Aleksandar fon Bah
Aleksandar frajher fon Bah (nem. Alexander Freiherr[1] von Bach; Lusdorf, 4. januar 1813 — Šengrabern, 12. novembar 1893) je bio austrijski političar. Njegov najveći doprinos politici je uvođenje institucije centralizivane političke kontrole na početku i za vreme vladavine Franca Jozefa I.
| Aleksandar fon Bah | |
|---|---|
 Baron Aleksandar fon Bah | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 4. januar 1813. |
| Mesto rođenja | Lusdorf, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 12. novembar 1893. (80 god.) |
| Mesto smrti | Šengrabern, Austrougarska |
U vladi Austrije je služio kao Ministar pravde u periodu od 1848 - 1849. i posle kao ministar unutrašnjih poslova od 1849. do 1859. Poznat kao Liberalni advokat, prvo je dobio nadimak ministar barikada, ali je postepeno usvojio konzervativne poglede.
Posle smrti Feliksa, princa od Švarcenberga, 1852. godine, on je takoreći diktirao politiku Austrijskog carstva. Bah je centralizovao administrativnu politiku Austrijskog carstva, smanjio je slobodu štampe i ukinuo javne sudove. Bah je predstavljao klerikoapsolutiste, koji su kulminirali u konkordatu iz 1855. koja je dala katoličkoj crkvi kontrolu obrazovanja i porodičnog života.
Na drugoj strani data je sloboda u ekonomoji koja je od 1850. godine bila u uzlaznoj putanji. Carine su u tom vremenskom periodu bile ukinute.
Bah je kreirao pojam i ozvaničio titulu Barona (Freiherr), slobodnjaka 1854. godine, takođe je bio pokrovitelj Akademije nauke (Akademie der Wissenschaften) tokom 1849-1859.
Zatvori su u periodu njegove vladavine bili puni političkih zatvorenika, češki nacionalista Karel Havliček Borovski (Karel Havlíček Borovský) (1851-1855) i Jovan Andrejević, jedan od osnivača Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, su bili jedni od poznatijih. Stubovi nosilje bahovog režima su bili po rečima Adolfa Fišhofa:„stojeća armija vojnika, sedeća armija činovnika, klečeća armija sveštenika i podla armija zmija udvarača“.
Bahov pad sa vlasti 1859. godine uzrokovan je porazom u ratu protiv Italije, kraljevine Sardinije i Napoleona III. Posle ovoga je bio ambasador u periodu 1859-1867, a umro je u samoći 1893. godine
Reference
uredi- ^ Nota u vezi imena: Freiherr je titula, prevodi se kao baron i nije ime. Ženski oblici titule su Freifrau i Freiin.
Literatura
uredi- Hugo Hantsch (Hrsg.): Gestalter der Geschichte Österreichs. Tyrolia-Verlag, Innsbruck 1962.
- Ilwof, Franz: Bach, Alexander Freiherr von. (jezik: nemački)
- Allgemeine Deutsche Biographie (ADB). Bd. 46, Leipzig 1902, S. 158–172. (jezik: nemački)
- Eintrag über Alexander von Bach im Österreich-Lexikon von aeiou (jezik: nemački)
