Википедија

Adam Mickjevič

Пољски национални песник, драматург, есејиста, публициста, преводилац и политички активиста (1798-1855)

Adam Bernard Mickjevič ili Adam Mickijevič (polj. Adam Bernard Mickiewicz; Zaosje, 24. decembar 1798 — Konstantinopolj, 26. novembar 1855) je poljski književnik i pesnik, izrazita ličnost poljske književne romantike i borac za slobodu Poljske.[1] On se smatra nacionalnim pesnikom u Poljskoj, Litvaniji i Belorusiji. Kao jedna od glavnih figura poljskog romantizma, on se smatra jednim od tri poljska velikana (Trzej Wieszcze).[2]

Adam Mickjevič
Adam Mickjevič
Lični podaci
Datum rođenja(1798-12-24)24. decembar 1798.
Mesto rođenjaZaosje, Ruska Imperija
Datum smrti26. novembar 1855.(1855-11-26) (56 god.)
Mesto smrtiKonstantinopolj, Osmansko carstvo
Potpis
Univerzitet u Vilnjusu

Adam Mickjevič je, prema mišljenju mnogih, ne samo najveći poljski pesnik, jedan od velikih slovenskih i evropskih romantičarskih pesnika i intelektualaca, već i najveći duhovni autoritet, čije je sveukupno delovanje bilo odlučujuće za formiranje poljske kolektivne nacionalne svesti.[3][4][5][6][7] Ovu nacionalnu počast on deli sa poljskim bardovima Žigmuntom Krasinskim i Julijusom Slovackim.[8][9]

Biografija

uredi

Za razliku od mnogih romantičarskih pesnika, njegov život je bio relativno lagan i bez potresa. Živeo je u emigraciji u Rusiji, Italiji, Francuskoj i Švajcarskoj. U Nemačkoj je upoznao Getea. Oženio se 1834. Selinom Šimanovskom, koja je kasnije mentalno obolela, što je uticalo da Mickjevič pokuša samoubistvo. Od 1840. predavao je slovenske jezike i književnost na Francuskom koležu u Parizu. U svojim predavanjima o slovenskoj književnosti u Parizu, Mickjevič je koristio i primere srpske narodne književnosti i tragediju „Obilić“ Sime Milutinovića Sarajlije.[10] Ovo mesto je napustio 1844. ponesen idejama religioznog misticizma. Tada je zapao u porodičnu, psihološku i zdravstvenu krizu. Zabeleženo je da ga je u zimu 1848−1849. posetio Frederik Šopen, i sam veoma bolestan, i svirao mu muziku da bi ga umirio.[11]

Jedno vreme prebivao je u ruskoj Odesi, gde je bio premešten po nalogu ruskih organa, koji su nakon podele Poljske 1795. Poljake selili po Ruskoj Imperiji. U Odesi bio je u romansi sa Poljakinjom Karolinom Sobanskom. Kasnije se pokazalo da je Sobanska bila ruski špijun, koja je u Odesi tražila poljske revolucionare. Mickjevičeva supruga Selina je umrla 1855. Kada je izbio Krimski rat, ostavio je svoju maloletnu decu u Parizu i otišao u Konstantinopolj da organizuje poljske i jevrejske jedinice u borbi protiv Rusije. Dok je na azijskoj strani Bosfora Florens Najtingejl spašavala ranjenike krimskog rata od kolere, na zapadnoj strani Bofora kolerom se zarazio i Mickjevič. Umro je 26. novembra 1855. kao žrtva epidemije kolere. Njegove posmrtne ostatke sa parnim brodom prenjeli su u Pariz da bi 1890. prenjeli u Poljsku i sahranili u Krakovu u poznatoj katedrali Vavel, pored ostalih velikana poljske istorije.

Njegovo literarno delo stvoreno je za samo 15 godina. Inspiracija mu je uvek bila poljska tradicija i katolicizam. Balade i romanse iz 1822. su obojene folklorom, ciklus drama Zadušnice bavi se litvanskom istorijom, dok je Konrad Valenrod istorijsko i patriotsko poetsko delo, gde prikazuje borbu Poljaka protiv germanskog tevtonskog reda.

Danas po Mickjeviču nosi ime Univerzitet u Poznanju i institut za poljsku kulturu, koji služi za njenu međunarodnu promociju.

Rane godine

uredi
 
Dvorac Zaoše, njegovo moguće rodno mesto

Adam Mickjevič je rođen 24. decembra 1798, na imanju svog ujaka u Zaošu (danas Zavos) u blizini Navagruda (na poljskom, Nowogródek) ili u samom Navagrudu[a] u tadašnjem delu Ruskog carstva, a sada Belorusiji. Taj region je bio na periferiji uže Litvanije i bio je deo Velikog vojvodstva Litvanije sve do Treće podele Poljsko-litvanske zajednice (1795).[12][13] Viša klasa, uključujući Mickjevičevu porodicu, bila je ili poljska ili polonizovana.[12] Pesnikov otac, Mikolaj Mickjevič, advokat, bio je pripadnik poljskog[14] plemstva (szlachta)[15] i nosio je nasledni grb Poraj;[16] Adamova majka je bila Barbara Mickjevič, rođena Majevska. Adam je bio drugorođeni sin u porodici.[17]

Mickjevič je proveo detinjstvo u Navahrudu.[15][17] U početku su ga podučavali njegova majka i privatni učitelji. Od 1807. do 1815. pohađao je dominikansku školu po nastavnom planu i programu koji je osmislila sada nefunkcionalna poljska Komisija za nacionalno obrazovanje, koja je bila prvo svetsko ministarstvo obrazovanja.[15][17][18] On je bio osrednji student, iako aktivan u igrima, pozorištu i slično.[15]

Septembra 1815, Mickjevič se upisao na Carski univerzitet u Viljnusu, gde je studirao za učitelja.[19] Nakon diplomiranja, prema uslovima njegove vladine stipendije, predavao je u srednjoj školi u Kaunasu od 1819. do 1823. godine.[17]

Godine 1818, objavio je svoju prvu pesmu „Zima miejska“ („Gradska zima“) u časopisu Tygodnik Wileński (Vinjnus nedeljno) na poljskom jeziku.[20] U narednih nekoliko godina njegov stil će sazrevati od sentimentalizma/neoklasicizma do romantizma, prvo u njegovim pesničkim antologijama objavljenim u Viljnusu 1822. i 1823. godine; ove antologije uključivale su pesmu „Gražina“ i prve objavljene delove (II i IV) njegovog glavnog dela Dziady (Veče predaka).[20] Do 1820. već je završio drugu veliku romantičnu pesmu, „Oda do młodości“ („Oda mladosti“), ali se smatralo da je previše patriotska i revolucionarna za objavljivanje, te se nije zvanično pojavljivala dugi niz godina.[20]

Otprilike u leto 1820, Mickijevič je upoznao ljubav svog života, Marilu Vereščakovnu. Nisu mogli da se venčaju zbog siromaštva njegove porodice i relativno niskog društvenog statusa; pored toga, već je bila verena za grofa Vavrinjeka Putkamera, za koga će se udati 1821. godine.[20][21]

Etnička pripadnost

uredi
 
Litvanski novčić sa stilizovanim Mickjevičem

Adam Mickjevič je poznat kao poljski pesnik,[22][23][24][25][26] poljsko-litvanski,[27][28][29][30] litvanski,[31][32][33][34][35][36] ili beloruski.[37] Kembridžška istorija Rusije opisuje ga kao Poljaka, ali njegovo etničko poreklo vidi kao „litvansko-belorusko (a možda i jevrejsko)“.[38]

Neki izvori tvrde da je Mickjevičeva majka bila poreklom iz preobraćene frankističke jevrejske porodice.[39][40][41] Drugi smatraju da je ovo malo verovatno.[42][43][44][45] Poljski istoričar Kazimierz Vika je u svom biografskom zapisu u Poljski biografski rečnik (1975) napisao da je ova hipoteza, zasnovana na činjenici da je devojačko prezime njegove majke, Majevska, bilo popularno među frankističkim Jevrejima, ali nije dokazana.[17] Vika navodi da je pesnikova majka bila ćerka plemićke (šlahtske) porodice grba Starikonja, koja je živela na imanju u Čombrovu u Novogradskom vojvodstvu.[17] Prema beloruskom istoričaru Ribčoneku, Mickjevičeva majka je imala tatarske (litovski Tatari) korene.[46]

Virgil Krapauskas je primetio da „Litvanci vole da dokazuju da je Adam Mickjevič bio Litvanac“[47] dok je Tomas Venclova opisao ovaj stav kao „priču o Mickjevičevom prisvajanju od strane litvanske kulture“.[12] Na primer, litvanski proučavalac književnosti Juozapas Girdžijauskas piše da je Mickjevičeva porodica poticala iz stare litvanske plemićke porodice (Rimvidas) sa poreklom pre hristijanizacije Litvanije,[48] ali je litvansko plemstvo u Mickjevičevo vreme bilo u velikoj meri polonizovano i govorilo je poljski.[12] Mickjevič je odgajan u kulturi Poljsko-litvanske zajednice, multikulturne države koja je obuhvatala većinu onoga što su danas odvojene zemlje Poljske, Litvanije, Belorusije i Ukrajine. Za Mickijeviča, cepanje te multikulturalne države na zasebne celine – zbog trendova kao što je litvanski nacionalni preporod – bilo je nepoželjno,[12] ako ne i potpuno nezamislivo.[22] Prema Romanuči-Rosu, dok je Mickjevič sebe nazivao Litvinom („Litvancem“), u njegovo vreme ideja o posebnom „litvanskom identitetu“, osim „poljskog“, nije postojala.[26] Ovaj multikulturalni aspekt je očigledan u njegovim delima: njegovo najpoznatije pesničko delo, Pan Tadeuš, počinje invokacijom na poljskom jeziku „O Litvanijo, domovino moja, ti si kao zdravlje...“ ("Litwo! Ojczyzno moja! ty jesteś jak zdrowie ..."). Opšte je prihvaćeno, međutim, da je Mickjevič, kada je mislio na Litvaniju, mislio na istorijsku regiju, a ne na jezičku i kulturnu celinu, te je često primenjivao termin „Litvanac“ na slovenske stanovnike Velike Kneževine Litvanije.[12]

Dela

uredi
 
Spomenik Mickjeviču u Poznanju
  • „Balade i romanse“ - Ballady i Romanse (1822)
  • Poema „Grazina“ - Grażyna (1823)
  • Ciklus drama „Zadušnice“ - Dziady (2. i 4. deo 1823)
  • „Krimski soneti“ - Sonety krymskie (1826)
  • „Konrad Valenrod“ - Konrad Wallenrod (1828)
  • „Knjige o poljskom narodu i njegovom hodočašću“ - Księgi narodu polskiego i pielgrzymstwa polskiego (1832)
  • Ciklus drama „Zadušnice“ - Dziady (3. deo 1833)
  • Epopeja „Pan Tadeuš“ - Pan Tadeusz czyli Ostatni zajazd na Litwie (1834)
  • Drama „Konfederacija iz Bara“ Konfederaci barscy/fr. Les confédérés de Bar (1836)
  • Ciklus drama „Zadušnice“ - Dziady (1. deo, posthumno 1861)
  • Lozanska lirika - Liryki lozańskie (nastala 1839-1840, objavljena posthumno)

Dela o Mickjeviču u Srbiji

uredi
  • Milan Marković: „Adam Mickijevič i naša narodna poezija“ (1934)

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Ivan Klajn: Rečnik jezičkih nedoumica
  2. ^ „Poland's Famous Poets”. Polish-dictionary.com. Pristupljeno 20. 8. 2014. 
  3. ^ S. Treugutt: Mickiewicz – domowy i daleki. in: A. Mickiewicz: Dzieła I. Warszawa (1998), p. 7
  4. ^ E. Zarych: Posłowie. in: A. Mickiewicz: Ballady i romanse. Kraków (2001), p. 76
  5. ^ Koropeckyj 2010, str. 39
  6. ^ Pomorska & Baran 1992, str. 239
  7. ^ Wójcik 1980, str. 19–10
  8. ^ Mitosek 1999, str. 12
  9. ^ T. Macios, Posłowie (Afterword) to Adam Mickiewicz, Dziady, Kraków, 2004, pp. 239–40.
  10. ^ Ileszić Fran, Adama Mickiewicza paryskie „Wykiady“ i serbskiego poety Simy Milutinovicia „Tragedja Obilić" (1827). Warszawa, 1934.
  11. ^ Jachimecki, str. 424.
  12. ^ a b v g d đ Venclova, Tomas (jesen 2007). „Native Realm Revisited: Mickiewicz's Lithuania and Mickiewicz in Lithuania”. Lituanus. Arhivirano iz originala 22. 02. 2015. g. Pristupljeno 2007-04-24. „This semantic confusion was amplified by the fact that the Nowogródek region, although inhabited mainly by Belarusian speakers, was for several centuries considered part and parcel of Lithuania Propria—Lithuania in the narrow sense; as different from the 'Ruthenian' regions of the Grand Duchy.” 
  13. ^ „Yad Vashem Studies”. Yad Washem Studies on the European Jewish Catastrophe and Resistance. Wallstein Verlag: 38. 2007. ISSN 0084-3296. 
  14. ^ Kubilius 1998, str. 49
  15. ^ a b v g Miłosz, Czesław (1983). The History of Polish Literature. University of California Press. str. 208. ISBN 978-0-520-04477-7. 
  16. ^ Koropeckyj, Roman Robert (2008). Adam Mickiewicz: The Life of a Romantic . Cornell University Press. str. 93–95. ISBN 978-0-8014-4471-5. 
  17. ^ a b v g d đ Kazimierz Wyka, "Mickiewicz, Adam Bernard", Polski Słownik Biograficzny, vol. XX, 1975, p. 694.
  18. ^ Wulff, Kenneth R. (1992). Education in Poland: Past, Present, and Future. University Press of America. str. 7. ISBN 978-0-8191-8615-7. 
  19. ^ „Adam Mickiewicz - informacje o autorze, biografia”. lekcjapolskiego.pl. Pristupljeno 2021-04-13. 
  20. ^ a b v g Kazimierz Wyka, "Mickiewicz, Adam Bernard", Polski Słownik Biograficzny, vol. XX, 1975, p. 695.
  21. ^ Miłosz, Czesław (1983). The History of Polish Literature. University of California Press. str. 210. ISBN 978-0-520-04477-7. 
  22. ^ a b Kevin O'Connor (2006). Culture and customs of the Baltic states. Greenwood Publishing Group. str. 123. ISBN 978-0-313-33125-1. 
  23. ^ Manfred Kridl (1951). Adam Mickiewicz, poet of Poland: a symposium. Columbia University Press. str. 33. ISBN 9780231901802. 
  24. ^ Christopher John Murray (2004). Encyclopedia of the romantic era, 1760–1850. Taylor & Francis. str. 739. ISBN 978-1-57958-422-1. 
  25. ^ Olive Classe (2000). Encyclopedia of literary translation into English: M-Z. Taylor & Francis. str. 947. ISBN 978-1-884964-36-7. 
  26. ^ a b Lola Romanucci-Ross; George A. De Vos; Takeyuki Tsuda (2006). Ethnic Identity: Problems And Prospects for the Twenty-first Century. Rowman Altamira. str. 74. ISBN 978-0-7591-0973-5. 
  27. ^ William Richard Morfill (1893). Poland. str. 300. .
  28. ^ Karin Ikas; Gerhard Wagner (2008). Communicating in the Third Space. Routledge. str. 182. ISBN 978-0-203-89116-2. 
  29. ^ „United Nations in Belarus – Culture”. United Nations. Arhivirano iz originala 6. 7. 2011. g. Pristupljeno 17. 9. 2010. 
  30. ^ Studia Polonijne, Tomy 22–23, Towarzystwo Naukowe Katolickiego Uniwersytetu Lubelskiego, 2001, page 266
  31. ^ Paneth, Philip (1939). Is Poland Lost?. London: Nicholson and Watson. str. 41. 
  32. ^ Mills, Clark; Landsbergis, Algirdas (1962). The Green Oak. New York: Theo. Gaus' Sons. str. 15. 
  33. ^ Morfill, W.R. (1893). Poland. New York: G.P. Putnam's Sons. str. 300. 
  34. ^ Boswell, A. Bruce (1919). Poland and the Poles. London: Methuen & Co. str. 217. 
  35. ^ Harrison, E.J. (1922). Lithuania, Past & Present. London: Gresham Press. str. 165. 
  36. ^ Bjornson, B. (1941). Poet Lore World Literature and the Drama. Boston: Bruce Humphries. str. 327. 
  37. ^ Gliński, Mikołaj. „The White-Red-White Banner of Polish-Belarusian Literature”. Arhivirano iz originala 13. 9. 2020. g. Pristupljeno 24. 8. 2020. 
  38. ^ Maureen Perrie; D. C. B. Lieven; Ronald Grigor Suny (2006). The Cambridge History of Russia: Imperial Russia, 1689–1917. Cambridge University Press. str. 173. ISBN 978-0-521-81529-1. Arhivirano iz originala 24. 4. 2023. g. Pristupljeno 10. 1. 2016. 
  39. ^ Balaban, Meir, The History of the Frank Movement, 2 vols., 1934–35, pp. 254–259.
  40. ^ "Mickiewicz's mother, descended from a converted Frankist family": "Mickiewicz, Adam," Encyclopaedia Judaica. "Mickiewicz's Frankist origins were well-known to the Warsaw Jewish community as early as 1838 (according to evidence in the AZDJ of that year, p. 362). "The parents of the poet's wife also came from Frankist families": "Frank, Jacob, and the Frankists," Encyclopaedia Judaica.
  41. ^ Magdalena Opalski; Baṛtal, Israel (1992). Poles and Jews: A Failed Brotherhood. UPNE. str. 119—21. ISBN 978-0-87451-602-9. „"the Frankist background of the poet's mother"” 
  42. ^ Czesław Miłosz (1983). The History of Polish Literature. University of California Press. str. 231. ISBN 978-0-520-04477-7. 
  43. ^ Wiktor Weintraub (1954). The poetry of Adam Mickiewicz. Mouton. str. 11. „Her (Barbara Mickiewicz) maiden name was Majewska. In old Lithuania, every baptised Jew became ennobled, and there were Majewskis of Jewish origin. That must have been the reason for the rumours, repeated by some of the poet's contemporaries, that Mickiewicz's mother was a Jewess by origin. However, genealogical research makes such an assumption rather improbable” 
  44. ^ Czesław Milosz (2000). The Land of Ulro. Farrar, Straus and Giroux. str. 116. ISBN 978-0-374-51937-7. „The mother's low social status—her father was a land steward—argues against a Frankist origin. The Frankists were usually of the nobility and therefore socially superior to the common gentry.” 
  45. ^ Goźliński, Paweł (16. 10. 1998). „Tomasz Łubieński - wywiad - Rzym koło Nowogródka (Adam Mickiewicz)”. niniwa22.cba.pl (na jeziku: poljski). Pristupljeno 24. 12. 2024. 
  46. ^ Rybczonek, S., "Przodkowie Adama Mickiewicza po kądzieli" ("Adam Mickiewicz's Ancestors on the Distaff Side"), Blok-Notes Muzeum Literatury im. Adama Mickiewicza, 1999, no. 12/13.
  47. ^ Krapauskas, Virgil (1. 9. 1998). „Political change in Poland and Lithuania: The impact on Polish-Lithuanian ethnic relations as reflected in Lithuanian-language publications in Poland (1945–1991)”. Journal of Baltic Studies. 29 (3): 261—278. ISSN 0162-9778. doi:10.1080/01629779800000111. Arhivirano iz originala 24. 4. 2023. g. Pristupljeno 8. 9. 2020. 
  48. ^ „Adomas Mickevičius (Adam Mickiewicz)”. Lithuanian Classic Literature Anthology (UNESCO "Publica" series). Arhivirano iz originala 22. 7. 2011. g. Pristupljeno 23. 2. 2011. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Адам_Мицкјевич&oldid=28932148”