Википедија

Biker Bü 181 Bestman

Biker Bü 181 Bestman (nem. Bücker Bü 181 Bestmann) je nemački školski jednomotorni, jednokrilni, niskokrilni, dvosedi avion mešovite konstrukcije, koji je služio za osnovnu obuku pilota za vreme i neposredno posle Drugog svetskog rata[1].

Biker Bü 181 Bestman

Avion Biker Bü 181 Bestman
Opšte
Namena školski, trenažni, sportski
Posada 2
Zemlja porekla  Treći rajh
Proizvođač Bücker Flugzugbau GbmH
Prvi let februar 1939.
Početak proizvodnje 1940.
Uveden u upotrebu 1940.
Status neaktivan
Prvi korisnik Luftwaffe
Broj primeraka više od 3.600
Dimenzije
Dužina 7,85 m
Razmah krila 10,60 m
Visina 2,05 m
Površina krila 13,50 m²
Masa
Prazan 480 kg
Normalna poletna 750 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 x Hirth HM 504
Snaga 1 x 77 kW
Performanse
Brzina krstarenja 195 km/h
Maks. brzina na H=0 215 km/h
Dolet 800 km
Plafon leta 5.000 m
Brzina penjanja 165 m/min
Biker Bü 181 Bestman D-EKYF
Kokpit aviona Biker Bü 181 Bestman
Motor Hirth HM 500A aviona Biker Bü 181 Bestman
Švedski SK-25-(Biker Bü 181 Bestman)
Češki Zlin Z-381-(Biker Bü 181 Bestman)
Motor Walter Minor 4 aviona Zlin Z-381-(Biker Bü 181 Bestman)
Egipaski Gomhouria Mk6 (Biker Bü 181 Bestman)

U toku rata ovaj avion je koristilo Zrakopolovstvo NDH a posle rata Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo.

Projektovanje i razvoj

uredi

Avion Biker Bü 181 Bestman je zamišljen kao sportski avion opšte namene. Konstruisao ga je švedski inženjer Anders J. Andersonom (Anders J. Andersson) koji je bio šef konstrukcionog biroa Bücker Flugzugbau GbmH. Prototip je poleteo februara meseca 1939. godine i nakon fabričkog ispitivanja avion je preuzelo na testiranje Ministarstvo vazduhoplovstva Nacističke Nemačke. Nakon iscrpnog testiranja ovaj avion je izabran za osnovnu pilotsku obuku u nemačkom ratnom vazduhoplovstvu. Kada je Biker Bestman uveden u upotrebu 1941. ubrzo je postao veoma popularan avion za obuku pilota. Razlog za to je što su instruktor i učenik sedeli rame uz rame, a ne u tandemu (jedan iza drugog), što je ranije bio običaj. Ovo je imalo očigledne prednosti; učenik je mogao da vidi akcije instruktora i da ih ponovi, umesto da pokušava da sledi instrukcije dobijene preko interfona. Pored toga i instruktor je lakše mogao da prai postupke učenika.

U toku rata Bü 181 Bestman se proizvodio u Bücker Flugzeugbau GmbH Nemačka, Fokeru u Holandiji i Zlin (Z-281) u Čehoslovačkoj za potrebe nemačkog vazduhoplovstva i u Švedskoj (Sk 25), za potrebe švedskog vazduhoplovstva, u Čehoslovačkoj i Egiptu se ovaj avion proizvodio posle rata.

Tehnički opis

uredi

Avion Biker Bü 181 Bestman je jednokrili, niskokrilni, dvosedi jednomotorni avion mešovite konstrukcije.[2]

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, sa polukružnom gornjom stranom. Noseća struktura trupa aviona je bila napravljena kao zavarena čelična rešetkasta konstrukcija a nadgradnja je bila od drveta. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Prednji deo trupa gde se nalazio motor, bio je presvučen aluminijumskim limom, a ostatak trupa bio je obložen drvenom lepenkom ili impregniranim platnom. U trupu se nalazila kabina sa dva sedišta postavljena jedno pored drugog. Kabina je bila zatvorena pokrivena velikom staklenim poklopcem koji je omogućavao izvanrednu preglednost okoline aviona. Unutrašnjost kabine je bila opremljena sistemom za grejanje. Avion je imao duple komande, a jedinstvenu instrument tablu su koristila oba pilota (najčešće učenik i instruktor).

Pogonska grupa: Avion je najčešće bio opremljen vazduhom hlađenim linijskim četvorocilindričnim motorom, Hirth HM 500 snage od 105 KS. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka i prečnika 2,1 m.

Krila su bila metalne konstrukcije, trapezastog oblika delimično obložena drvenom lepenkom a delom presvučena impregniranim platnom, sa dve ramenjače. Osa krila je bila upravna na osu aviona. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca i dubine su bila napravljena od metalnih cevi presvučena platnom.

Stajni trap: Avion je imao klasičan neuvlačeći stajni trap sa dva točka opremljena gumama niskog pritiska (balon gume) napred i klavirski gumeni točak na repu aviona kao treću oslonu tačku aviona. Prednji točkovi su bili opremljeni mehaničkim kočnicama, a u nogama stajnog trapa su bili ugrađeni uljni amortizeri.

Varijante aviona Biker Bü 181 Bestman

uredi

Avion Bü 181 je pravljen u nekoliko varijanti:

  • Bu 181 V - Prototip.
  • Bü 181 B-0 - probna serijska proizvodnja sa motorom Hirth HM 504 A-2
  • Bü 181 B-1 - serijska proizvodnja sa motorom Hirth HM 500 A
  • Bü 181 B-2 - kao B-1 ali bez elektrike
  • Bü 181 B-3 - (Jurišni avion): za noćno uznemiravanje poboljšana verzija aviona B-1s i C-1s sa instrumentima za noćno letenje, naoružani bombama ukupne nosivosti 210 kg.
  • Bü 181 C-1 - avion sa povećanim radijusom i motorom Hirth HM 500B
  • Bü 181 C-2 - kao C-1 ali bez elektrike
  • Bü 181 C-3 - (Lovac tenkova): avioni tipa B-2 ili C-2 modifikovani za protiv tenkovsku borbu naoružani sa 4 Panzerfaust 100, po dva na svako krilo.
  • Sk -25 - avion Bü 181 proizveden u Švedskoj po licenci Bikera
  • Zlín Z.181; Z.281; Z.381 - varijante aviona Bü 181 proizvedene u Češkoj po licenci Bikera
  • Gomhouria Mk 1 do Mk 6 - avioni proizvedeni na osnovu aviona Zlin Z.381 u Egiptu

Operativno korišćenje

uredi

Proizvedeno je ukupno preko 3.600 primeraka aviona Biker Bü 181 Bestman. U toku rata nemačka firma Bücker Flugzeugbau GmbH iz Berlina, nije bila u stanju da proizvede potrebne količine aviona za potrebe Luftvafe pa je deo proizvodnje ustupljen holandskom Fokeru i češkom Zlinu (Holandija i Češka su tada bile pod okupacijom Nacističke Nemačke). U Fokeru se ovaj avion proizvodio kao Bü 181 sa Hirth-ovim motorom, dok se u Češkoj ovaj avion proizvodio ka Zlin Z.181 a kasnije i njegove modifikacije Z.281; Z.381, ovi avioni su pogonjeni motorima Walter Minor 4 koji su se takođe proizvodili u Češkoj. Avion Zlin je nastavio da se proizvodi u Čehoslovačkoj i posle Drugog svetskog rata, sve do 1951, a na osnovu modela Z.381 u Egiptu se posle rata proizvodio avion Gomhouria i posle 1960.

U Junu mesecu 1942. godine Švedska je kupila jedan Biker Bü 181 Bestman radi testiranja. Pošto je bila zadovoljna njegovim karakteristikama počela je pregovore za kupovinu licence za proizvodnju 120 primeraka ovih aviona. Od 1943 do 1946. u Švedskoj se odvijala proizvodnja ovog aviona pod oznakom Sk -25 koji su distribuirani u švedske pilotske škole u kojima su se koristili od 1944 do 1954. godine. Posle Drugog svetskog rata švedski SAAB je proizveo avion SAAB Safir koji je veoma podsećao na Bü 181. Konstruktor mu je bio inž. Anders J. Anderson koji je u to vreme radio za SAAB.

Korišćenje u Jugoslaviji

uredi

U ratno zrakoplovstvo kvislinške NDH ovaj avion je uveden 1944. godine i to 15 primeraka koji su korišćeni za obuku pilota, izviđanje i vezu.

Svi preostali avioni iz rata ovog tipa su korišćeni posle rata u Jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu gde je u upotrebi bilo oko 8 primeraka od 1945 do 1953, uglavnom su korišćeni za vezu i prevoz visokih oficira Generalštaba Jugoslovenske armije[3][4].

Korisnici

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Biker Bü 181 Bestman”. Arhivirano iz originala 05. 01. 2016. g. Pristupljeno 25. 11. 2015. 
  2. ^ Nowarra 1993, str. 151
  3. ^ V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941—1945, VIIVJ, Beograd, 2000.
  4. ^ Bojan Dimitrijević, Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942—1992, IZSI i MCO. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7403-163-6. 

Literatura

uredi
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Ilić, Vidosava (3/2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije“. Let - Flight (YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva) 3: pp. 88–106. ISSN 1450-684X.
  • O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941), Let 3/2004. Beograd, 2004.
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941—1945, VIIVJ, Beograd, 2000.
  • Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 1 Flugzeugtypen AEG - Dornier 1. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. str. 151. ISBN 978-3-7637-5465-6. 
  • Bojan Dimitrijević, Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942—1992, IZSI i MCO. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7403-163-6. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Biker Bü 181 Bestman na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Бикер_Bü_181_Бестман&oldid=27879546”