Википедија

Авантуре Робина Худа (film)

Avanture Robina Huda (engl. The Adventures of Robin Hood) je američki avanturistički film iz 1938. godine, režisera Majkla Kertiza i Vilijama Kiglija, koji su producirali Hal B. Volis i Henri Blanke. Glavne uloge tumače Erol Flin, Olivija de Hevilend, Bejzil Ratbon, Klod Rejns, Una O’Konor, Patrik Nouls, Judžin Palet i Alan Hejl Stariji. Film je naročito zapažen po svojoj Oskarom nagrađenoj muzici Eriha Volfganga Korngolda.

Avanture Robina Huda
Filmski poster
Izvorni naslovThe Adventures of Robin Hood
RežijaMajkl Kertiz
Vilijam Kigli
ScenarioNorman Rajli Rejn
Seton I. Miler
Rouland Li
ProducentHal B. Volis
Henri Blanke
Glavne ulogeErol Flin
Olivija de Hevilend
Bejzil Ratbon
Klod Rejns
Una O’Konor
MuzikaErih Volfgang Korngold
Direktor
fotografije		Toni Gaudio
Sol Polito
V. Hauard Grin
MontažaRalf Doson
Producentska
kuća		Warner Bros. Pictures
StudioWarner Bros. Pictures
Godina1938.
Trajanje102 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet2 miliona dolara[1][2]
Zarada3,9 miliona dolara[1][2]
IMDb veza

Scenario su napisali Norman Rajli Rejn, Seton I. Miler i Rouland Li. Priča prati legendarnog saksonskog viteza Robina Huda koji se, u odsustvu kralja Ričarda Lavljeg Srca u Svetoj zemlji tokom krstaških ratova, bori kao vođa pobunjeničke gerilske grupe protiv princa Džona i normanskih lordova koji tlače saksonske civile.

Film je po objavljivanju dobio pohvale kritičara.[3] Godine 1995, film je proglašen „kulturološki, istorijski ili estetski značajnim” od strane Kongresne biblioteke Sjedinjenih Država i izabran je za čuvanje u Nacionalnom registru filmova.[4]

Alan Hejl Stariji, koji igra Malog Džona, tumačio je isti lik u verziji filma Daglasa Ferbanksa iz 1922. godine i ponovo ga je igrao u filmu Odmetnici Šervudske šume, koji je izdat 1950. godine, u periodu od 28 godina.[5][6]

Radnja

uredi
  Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Ričarda, normanskog kralja Engleske, 1191. zarobio je vojvoda Leopold po povratku iz Trećeg krstaškog rata. Ričardov podmukli brat princ Džon, uz pomoć ser Gaja od Gizborna, koristi priliku da se imenuje regentom Engleske i povećava poreze i propise Saksoncima pod izgovorom da prikuplja otkup za Ričarda.

Normanski vladari eksploatišu i tlače Saksonce. Ser Robin od Lokslija, saksonski plemić, suprotstavlja se brutalnosti i spasava Mača, Milerovog sina od pogubljenja zbog krivolova, navlačeći Gizbornov gnev. Robin se suprotstavlja princu Džonu u Notingemskom zamku tokom banketa, govoreći gostima da smatra izdajom to što se Džon proglasio regentom u Ričardovom odsustvu. Džon naređuje Robinovo pogubljenje, ali on beži i odlazi sa Mačom i Vilom Skarletom u Šervudsku šumu. Kao odgovor na ovo, Džon zauzima Robinove zemlje i proglašava ga odmetnikom.

Mač je poslat da regrutuje ljude koji će se pridružiti njihovoj bandi. Robin i Vil se susreću sa Malim Džonom na drvenom mostu, i nakon borbe štapovima, požele mu dobrodošlicu u svoje redove. Još desetine ljudi se pridružuju Robinovoj bandi i zaklinju se da će nauditi bogatima samo da bi pomogli siromašnima, da će se boriti protiv nepravde i pokazati ljubaznost prema svim potlačenim. Oni započinju gerilski rat protiv Gizborna i Džona, ciljajući one koji zloupotrebljavaju svoju moć.

Robinova banda se susreće sa zaobljenim fratrom Takom, renomiranim mačevaocem. Tak se pridružuje bandi i pomaže u hvatanju čete Normana koji donose pošiljku hrane i poreza. U četi su Gizborn, kukavički šerif od Notingema, i štićenica kralja Ričarda ledi Merijan; muškarci su poniženi na sledećem banketu u šumi, dok je Merijan Robin dodelio počasno mesto. U početku prezirna, ona počinje da deli njegove stavove kada joj on pokaže posledice normanske brutalnosti protiv Saksonaca. Robin šalje konvoj nazad u Notingemski zamak, govoreći im da moraju da zahvale Merijaninom prisustvu što su im životi pošteđeni.

Pošto je primetio Robinovu pažnju prema Merijan tokom šumskog banketa, šerif predlaže da se organizuje turnir u streljaštvu na kome će ledi Merijan dodeliti zlatnu strelu kako bi zarobili Robina. Robin dolazi na turnir, biva prepoznat po svojoj nenadmašnoj veštini streljaštva i osuđen je na smrt. Merijan pomaže njegovoj bandi u nameri da spase Robina. Nakon bekstva, on se penje uz zidove palate da bi se zahvalio Merijan, a njih dvoje priznaju ljubav jedno drugom. Merijan odbija Robininu ponudu za brak, birajući da ostane i bude saksonski špijun u zamku.

Kralj Ričard se vraća sa nekim od svojih vitezova. Episkop crnih kanona prozire Ričardovu masku u gostionici pored puta i upozorava Džona. Džon šalje osramoćenog bivšeg viteza Dikona Malbeta da ubije Ričarda, obećavajući Dikonu Robinovu titulu i zemlju. Merijan ovo čuje i piše Robinu, ali Gizborn saznaje za to i osuđuje je na smrt. Njena dvorska dama, Bes, govori Maču o ovome. Mač presreće Dikona i ubija ga u borbi.

Ričard i njegovi ljudi se maskiraju u normanske monahe, putuju kroz Šervud, gde ih zaustavlja Robin. Uveravajući Robina da se bave kraljevim poslom, Ričard prihvata Robinovu ponudu gostoprimstva i njegovu osudu krstaških ratova, ali ne otkriva svoj identitet.

Mač dolazi i prenosi Besine vesti. Robin naređuje svojim ljudima da pronađu i zaštite Ričarda; sada siguran u Robinovu lojalnost, Ričard se otkriva. On i Robin primoravaju biskupa crnih kanona da im dozvoli da se pridruže njegovim prerušenim monasima kako bi mogli da uđu u zamak. Kada je ušao, Ričard najavljuje svoje prisustvo i izbija velika borba. Robin se bori sa Gizbornom i ubija ga, oslobađajući Merijan i podstičući ostale Džonove ljude da se predaju.

Po povratku na tron, kralj Ričard proteruje Džona i vraća Robinu čin, unapređujući ga u barona od Lokslija i grofa od Šervuda i Notingema. Kralj takođe pomiluje njegovu bandu i naredi Robinu da uzme ledi Merijan za ženu. Robin izlazi iz zamka sa Merijan.

Uloge

uredi
Glumac Uloga
Erol Flin Robin Hud
Olivija de Hevilend ledi Merijan
Bejzil Ratbon Gaj od Gizborna
Klod Rejns princ Džon
Patrik Nouls Vil Skarlet
Judžin Palet fratar Tak
Alan Hejl Stariji Mali Džon
Melvil Kuper šerif od Notingema
Ijan Hanter kralj Ričard Lavlje Srce
Una O’Konor Bes
Herbert Mandin Mač
Montagu Lav episkop crnih kanona

Produkcija

uredi

Film je snimljen sa procenjenim budžetom od 2 miliona dolara, što ga je učinilo najskupljim filmom koji je Warner Bros. snimio do tada.[7] Ovo je bio i prvi studijski film koji je koristio Tehnikolor proces sa tri trake.[8] Zapravo, planirano je da se film snima u crno-beloj verziji tokom većeg dela razvoja; prelazak na boju se desio samo tri meseca pre početka produkcije.[9] Ovo je bila neobično ekstravagantna produkcija za studio, koji je stekao ime u proizvodnji društveno svesnih, niskobudžetnih gangsterskih filmova.[10]

Producent Hal B. Volis je generalno viđen kao kreativni kormilar filma.[8] Prvi nacrt scenarija napisao je Rouland Li, ali Volis se usprotivio njegovom izrazito arhaičnom i maštovitom dijalogu. Na Volisovo insistiranje, scenario je u velikoj meri prepravljen da bi se modernizovao dijalog, i nejasno je da li je bilo koji Lijev rad opstao u završenom filmu.[9]

Scena u kojoj Robin Hud prvi put sreće princa Džona, Gaja od Gizborna i ledi Merijan prošla je kroz nekoliko iteracija. Prvobitno je scena trebalo da bude na nadmetačkom turniru sa Robinom protiv Gaja od Gizborna, oponašajući produkciju Robina Huda Daglasa Ferbanksa iz 1922. godine, ali scenarista Norman Rajli Rejn je istakao da bi scena za banket bila mnogo jeftinija za produkciju, kao i da, dokle god je film u boji, prosečnom filmskom gledaocu izgledalo bi isto tako raskošno.[9] U drugom nacrtu, umesto jelena, Robin Hud bi doveo i bacio ubijenog seljanina na sto princa Džona. Volis je smatrao da bi upotreba mrtvog seljanina istrošila svu napetost scene u „trenutnom udarcu”, i preferirao je upotrebu jelena iz ranije verzije, što je omogućilo da napetost uzavre uz pretnju eksplozije u svakom trenutku.[9]

Džejms Kegni je prvobitno dobio ulogu Robina Huda, ali je napustio ugovor sa studijom, otvarajući put za ulogu Erola Flina.[8] Zbog toga je snimanje odloženo za tri godine.[11] Iako je Olivija de Hevilend bila rani favorit za ulogu ledi Merijan, neko vreme se studio kolebao između nje i Anite Luiz za tu ulogu. De Hevilendova je na kraju izabrana jer je uspeh Krvavog kapetana uspostavio uparivanje Flina i de Hevilendove kao sigurnu opkladu da se osigura uspeh na blagajnama.[9]

Rad na lokaciji za Avanture Robina Huda uključivao je Bidvel park u Čiku, Kalifornija, koji je zamenio Šervudsku šumu,[12] iako je jedna velika scena snimljena na lokacijama u Kaliforniji „Jezero Šervud” i „Šervudska šuma”, nazvanim tako jer su bile lokacije za produkciju Ferbanksovog Robina Huda. Nekoliko scena je snimljeno u studijima u Berbanku i Kalabasasu. Turnir u streljaštvu snimljen je u nekadašnjem Buš Gardensu,[13] koji je sada deo parka u Pasadeni.[14]

Scene koje su snimljene, ali nisu uključene u finalnu verziju, uključuju prerušenog kralja Ričarda koji se svađa sa fratrom Takom, i Robina koji jaše sa ledi Merijan; potonja scena bi bila završna scena filma i pojavila se u bioskopskom trejleru uprkos tome što se ne pojavljuje u samom filmu.[9]

Kaskade

uredi

Sve strele u filmu ispalio je profesionalni strelac Hauard Hil.[9] Oni koji su upucani strelama nosili su odeću obloženu balsa drvetom na zaštitnim metalnim pločama; metalne ploče su sprečile povrede (iako bi udar bio prilično bolan), a strele su se zaglavile u balsa drvo da bi stvorile iluziju telesnog prodora.[9] Hil, iako je naveden kao kapiten streličarskog tima poraženog od Robina, dobio je ulogu Elvena Velšanina, streličara koji je viđen kako puca na Robina po njegovom bekstvu iz Notingemskog zamka i, kasnije, poražen od Robina na turniru u streljaštvu. Da bi pobedio, Robin svojom strelom pogađa onu koju je ispalio Filip od Arasa, kapetan garde pod Gizbornom, koji je pogodio metu. Hil je u stvari pogodio jednu strelu sa drugom tokom snimanja (iako je pucao iz mnogo bližeg dometa nego što je Robin Hud prikazan), ali to nije izgledalo dovoljno dobro na filmu, tako da je snimak ponovo napravljen uz neke trikove sa efektima.[9] Kaskader Baster Vajls, blizak prijatelj Erola Flina i njegov česti zamenik na setu, tvrdio je da je kaskada sa pogađanjem strele izvedena korišćenjem izuzetno velike strele (za metu) i da je druga strela imala širok, ravan vrh i da je ispaljena uz žicu. Ova žica se nakratko može videti pričvršćena za ispupčenje strele, u završnom filmu. Vajls govori o toj sceni u svojoj autobiografiji, Moji dani sa Erolom Flinom.

Flin je izvodio većinu svojih kaskada u filmu; izuzeci uključuju Robina koji skače na konja sa rukama vezanim iza leđa (tokom scene vešanja), njega kako se penje na kapiju tvrđave i spušta se niz drugu stranu, i nekoliko odabranih udaraca u duelu između Robina i Gaja od Gizborna.[9]

Muzika

uredi

Godine 1938. Erih Volfgang Korngold je dirigovao operom u Austriji kada ga je studio zamolio da se vrati u Holivud i komponuje muziku za Avanture Robina Huda.[15]‍:27  Istoričar muzike Lorens E. Makdonald primećuje da je bilo mnogo faktora koji su doprineli uspehu filma, uključujući glumačku ekipu, fotografiju u boji i brzu režiju Majkla Kertiza, ali „najbitnija od svega je Korngoldova slavna muzika”.[16]‍:49 Istoričar filma Rudi Belmer opisuje Korngoldov doprinos ovom i svojim drugim filmovima:

Korngoldova muzika je bila sjajna dodatna dimenzija. Njegov stil za ovaj film ličio je na stil stvaralaca nemačkih simfonijskih pesama s kraja devetnaestog veka i ranog dvadesetog veka. Uključuje hromatske harmonije, bujne instrumentalne efekte, strastvene vrhunce — sve to je izvedeno na generalno romantičan način. Korngoldov originalni i prepoznatljiv stil bio je pod uticajem Vagnerijanskog lajtmotiva, orkestarske virtuoznosti Riharda Štrausa, delikatnosti i širokog melodijskog zamaha Pučinija i dugog razvoja Gustava Malera.[17]‍:38

Kao odgovor na zahtev studija, Korngold je rekao šefu produkcije Halu B. Volisu da je on kompozitor drame i srca, i da oseća malo veze sa onim što je smatrao „90% akcionim filmom”.[9] Volis je bio uporan, a Korngold je konačno pristao da počne da komponuje pod uslovom da nema ugovor, i da radi iz nedelje u nedelju kako bi mogao da se povuče ako bude nezadovoljan muzikom koju je komponovao. Međutim, Korngold je kasnije priznao da je pravi razlog zašto se predomislio bio sastanak Adolfa Hitlera u novembru 1937. sa austrijskim ministrima, koji je uverio Korngolda da više nije bezbedno u njegovoj domovini.[9] Kako se Korngold plašio, Austriju su anektirali nacisti, a njegov dom u Beču je konfiskovan.[17]‍:35  To je značilo da su svi Jevreji u Austriji sada bili u opasnosti, pa je Korngold ostao u Americi do kraja Drugog svetskog rata.[18]

Korngold je svoje filmske partiture nazvao „Opern ohne Singen”, opere bez pevanja, ali je inače pristupio njihovoj kompoziciji baš kao i za opersku scenu. Avanture Robina Huda bile su, dakle, simfonijsko delo velikih razmera i, uprkos tome što je odeljenje za studijsku muziku obezbedilo tim orkestratora, uključujući budućeg oskarovca Huga Fridhofera, da pomognu Korngoldu, količina posla je bila ogromna, posebno za ograničeno vreme koje mu je dato da komponuje. Opisujući ovu dilemu svom ocu, Julijusu Korngoldu, jednom od najistaknutijih bečkih muzičkih kritičara, stariji Korngold je sugerisao da će teme iz njegove simfonijske uvertire iz 1920. godine „Sursum Corda” odlično poslužiti za većinu najzahtevnijih muzičkih tema za akcione scene, i Erih se složio.

To mu je takođe donelo drugu nagradu Oskara za najbolju originalnu muziku i uspostavilo simfonijski stil koji će se kasnije koristiti u akcionim filmovima tokom zlatnog doba Holivuda.[16]‍:50 Moderni epovi kao što su trilogije Ratovi zvezda i Indijana Džouns na sličan način su uključivali originalne simfonijske partiture.[16]‍:50 Kompozitor Džon Vilijams je naveo Korngolda kao svoju inspiraciju za muziku Ratova zvezda.[19]‍:717 Ljubavna tema Robina i Merijan je postala proslavljeno koncertno delo.

Prijem

uredi

Zarada

uredi

Film je postao šesti najuspešniji film godine po zaradi,[7] sa nešto više od 4 miliona dolara prihoda[2] u vreme kada je prosečna cena karte bila manja od 25 centi.[20]

Prema evidenciji studija, film je zaradio 1.928.000 dolara u zemlji i 2.053.000 dolara u inostranstvu.[1]

Godine 1938, film je bio sedmi film sa najvećom zaradom na nacionalnom nivou u SAD i film sa najvećom zaradom iste godine u južnjačkim državama Kentaki, Tenesi, Zapadna Virdžinija, Alabama, Misisipi i Arkanzas.[21]

Studio je bio toliko zadovoljan rezultatima da je ubacio Flina u još dva epska filma u boji pre kraja decenije: Dadž Siti i Privatan život Elizabete i Eseksa.[22]

Nastavak, Ser Robin od Lokslija, bio je najavljen, ali nikada nije razvijen.[11]

Kritike

uredi

Kritike u vreme objavljivanja bile su veoma pozitivne. „Bogato producirana, hrabro ukrašena, romantična i šarena emisija, hrabro skače u prvi plan najboljih ovogodišnjih”, napisao je Frank S. Njudžent iz novina The New York Times.[23] „Ovo je kinematografska raskoš u svom najboljem izdanju”, pisao je časopis Variety. „Veoma maštovito prepričavanje folklora u svim nijansama Tehnikolora, zaslužno za prijatnu zaradu na blagajnama”.[24] Film Daily ga je nazvao „zabavom visoke klase” sa „odličnom režijom” i „idealnim izborom” u ulozi Flina.[25] „Odlična zabava!” napisao Harrison's Reports. „Avantura, romansa, komedija i ljudska privlačnost vešto su pomešani kako bi pružili zadovoljstvo po svim tačkama... Dvoboj u završnim scenama između heroja i njegovog najvećeg neprijatelja je najuzbudljiviji ikada snimljen”.[26] Džon Mošer iz The New Yorker-a nazvao ga je „bogatom, spektakularnom i, uprkos svim svojim natezanjima, pomalo upornom aferom”, hvaleći Flinovu izvedbu i akcione sekvence, ali smatrao je da je „odlična kolekcija” sporednih glumaca „donekle zakopana ispod srednjovekovnog naoružanja”.[27] Na sajtu Rotten Tomatoes film ima rejting odobravanja od 100% na osnovu 46 recenzija, sa prosečnom ocenom 8,94/10. Film se nalazi na njihovoj listi od 100 najbolje ocenjenih bioskopskih filmova.[28] Konsenzus sajta glasi: „Erol Flin oduševljava kao legendarni naslovni lik, a film oličava tip maštovite porodične avanture skrojene za srebrno platno”.[29]

Nagrade i nominacije

uredi
Nagrada Kategorija Nominovani Rezultat
Oskar[30] Najbolji film Hal B. Volis i Henri Blanke Nominacija
Najbolja scenografija Karl Džuls Vejl Osvojeno
Najbolja montaža Ralf Doson Osvojeno
Najbolja originalna muzika Erih Volfgang Korngold Osvojeno
DVD ekskluzivne nagrade Najbolje izbrisane scene Majkl Kroford i Džef Kurti Nominacija
Nacionalni odbor za prezervaciju Nacionalni registar filmova Uključen
Nagrade onlajn filmskog i televizijskog društva[31] Galerija slavnih – filmovi Uključen
Nagrade Saturn[32] Najbolje DVD izdanje filmskog klasika Osvojeno

Druga priznanja:

Nasleđe

uredi

Popularnost filma je neraskidivo povezala ime i imidž Erola Flina sa imenom i imidžom Robina Huda u očima javnosti, čak i više od onog Daglasa Ferbanksa, koji je tu ulogu igrao 1922. godine.[33] Film je postao merilo za kasnije filmske adaptacije Robina Huda.

Ovo je bio treći film koji je upario Flina i Oliviju de Hevilend (posle Krvavog kapetana i Juriša lake konjice). Na kraju su zajedno glumili u devet filmova; pored pomenutih tu su i Četiri je gomila (1938), Privatan život Elizabete i Eseksa (1939), Dadž Siti (1939), Staza Santa Fea (1940), Umrli su sa čizmama na nogama (1941) i Zahvali svojim srećnim zvezdama (1943), iako nisu delili scene u poslednjem filmu.[34]

Scene i kostimi koje su nosili likovi su često imitirani i parodirani. Na primer, u animiranom kratkom filmu sa Duškom Dugouškom, Rabbit Hood, maloumni Mali Džon stalno govori Dušku: „Ne brini, nikad se ne plaši; Robin Hud će uskoro biti ovde.” Kada Duško konačno sretne Robina na kraju filma, zapanjen je otkrivši da je to Erol Flin, u spojenom klipu iz ovog filma (on zatim odmahuje glavom i izjavljuje: „To nije mogao biti on!”). Ostale parodije bile su sa Patkom Dačom i Gicom Prasićem u crtaću Robin Hudu Dača, kao i Šiljom i Crnim Pitom u jednoj epizodi serije Šiljina ekipa.

Dvorska šala, muzička komedija sa Denijem Kejem u glavnoj ulozi, u velikoj meri parodira Robina Huda. Bejzil Ratbon se čak pojavljuje kao negativac i vodi vrhunsku borbu mačevima sa Kejem.

Većina parodije Mela Bruksa Robin Hud: Muškarci u hulahopkama oslanjala se na ovaj film zbog svoje estetike, iako je zaplet skoro u potpunosti kopirao film Robin Hud: Kralj lopova, a imao je i određene reference na Diznijevu verziju iz 1973. godine. Mel Bruks je takođe parodirao legendu o Robinu Hudu u svojoj televizijskoj seriji iz 1975. godine Kada su stvari pokvarene.

Fragment jedne od scena borbe mačevima iz ovog filma Džordan Mehner je animirao i iskoristio za svoju platformsku igru Prince of Persia iz 1989. godine.[35]

Akrobatsko mačevanje Erola Flina postalo je ključni kamen temeljac za koreografiju duela svetlosnim sabljama u filmovima iz serijala Ratovi zvezda.[36]

U Diznijevom animiranom filmu Zlatokosa i razbojnik iz 2010. godine, izgled i ličnost Flina Rajdera delimično su inspirisani Erolom Flinom, a njegovo prezime je takođe korišćeno u znak poštovanja.[37]

Reference

uredi
  1. ^ a b v „Appendix 1”. Historical Journal of Film, Radio and Television. 15: 1—31. 1995. doi:10.1080/01439689508604551. 
  2. ^ a b v Glancy, H. Mark. "Warner Bros film grosses, 1921–51." Historical Journal of Film, Radio and Television. March 1995
  3. ^ „Top 100 Movies of All Time – Rotten Tomatoes”. rottentomatoes.com. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  4. ^ „25 old films honored”. St. Petersburg Times. 28. 12. 1995. Arhivirano iz originala 22. 11. 2021. g. Pristupljeno 22. 7. 2009. 
  5. ^ „Detail view of Movies Page”. afi.com. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  6. ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Pristupljeno 2020-09-11. 
  7. ^ a b Higgins, Scott (2007). Harnessing the Technicolor Rainbow: Color Design in the 1930s . University of Texas Press. str. 138–139. ISBN 9780292779525. 
  8. ^ a b v Ebert, Roger (17. 8. 2003). „Roger Ebert's review of "The Adventures of Robin Hood"”. Chicago Sun-Times. Arhivirano iz originala 30. 4. 2007. g. Pristupljeno 30. 3. 2007. 
  9. ^ a b v g d đ e ž z i j k Behlmer, Rudy (2010). The Adventures of Robin Hood - Audio Commentary (DVD). Warner Home Video. 
  10. ^ „The mobster and the movies”. CNN. 24. 8. 2004. Pristupljeno 9. 7. 2008. 
  11. ^ a b Thomas, Tony; Behlmer, Rudy; McCarty, Clifford (jun 1969). The Films of Errol Flynn. Secaucus, New Jersey: Citadel Press. str. 62–67. ISBN 978-0806502373. 
  12. ^ The Worldwide Guide to Movie Locations by Tony Reeves. The Titan Publishing Group. Pg.14 „Film location titles”. Arhivirano iz originala 25. 06. 2015. g. Pristupljeno 21. 06. 2015. 
  13. ^ Higham, Charles (1984). Sisters: The Story of Olivia de Havilland and Joan Fontaine. Dell Publishing. str. 72. ISBN 0-440-17866-5. 
  14. ^ „Archery club, hikers clash over Lower Arroyo Park trail in Pasadena”. ABC News. 25. 5. 2011. Arhivirano iz originala 1. 11. 2014. g. Pristupljeno 4. 4. 2015. 
  15. ^ Thomas, Tony. Korngold: Vienna to Hollywood, Turner Entertainment (1996)
  16. ^ a b v MacDonald, Laurence E. The Invisible Art of Film Music: A Comprehensive History, Scarecrow Press (1998)
  17. ^ a b Behlmer (1979). Rudy. The Adventures of Robin Hood, University of Wisconsin Press. 
  18. ^ Bernardi, Daniel. Hollywood's Chosen People: The Jewish Experience in American Cinema, Wayne State University Press (2013) p. 48
  19. ^ Hischak, Thomas S. The Encyclopedia of Film Composers, Rowman & Littlefield (2015)
  20. ^ Weitzman, Elizabeth (6. 2. 2009). „The Depression-era gems at 1930s prices”. New York Daily News. Pristupljeno 5. 10. 2010. [mrtva veza]
  21. ^ "Warner Bros Film Grosses, 1921–51: the William Schaefer ledger". Historical Journal of Film Radio and Television.
  22. ^ Levy, Emanuel (12. 9. 2016). „Reel/Real Impact: Adventures of Robin Hood (1938)”. emanuellevy.com. 
  23. ^ Nugent, Frank S. (13. 5. 1938). „Movie Review – The Adventures of Robin Hood”. The New York Times. Pristupljeno 13. 9. 2015. 
  24. ^ „The Adventures of Robin Hood”. Variety. New York. 31. 12. 1937. str. 22. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  25. ^ Daly, Phil M. (29. 4. 1938). „Reviews: The Adventures of Robin Hood”. Film Daily. New York. 73 (99): 8. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  26. ^ „The Adventures of Robin Hood with Errol Flynn, Olivia de Havilland, Basil Rathbone and Claude Rains”. Harrison's Reports. New York. XX (27): 74. 7. 5. 1938. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  27. ^ Mosher, John (21. 5. 1938). „The Current Screen”. The New Yorker. New York. str. 71—72. 
  28. ^ „Top 100 Movies Of All Time”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 30. 6. 2019. 
  29. ^ „The Adventures of Robin Hood”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 30. 6. 2019. 
  30. ^ „The 11th Academy Awards (1939) Nominees and Winners”. oscars.org. Arhivirano iz originala 6. 7. 2011. g. Pristupljeno 16. 08. 2011. 
  31. ^ „Film Hall of Fame Productions”. Online Film & Television Association. Pristupljeno 15. 5. 2021. 
  32. ^ „Past Saturn Awards”. Saturn Awards.org. Arhivirano iz originala 14. 9. 2008. g. Pristupljeno 7. 5. 2008. 
  33. ^ King, Susan (12. 5. 2010). „Classic Hollywood: 100 years of Robin Hood movies”. The Los Angeles Times. Pristupljeno 2. 10. 2010. 
  34. ^ „AFI Catalog of Feature Films”. American Film Institute. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  35. ^ Mechner, Jordan (2011). Classic Game Postmortem: PRINCE OF PERSIA (Govor). Game Developers Conference. San Francisco. Korisna informacija se nalazi na: 38:35. Pristupljeno 30. 5. 2013. 
  36. ^ Robey, Tim (2015-11-24). „10 films that influenced Star Wars” . The Telegraph (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Arhivirano iz originala 12. 01. 2022. g. Pristupljeno 2020-12-25. 
  37. ^ Hall, Sandra (2011-01-07). „Tangled”. The Sydney Morning Herald (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-24. 

Dodatna literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Avanture Robina Huda na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikicitat ima citate vezane za članak Avanture Robina Huda.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Авантуре_Робина_Худа_(филм)&oldid=28534311”