Barington Mur

Barington Mur (engl. Barrington Moore, Jr.; Vašington, 12. maj 1913 - 16. oktobar 2005) je bio američki politički sociolog. Poznat je po delu "Društveno poreklo diktature i demokratije: Gospoda i seljaci u izradi savremenog sveta" (1966), komparativne studije modernizacije u Velikoj Britaniji, Francuskoj, SAD, Kini, Japanu, Rusiji, Nemačkoj i Indiji, sa fokusom na socioistorijske uslove totalitarizma. Njegovi radovi su i: "Razmišljanja o uzrocima ljudske bede" (1972) i analize pobune, "Nepravda: Socijalna osnova poslušnosti i revolt" (1978).

Barington Mur
Datum rođenja	(1913-05-12)12. maj 1913.
Mesto rođenja	Vašington, SAD
Datum smrti	16. oktobar 2005.(2005-10-16) (92 god.)
Mesto smrti	Kembridž (Masačusets), SAD
Roditelji	Barrington Moore

Obrazovanje i privatni život

Diplomirao je na Vilijams koledžu u Masačusetsu, gde je dobio temeljno obrazovanje u latinskom i grčkom i u istoriji. On je takođe postao zainteresovan za političke nauke, i bio je izabran za Fi Beta Kapa. Godine 1941, Mur je doktorirao sociologiju iz Univerzitetu Jejl. Radio je kao analitičar politike za vladu, u OSS i na Odeljenju za pravosuđe. On se sastao sa Herbertom Markuzom, doživotnim prijateljem, ali i sa svojom budućom ženom, Elizabet Ito, na OSS. Njegova supruga je umrla 1992. Nisu imali dece.

Akademska karijera

Njegova akademska karijera počela je 1945. godine na Univerzitetu u Čikagu, 1948. godine otišao je na Univerzitet Harvard, pridružujući se istraživačkom centru Rusije 1951. Mur je objavio svoju prvu knjigu "Sovjetska politika 1950. teror i napredak, SSSR 1954". 1958. je njegova knjiga šest eseja o metodologiji teorije, političke moći i društvene teorije, napala metodološke izglede 1950-ih društvene nauke. Njegovi studenti na Harvardu su uključeni u komparativne društvene naučnike Teda Skopol i Čarls Tili.

Socijalne poreklo diktature i demokratije

Murovo revolucionarno delo o društvenom poreklu diktature i demokratije (1966), bio je kamen temeljac za ono što se sada zove komparativna istorijska analiza u društvenim naukama. U tom radu je studirao uslove za sociogenezis demokratskih, fašističkim i komunističkim režimima, gledajući naročito na načine na koje industrijalizacija i pre postojećeg agrarnog režima interaguje da proizvede te različite političke ishode. On je skrenuo posebnu pažnju na nasilje koji je prethodio razvoj demokratskih institucija.

Mur navodi pet uslova za razvoj zapadnog stila demokratije (kroz "buržoaske revolucije"):

"razvoj ravnoteže kako bi se izbegla prejaka kruna ili suviše nezavisna i sletela aristokratija" pomak ka "odgovarajućoj formi komercijalne poljoprivrede" "slabljenje aristokratije" "sprečavanje jedne aristokratske-buržoaske koalicije protiv seljaka i radnika" [što bi dovelo do fašizma] "revolucionarni raskid sa prošlošću". Murova briga bila je transformacija pred-industrijskih agrarnih društvenih odnosa u "moderne". On je istakao kako je rekao, "tri rute modernom svetu" - Liberalno-demokratska, fašistička i komunistička - svaka koja proizilazi iz vremena industrijalizacije i socijalne strukture u vreme tranzicije.

U najjednostavnijem smislu, društvenom poreklu mogu se sažeti svojim čuvenim izjavom "Nema buržoazije, bez demokratije".