Википедија

Hal B. Volis

Harold Brent Volis (rođen kao Aron Blum Volovič; 14. septembar 1898 – 5. oktobar 1986) bio je američki filmski producent poznat po nizu hvaljenih i uspešnih filmova među kojima se ističu Kazablanka i Čovek zvani hrabrost. Volis je karijeru počeo u klasičnom Holivudu radeći za studio Vorner bros, te je bio zaslužan za neke od njegovih najznačajnijih ostvarenja 1930-ih i ranih 1940-ih. Nakon svađe sa Džekom Vornerom je napustio Vorner bros i od toga vremena počeo blisko da surađuje sa studijem Paramaunt pikčers.

Hol B. Volis
Puno imeHarold Brent Volis
Ime po rođenjuAron Blum Volovič
Druga imenaHal B. Wallis
Datum rođenja19 oktobar, 1898(1898-10-19)
Mesto rođenjaČikago
 Ilinois, SAD
Datum smrti5. oktobar 1986.(1986-10-05) (87 god.)
Mesto smrtiRančo Miraž
 Kalifornija, SAD
ZanimanjeFilmski producent
Aktivni period1931–1983

Život i karijera

уреди

Aron Blum Volovič je rođen 19. oktobra 1898[1] u Čikagu u Ilinoisu, kao sin Eve (devojački Blum) i Jakoba Volovič, koji su bili aškenazi jevreji iz Suvalki regiona Poljske, koji su promenili svoje prezime u Volis.[2][3][4]

Njegova familija se preselila 1922. godine u Los Anđeles u Kaliforniji, gde je on našao posao kao deo odeljenja za publicitet pri Vorner brosu 1923. godine. U roku od nekoliko godina, Volis se uključio u produkcijski osek posla i vremenom je postao šef produkcije u Vorneru. U karijeri koja je trajala više od 50 godina, bio on je učestvovao u produkciji više od 400 dugometražnih igranih filmova.

Među značajnijim filmovima koje je snimio su bili Kasablanca, Pobeda nad tamom, Avanture Robina Huda, Malteški soko, Narednik Jork i Na raskršću.

U martu 1944. godine, Volis je osvojio Oskara za najbolji film na 16. dodeli Oskara. Tokom ceremonije, kada je nagrada proglašena za Kazablanku, Volis je ustao da je primi, ali je šef studija Džek L. Vorner pojurio na pozornicu „sa širokim, blistavim osmehom i izgledom velikog samozadovoljstva”, prisetio se kasnije Volis. „Nisam mogao da verujem da se to dešava. Kazablanka je bila moja kreacija; Džek nije imao apsolutno nikakve veze s tim. Dok je publika aplaudirala, ja sam pokušao da se izvučem iz redova sedišta i u hodnik, ali čitava porodica Vorner je tu sedela blokirajući me. Nisam imao drugog izbora nego da ponovo sednem, ponižen i besan ... Skoro četrdeset godina kasnije, još se nisam oporavio od šoka.”[5] Ovaj incident je naveo Volisa da napusti Vorner bros sledećeg meseca.

Volis je počeo da radi kao nezavisni producent, uživajući značajan uspeh i komercijalno i kritički. Prvi scenaristi koje je angažovao za svoje novo preduzeće bili su Ajn Rand i Lilijan Helman.[6] Među njegovim finansijskim hitovima bile su komedije Dina Martina i Džerija Luisa, kao i nekoliko filmova Elvisa Prislija.

Volis i njegova druga supruga, glumica Marta Hajer, dali su sredstva za izgradnju Hal i Marta Hajer Volis teatra, koje je teatar crne kutije, pri Univerzitetu Nortvestern.[7]

Brakovi

уреди

Volis je bio oženjen za glumicu Luiz Fazendu od 1927. do njene smrti 1962. Oni su imali sina Brenta, koji je postao psihijatar.[8] Volis je bio oženjen glumicom Martom Hajer od 1966. do svoje smrti 1986.[9][10]

Smrt

уреди

Volis je umro 5. oktobra 1986. od komplikacija dijabetesa u Rančo Miražu u Kaliforniji, dve nedelje od svog 88. rođendana. Vest o njegovoj smrti objavljena je tek nakon što je završen njegov privatni pomen. Predsednik SAD Ronald V. Regan, koji se pojavio u Volisovim filmovima Santa Fe Trail i This Is The Army, uputio je saučešće porodici.[11] Valis je sahranjen u Velikom mauzoleju na groblju Forist Lon memorijalni park u Glendejlu, Kalifornija.

Filmografija

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Cook County Birth Certificates. Wallis's birthdate has commonly been given as September 14, 1898, but the official birth record shows October 19, 1898.
  2. ^ The Scribner Encyclopedia of American Lives: 1986-1990
  3. ^ Hal Wallis Biography (1898-1986)
  4. ^ U.S. World War I Draft Registration card for Harold Blum Wallis; 1900 Census entry for "Aaron Wollowitch" and 1910 Census entry for "Harold Wolowitz"
  5. ^ Ronald Haver. „Casablanca: The Unexpected Classic”. The Criterion Collection Online Cinematheque. Архивирано из оригинала 29. 6. 2009. г. Приступљено 8. 1. 2010. 
  6. ^ Berliner, Michael, ed., Letters of Ayn Rand, New York: Dutton, 1995, p. 148.
  7. ^ „Martha Hyer - The Private Life and Times of Martha Hyer”. Glamourgirlsofthesilverscreen.com. Приступљено 2015-03-18. 
  8. ^ „Louise Fazenda, star of silent films, dies”. Journal & Courier. Lafayette, Indiana. 18. 4. 1962. стр. 1. Приступљено 29. 5. 2018 — преко Newspapers.com. 
  9. ^ Reif, Rita (18. 5. 1989). „A California Museum Sues Over Hal Wallis Collection - The New York Times”. The New York Times. 
  10. ^ New York Times: "HAL B. WALLIS, FILM PRODUCER, IS DEAD" by Tim page October 8, 1986
  11. ^ "Producer Hall Wallis succumbs", Minden Press-Herald, Minden, Louisiana, October 8, 1986, p. 3B
  12. ^ "Big Rental Films of 1967", Variety, 3 January 1968 p 25. Please note these figures refer to rentals accruing to the distributors.
  13. ^ „Easy Come, Easy Go, Worldwide Box Office”. Worldwide Box Office. Приступљено 8. 3. 2012. 
  14. ^ „Easy Come, Easy Go, Box Office Information”. The Numbers. Приступљено 8. 3. 2012. 
  15. ^ James L. Neibaur (4. 4. 2014). The Elvis Movies. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 206—. ISBN 978-1-4422-3074-3. 
  16. ^ „True Grit (1969)”. The Numbers. Nash Information Services. Приступљено 15. 3. 2018. 
  17. ^ Higgins, Jim; Higgins, Shirley Rose (22. 3. 1970). „Movie Fan's Guide to Travel”. Chicago Tribune. стр. H14. 
  18. ^ JeepsterGal (3. 10. 2007). John Wayne in True Grit, Then and Now, Extended Video. YouTube. Архивирано из оригинала 2021-11-18. г. Приступљено 18. 7. 2018. 
  19. ^ Parry, Will H. (22. 11. 1990). „Born-Again Boom Town”. Moscow-Pullman Daily News. Copley News Service. стр. 5D. 
  20. ^ Canby, Vincent (21. 1. 1970). „Screen: A Royal Battle of the Sexes:'Anne of 1,000 Days' Bows at Plaza Burton Cast as Henry Miss Bujold Stars”. The New York Times. Архивирано из оригинала 8. 10. 2013. г. 
  21. ^ „Pauline Kael”. www.geocities.ws. 
  22. ^ „Cinema: The Lion in Autumn”. Time. 2. 2. 1970. Архивирано из оригинала 14. 1. 2009. г. Приступљено 25. 4. 2010. 
  23. ^ Inside Oscar, Mason Wiley and Damien Boa, Ballantine Books (1986) pg. 434
  24. ^ „Mary, Queen of Scots (1971)”. IMDb. 
  25. ^ Canby, Vincent (4. 2. 1972). „Film: A Costume Drama: 'Mary, Queen of Scots' Opens at Music Hall”. The New York Times. 
  26. ^ Ebert, Roger (7. 3. 1972). „Mary, Queen of Scots”. Chicago Sun-Times. 
  27. ^ Mark Deming (2013). „Rooster Cogburn (1975)”. Movies & TV Dept. The New York Times. Baseline & All Movie Guide. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 21. 3. 2014. 
  28. ^ „Rooster Cogburn (...and the Lady)”. Eugene Register-Guard. (Oregon). (advertisement). 17. 10. 1975. стр. 8C. Архивирано из оригинала 2. 5. 2021. г. Приступљено 21. 6. 2018. 
  29. ^ Steinberg, Jay. „Rooster Cogburn (1975)”. Turner Classic Movies. Архивирано из оригинала 22. 3. 2014. г. Приступљено 21. 3. 2014. 
  30. ^ Tripp, Julie (8. 10. 1974). „It's 'Hi, Gov,' as Tom meets Duke and Kate”. The Bulletin. (Bend, Oregon). стр. 2. Архивирано из оригинала 2. 5. 2021. г. Приступљено 21. 6. 2018. 
  31. ^ O'Brien, Mike (18. 10. 1975). „Wayne, Hepburn terrific”. Eugene Register-Guard. (Oregon). (review). стр. 20B. Архивирано из оригинала 2. 5. 2021. г. Приступљено 21. 6. 2018. 

Spoljašnje veze

уреди
 
Hal B. Volis на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Hal_B._Volis&oldid=28520906”