Наменска индустрија

Наменску индустрију једне земље сачињавају компаније које се баве производњом производа и пружањем услуга специјалне намене. То су најчешће производи у домену наоружања али и тајна научна истраживања попут истраживања свемира, нуклеарне технологије и слично. Типични производи су војни авиони, бродови, војна возила, оружје и електронски системи. Сервиси укључују логистику, техничку подршку, тренинг и комуникациону подршку.

Српска наменска индустрија

Српску наменску индустрију чини систем предузећа са посебним капацитетима за производњу наоружања и војне опреме. То су:

Југоимпорт - СДПР у Бөограду
- Борбени сложени системи - погон Морава у Великој Плани
- Фабрика стрељачке муниције у Узићима
ЕДеПро у Београду
Сензор Инфиз у Београду
MTT-Инфиз у Београду
ИМТЕЛ комуникације у Београду
Утва у Панчеву
Телеоптик - жироскопи у Земуну
Прва искра - Наменска производња у Баричу
Пупин Телецом У Вождовцу
Застава Оружје у Крагујевцу
Застава ТЕРВО У Крагујевцу
14.октобар у Крушевцу
Трајал у Крушевцу
- Фабрика заштитних средстава
- Фабрика експлозива и пиротехнике
Слобода у Чачку
Први партизан - Наменска производња у Ужицу
Милан Благојевић - Наменска производња у Лучанима
Крушик у Ваљеву, Корпорација
Јумко у Врању
ФАП у Прибоју
ППТ Наменска у Трстенику
ЕИ-ОПЕК у Нишу

Значај наменске индустрије

Производи наменске индустије су најчешће финансирани директно од стране државе и могу да буду замајац индустријског развоја и то поред директних послова и освајањем нових тенологија, повећањем капацитета и слично. С обзиром на софистицираност производа, врло често инжењери који су радили у наменској индустрији постајали су најбољи стручњаци у својој области и радом на пројектима наменске индустрије долазили до искустава и знања који су ретки у осталим индустијама. На овај начин наменска индустрија даје нову димензију развоју укупне индустрије једне земље. Познато је да су током Хладног рата САД и Совјетском Савезу у војне и сличне пројекте улагали велика средстава и да су ту постизали значајне резултате.

За једно друштво је то велики одлив капитала али се на дуже стазе долазило до искустава који су се касније преливали у решавање проблема цивилног друштва. Поред драгоценог искуства самих инжењера долазило се до резултата у истраживањима попут нових материјала, нових извора енергије (нуклеарна енергија), нових идеја преноса енергије и сл. Познато је да је авио-индустрија највећи напредак доживела током Другог светског рата управо захваљујући надљудским напорима инжењера и држава учесника рата да модернизују своја наоружања. Хладни рат унапредио је коришћење нуклеарне енергије тако да се она у великој мери данас користи у цивилне сврхе. Развој и производња тенка М-84 је у СФРЈ укључило више од 300 фабрика из целокупне земље и тиме допринело да се наоружа ЈНА, али и створи добар извозни производ. Сличан ефекат је требало очекивати и од производње Новог авиона. Државе које су у непосредниј ратној опасности или у рату улажу огромна средства у ову индустрију. То је са једне стране неминовно због потребе одбране али за саму државу дужи рат или ратна опасност постаје велико оптерећење.

Војна потрошња у доларима за 2006
Ранг	Земља	Потрошња ($b.)	%БДП
–	Цео свет	1.158^[4]	2,41
1	САД	528,7	3,99
2	Уједињено Краљевство	59,2	2,49
3	Француска	53,1	2,38
4	Кина	49,5	1,88
5	Јапан	43,7	1,00
6	Немачка	37,0	1,28
7	Русија	34,7	3,54
8	Италија	33,9	1,61
9	Саудијска Арабија	29,0^[2]	8,32
10	Мексико	24,9	1,6
11	Индија	24,2	2
12	Јужна Кореја	21,9	2,47
13	Канада	14,6	1,10
14	Аустралија	13,8	1,83
15	Бразил	13,4	1,26
16	Израел	13,0	7,3

Највећи извозници наоружања у свету

Поља у табели су дата у милионима америчких долара. Оне нису увек тачне већ груба претпоставка о количини извезеног наоружања.

Ранг	Држава	2000	2001	2002	2003	2004	2005	2006	2007	2008	2009	2010	2011
1	САД	7505	5801	4984	5581	6616	7026	7821	7454	6090	6795
2	Русија	4190	5631	5458	5355	6400	5576	6463	4588	6026	4469
3	Немачка	1622	825	910	1707	1017	1879	2891	3395	2499	2473
4	Француска	1033	1235	1342	1313	2267	1688	1586	2690	1831	1851
5	Украјина	288	661	244	430	202	281	557	799	269	214
6	Холандија	259	192	243	342	218	611	1575	1355	554	608
7	УК	1356	1116	772	624	1143	871	978	1151	1027	1024
8	Јужна Кореја	100	240	140	140	410	260	94	228	80	163
9	Италија	192	224	407	321	216	787	860	562	424	588
10	Шведска	46	7	120	158	73	116	803	529	457	353
11	Израел	308	850	125	468	287	536	472	414	271	760
12	Кина	228	498	544	553	271	223	564	355	544	870
13	Канада	83	129	182	279	305	193	227	343	236	177
14	Индија	4	6	18	17	35	75	105	266^[1]
15	Чешка	80	54	73	94	112	109	117	238^[2]	467	270
16	Швајцарска	104	120	109	139	201	166	144	211
17	Бугарска	N/A	N/A	N/A	250^[3]	N/A	190^[4]	149^[5]	192^[6]
18	Шпанија	321	298	365	309	533	244	757	565	603	925
19	Србија	N/A	N/A	N/A	N/A	N/A	33	72	91^[7]	224^[8]	146^[9]	193^[10]	164^[11]