Ajzenhauerova doktrina
Ajzenhauerova doktrina bila je politička doktrina predstavljena u SAD za vreme američkog predsednika, republikanca Ajzenhauera američkom kongresu 5. januara 1957. godine. Predsednik je objavio da će SAD ekonomski potpomagati zemlje Bliskog istoka koje su želele da postanu nezavisne kao i vojno podržavati države u regiji koje su bile pod pretnjom napada „država koje su kontrolisane od internacionalnog komunizma“.[1]
Doktrinu treba posmatrati u svetlu Suecke krize koja se desila jesen pre nego su Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska izgubile uticaj u regiji.
Ajzenhauer se plašio da bi Sovjetski Savez mogao pokušati da poveća svoj uticaj na Bliskom istoku. Naročito mu je bila zabrinjavajuća činjenica da je predsednik Egipta Naser pokušao da poboljša odnose sa Sovjetskim Savezom kako bi dobio ekonomsku pomoć za gradnju Asuanske brane.
Doktrina nije međutim uspela sprečiti da Naser dobije veći uticaj na Bliskom istoku. Da Sovjetski Savez nije dobio neki veći uticaj nad Egiptom zavisilo je prvenstveno od toga da je Naser obećao „pozitivnu neutralnost“ i nije želeo da se veže za neki pakt tokom Hladnog rata.
Politički gledano doktrina je bila američka podrška kraljevinama koje su podržavale Zapad: Jordanu, Iraku i Saudijskoj Arabiji, koje su bile na nišanu Naserovog panarabizma i radikalizma. Iz vojnog kuta gledanja dolazi do primene doktrine u julu 1958. godine kada su se američke vojne snage umešale u Libansku krizu kada ih je to zatražio libanski predsednik Kamil Šamun.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ "The Eisenhower Doctrine, 1957"; see https://web.archive.org/web/20070507125606/http://www.state.gov/r/pa/ho/time/lw/82548.htm
