih:

Naslov

Glavna stranica: VP:NASLOV

• Naslov bi trebalo da bude ime teme koje predstavlja ravnotežu između preciznosti, sažetosti i doslednosti s naslovima srodnih članaka.
• U nekim slučajevima je potrebno iskositi ceo naslov ili deo naslova. Pravilno: Škola javne politike i administracije Džozef R. Bajden Mlađi. Nepravilno: Škola javne politike i administracije Džozef R. Bajden Mlađi. Kako biste iskosili naslov, dodajte šablon {{искошен наслов}} na vrh članka.
• U većini slučajeva ne treba da se završava tačkom ili drugim znakom interpunkcije.
• Ako se u naslovu nalaze navodnici („”), možete napraviti preusmerenje koristeći ravne navodnike (")

Odeljci

• Odeljak prvog stepena (= Ime =) nikada se ne treba koristiti u člancima.
• Više odeljaka ne bi trebalo da imaju isto ime.
• Imena odeljaka ne smeju da sadrže veze, slike ili ikonice, fusnote ili prilagođene fontove.
• Imena odeljaka treba da budu što kraća, pa izbegavajte da pominjete ime teme. Pravilno: == Karijera ==, nepravilno: == Njena karijera ==, == Sofijina karijera ==.
• Ne formulišite odeljke kao pitanja. Pravilno: == Upotreba ==, nepravilno: == Gde se koristi? ==

Reči na koje treba obratiti pažnju

Vikipedija nije cenzurisana i nema cenzure u smislu zabrane korišćenja reči. Međutim, pojedine reči moraju se koristiti pažljivo jer mogu da dovedu do pristrasnosti.

• Hvaljenje: legendaran, sjajan, odličan, genijalan, prestižan, čuven, slavan, nagrađivan, neprikosnoven, vrhunski, neverovatan, briljantan, uspešan, poznat, ugledan, renomiran, svetske klase, izvanredan, uvažen, vodeći, istaknut, značajan, znamenit, virtuozan, cenjen, častan, fenomenalan, neviđen, jedinstven, superioran…

Uz reči hvaljenja trebalo bi da bude naveden pouzdani izvor u kome je subjekat pohvalio osobu tim epitetom ili frazom (kod fraza koristite navodnike).

• Sporne etikete: kultan, rasistički, perverzan, seksistički, homofobičan, transfobičan, šovinistički, mizoginistički, veliko-, sekta, agresivan, zloglasan, fundamentalistički, jeretički, ekstremistički, denijalistički, teroristički, borac za slobodu, netrpeljiv, zadrt, mitski, neonacistički, pseudo-, kvazi-, nadri-, kontroverzan…

Uz sporne etikete trebalo bi da bude naveden pouzdani izvor u kome je subjekat nazvao osobu tim epitetom (kod fraza koristite navodnike).

• Izražavanje sumnje: navodan, tobožnji, takozvan (tzv.), kao i upotreba navodnika („”)…

Izbegavajte upotrebu ovoga u najvećem broju slučajeva.

• Editorijal: treba imati u vidu da, važno je napomenuti/istaći/naglasiti da, treba se napomenuti/istaći/naglasiti da, zanimljivo/interesantno je da, zapravo, u stvari, jasno je da, bez sumnje, srećom, na svu sreću, nažalost, naravno, tragično, užasan, prerano, uprkos tome, bez obzira na to, ipak, štaviše, čak…

Izbegavajte upotrebu ovoga u najvećem broju slučajeva.

• Sinonimi za „reći”: otkriva, ukazuje, pojašnjava, izlaže, objašnjava, obrazlaže, pronalazi, napominje, posmatra, insistira, spekuliše, pretpostavlja, priznaje, ističe…

Izbegavajte upotrebu ovoga u najvećem broju slučajeva.

• Eufemizmi: napustio nas je, zaobilazi istinu, elegantno popunjena, osoba sa posebnim potrebama, spavati zajedno, ići u krevet, napustio nas je (zauvek), otišao na onaj svet, izdahnuo je, zaspao je večnim snom, ispustio dušu, laka žena, korekcija cena, materijalna oskudica, obustava rada…

Izbegavajte upotrebu ovoga u najvećem broju slučajeva.

• Idiomi: vrh ledenog brega, ustati na levu nogu, mirođija u svakoj čorbi, mirna Bosna, mačji kašalj, malo sutra, mala nužda, kap koja je prelila čašu, kao grom iz vedra neba, kad na vrbi rodi grožđe, izmišljati toplu vodu, igla u plastu sena, gurati pod tepih, beli svet, babe i žabe, čitati između redova, crna ovca, spustiti, toliko, ubiti dve muve jednim udarcem…

Izbegavajte upotrebu ovoga u najvećem broju slučajeva.

• Neodređeno pripisivanje: neki ljudi kažu, neke osobe tvrde, mnogi akademici navode, veruje/smatra se da, mnogi misle/osećaju da, stručnjaci izjavljuju, često se izveštava o, uveliko se misli da, istraživanja su pokazala, nauka kaže da, naučnici tvrde, često se kaže da, prema mnogima, naučno je dokazano…

Napišite ime subjekta koji je to rekao pružajući pouzdani izvor.

• Relativne vremenske odrednice: nedavno, u poslednje vreme, trenutno, danas, do danas, u današnje vreme, pre 20 godina, ranije, u prošlosti, tradicionalno, ovog meseca, ove godine, ove zime, ovog proleća, ove jeseni, ovog leta, prošlog… sledećeg/idućeg…, juče, sutra, u budućnosti, uskoro, sada, prekjuče, prekosutra…

Naznačite datum.

• Relativne mesne odrednice: u našoj državi, ova država/zemlja, kod nas, ovde, tamo, negde.

Napišite ime zemlje, odnosno mesta o kome je reč.

---

Pored svega navedenog, trebalo bi izbegavati floskule i lasičji govor.

Veze

Vidi još: Vikipedija:Veze

Veze se dele na unutrašnje (viki veze) i spoljašnje.

Viki veze

Viki veze ili unutrašnje veze omogućavaju čitaocu da razume kontekst reči.

• Dodajite viki veze samo ka važnim i čitaocu možda nepoznatim (tehničkim) terminima. Veze ka svakodnevnim terminima (reka, cvet), čestim mernim jedinicama (kilometar, sekunda) i zanimanjima (glumac, pevač) u većini slučajeva su suvišne i mogu otežati čitanje članka.

• Pazite kuda vode. Izbegavajte unutrašnje veze ka višeznačnim odrednicama jer mogu da zbune čitaoca.
• Korišćenjem tarabe (#) možete dodati vezu ka odeljku nekog članka — [[Вода#Аномалија_воде]].
• Ne postavljajte ih u naslovima. Umesto njih, koristite šablone {{glavni}} i {{takođe pogledajte}}
• Ne dodajite viki veze u podebljanim delovima teksta.
• Ne linkujte nacrte, eseje, vikiprojekte i stranice u korisničkom prostoru u člancima.

Spoljašnje veze

Spoljašnje veze su veze ka veb-stranicama koje nisu korišćene kao reference u članku.

• Ne postavljajte spoljašnje veze u okviru sadržine (tela) članka. Njima je mesto u odeljku == Спољашње везе ==.

Pravopis

Vidi još: Vikipedija:Pravopis

Možete pisati ćirilicom i latinicom, ekavskim i ijekavskim izgovorom. Svejedno je. Najvažnije je da ne pišete osisanom latinicom. Slede neke česte pravopisne greške.

Veliko slovo

Piše se kod:

• imena i prezimena (Luka, Sofija, Jovanović, Petrović);
• nadimaka ili atributa uz lično ime (Dušan Silni, Ričard Lavljeg Srca, Petar Veliki);
• imena pripadnika naroda (Srbin, Rus, Mađar, Grk);
• imena stanovnika gradova, krajeva, zemalja, država, kontinenata (Novosađanin, Piroćanac, Nišlija, Bačvanin, Balkanac, Evropljanin);
• imena kontinenata, država, naseljenih mesta (sve reči; Sarajevo, Novi Sad, Mali Mokri Lug, Crna Gora, Južna Amerika);
• imena gradskih četvrti (samo prva reč; Banovo brdo, Lisičiji potok);
• imena mora, reka, jezera, planina i drugi toponimi (samo prva reč; Dunav, Fruška gora, Plitvička jezera, Jadransko more, Balkansko poluostrvo);
• imena ulica i trgova (samo prva reč; Studentski trg, Železnička ulica, Beogradska ulica);
• imena praznika (samo prva reč; Božić, Vaskrs, Đurđevdan, Nova godina, Prvi maj);
• naziva ustanova, preduzeća, društava (samo prva reč; Matica srpska, Beogradsko dramsko pozorište, Srpsko pevačko društvo);
• naziva knjiga, časopisa, novina, književnih dela (Opšta enciklopedija, Naš jezik, Borba, Na Drini ćuprija, Svet kompjutera);
• prisvojnih prideva na -ov, -ev, -in (Markov, Milošev, Lukin, Miličin).

Ne piše se kod:

• prisvojnih prideva na -ski, -ški, -čki (beogradski, srpski, evropski, češki, američki);
• titula (car, kralj, aga, beg).

Crta ili crtica

U srpskom jeziku postoje crta i crtica.

• Crtica se koristi kao spojni znak (75-godišnji, 500-godišnjica, SOŠ-u, UNESCO-u, UNICEF-om, veb-sajt, radio-aparat, audio-zapis, video-snimak).
• Crta zamenjuje predloge od i do i označava neku (ko)relaciju (1914—1918, Dunav—Tisa—Dunav, sporazum Cvetković—Maček, Zvezda i Partizan — domaćini turnira).

Tačka ili zarez

Tačka i zarez često se mešaju prilikom pisanja brojeva.

• Tačka se koristi za obeležavanje hiljada (1.000.000, 500.000).

Napomena: Tačka se ne piše u četvorocifrenim oznakama godina iza cifre koja označava hiljade: Pravilno: Godine 1939. Nepravilno: Godine 1.939.

• Zarez (zapeta) se koristi za decimale (4,23%, 143,5).

Navodnici

• Koristite resičaste navodnike („”) i resičaste polunavodnike (’), ne prave navodnike (") i prave polunavodnike (').
• Na Vikipediji upotreba navodnika je sužena. Koriste se isključivo za citiranje tuđeg teksta. Imena publikacija, video-igara, pesama, muzičkih kompozicija, časopisa, novina i latinskih imena pišu se iskošeno.

Datumi

• Pravilan format datuma u tekstu: 14. novembar 2024.

Napomena: Kada se posle tačke iza godine nađe neki drugi znak interpunkcije (poput zapete, crte ili zatvorene zagrade), tačka se izostavlja. Npr. (2017—2020).

Napomena: Ne počinjite rečenicu cifrom, već umetnite ispred „Godine …”, odnosno „Dana …” ili promenite redosled reči.

• Pravilan format datuma u referencama: 14. 11. 2024.

Enklitika

Važne smernice vezane za enklitiku:

• Nenaglašeni oblici pomoćnih glagola „biti” i „hteti” ne mogu se naći posle zapete ili zatvorene zagrade: Vuk Stefanović Karadžić (Tršić, 6. novembar 1787 — Beč, 7. februar 1864) bio je srpski…
• Nenaglašeni oblici pomoćnih glagola „biti” i „hteti” mogu se (ali ne moraju nužno) nalaziti u postverbalnom položaju tek posle tročlane ili glomaznije sintagme: Litosfera planete Zemlje podeljena je na nekoliko krutih tektonskih ploča.

Transkribovanje

Transkribovanje (adaptacija) predstavlja prilagođeno pisanje stranih reči. Obavezno transkribovati:

• strana lična imena (Blejk, Berns, Šernstet, Žan, Molijer, Grigorij, Vespuči, Fransisko…);
• geografska imena, toponime (Misisipi, Grosengotern, Stokholm…).

Transkripcije se zasnivaju na zvaničnim pravilima dostupnim u Pravopisu. Pravila za svaki jezik preneta su na Vikipediju i možete ih pronaći ovde.

Pravila za imena pesama

Sledeća pravila se primenjuju pri pisanju imena pesama u člancima:

• imena pesama se uvek ostavljaju u svom izvornom obliku (primer: In corpore sano je pesma Konstrakte; ne Ин корпоре сано);
  • imena pesama napisana na srpsko-hrvatskom, slovenačkom ili makedonskom se pišu onim pismom na kom je napisan ostatak članka (primer: Цвет з југа је песма словеначке певачице Аленке Готар; ne Cvet z juga је песма словеначке певачице Аленке Готар);
  • ukoliko naslov nije na pismu koje se piše latinicom ili ćirilicom, naslov se piše romanizovano (primer: 露営の歌 bi se u naslovu članka pisalo kao Roei no Uta, a u uvodniku kao 露営の歌 (Roei no Uta));
• ime pesme sme da se prevede na srpski jezik u formi „In corpore sano (lat. У здравом телу) je pesma Konstrakte.”, ali samo ako je ispunjen jedan ili oba od sledećih uslova:
  • ako za prevod postoji referenca;
  • ako je za razumevanje članka neophodno da se prevod uključi u članak (primer: We Don't Wanna Put In (prev. Ne želimo da damo, igra reči na We Don't Wanna Putin, prev. Ne želimo Putina) je diskvalifikovana zbog svoje političke prirode).

Skraćenice

• Obavezno navedite šta skraćenica znači pri prvoj upotrebi (primer: Evropska unija (EU) je donela rezoluciju. EU je potom istu objavila).

Slike i ikonice

Slike

Vidi još: Vikipedija:Slike

• Svaka slika u članku treba da se nalazi na početku odeljka drugog stepena (== Име ==).
• Izbegavajte da postavljate tekst između dve slike jedne do druge (kako ne biste napravili „sendvič”).
• Ako ima mnogo slika u članku, možete ih uvrstiti u galeriju.
• Napišite opis slike kako biste objasnili važnost slike u članku. Opisi bi uvek trebalo da počnu velikim početnim slovom.
• Koristite |алт= da biste objasnili izgled slike slepim osobama.
• Ne upućujte čitaoce na sliku tekstom levo, desno, iznad, ispod jer položaj slike nije isti na svim uređajima.
• Ne preporučuje se manuelno određivanje veličine slika u okviru članka i infokutije. Manuelno određivanje veličine slika se smatra adekvatnim u slučajevima kada je fotografija loše rezolucije ili kada postoji drugi relevantan razlog koji su utvrdili urednici tokom rada.
• Kada se manuealno određujue veličina slike/fotografije u okviru članka, nikada ne bi trebale da budu veće od maksimalno 250p, sa izuzetkom panorama.

Ikonice

Osnovna pravila

• Ne zamenjujte tekst ikonicama jer nije pristupačno. Pojedini veb-pregledači ne mogu da učitaju ikone.
• Nikako ne koristite ikonice u okviru samog teksta članka.
• Generalno izbegavajte korišćenje ikonica u infokutijama, naročito zastava.

Biografski članci

• Nikada ne koristite ikone (zastave) u biografskim člancima za označavanje mesta rođenja, smrti, državljanstva.
• Ne koristite ikone za članke ili liste o genocidima i zločinima. Zastave su obično loše ili pojednostavljeno predstavljanje strana u takvim sukobima i malo pomažu u razumevanju. Preterano provokativan ili zapaljiv kontekst zastava u takvim člancima nadmašuje svaku vrednost koju bi mogli imati.
• U slučajevima emigracije ili perioda boravka u inostranstvu, nemojte koristiti zastavu zemlje boravka osim ako osoba nije stekla zakonito državljanstvo.
• Ako je državljanstvo ličnosti pravno promenjeno zbog promene političkog uređenja ili granica, upotrebite istorijski ispravnu oznaku zemlje, a ne kasniju, i možda u tekstu navedite novi naziv zemlje, na primer Beograd, Jugoslavija (danas u Srbiji); takođe bi bilo najbolje izbegavati korišćenje bilo koje zastave uopšte.
• U slučaju odricanja državljanstva neke zemlje, nemojte koristiti zastavu i ime te bivše zemlje da biste označili nacionalnost subjekta članka; ako se zastava uopšte koristi, koristite zastavu potonje nacionalnosti.
• Izbegavajte upotrebu zastavice, posebno da biste predstavili tačku gledišta, koja će verovatno izazvati uredničku kontroverzu oko političkih ili drugih činjeničnih pitanja biografije.
• Ne koristite lični ili porodični grb kao zamenu za oznaku nacionalnosti, vojne službe i tome slično.

Pravilna upotreba

• U infokutijama vojnih lica (insignije odreda ili vojske) i vojnih konflikta. Primer bi mogao biti članak o nekoj poznatoj bitki u kojoj su učestvovale brojne snage sa poznatim zastavama; takve zastavice se mogu koristiti u tabelama sažetka kako bi bilo jasnije o kojoj se sili govori.
• Za članke o brodovima, ikone za Međunarodni signalni kodeks i zastave brodova su dozvoljene.
• Za sportska takmičenja, kako bi se označila reprezentacija igrača, ne i nacionalna pripadnost. Ukoliko igrač nastupa za određenu državotvorni deo unutar kompleksnih državnih uređenja (na primer Engleska, kao konstitutivna država Ujedinjenog Kraljevstva), preporučuje se upotreba zastave konstitutivne države, osim ukoliko ne postoji konsenzus urednika za drugačije postupanje.
• Upotreba ikona u tabeli, kada je prethodno objašnjena ili naglašena svrha ikonica. Vidi primjer
• Članci iz oblasti geografije – na primer, naselja i administrativne podele – mogu imati zastave zemlje i administrativne podele prvog nivoa u infokutijama. Međutim, određeni geografski članci – na primer, kontinenti, ostrva, planine, doline, reke, jezera, močvare, itd. – ne bi trebale da sadrže zastave.

• Za skretanje pažnje urednicima o (ne)pravilnoj upotrebi ikonica, postavite {{Ikonice}} na njihovoj SZR.

Potpisi

Iako se u raspravama na stranicama za razgovor potpisujete (na kraju poruke dodajte: ~~~~), članci koje izradite ne bi trebalo potpisivati.

Naslovna stranica

Izgled naslovne stranice

• Na računaru ili laptopu, s leve strane naslovne stranice nalaze se šabloni za sjajan članak, dobar članak i izabrani spisak, dok se sa desne strane nalaze šabloni: Nedavni događaji, Na današnji dan i Zanimljivosti. Odmah ispod se nalazi prostor za izabranu sliku i potom, ispod, tri kutijce koje urednicima objašnjava šta je Vikipedija, kako se vrše Doprinosi i ko čini Zajednicu urednika. Na samom dnu naslovne stranice su navedeni srodni projekti, kojima rukovodi Zadužbina Vikimedije.
• Da bi se redosled segmenata naslovne stranice izmenio, potrebno je pokrenuti zvaničnu raspravu te glasanje i postići potrebni konsenzus urednika za promenu.

Trake povodom važnih događaja

Na naslovnoj stranici Vikipediji na srpskom jeziku se za pojedine dane značajnih događaja i „dana svesti” postavlja traka na naslovnoj strani projekta, čije uključivanje u prostor naslovne stranice traje 24 časa.

Predlaganje drugih, dodatnih simbola odnosno obeležavanja pojedinačnih događaja se vrši na Vikipedija:Trg/Ideje. Izjašnjavanje o (ne)usvajanju novih komemorativnih traka traje barem sedam dana i simbol će biti uključen na naslovnoj stranici ukoliko postoji nedvosmislen prethodni konsenzus urednika za isticanje simbola.

Trake koje se anuelno ističu jesu:

• 
  Traka povodom Dana Republike Srpske 19. 1. i Sretenja 15. 2.
• 
  Traka povodom Dana pobede nad fašizmom 9.5
• 
  Traka povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja 10. 10.
• 
  Traka povodom Dana primirja 11. 11.
• 
  Traka povodom svetskog Dana borbe protiv HIV-a 1. 12.