Antonov An-148
Antonov An-148 (rus. Антонов Ан-148) je regionalni putnički dvomotorni mlazni avion i može da nosi 68-85 putnika, u zavisnosti od konfiguracije. Razvijen je od strane kompanije ANTK Antonov i Ujedinjene avioproizvodne korporacije. Razvoj aviona je počeo 1990. godine u vreme zajedničke države SSSR, a prvi let je obavljen 17. novembra 2004. godine. Program sertifikacije je završen 26. februara 2007. godine. Antonov-158 je verzija produženog trupa aviona, kapaciteta do 99 putnika, a An-168 VIP modifikacija. Na bazi ovog aviona u razvoju je teretna vojna verzija Antonov An-178, nosivosti do 18 tona.[3]
| Antonov An-148[1] | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | regionalni putnički avion | |
| Posada | 3 člana | |
| Broj putnika | 68-85(99) | |
| Poreklo |  Ukrajina/ Rusija
| |
| Proizvođač | Aviant, Kijev VASO, Voronjež | |
| Probni let | 17. novembar 2004. | |
| Uveden u upotrebu | 2. juna 2009. | |
| Status | U proizvodnji | |
| Broj primeraka | 42[2] | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 29 m | |
| Visina | 8,19 m | |
| Raspon krila | 29 m | |
| Površina krila | 87 m² | |
| Masa | ||
| Maksimalna | 42000 kg | |
| Pogon | ||
| Motori | Dvoprotočni turbomlazni motori | |
| Broj motora | dva | |
| Fizičke osobine | ||
| Turbomlazni motor | Ivčenko-Progres D-436 | |
| Potisak TMM-a | 2h 63 | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 850 km/h | |
| Ekonomska brzina | 810 km/h | |
| Dolet | 2100-4400 km | |
| Plafon leta | 12.200 m | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Karakteristike i razvoj
urediU saradnji sa više od 200 preduzeća iz 15 zemalja sveta, KB Antonov je razvio familiju An-148 regionalnih mlaznih aviona.
An-148-100 obavio je prvi let 17. decembra 2004. godine. U martu 2005. godine konstrukcija je potvrdila dobre karakteristike dizajna pri letovima sa velikim napadnim uglovima i velikim opterećenjima, prilikom izvođenja vanstandardnih manevara.
Testovi pod uslovima prirodnog zamrzavanja bili su važni za sigurno funkcionisanje aviona u Rusiji. U aprilu 2005. godine, testiranja 148-ce završena su uspešno u Arhangelskoj oblasti. Tada je izvedeno 14 letova u ukupnom trajanju od 40,5 sati. Tokom letova, maksimalni intenzitet ledene kondenzacije bio je 3,33 mm po minuti, na temperaturi spoljnog vazduha od - 43 °C pri zemlji. U julu 2005. godine dva An-148 su testirana u apsolutno suprotnim klimatskim uslovima, koji su obavljeni u Uzbekistanu, gde je temperatura vazduha ambijenta dostigla + 45 °C. Zatim su odleteli u Jermeniju i prešli na sledeće fazu ispitivanja, u uslovima visokih planina, zasnovanih na poletanjima sa aerodroma Gumri na 1.525 m nadmorske visine.
Rezultati testova potvrdili su bezbednost An-148 porodice aviona, operacije pod uslovima visoke/ niske temperature spoljašnjeg vazduha i visokih planina. Tako se avion može bezbedno koristiti u južnim regionima Rusije, zemljama centralne Azije, Bliskog istoka, Afrike, Latinske Amerike.
AN-148 se serijski proizvodi u fabrici aviona u Voronježu, a prototipi i razvojni obrasci u fabrici AVIANT u Kijevu. An-158 se takođe proizvodi u ovoj fabrici, i nije namenjen ruskom tržištu, zbog konkurencije sa avionom Suhoj Superdžet 100. An-148 je u eksploataciju ušao juna 2009. godine.
Ovi avioni su visoke tehnologije i konkurentni proizvodi, koji ispunjavaju sve savremene svetske zahteve bezbednosti i ekološke standarde, kao i zahteve potencijalnih operatora. Oni su namenjeni za putnička, teretno-putnička putovanja, kao i za prenošenje teretnih transporta na kratka i srednja rastojanja. Ovi avioni imaju za cilj da zamene Antonov An-74, Tu-134, Jak-40 i Jak-42.[4]
Varijante
uredi
Porodica An-148 uključuje sledeće verzije:
- AN-148-100A sa doletom od 2100 km;
- AN-148-100B dolet 3500 km;
- AN-148-100E dolet 4400 km i njihove modifikacije.
- AN-148-100EM- avion za vanredne situacije i leteća bolnica iz Voronježa[5]
- AN-148-200 kasnije preimenovan u AN-158
- AN-168 je varijacija AN-148-100EA sa dodatnim rezervoarom u prtljažnom prostoru, vingletima i VIP salonom
Učesnici programa
uredi Ukrajina: «Юžnый mašinostroitelьnый zavod», OAO «Motor-Sič»,
AOZT «UkrNIIRA», NII «Buran», OAO «Aviakontrolь», Harьkovskoe Agregatnoe Konstruktorskoe Bюro, AO «Ukranalit», AOZT «Elektronprilad»;
Rusija: OAO «Aviapribor-Holding», Moskovskiй institut эlektromehaniki i avtomatiki, OAO «Ulьяnovskoe konstruktorskoe bюro priborostroeniя», Obъedinennый aviapriborostroitelьnый konsorcium, OAO AK «Rubin», OAO «Teploobmennik», OAO «Aэroэlektromaš», OAO «Tehpribor»;
Francuska: Deutch, Filotex, Thales, LIEBHERR; Crouzet Automatizmes;
Nemačka: Litef, Goodrich Hella Aerospace, Hawker, PALL Corporation, Monogram System;
SAD: Rockwell Collins, ASCC;
Ujedinjeno Kraljevstvo: Raychem, Dunlop Aircraft Tyres Limited.
Zemlje korisnice
uredi
Izvori
uredi- ^ [http://www.aex.ru/docs/3/2010/9/29/1167/ Prezentaciя An-148 ot korporacii «Irkut».
- ^ Reestr samolёtov tipa An-148 na russianplanes.net, decembar 2016.
- ^ „Korporaciя "Irkut"- Tehničeskoe opisanie An-148-AEX.RU”.
- ^ AN-148 /An-148 / Regionalьnый reaktivnый samolet novogo pokoleniя Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. april 2015) GP Antonov, pristuljeno: 20. decembra 2014.
- ^ Započelo testiranje prvog An-148 proizvedenog za MČS RF[mrtva veza] Ruska reč, 10. februar 2013.
