Balista

Balista (lat. ballista od grč. βαλλιστης= bacati) je antička ratna sprava, bacač kamenja (teškog do 50 kg), okovanih balvana, buradi sa zapaljivom smolom i slično lučnom ubacnom putanjom. Upotrebljavao se kod napada ili opsade na kopnu i moru. Sastojao se od metalnog luka s tetivom, načinjenom od elastičnih svežnjeva žila ili životinjskih creva na drvenom postolju. Domet mu je bio do 400 m. Vodilica projektila bila je postavljena pod stalnim nagibnim uglom od 45°, te se ispravljanje gađanja izvodilo pomicanjem sprave ili promenom mase kamena. Kadšto se balista izvodio s dodatkom drvenog ili metalnoga luka, dok se laki prenosni balista zvao škorpion.

Balista

Balista koji je koristio projektile od 26 kilograma. Najveći balista je imao projektil od 78 kilograma, a možda i više.

Laki prenosni balista zvao se škorpion.

Vrhovi strela koje su se koristile za balistu.

Balista koji je izbacivao kamene kugle.

Po konstrukciji poznat je još Asircima. Rimljani su ga preuzeli od Grka. Grčka verzija je u osnovi veliki samostrel pričvršćen na postolje. Rimska balista je imala ojačanje u vidu dve upredene debele strune uvrnutih konopaca. Kroz njih su provučene dve odvojene ručke spojene žicom na krajevima koja je davala impuls projektilu.

U srednjem veku bile su u upotrebi do pronalaska vatrenog oružja, uglavnom jednake konstrukcije kao i u starom veku.

Katapult

Glavni članak: Katapult

Katapult (njem. katapult < lat. catapulta < grč. ϰαταπέλτης: bacalo, bacač), u vojnoj tehnici, je naziv kojim su stari Grci tokom antike označavali sve svoje ratne bacačke sprave koje su se upotrebljavale na kopnu i na brodovima. Preuzeli su ga Rimljani, ali su oni od 1. veka p. n. e. počeli da razlikuju bacač kamenja, odnosno spravu koja je izbacivala projektil u luku – balista, od bacača za strele, odnosno sprave koja je izbacivala projektile, katapult. U 3. veku pojavio se novi, delotvorniji bacač kamenja – onager, te se pojmom balista počeo da označava bacač strela. Ipak, obe su se sprave i dalje generalno nazivale katapultima. Katapult su poznavali i drugi stari narodi, a upotrebljavali su ga i u srednjem veku.

Katapult je oružje koji služi za opsadu. Naziv je za ratnu mašinu za izbacivanje projektila na veliku udaljenost. Reč „katapult” ima poreklo u grčkom jeziku i prvotno je značenje bilo da je to mašina koja izbacuje strele, dok je balista bio naziv za mašinu koja izbacuje kamenje. Tokom vremena ta su dva naziva zamenila značenje. Katapult se obično sastavljao od drva na mestu gde se i koristio, te ga vojska nije morala vući sa sobom. Danas je katapult uređaj za katapultiranje (izbacivanje) vazduhoplova (na nosačima vazduhoplova) ili projektila u vazduh.

Istorija

Prvi su se katapulti pojavili u staroj Grčkoj oko 400. godine p. n. e. Među izumitelje se ubraja Dionizije Sirakuški i Onomarh. Aleksandar Veliki ih je koristio i kao podršku trupama na bojištu. Katapulti su još više došli u upotrebu tokom rimskih osvajanja i srednjeg veka. Izum baruta u 14. veku je potpuno izbacio katapult iz upotrebe. Tokom srednjeg veka katapulti su se koristili i kao prva biološka oružja. Njima su se na neprijatelja izbacivali leševi stoke ili leševi ljudi umrlih od kuge. Zadnja zabeležena upotreba katapulta kao oružje bila je tokom Prvog svetskog rata, kada su ga vojnici koristili za izbacivanje granata prema neprijatelju.

Počevši od izmena običnog luka, bila su smišljana sve delotvornija oružja, pogotovo ona temeljena na uvijanju ili torziji (snaga spleta zasukanih konapa).

Antika

Rekonstrukcije nekih od antičkih oružja omogućile su da se procene granice njihove efikasnosti. Zaključeno je da je krajnje efikasan domet katapulta bio oko 350 metara. Napredak je bio relativno brz tokom nekih 150 godina od početka 4. veka p. n. e. (koliko je poznato, artiljerija je u opsadi prvi put korišćena kod Motoje, 397. p. n. e.), a poboljšanja se opažaju sve do 1. veka. Jedan Filonov tekst pomaže da se objasne delovi tog razvoja. Filon Aleksandrijski kaže da su inženjerska istraživanja plaćali Ptolemejidi u Egiptu i ukazuje na narav tih istraživanja:

„ Neki od starih su otkrili da je prečnik (kružnice koju poprima zasukani splet) temeljni element, načelo i mera u izgradnji artiljerije. Međutim bilo je nužno odrediti taj prečnik ne naprosto slučajno, već nekim određenim postupkom pomoću kojeg se mogu odrediti i srazmerne mere ostalih veličina (na napravi). Ali to se nije moglo učiniti drukčije do povećavajući ili smanjujući prečnik i iskušavajući rezultat. Drevni nisu uspeli da odredede tu veličinu pokušajem, jer njihovi pokušaji nisu bili izvedeni na temelju mnoštva različitih vrsta izvedbi, već samo u svezi s zahtevanom izvedbom. Kasniji su inženjeri uočili pogreške svojih prethodnika i rezultate kasnijih eksperimenata, te su sveli načelo izgradnje na jedan jedini temeljni element, tj. prečnik kružnice koju poprima zasukani splet. U tome su nedavno uspeli inženjeri iz Aleksandrije, koje su znatno podupirali kraljevi željni slave i blagonakloni prema umejećima i veštinama. Jer, jasno je da do potpunog rešenje uključenih problema nije moguće doći samo na temelju razuma i metoda mehanike, i da se do mnogih otkrića može doći samo na temelju pokušaja. ”

Dobar primer je antički torzijski katapult. Razvoj oružja nije novost u antici i postojalo je nešto nalik tehničkoj utrci u naoružanju između zanatlija i njihovih pokrovitelja da se izgradi najveći brod na vesla. Filip II Makedonski i grčki kraljevi u Sirakuzi, Rodosu i drugdje, su podupirali programe razvoja i poboljšanja katapulta i raznih drugih balističkih naprava. U Aleksandriji su sprovođena istančana inženjerska istraživanja u obliku sistemskih testiranja, koja je sponzorisao vladar, a s ciljem otkrivanja činilaca (varijabli) koje imaju učinka na rad katapulta i izgradnje najefikasnijeg katapulta.

Uglavnom, čini se da su istraživanja bila zasnovana na iskustvu. Verovatno su ih sprovodili naučnici-inženjeri, ali bez primene bilo kakve naučne teorije ili korišćenja teorijskih znanja. Nakon decenija strpljivih napora i beleženja naučnici-inženjeri u Aleksandriji su došli do praktične i matematički tačne „jednačine katapulta”, koja je sadržavala treći koren i davala najpovoljnije mere za bilo koju balističku mašinu i njen projektil. Pomoću te jednačine je Arhimed navodno izgradio najveći katapult za izbacivanje kamena. Međutim jednačina je bila naprosto iskustveno pravilo izraženo matematički. Razvoj katapulta je bio rezultat inženjerskog istraživanja, pre nego primenjene nauke.

Literatura

• Caesar (tr Handforth), 1982, The Conquest of Gaul, London: Penguin Books
• Campbell, D; 2003, Greek and Roman Artillery 399 BC – AD 363, Osprey
• Connolly, P; 1975, The Roman Army, Macdonald Educational
• Connolly, P; 1998, Greece and Rome at War, Greenhill Books
• Feugère, M; 2002, Weapons of the Romans, Arcadia
• Goldsworthy, A; 2003, The Complete Roman Army, Thames and Hudson
• Marsden, E.W; 1971, Greek and Roman Technical Treatises, Clarendon
• Warry, J. ;1995, Warfare in the Classical World, Salamander Books Ltd., London: United Kingdom. ISBN 0-8061-2794-5
• J. P. Oleson, The Oxford Handbook of Engineering and Technology in the Classical World, Oxford 2006, page 699.
• W. Soedel and V. Foley, The Greek and Roman Ballistae, Scientific American, March 1979 [pp. 150 – 160]
• A. Wilkins, Roman Artillery, Princes Risborough 2003, pages 39–50. Wilkins, teacher of Classics at the University of Cambridge, produced for the first time real scale operating ballistae, among which the famous stone-thrower for BBC and a cheiroballistra.
• Ashley, James R (1998), The Macedonian Empire: The Era of Warfare Under Philip II and Alexander the Great, 359–323 BC, Jefferson, NC: McFarland & Co, ISBN 978-0-7864-1918-0, Pristupljeno 31. 1. 2013 CS1 održavanje: Format datuma (veza).
• Campbell, Duncan (2003), Greek and Roman Artillery 399 BC – AD 363, Oxford: Osprey, ISBN 1-84176-634-8 .
• Lewis, MJT (1999), „When was Biton?”, Mnemosyne, 52 (2): 159—68, doi:10.1163/1568525991528860 .
• Marsden, Eric William (1969), Greek and Roman Artillery: Historical Development, Oxford: Clarendon, ISBN 978-0-19-814268-3 .
• Gabriel, Richard (2007). Soldiers' Lives through History: The Ancient World. Westport, CT: Greenwood Press. str. 127. ISBN 978-0313333484. 
• McGowen, Tom (2006). Alexander the Great: Conqueror of the Ancient World. Berkeley Heights, NJ: Enslow Publishers. str. 24. ISBN 9780766025608. 
• Gurstelle, William (2004). Art of the Catapult: Build Greek Ballistae, Roman Onagers, English Trebuchets, and More Ancient Artillery. Chicago: Chicago Review Press. str. 51. ISBN 1556525265. <
• Soedel, Werner; Foley, Vernard (mart 1979). „Ancient Catapults”. Scientific American. 240 (3): 120—28. Bibcode:1979SciAm.240c.150S. doi:10.1038/scientificamerican0379-150. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Visible Roman London: City wall and gates”. Museum of London Group. Arhivirano iz originala 19. 2. 2015. g. Pristupljeno 19. 2. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

Spoljašnje slike

Reenactor with manuballista, Retrieved 6 February 2008

Trigger of the polybolos, retrieved 6 February 2008

Side elevation of the polybolos, retrieved 6 February 2008

From above with magazin removed, retrieved 6 February 2008

Another view of the trigger, retrieved 6 February 2008

• Roman Stone Throwing Ballista
• Ancient Greek Artillery Technology
• Reconstructions and Plans of Greek and Roman Artillery
• Plans For a Working Model Ballista
• The reconstruction of a full-size working ballista by BBC TV and the Discovery Channel
• The Ballista Project 2005 - 2007
• YouTube
• Wayback Machine
• Roman Artillery
• „Types”, Ancient Greek Artillery Technology, DE: Mlahanas, Arhivirano iz originala 2016-01-12. g. .
• „Catapult Plans and Design”, Trebuchet store, Red stone projects .
• „Animated Catapults”, Trebuchet store, Red stone projects .
• „Medieval Catapult Articles”, Medieval castle siege weapons, Arhivirano iz originala 2005-10-27. g., Pristupljeno 2005-08-20 .
• A Modern Spring Loaded Catapult in Action, FVC3, Arhivirano iz originala 2010-04-28. g., Pristupljeno 2009-10-10 .