Aerodrom Diseldorf

Aerodrom Diseldorf
	; Aerodrom Diseldorf
Opšti podaci
Izvorni naziv	Flughafen Düsseldorf International
IATA	DUS
ICAO	EDDL
Tip	Javni
Operator	Flughafen Düsseldorf GmbH
Otvoren	1927.
Država	Nemačka
Najbliži grad	Diseldorf
Nadmorska visina	445 m
Koordinate	51° 17′ 22.03″ N 006° 46′ 00.39″ E / 51.2894528° S; 6.7667750° I
Poletno-sletne staze

Međunarodni aerodrom Diseldorf (IATA: DUSICAO: EDDL) (nem. Flughafen Düsseldorf International) je treći aerodrom po broju putnika u Nemačkoj, posle frankfurtskog i minhenskog. Aerodrom Diseldorf se nalazi 9 km od središta Diseldorfa i opslužuje Rursku oblast.

Na aerodrom je smeštena baza LTU Internašonal i druga baza Lufthanze. Lufthanzini avioni imaju oko 270 letova dnevno do 43 destinacije iz ili do Diseldorfa. Aerodrom je takođe i destinacija za 70 avio-kompanija koju lete do 186 destinacija na svakom kontinentu osim Okeanije. Oko 700 aviona dnevno poleće i sleće na aerodrom.

Aerodrom Diseldorf ima poletno-sletne staze za parkiranje 107 avionA istovremeno. Terminal može primiti do 22 miliona putnika godišnje. Kao i Aerodrom Frankfurt, Aerodrom Minhen i Aerodrom Keln-Bon, Aerodrom Diseldorf može da primi i najveće putničke avione Erbas A380.

Aerodrom ima dve poletno-sletne staze dugačke 3.000 (05R/23L) i 2.700 (5L/23R) metara. Planira se produženje poletno-sletne staze 05R/23L do 3.600 metara, međutim, uprava grada Ratingena, koji se nalazi na koridoru do poletno-sletne staze, ometa sprovođenje tih planova.

Istorija

Aerodrom Diseldorf otvoren je 19. aprila 1927. nakon dvogodišnje izgradnje. Međutim, prva letelica koji je sletela na aerodrom Dizseldorf bio je cepelin LZ-III 1909. Godine 1950. poletno-sletna staza je produžena na 2.475 metara. Planiranje izgradnje terminala sa kapacitetom od 1.400.000 putnika započeto je 1964. Godine 1969. glavni poletno-sletna staza je produžena na 3.000 metara. Da bi se smanjilo zagađenje, avio-kompaniji je zabranjeno sletanje aviona u periodu os 23.00 naveče i 06.00 ujutro. Godine 1973. otvoreni su nova centralna zgrada i terminal B. Izgradnja železničke pruge između diseldorske Centralne stanica i aerodroma započeta je 1975. Izgradnja terminala A završena je 1977. Godine 1986. kroz aerodrom je prošlo 8,22 miliona putnika i u tom periodu aerodrom Diseldorf bio je drugi aerodrom po veličini u Nemačkoj. Godine 1986. otvoren je i terminal C. Godine 1992. kroz aerodrom je prošlo 12.300.000 putnika; a sagrađena je i druga poletno-sletna staza u dužini od 2.700 metara. Godine 1996. u požaru na krovu terminala A poginulo je 17 putnika. Godine 1998. otvoren je obnovljeni terminal A a aerodrom je promenio naziv iz „Aerodrom Rajn-Rur“ u „Međunarodni aerodrom Diseldorf“. U maju 2000. otvorena je nova železnička stanica, "Fernbahnhof Düsseldorf Flughafen", sa kapacitetom od 300 odlazaka vozova dnevno. U toj godini kroz aerodrom je prošlo 16.000.000 putnika.

Dana 12. novembra 2006. prvi Erbas A380 je sleteo na aerodrom Diseldorf. U slučaju nevremena na aerodromu Frankfurt, za sletanje i poletanje aviona Erbas A380 Lufthanza namerava da koristi aerodrom Diseldorf.

Avio-kompanije i destinacije

Terminal A (Star alajans/Lufthanza partneri)

Kondor (Antalija, Arecif, Bergen, Dalaman, Ibiza, Izmir, Herez de la Frontera, Kerkira, Kirkenes, Las Palmas, Linc, Mahon, Malaga, Palma, Rodos, Santa Kruz, Santorini, Tenerife-jug, Čanija, Farska ostrva, Fuerteventura, Funčal, Iraklion, Hurgada) + Terminal B
Kroacija erlajns (Dubrovnik, Zagreb)
LOT Poliš erlajns (Varšava)
Lufthansa (Bazel, Barselona, Beograd-Nikola Tesla, Berlin-Tegel, Beč, Bilbao, Birmingem, Bukurešt-Otopeni, Budimpešta, Valensija, Drezden, Ženeva, Geteborg-Landveter, Katovice, Kijev-Borispil, Lajpcig/Hal, Lion, London-Siti, London-Hitrou, Madrid, Malaga, Mančester, Marselj, Milan-Malpensa, Minhen, Moskva-Šeremetjevo, Nirnberg, Nica, Njukasl, Palma, Pariz-Šarl de Gol, Prag, Rim-Fjumičino, Sofija, Stokholm-Arlanda, Frankfurt, Hamburg, Štutgart)
- Lufthanza operacija upravlja Prajvater (Njuark, Čikago)
- Lufthanza Ridženal operacija upravlja Jurovings (Beč, Varšava, Vesterland/Silt, Tuluz, Torino)
- Lufthanza Ridženal operacija upravlja Lufthansa SitiLajn (Beč, Varšava, Cirih)
Ostrijan erlajns (Beč)
- Ostrijan arouz (Beč, Grac, Linc, Salcburg)
Svis Internašonal erlajns (Cirih)
- Svis juropijan erlajns (Cirih)
Skandinejvijan erlajns sistem (Geteborg, Kopenhagen, Oslo, Stokholm-Arlanda)
Džermanvings (Berlin-Šonefeld)

Terminal B

A380 na aerodromu Diseldorf

Aeroflot (Moskva-Šeremetjevo)
Alitalija
- operacija upravlja Alitalija ekspres (Milano-Malpensa)
Blu vings (Adana, Ankara, Antalija, Gazijantep, Istanbul-Ataturk, Izmir, Kajseri, Malatija, Samsun, Teheran-Mehrabad)
Britiš ervejz (London-Hitrou)
- operacija upravlja San er ov Skandinejvija (Bilund)
Delta erlajns (Atlanta)
Ejgijan erlajns (Atina, Iraklion, Solun)
Emirati (Dubai)
Er Baltik (Vilnjus, Riga)
Er Berlin (Alikante, Antalija, Aresif, Barselona, Berlin-Tegel, Beč, Vesterland, Drezden, Dubrovnik, Ibiza, Iraklion, Las Palmas, London-Stansted, Luksor, Malaga, Mahon, Milan-Bergamo, Minhen, Moskva-Domodedovo, Nirnberg, Nica, Palma de Majorka, Pariz-Orli, Rimini, Rim-Fjumičino, Rodos, Samos, Solun, Split, Tenerife-jug, Tivat, Hamburg, Helsinki, Hurgada, Cirih)
Er Lingus (Dablin)
Er Frans (Pariz-Šarl de Gol)
- operacija upravlja Brit er (Lion)
Iberija erlajns (Madrid)
Inter erlajns (Antalija)
Er Srbija (Beograd-Nikola Tesla)
KLM Rojal Dač erlajns
- operacija upravlja KLM Sitihoper (Amsterdam)
Korendon erlajns (Antalija, Istanbul-Sabiha Gokčen)
MAT Makedonski avio transport (Ohrid, Skoplje)
Norveški er šatl (Oslo)
Nordvest erlajns (Detroit)
Olimpik erlajns (Atina, Solun)
Pegasus erlajns (Adana, Antalija, Bodrum, Gazijantep, Istanbul, Izmir, Kajseri, Samsun, Trabzon)
Rojal er Marok (Kazablanka, Nador)
Rosija (Moskva-Vnukovo, Sankt Peterburg)
Skaj erlajns (Antalija)
Tuniser (Monastir, Tunis, Džerba)
Terkiš erlajns (Adana, Ankara, Antalija, Izmir, Istanbul-Ataturk, Kajseri, Samsun, Trabzon)
Flajbe (Birmingem, Mančester, Sautempton)
Finer (Helsinki)
ČSA (Prag)
Džet2.com (Lids)

Terminal C

Afrikan safari ervejz (Mombasa, Cirih)
Er Malta (Malta)
Antrak er
- Antrak er operacija upravlja LTU Internašonal (Akra)
Egipat er (Kairo)
Karpater (Temišvar)
LTU Internašonal (Agadir, Adana, Alikante, Almerija, Ankara, Antalija, Arecif, Atina, Bangkok-Suvarnabumi, Bejrut, Berlin-Šonefeld, Bodrum, Brindisi, Valencija, Vankuver, Varadero, Vindhoek, Dalaman, Dubrovnik, Zakinthos, Iraklion, Holguin, Hurgada, Ibiza, Istanbul-Ataturk, Izmir, Kavala, Kagliari, Kalgari, Kankun, Karakas, Katania, Karpatos, Kejptaun, Kolombo, Kos, Krf, La Romana, Las Vegas, Las Palma, Lisabon, Los Anđeles, Luksor, Madrid, Malaga, Male, Mahon, Mijami, Mikonos, Mitilini, Mombasa, Monastir, Montego Bej, Napulj, Njujork-DžFK, Palma de Majorka, Priština, Puerto Plata, Punta Kana, Rejkjavik-Kleflavik, Rodos, Samos, Santa Cruz, Split, Tenerif-Sever, Tenerif-Jug, Solun, Tivat, Toronto, Trabzon, Faro, Fort Majers, Fuerteventura, Funčal, Havana, Džedah, Džerba)
- LTU operacija upravlja VDL Avijacija (Lisabon, Rim-Fijumičino)
Luftfahrtgeselšaft Valter (Erfurt)
Mahan er (Tehran-Imam Khomeini, Bangkok-Suvarnabumi, Delhi)
Nuveler (Monastir)
Onur er (Adana, Ankara, Istanbul-Ataturk, Izmir, Kajseri)
S7 erlajns (Moskva-Domodedovo)
SanEkspres (Antalija, Bodrum, Izmir)
TUIflaj (Agadir, Antalija, Arecif, Bodrum, Kalvi, Katanija, Čanija, Dalaman, Džerba, Faro, Fuerteventura, Funčal, Iraklion, Hurgada, Jerez de la Frontera, Kos, Lamezija, Las Palma, Leipcig, Mahon, Malaga, Monastir, Olbija, Palma de Majorka, Patras, Rodos, Salou, Santorini, Tenerif-Jug, Solun, Venecija)
Futura Internašonal ervejz (Feuteventura)
Hamburg Internašonal (Palma de Majorka)

Kargo

Izvori

^ World Aero Data: DUSSELDORF - EDDL

Spoljašnje veze

[1] World Aero Data: DUSSELDORF - EDDL

[1]