Чеслав Милош

Чеслав Милош
Чеслав Милош
	Чеслав Милош
Лични подаци
Датум рођења	30. јун 1911.
Место рођења	Шетејње, Руска Империја
Датум смрти	14. август 2004. (93 год.)
Место смрти	Краков, Пољска
Награде	Нобелова награда за књижевност
Званични веб-сајт
	Универзитет у Вилњусу

Чеслав Милош (пољ. Czesław Miłosz; Шетејње, 30. јун 1911 — Краков, 14. август 2004), био је пољско—амерички песник, прозни књижевник, есејиста и преводилац. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1980.^[1]

Биографија

Рођен је у малом месту у Литванији у племићкој породици. Студирао је у Вилњусу. Уписао је полонистику, студирао месец дана и прешао на право, али је и даље сарађивао са полонистичким књижевним кружоцима. У Паризу је као стипендиста боравио од 1931. где се упознао са новим правцима у књижевности. Тада је први пут срео свог рођака, француског песника, метафизичара и кабалисту, Оскара Владислава Милоша де Лубича. Други његов боравак у Паризу - школске 1934/35. био је за њега много значајнији. По повратку из Париза ради у Радио—Вилњусу 1936/37. када су га националисти избацили зато што је правио емисије о Белорусима и Јеврејима. Добија посао у Радио—Варшави, где упознаје своју будућу супругу Јањину Длуску, али и неке песнике. Посебно му је близак Јежи Анджејевски. Ратно време проводи у Варшави, одакле 1944. одлази у слободни Краков. Једно време после рата ради као пољски дипломата у САД. Године 1950. за католички Божић пољске власти му одузимају пасош. Захваљујући тадашњем министру иностраних послова Моджејевском, односно, његовој супрузи Наталији, пасош му је враћен. У лето 1950. изабран је за секретара Пољске амбасаде у Паризу. Дана 15. фебруара 1951. напустио је амбасаду и затражио политички азил од француских власти. Извесно време провео је у пољској „Култури“, а потом је с породицом живео у малом месту крај Париза. Године 1961. позван је да ради, најпре као гостујући професор у САД. Предавао је књижевност на Универзитету Беркли. Раних деведесетих враћа се у Пољску.

Себе је увек првенствено сматрао песником, и то херметичким песником за малобројну читалачку публику, потом есејистом, а најмање романописцем. Своје најпознатије дело, збирку антистаљинистичких есеја „Заробљени ум“, написао је 1953. Оно му је донело велику популарност. У есејима је, како је често помињао, говорио оно што није могао да каже у поезији.

У својим познијим делима био је близак Александру Вату и теми катастрофизма. Исказивао је забринутост за судбину културе и писао је песме без одређеног садржаја инспиришући се примитивном и варварском културом. Бавио се и темом уметника у егзилу.

„Долина реке Исе“ је аутобиографско дело у коме описује детињство.

Дела

Композиција (Kompozycja 1930)
Путовање (Podróż 1930)
Поема о заустављеном времену (Poemat o czasie zastygłym, 1933)
Три зиме (Trzy zimy, 1936)
Спасење (Ocalenie, 1945)
Заробљени ум (Zniewolony umysł, 1953)
Освајање власти (Zdobycie władzy, 1953)
Светло дана (Światło dzienne, 1953)
Долина реке Исе (Dolina Issy, 1955)
Поетски трактат (Traktat poetycki, 1957)
Родбинска Европа (Rodzinna Europa, 1959)
Краљ Попјел и друге песме (Król Popiel i inne wiersze, 1961)
Друга Европа (1964)
Зачарани Гучо (Gucio zaczarowany, 1965)
Сновиђења над заливом Сан Франциско (Widzenia nad Zatoką San Francisco, 1969)
Место без имена (Miasto bez imienia, 1969)
Историја пољске књижевности (1969)
Приватне обавезе (Prywatne obowiązki, 1972)
Одакле Сунце излази и где залази (Gdzie słońce wschodzi i kędy zapada, 1974)
Цар Земље (Emperor of the earth, 1976)
Улрова земља (Ziemia Ulro, 1977)
Врт наука (Ogród nauk, 1979)
Деца Европе и друге песме (1980)
Химна о бисеру (Hymn o perle, 1982)
Сведок поезије (The Witness of Poetry, 1983)
Необиђена земља (Nieobjęta ziemia, 1984)
Од мојих улица (Zaczynając od moich ulic, 1985)
Хронике (Kroniki, 1987)
Шира околина (Dalsze okolice, 1991)
Потрага за домовином (Szukanie ojczyzny, 1992)
На обали реке (Na brzegu rzeki, 1994)
Метафизичка пауза (Metafizyczna pauza, 1995)
Савремене легенде (ратни есеји) (Legendy nowoczesności (Eseje wojenne), 1996)
Живот на острвима (Życie na wyspach, 1997)
Пас бескућник (Piesek przydrożny 1997)
Милошева абецеда (Abecadło Miłosza, 1997)
Другачија абецеда (Inne abecadło, 1998)
Међуратно путовање (Wyprawa w dwudziestolecie, 1999)
То (To, 2000)
Орфеј и Еуридика (Orfeusz i Eurydyka 2003)
За време путовања (O podróżach w czasie (2004)

Референце

^ „Czeslaw Milosz Facts”. The Nobel Prize. Приступљено 28. 1. 2019.

Спољашње везе

[1] „Czeslaw Milosz Facts”. The Nobel Prize. Приступљено 28. 1. 2019.

[1]