Википедија

Afrička unija

Afrička unija (AU) je međunarodna organizacija čije su članice 55 afričke države, odnosno sve afričke države. Osnovana je 9. jula 2002,[2] i to kao naslednik Organizacije Afričkog jedinstva (OAJ). Organizacija je formalno osnovana godinu dana pre, 26. maja 2001. Nastala je sjedinjenjem više afričkih organizacija prema uzoru na Evropsku uniju, ali njena struktura najviše podseća na strukturu međuratne Ligu naroda. Ciljevi su joj promovisanje demokratije, ljudskih prava i ekonomskog razvoja širom Afrike, naročito putem povećanja stranih investicija kroz razvojne programe kao što su Novo partnerstvo za razvoj Afrike. Prvi predsedavajući ove organizacije je bio predsednik Južne Afrike Tabo Mbeki. AU čine sve afričke zemlje sem nepriznatog Somalilanda. Maroko je na 33 godine napustio organizaciju da bi se 30. januara 2017. vratio u članstvo.[3] Maroko je napustio organizaciju zbog protivljenja članstvu Zapadne Sahare pod imenom Saharska Arapska Demokratska Republika i Mauritanije. Najznačajnije odluke vezane za AU donosi Skupština Afričke unije, sastanak šefova država i vlada zemalja članica koji se održava dva puta godišnje. Takođe, AU ima i svoju komisiju, čije se sedište nalazi u Adis Abebi, glavnom gradu Etiopije.[4][5]

Afrička unija
الاتحاد الأفريقي  (arapski)
Union africaine  (francuski)
União Africana  (portugalski)
Unión Africana  (španski)
Umoja wa Afrika  (svahili)
Grb Afričke unije
Grb
Krilatica: Уједињена и снажна Африка
(engl. A United and Strong Africa)

  Države članice
  Suspendovane države
Glavni gradAdis Abeba
Midrand
Službeni jezikafrički jezici kao i arapski, engleski, francuski, portugalski i španski
Države članice55 država
Spisak
Vladavina
Oblik državeSui generis
 — PredsedavajućiMohamed uld Gazuani
 — Predsednik KomisijeMusa Faki
 — Predsednik ParlamentaRodžer Nkodo Dang
Istorija
Stvaranje‍
 — Povelja Organizacije afričkog jedinstva25. maj 1963.
 — Dogovor iz Abudže3. jun 1991.
 — Deklaracija iz Sirta9. jul 2002.
Geografija
Površina‍
 — ukupno29.865.860 km2 (1)
Stanovništvo‍
 — 2013.1.053.136.000 (3)
 — gustina35,26 st./km2
Privreda
BDP / PKM≈ 2010.
 — ukupno2,8 biliona $
 — po stanovniku2.943$
ValutaPogledati spisak
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC (UTC -1 do +4)
Internet domen‍.africa (предлог)‍
Pozivni broj+Није стандаризовано
Regije Afričke Unije
 Severna   Južna   Istočna   Zapadna   Centralna 
Plenarna skupština AU-a
Robert Mugabe na samitu AU-a
Pripadnica Misije AU u Somaliji
Bernard Mbembe na samitu AU

Istorija

uredi

Prve intelektualne ideje o stvaranju ujedinjene afričke države pojavile su se u XIX veku u Evropi, ali su zbog dominantnog kolonijalizma i trke za Afriku bile gurnute na marginu dok je kontinent podeljen granicama koje su odgovarale okupatorima i pokazivale potpunu nezainteresovanost i ignorisanje lokalnog konteksta, istorije i životnih potreba. Dominantnu ulogu u ovome procesu odigrale su Velika Britanija, Belgija, Francuska, Italija, Nemačka, Španija i Portugal. Afričke zemlje ostale su i formalno kolonije sve do 1950-ih, 1960-ih i 1970-ih kada dolazi do talasa proglašenja nezavisnosti kojim se delom upravljalo kroz Starateljski savet Ujedinjenih nacija.

Početni koraci koji su doveli do nastanka savremene Afričke unije mogu da se prate od osnivanja kratkotrajne Unije afričkih država (fr. Union des Etats africains), konfederalne zajednice zapadnoafričkih država Gane i Gvineje osnovane 1958. godine, a kojoj se 1960. pridružio i Mali.[6] Zbog toga je unija bila poznata i pod nazivom Unija Gana-Gvineja-Mali. Organizacija je formalno postojala do 1963. bez vez većih uspeha u ostvarivanju ambicioznih zacrtanih ciljeva, a njezino se nasleđe svodi na istoriju odnosa trojice lidera-Ahmeda Seku Turea, Modiba Kejta i Kvame Nkrume. Nastojanja da se u zajednicu uključi i Godnja Volta, današnja Burkina Faso, nisu bila uspešna.

Organizacija afričkog jedinstva

uredi
 
Egipatski predsednik Naser na samitu OAJ u Kairu 1964.

Organizacija afričkog jedinstva, organizacija iz koje se direktno razvila današnja AU, osnovana je od strane 32 afričke vlade 25. maja 1963. godine u Adis Abebi u Etiopiji.[6] Inicijativa za konferenciju potekla je od etiopskog cara Hajla Selasija koji je želeo da prevaziđe podelu koja je nastala između takozvane Grupe iz Kazablanke u kojoj su bili Alžir, Egipat, Gana, Gvineja, Libija, Mali i Maroko i takozvane Grupe iz Monrovije u kojoj su bili Senegal, Nigerija, Liberija kao i većina bivših afričkih kolonija iz sastava Francuske kolonijalne imperije koje nisu bile u prvoj grupi. Grupa iz Kazablanke se samoidentifikovala kao grupa progresivnih država kojima su na čelu bili levičarski lideri, najugledniji među njima Gamal Abdel Naser, Kvame Nkruma i Ahmed Seku Ture. Lideri ovih zemalja zalagali su se za dublje političke integracije u Africi i prenos ovlašćenja sa nacionalnoga, na nivo kontinenta. I sama podržavajući mnoge od principa panafrikanizma, Grupa iz Monrovije bila je stava kako se saradnja u Africi ne treba razvijati na račun suvereniteta afričkih zemalja, koje po njima trebaju da zadrže nezavisnost.[6] Bez obzira na predlog Gane koji je već pri osnivanju predlagao uspostavu zajedničke vlade i parlamenta, Grupa iz Monrovije bila je dominantnija i odnela je prevagu prilikom osnivanja Organizacije afričkog jedinstva 1963. godine.[6] Pre osnivačkog samita u Adis Abebi, prve uvodne diskusije organizovane su u gradu Sanikveli na severu Liberije.

Dana 12. novembra 1984. Maroko je napustio organizaciju kao odgovor na primanje u članstvo Demokratske Arapske Republike Sahare kao legitimnog predstavnika Zapadne Sahare. Organizacija je bila izložena brojnim kritikama koje su je nazivale debatnim klubom bez stvarnih ovlašćenja. Građanski ratovi kao što su višegodišnji Angolski građanski rat i Nigerijski građanski rat trajali su bez mogućnosti OAJ da se na bilo koji način uključi u njihovo zaustavljanje.[7] Politika neuplitanja u unutrašnja pitanja drugih zemalja dodatno je limitirala mogućnost delovanja organizacije kao npr. u slučaju kršenja ljudskih prava od strane režima Idi Amina u Ugandi. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija Kofi Anan hvalio je organizaciju zbog toga što je ujedinila Afrikance, dok su je kritičari nazivali „diktatorskim klubom“. Ipak, OAJ je postigla određeni uspeh u izgradnji zajedničkog stava i platforme, naročito na međunarodnim forumima kakve su Ujedinjene nacije gde su afričke zemlje zajednički pružale otpor kolonijalizmu i zahtevale dekolonizaciju.

Postizanje jedinstva unutar organizacije predstavljalo je veliki izazov budući da su bivše francuske kolonije, koje su osnovale Grupu iz Monrovije, umnogome i dalje zavisile od bivše metropoli. U isto vreme, u kontekstu Hladnog rata postojala je podela i na režime koji su bili naklonjeni Sovjetskom Savezu i one koji su bili bliži Sjedinjenim Državama bez obzira na činjenicu da je veliki deo članica bio i u članstvu Pokreta nesvrstanih. U grupi su postojale i liderske i ideološke podele, gde je Kvame Nkruma predvodio pro-socijalističke struje, a Feliks Ufue-Boanji pro-kapitalističke struje.

OAJ je imala značajnu ulogu u otporu kolonijalizmu i vlasti belih manjina u Africi. Organizacija je naoružavala, trenirala i osnivala vojne baze za pokrete otpora koji su se borili protiv belačkih rasističkih režima u Africi.[7] Grupe kao što su Afrički nacionalni kongres i Panafrički kongres koji su pružali otpor aparthejdu u Južnoj Africi i Afrički nacionalni savez Zimbabvea i Afrički narodni savez Zimbabvea, koji su se borili za obaranje belačkog manjinskog režima u Rodeziji primali su pomoć od OAJ. Luke zemalja članica bile su zatvorene za brodove iz Južne Afrike, dok je avionima iz te zemlje bilo zabranjeno da koriste vazdušni prostor zemalja članica. Zemlje OAJ zajednički su uspele da se izbore za izbacivanje predstavnika rasističkog režima Južne Afrike iz Svetske zdravstvene organizacije. Zemlje su zajednički sa UN-om radile i na rešavanju problema izbeglica, a uspostavile su i Afričku razvojnu banku.

Afrička ekonomska zajednica

uredi

Afrička ekonomska zajednica osnovana je 1981. godine. Cilj je zajednica stvaranje osnova za zajednički ekonomski razvoj afričkih država. Zacrtani ciljevi organizacije koja i danas (2017) postoji u okvirima AU su stvaranje zona slobodne trgovine, carinskih unija, zajedničkog tržišta, centralne banke do 2028. godine i zajedničke afričke valute do 2023. godine po planu iz 1991. godine. Time bi se stvorila ekonomska i monetarna unija slična evrozoni u Evropskoj uniji. Zajednica je podeljena na više takozvanih stubova, odnosno regionalnih blokova zemalja kao što je Ekonomska zajednica država zapadne Afrike, jedna od desetak sličnih zajednica u okviru AEZ-a. Mnoge su zemlje istovremeno članice više od jednoga bloka u okviru AEZ-a, i svaka od grupa sa sobom nosi poseban aranžman. Zemlje severozapadne Afrike kao što su Alžir, Tunis i Mauritanija su članice AEZ-a, ali nisu u članstvu niti jednoga aktivnog stuba među blokovima unutar zajednice. U isto vreme one sudeluju u drugim regionalnim blokovima koji nisu deo zajednice.

Ustavni akt Afričke unije i osnivanje današnje organizacije

uredi

Obnovljeni podsticaj za bliže povezivanje kontinenta na principima koji su preglasani u šezdesetima pokrenuo je u devedesetim godinama libijski vođa Moamer Gadafi.[7] Ustavni akt Afričke unije, dokument kojim se uređuje okvir u kojemu će Afrička unija funkcionisati, potpisali su 11. jula 2000. u glavnom gradu Toga Lomeu predstavnici 53 afričke zemlje. Ratifikacijom Ustavnog akta zemlje su i formalno postajale članice AU. Organizacija je započela sa radom 2002. godine kao naslednica Organizacije afričkog jedinstva.

Jezici

uredi

Na osnovi Ustavnog akta Afričke unije radni jezici unije su arapski, engleski, francuski i portugalski kao i afrički jezici kada je to moguće. Protokol sa amandmanom na Ustavni akt koji je usvojen 2003, ali do 2016. nije bio ratifikovan od 2/3 članica, dodaje i španski, svahili i bilo koji drugi afrički jezik i proglašava ih sve službenima, umesto radnim jezicima Afričke unije. Izvršno veće AU i dalje određuje praktične modalitete kada je u pitanju upotreba službenih jezika kao radnih jezika u konkretnim slučajevima. Godine 2001. osnovana je i Afrička akademija jezika koja za cilj ima promociju korišćenja afričkih jezika među narodima na kontinentu. Afrička unija proglasila je 2006. godinu Godinom afričkih jezika.

Zemlje članice

uredi

Trenutne članice

Suspendovane članice

  Centralnoafrička Republika - suspendovana zbog unutrašnjeg oružanog sukoba 2013.

Bivše isključenje Maroka

uredi

  Maroko — Godine 1984. je napustio Organizaciju Afričkog jedinstva zato što je većina država članica podržala proglašenje Saharske Arapske Demokratske Republike. Ponovo je postala članica 2017.

Indikatori

uredi

Sledeća tabela prikazuje razne podatke o zemljama Afričke unije, uključujući površinu, stanovništvo, ekonomske rezultate i nejednakost dohotka, kao i razne indekse, uključujući ljudski razvoj, održivost države, percepciju korupcije, ekonomske slobode, stanje mira, slobodu štampe i demokratski nivo.

Zemlja Kopnena površina|Kopnena površina

(km²) 2015[8]

Populacija

2015[8]

GDP (PPP)

(Int. $) 2015[8]

GDP (PPP)

per capita

(Int. $) 2015[8]

HDI

2014[9]

FSI

2016[10]

CPI

2016[11]

IEF

2016[12]

GPI

2016[13]

WPFI

2016[14]

DI

2016[15]

  Alžir 2,381,741 39,666,519 548,293,085,686 13,823 0.736 78.3 34 50.06 2.21 41.69 3.56
  Angola 1,246,700 25,021,974 173,593,223,667 6,938 0.532 90.5 18 48.94 2.14 39.89 3.40
  Benin 112,760 10,879,829 21,016,184,357 1,932 0.48 78.9 36 59.31 2.00 28.97 5.67
  Bocvana 566,730 2,262,485 33,657,545,969 14,876 0.698 63.5 60 71.07 1.64 22.91 7.87
  Burkina Faso 273,600 18,105,570 28,840,666,622 1,593 0.402 89.4 42 59.09 2.06 22.66 4.70
  Burundi 25,680 11,178,921 7,634,578,343 683 0.4 100.7 20 53.91 2.50 54.10 2.40
  Zelenortska Ostrva 4,030 520,502 3,205,197,585 6,158 0.646 71.5 59 66.46 N/A 19.82 7.94
  Kamerun 472,710 23,344,179 68,302,439,597 2,926 0.512 97.8 26 54.18 2.36 40.53 3.46
  Centralnoafrička Republika 622,980 4,900,274 2,847,726,468 581 0.35 112.1 20 45.23 3.35 33.60 1.61
  Čad 1,259,200 14,037,472 28,686,194,920 2,044 0.392 110.1 20 46.33 2.46 40.59 1.50
  Komori 1,861 788,474 1,098,546,195 1,393 0.503 83.8 24 52.35 N/A 24.33 3.71
  Demokratska Republika Kongo 2,267,050 77,266,814 56,920,935,460 737 0.433 110 21 46.38 3.11 50.97 1.93
  Republika Kongo 341,500 4,620,330 27,690,345,067 5,993 0.591 92.2 20 42.80 2.25 35.84 2.91
  Obala Slonovače 318,000 22,701,556 74,916,780,423 3,300 0.462 97.9 34 60.01 2.28 30.17 3.81
  Džibuti 23,180 887,861 2,911,406,226 3,279 0.47 89.7 30 55.96 2.29 70.90 2.83
  Egipat 995,450 91,508,084 937,954,009,756 10,250 0.69 90.2 34 55.96 2.57 54.45 3.31
  Ekvatorijalna Gvineja 28,050 845,060 32,317,928,931 38,243 0.587 85.2 N/A 43.67 1.94 66.47 1.70
  Eritreja[16] 101,000 5,869,869a 8,845,000,000b 1,300b 0.391 98.6 18 42.7 2.46 83.92 2.37
  Esvatini 17,200 1,286,970 10,452,834,007 8,122 0.531 87.6 N/A 59.65 2.07 52.37 3.03
  Etiopija 1,000,000 99,390,750 152,057,290,468 1,530 0.442 97.2 34 51.52 2.28 45.13 3.60
  Gabon 257,670 1,725,292 32,539,376,597 18,860 0.684 72 35 58.96 2.03 32.20 3.74
  Gambija 10,120 1,990,924 3,140,820,062 1,578 0.441 86.8 26 57.14 2.09 46.53 2.91
  Gana 227,540 27,409,893 108,393,071,924 3,955 0.579 71.2 43 63.00 1.81 17.95 6.75
  Gvineja 245,720 12,608,590 14,316,884,358 1,135 0.411 103.8 27 53.33 2.15 33.08 3.14
  Gvineja Bisao 28,120 1,844,325 2,521,743,682 1,367 0.42 99.8 16 51.81 2.26 29.03 1.98
  Kenija 569,140 46,050,302 133,592,522,053 2,901 0.548 98.3 26 57.51 2.38 31.16 5.33
  Lesoto 30,360 2,135,022 5,914,437,068 2,770 0.497 80.9 39 50.62 1.94 28.78 6.59
  Liberija 96,320 4,503,438 3,533,313,381 785 0.43 95.5 37 52.19 2.00 30.71 5.31
  Libija[17] 1,759,540 6,278,438 94,010,000,000b 14,900b 0.724 96.4 14 N/A 3.20 57.89 2.25
  Madagaskar 581,800 24,235,390 33,354,200,458 1,376 0.51 84.2 26 61.06 1.76 27.04 5.07
  Malavi 94,280 17,215,232 19,137,290,349 1,112 0.445 87.6 31 51.8 1.82 28.12 5.55
  Mali 1,220,190 17,599,694 33,524,899,739 1,905 0.419 95.2 32 56.54 2.49 39.83 5.70
  Mauritanija[18] 1,030,700 4,067,564 16,190,000,000b 4,400b 0.506 95.4 27 54.8 2.30 24.03 3.96
  Mauricijus 2,030 1,262,605 23,817,914,134 18,864 0.777 43.2 54 74.73 1.56 27.69 8.28
  Maroko 446,300 34,377,511 257,398,957,178 7,365 0.628 74.2 37 61.27 2.09 42.64 4.77
  Mozambik 786,380 27,977,863 31,326,751,237 1,120 0.416 87.8 27 53.19 1.96 30.25 4.02
  Namibija 823,290 2,458,830 24,043,436,006 9,778 0.628 71.1 52 61.85 1.87 15.15 6.31
  Niger 1,266,700 19,899,120 17,857,377,171 897 0.348 98.4 35 54.26 2.24 24.62 3.96
  Nigerija 910,770 182,201,962 1,027,416,343,923 5,639 0.514 103.5 28 57.46 2.88 35.90 4.50
  Ruanda 24,670 11,609,666 19,216,033,048 1,655 0.483 91.3 54 63.07 2.32 54.61 3.07
  Sao Tome i Prinsipe 960 190,344 575,391,345 3,023 0.555 72.9 46 56.71 N/A N/A N/A
  Senegal 192,530 15,129,273 34,398,281,018 2,274 0.466 83.6 45 58.09 1.98 27.99 6.21
  Sejšeli 460 92,900 2,384,515,771 25,525 0.772 60.2 N/A 62.2 N/A 30.60 N/A
  Sijera Leone 72,180 6,453,184 9,511,431,824 1,474 0.413 91 30 52.31 1.81 29.94 4.55
  Somalija[19] 627,340 10,787,104 4,431,000,000c 400c N/A 114 10 N/A 3.41 65.35 N/A
  Južna Afrika 1,213,090 54,956,920 681,777,480,396 12,393 0.666 69.9 45 61.9 2.32 21.92 7.41
  Južni Sudan 619,745 12,339,812 21,484,823,398 1,741 0.467 113.8 11 N/A 3.59 44.87 N/A
  Sudan 2,376,000 40,234,882 165,813,461,495 4,121 0.479 111.5 14 N/A 3.27 72.53 2.37
  Tanzanija 885,800 53,470,420 130,297,806,032 2,510 0.521 81.8 32 58.46 1.90 28.65 5.76
  Togo 54,390 7,304,578 10,018,697,437 1,372 0.484 85.8 32 53.64 1.95 30.31 3.32
  Tunis 155,360 11,107,800 121,200,025,401 10,770 0.721 74.6 41 57.55 1.95 31.60 6.40
  Uganda 200,520 39,032,383 67,856,334,117 1,738 0.483 97.7 25 59.26 2.15 32.58 5.26
  Zapadna Sahara[20] 266,000 586,000 906,500,000d 2,500d N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A
  Zambija 743,390 16,211,767 58,400,082,027 3,602 0.586 86.3 38 58.79 1.78 35.08 5.99
  Zimbabve 386,850 15,602,751 26,180,942,292 1,678 0.509 100.5 22 38.23 2.32 40.41 3.05
  Afrička unija 30,370,000 1,186,035,272 5,457,724,064,668 4,602 0.524d 88.99d 31.51d 55.55d 2.27 37.89 4.30
Zemlja Kopnena površina (km²) 2015 Populacija 2015 GDP (PPP)

(Int. $) 2015

GDP (PPP)

per capita

(Int. $) 2015

HDI

2014

FSI

2016

CPI

2016

IEF

2016

GPI

2016

WPFI

2016

DI

2016

a Spoljni podaci iz 2016.

b Spoljni podaci iz 2015.

c Spoljni podaci iz 2014.

d AU total korišten za indikatore 1 do 3; AU ponderisani prosek korišten za indikator 4; AU neponderisani prosek korišten za indikatore 5 do 12.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „African Union anthem, etc.”. Africamasterweb.com. Arhivirano iz originala 15. 09. 2015. g. Pristupljeno 26. 11. 2012. 
  2. ^ Mbeki, Thabo (09. 07. 2002). „Launch of the African Union, 9 July 2002: Address by the chairperson of the AU, President Thabo Mbeki”. ABSA Stadium, Durban, South Africa: africa-union.org. Arhivirano iz originala 22. 07. 2013. g. Pristupljeno 27. 6. 2014. 
  3. ^ „Morocco rejoins African Union”. Worldbulletin. 30. januar 2017. Pristupljeno 31. 1. 2017. 
  4. ^ Press release No 13 / 18th AU Summit : Inauguration of the new African Union Conference Center Arhivirano 2012-02-16 na sajtu Wayback Machine. Directorate of Information and Communication. African Union Commission (28 January 2012).
  5. ^ Linyan, Wang. „New headquarters shows partnership entering era of hope: Ethiopia PM”. China Daily. Приступљено 02. 02. 2012. 
  6. ^ а б в г Vukadinović, Radovan. „Organizacija afričkog jedinstva - izraz napora za ujedinjavanje afričkog kontinenta”. Politička misao : časopis za politologiju, Vol.3 No.1-2 mart 1966. Приступљено 05. 02. 2017. 
  7. ^ а б в Šadomski, Ludger; Ivanović, Ivana. „50 godina afričkog jedinstva”. Deutsche Welle. Приступљено 05. 02. 2017. 
  8. ^ а б в г „The World Bank DataBank | Explore. Create. Share”. databank.worldbank.org. Приступљено 04. 02. 2017. 
  9. ^ Office, Human Development Report. „2015 Human Development Report”. report.hdr.undp.org (на језику: енглески). Приступљено 04. 02. 2017. 
  10. ^ „The Fragile States Index 2016 | The Fund for Peace”. fsi.fundforpeace.org. Архивирано из оригинала 04. 02. 2017. г. Приступљено 12. 2. 2017. 
  11. ^ e.V., Transparency International. „Corruption Perceptions Index 2016”. www.transparency.org. Архивирано из оригинала 25. 01. 2017. г. Приступљено 12. 2. 2017. 
  12. ^ „Index of Economic Freedom: Promoting Economic Opportunity and Prosperity by Country”. www.heritage.org. Архивирано из оригинала 29. 06. 2013. г. Приступљено 12. 2. 2017. 
  13. ^ „Vision of Humanity”. static.visionofhumanity.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 02. 2017. г. Приступљено 12. 2. 2017. 
  14. ^ „2016 World Press Freedom Index | Reporters Without Borders”. RSF (на језику: енглески). Приступљено 12. 2. 2017. 
  15. ^ „Democracy Index 2016” (PDF). Economist Intelligence Unit. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 2. 2017. г. Приступљено 12. 2. 2017. 
  16. ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 05. 2020. г. Приступљено 04. 02. 2017. 
  17. ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 12. 2016. г. Приступљено 04. 02. 2017. 
  18. ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 04. 02. 2017. 
  19. ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 07. 2016. г. Приступљено 04. 02. 2017. 
  20. ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 06. 2007. г. Приступљено 04. 02. 2017. 

Литература

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Афричка_унија&oldid=28925546”