Biblioteka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Biblioteka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu je muzejska biblioteka u sklopu Odeljenja umetničke dokumentacije Muzeja savremene umetnosti.

Biblioteka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu
Biblioteka, prvobitni izgled
Osnivanje	20. oktobar 1965.
Lokacija	Beograd Srbija
Vrsta	biblioteka
Kolekcija	5.700 knjiga, 24.000 kataloga sa izložbi, 380 naslova stručne periodike od 1900. do danas, avangardna izdanja, hemeroteka, fotodokumentacija
Direktor	v.d. Viktor Kiš
Adresa	Ušće 10, blok 15, 11070 Novi Beograd
Veb-sajt	Muzej savremene umetnosti

Istorijat Muzeja

Muzej savremene umetnosti u Beogradu osnovan je 1965. godine kao prvi Muzej savremene umetnosti na tlu Jugoslavije. Potreba za jednom takvom ustanovom javila se još početkom 20. veka, da bi ponovo postala aktuelna po završetku Drugog svetskog rata. Prva savetovanja počinju posle 1950, da bi cilj bio ostvaren tek 1958, kada je aktom Saveta za kulturu Narodnog odbora grada Beograda doneta odluka o njegovom osnivanju pod nazivom Moderna galerija. Ustanova započinje s pripremnim radom 1959. godine u privremenim prostorijama, u potkrovlju na Obilićevom vencu, br. 5. Izvršno veće SR Srbije odlučuje da prihvati predlog Organizacionog odbora i za potrebe budućeg muzeja sazida zgradu koja bi zadovoljila moderne muzeološke principe. Na raspisanom konkursu prihvaćen je projekt arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, za koji će im kasnije, na dan otvaranja Muzeja, biti dodeljena Oktobarska nagrada grada Beograda za arhitekturu. Tokom izgradnje zgrade (1960—1965), vrše se obimne pripreme za buduću postavku, programiraju se dugoročni zadaci Muzeja i izgrađuje njegova organizacija. U jesen 1965. godine, zgrada je bila dovršena, a sama ustanova promenila je naziv u Muzej savremene umetnosti. Konačno, na godišnjicu oslobođenja Beograda, 20. oktobra Muzej je zvanično i otvoren. Koncept Muzeja, koji će se baviti savremenim trendovima u umetnosti, predstavljao je prekretnicu u društvu toga vremena. Prvi direktor i osnivač Muzeja savremene umetnosti Miodrag B. Protić, umetnik i autor brojnih knjiga i tekstova iz oblasti jugoslovenske umetnosti, viziju prvog muzeja savremene umetnosti prilagodio je kontekstu tadašnjih kulturnih i društvenih prilika. U postavljanju osnova rada nove institucije uzeta su u obzir teorijska i praktična iskustva najuglednijih muzeja moderne i savremene umetnosti u svetu . U monografiji Muzeja, izdatoj povodom otvaranja, objašnjavajući načela postavke i imajući u vidu relativistička raspoloženja, koja su pre svega posledica uzastopnog raspadanja pragmatičarski hipostaziranih “apsolutnih” istina i vrednosti - M. B. Protić je istakao naročito ulogu Muzeja u stvaranju i podizanju umetničkog kriterijuma. Autor navodi kako Muzej, odnosno Beograd, postaje središte nacionalnog, a postepeno i jedno od središta međunarodnog umetničkog života. Prvi put moguće je na jednom mestu dobiti utisak o tome šta je u XX veku stvoreno u oblasti likovnih umetnosti na srpskim i jugoslovenskim geografskim i duhovnim koordinatama .

Tokom 50 godina svog postojanja Muzej savremene umetnosti, rukovodeći se osnovnim principima i ciljevima, razvio se u vodeću instituciju moderne i savremene umetnosti na prostorima bivše Jugoslavije i Srbije. Njegove umetničke zbirke danas čine najreprezentativniju kolekciju jugoslovenske i srpske umetnosti 20. veka, koja uz dokumentaciju i arhivu za ovaj period (Odeljenje za umetničku dokumentaciju), pruža mogućnost za sveobuhvatno sagledavanje umetničkog nasleđa u periodu od 1900-2012. Danas fond broji oko 8000 umetničkih dela i predstavlja najreprezentativniju kolekciju sa jugoslovenskog umetničkog prostora iz perioda njenog postojanja (1900—2012). Muzej savremene umetnosti svoju politiku popunjavanja zbirki podjednako zasniva na praćenju savremene umetnosti u Srbiji, regiona Balkana, i, u onoj meri u kojoj je to moguće, Evrope i sveta. Kolekcija Muzeja podeljena je u nekoliko zbirki:

• Zbirka slikarstva od 1900. do 1945. godine
• Zbirka slikarstva posle 1945. godine
• Zbirka skulpture
• Zbirka grafike i crteža
• Zbirka novih medija (fotografija, film, video itd.)

Do danas Muzej je organizovao veliki broj izložbi u zgradi MSU, Salonu MSU, Galeriji-legatu Milica Zorić|Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Galeriji Petra Dobrovića, kao i u drugim izlagačkim prostorima u zemlji i inostranstvu. Svoju izlagačku politiku zasnovao je na predstavljanju najznačajnijih umetnika (retrospektivne i samostalne izložbe), razdoblja, pokreta i tendencija jugoslovenske, srpske (npr. ciklus „Jugoslovenska umetnost 20. veka“) i strane umetnosti 20. veka. Prilagođavajući se savremenim muzeološkim principima zaštite kulturnog nasleđa i politikama izlaganja, danas Muzej savremene umetnosti predstavlja dinamičnu instituciju koja obimom i raznovrsnošću svojih programa, istraživačkim i pedagoškim radom (Centar za vizuelnu kulturu, Nastavnički, Dečiji i Omladinski klub), intenzivnom međunarodnom saradnjom i otvorenošću za različite oblike kulturnih aktivnosti i saradnje, predstavlja važan činilac umetničkog i kulturnog života Beograda i Srbije koji, kao takav, igra i značajnu ulogu u procesima kulturnog preobražaja srpskog društva u periodu tranzicije i procesa evroatlanskih integracija.

Zgrada Muzeja

Biblioteka Muzeja savremene umetnosti

Uporedo sa osnivanjem zbirki formiralo se i Odeljenje umetničke dokumentacije u čijem se sastavu nalazila muzejska biblioteka. Od početka organizovanja Moderne galerije, budućeg Muzeja, nephodno je bilo obezbediti bazu za izučavanje moderne i savremene umetnosti, tako da je sakupljanje zbirki pratilo sakupljanje literature i druge građe iz istorijskog i tekućeg perioda razvoja jugoslovenske i svetske umetnosti. Cilj je bio da se stvori dokumentaristički arhiv koji će čuvati umetničke dokumente, knjige, kataloge i novinske isečke o modernoj i savremenoj umetnosti sa prostora Jugoslavije kao celovite zemlje. Proširenje delatnosti Muzeja može se pratiti još od perioda Moderne galerije kada je, februara meseca 1960, inventarisana prva knjiga. Od marta meseca iste godine redovno stižu kritike i drugi tekstovi o savremenoj umetnosti objavljeni u dnevnoj štampi. Nabavljaju se časopisi i prikupljaju katalozi izložbi održanih u zemlji i inostranstvu. Prema sistematizaciji radnih mesta u Muzeju savremene umetnosti zvanično postoji jedan kustos-bibliotekar. Posle odlaska prve bibliotekarke Olge Čakić, koja je počela da radi 1962. godine, a penzionisana krajem osamdesetih godina XX veka, u biblioteci se smenjivao veliki broj kustosa-bibliotekara. Često je posao bibliotekara bio marginalizovan pred primarnim zanimanjem - kustosa. Kao zakonska obaveza uvedeno je polaganje stručnog ispita u bibliotečkoj delatnosti, što se u prethodnim godinama nije poštovalo. Poslednjih godina posvećena je veća pažnja biblioteci, tako da će se neki propusti nadoknaditi u budućnosti. U Odeljenju trenutno radi petoro ljudi: šef Odeljenja, jedan kustos-bibliotekar koji imaju položen stručni ispit za bibliotekara i troje dokumentarista-knjižničara. Članovi Odeljenja u aktivni u strukovnim udruženjima: Muzejsko društvo Srbije, Bibliotekarsko društvo Srbije, ICOM, ICA i dr. Biblioteka Muzeja spada u grupu specijalnih biblioteka. Danas je veoma teško definisti pojam specijalne biblioteke. Nije uvek jasno šta se podrazumeva pod nazivom specijalnih biblioteka, uglavnom je reč o biblioteci naročite vrste, koja se po nekim kriterijumima razlikuje od biblioteke opšteg tipa. Kad bismo uporedili jednu specijalnu bibliteku sa nekom drugom bibliotekom, videli bismo, da nema velike razlike u poslovanju ovih tipova biblioteka. Tako da je definisanje specijalnih biblioteka skoro nemoguće, zavisno od toga kojoj instituciji pripada, ako nije univerziteska, javna ili školska onda je specijalna Zaposleni u biblioteci su uključeni u svaku muzejsku izložbu. Rade na pisanju biografija i bibliografija umetnika, proveravanju i dopunjavanju umetničkih dosijea, praćenju štampe, razvrstavanju i sortiranju dokumenata... Prikupljanje, kupovina, razmena knjiga, kataloga i drugog materijala bila je osnovna delatnost biblioteke MSUB-a. Danas Odeljenje prikuplja, obrađuje, katalogizira i čuva knjige, izložbene kataloge, stručnu periodiku, hemeroteku (članke iz dnevne štampe, nedeljnika i mesečnika), arhivsku građu i fotodokumentaciju iz oblasti vizuelnih umetnosti, a naročito moderne i savremene inostrane, jugoslovenske i srpske umetnosti . Odeljenje poseduje najpotpuniju dokumentaciju u regionu o umetnicima i umetnosti, koja je neophodna za realizovanje izložbi, kataloga i programa Muzeja. Ono predstavlja važan istraživačko-dokumentacioni centar za proučavanje umetnosti 20. i 21. veka.

Fond

Bibliotečki fond formirao se postepeno od osnivanja Muzeja savremene umetnosti kada se javila potreba za obrazovanjem stručne specijalizovane biblioteke čiji bi osnovni zdatak bio prikupljanje knjiga iz oblasti likovnih umetnosti, stručnih časopisa i kataloga, njihovo evidentiranje, obrada i korišćenje. Pored skromnih sredstava Muzeja, izdvajanih tokom godina za nabavku knjiga, biblioteka je uspela da kompletira sva objavljena jugoslovenska izdanja koja se odnose na likovnu umetnost, filozofiju, estetiku, arhitekturu, umetničku fotografiju i dizajn. Što se tiče inostrane literature, nabavljana su značajnija dela iz perioda od 1900. godine do danas koja je bilo moguće dobiti u našim knjižarama, na sajmovima knjiga ili direktnom porudžbinom preko izdavačkih kuća. Danas, Fond biblioteke sadrži oko 6000 naslova knjiga domaćih i stranih autora iz oblasti istorije i teorije savremene umetnosti, filozofije, estetike, arhitekture, dizajna, filma. Knjige su složene topografski, po veličini. Čuvaju se u drvenim ormanima pod ključem. To nisu idealni uslovi za čuvanje, ali se ulažu napori da će nakon povratka u matičnu zgradu oni biti bolji i da će se knjige čuvati u metalnim ormanima. Veći deo fonda čine izložbeni katalozi - oko 26000. Izložbeni katalozi su složeni po predmetu i obeležavaju se slovima abecede od A do Z. Obrada izložbenih kataloga je specifična, jer je akcenat na umetniku, a ne autoru teksta, i tako su i složeni.

Časopisi

Bibliografska jedinica|Bibliografske jedinice predstavljaju glavne nosioce znanja i informacija o muzejskim predmetima, zbirkama, izložbama i muzejskom radu iz sadržajnog područija koje muzej svojom delatnošću pokriva. U fondu MSU veoma su važna izdanja sa početka veka. Posebna pažnja posvećivana je antikvarnoj nabavci jugoslovenskih časopisa koji su izlazili početkom 20. veka ili kasnije, a čiji prilozi znatno olakšavaju studijski rad na proučavanju likovnog života toga vremena: Brankovo kolo (1894—1914), Stražilovo (1885—1894), Javor (1889—1893), Revue Yougoslave (1919—1920), Delo (1894—1910), Letopis Matice srpske (1874—1975), Mladost (1898), Srpski književni glasnik (1900—1940), Vijenac (1894—1927) i dr. Nabavljeni su i značajni avangardni časopisi koji danas predstavljaju bibliografske raritete. Biblioteka MSU ima sledeća izdanja ovih časopisa: Nadrealizam danas i ovde (1931. br. 1; 1932. br. 2/3), Putevi (1922. br. 1,2; 1924. br. 3/5), Nemoguće (1930, maj), Svedočanstvo (1924. br. 1/4; 1925. br.5/8), Dada Tank (1922, januar), Dada Jok (1922, januar), Zenit (1/43, nedostaju br. 25, 35 i 40), Svedočanstva, Večnost (1926. br. 1,3/5), Pokret (1924. jul/avgust, br. 23/24) i drugi. Ovakvi časopisi poput Zenita predstavljaju važne početke savremene misli gde su suprotstavljena tradicionalna shvatanja nadmoći zapadnog kulturnog kanona uz ostvarenu saradnju sa vodećim predstavnicima avangardnih krugova u svetu.

Hemeroteka

Veoma važan i specifičan segment biblioteke predstavlja hemeroteka (oko 200.000 isečaka) koja se skuplja još od osnivanja Muzeja (1965 god.). Kroz hemeroteku može se pratiti hronika umetničkog života od početka 20. veka do danas. Ona predstavlja isečke iz novina koji su raspoređeni u fascikle predmetno (izložbe, međunarodne i domaće manifestacije, umetničke grupe, kolonije, događaji) ili po autorima (umetnicima). Ovaj segment biblioteke predstavlja specifične dokumenate koji pomažu istraživačima i kustosima u toku pravljenja izložbe i istraživanja teme koje obrađuju. MSU prikuplja sav pres iz domaće štampe koji se odnosi na savremenu i modernu umetnost u Srbiji i šire. Hemeroteka se čuvam u metalnim ormanima pod ključem i daleko od svetlosti, što bi trebalo da budu dobri uslovi za čuvanje.

Članci iz novina

Popunjavanje fonda

Razmena izložbenih kataloga među specijalnim muzejskim bibliotekama Srbije kao i regiona i šire važan je činilac proširenja bibliotečkog fonda. Razmena se vrši samo sa institucijama koje obrađuju sličan bibliotečki materijal (savremenu i modernu istoriju i teoriju umetnosti, kao i sve druge teme koje prate savremene tokove), a to je važno poštovati da ne bi dolazilo do nagomilavanja literature, jer je prostor za rad i smeštaj fonda danas najveći problem biblioteka. Uglavnom se publikacije se razmenjuju sa: Narodnim muzejem u Beogradu, Muzejem primenjene umetnosti, Muzejem grada Beograda, kao i beogradskim galerijama, Narodnim muzejima u Kraljevu i Čačku, Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog u Novom Sadu, Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Muzeje Vojvodina i MSUV iz Novog Sada. Zatim sa Muzejem suvremene umetnosti, Modernom galerijom, Muzejem naivne umetnosti iz Zagreba, idr.

Čuvanje fonda

Prema Pavilniku o bližim uslovima za čuvanje bibliotečke građe, prostorija u kojoj se čuvaju knjige, katalozi i časopisi, mora biti zaštićena od požara, vlage, fizičkih, bioloških, hemijskih i drugih uzročnika koji mogu dovesti do oštećenja ili uništavanja fonda. Katalozi se čuvaju na metalnim policama, u suvoj prostoriji sa pravilnim osvetljenjem. Jaka svetlost je jedan od najvećih uzročnika oštećenja građe. To je naročito vidno u isečcima iz štampe gde boja papira žuti, a tekst bledi i vremenom se gubi. Preventivne mere su preduzete kod starije građe koja se skenira i prevodi u digitalni oblik i na taj način zaštićuje od prekomernog izlaganja svetlosti, preterane upotrebe i habanja. Knjige se čuvaju u drvenim ormanima pod ključem. Bibliotečka građa bi trebalo da se čuva na ustaljenoj temperaturi od 16-20◦C, a vlažnost ne bi trebalo da bude veća od 60%, ali vremenom uslovi nisu bili idealni, menjali su se i prilagođavali različitim okolnostima. Prostora za smeštaj građe je sve manje, ali se nadamo da će se rekonstrukcijom Muzeja uslovi poboljšati

Korisnici biblioteke

Biblioteku koriste profesori, studenti, kolege, istraživači i teoretičari koji prate razvoj savremene umetnosti. Česti posetioci su i strani istraživači i kustosi koji se bave temema iz srpske savremene umetnosti. Knjige se ne iznose iz biblioteke već se istraživanja rade u predviđenom prostoru čitaonice. Zaposleni u biblioteci su često aktivni konsultanti u pronalaženju potrebne literature korisnicima. Stvaranjem elektronskog kataloga omogućiće se brži pronalazak i pretaživanje tekstova. Jedan deo prostora biblioteke se koristi kao čitaonica gde se nalazi sto sa 2 mesta za posetioce, koji ujedno služi i za rad zaposlenih.

Ciljevi

Digitalizacija i reorganizacija smeštaja bibliotečkog fonda planiran je po povratku u rekonstruisan Muzej. Organizovanje biblioteke i dokumentacije pratiće savremene bibliotečke standarde. Planirano je da Odeljenje umetničke dokumentacije postane važan istraživačko-dokumentacioni centar za savremenu umetnost u Srbiji i šire. Cilj je učiniti da istraživanje bude što brže i lakše, da se pruži što veći broj informacija koje treba da budu lako pristupačne i svima dostupne, da se radi na čuvanju, proširivanju i prezentovanju fonda. Savremeni bibliotekar treba da razvija nove bibliotečke pristupe kojim će se biblioteka prevesti iz tradicionalnih okvira u savremen ambijent.

Literatura

1. Izveštaj o radu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1979. 1979. Beograd: Muzej savremene umetnosti.
2. Pet godina rada Muzeja savremene umestnosti u Beogradu 1965-1970. 1970. Beograd: Muzej savremene umetnosti.
3. Protić, Miodrag B. 1970. Srpsko slikarstvo XX veka, II, Beograd: Nolit.
4. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. 1996. Beograd: Muzej savremene umetnosti.
5. Protić, Miodrag B. 1965. Muzej savremene umetnosti. Beograd: Muzej savremene umetnosti.
6. Sretenović, Dejan. 2005. Vodič Muzeja savremene umetnosti. Beograd: Muzej savremene umetnosti.
7. Ćirić, Miloš. Grafička identifikacija 1961-1981. 1982. Beograd: Srpska književna zadruga, Muzej primenjene umetnosti.

Spoljašnje veze

• Zvaničan sajt Muzeja savremene umetnosti, Beograd
• Dokumentacija Muzeja savremene umetnosti, Beograd
• 1965. Muzej savremene umetnosti, monografija, Muzej savremene umetnosti, Beograd
• 2005. Muzej savremene umetnosti, vodič, Muzej savremene umetnosti, Beograd