Abdulah Jusuf Azam

Abdulah Jusuf Azam (arap. عبدالله عزام; ‎1941 — Pešavar, 24. novembar 1989) je bio uticajni palestinski šeik, Islamski-suni teolog koji je pripovedao odbrambeni džihad kod muslimana kako bi se pomoglo avganskim mudžahedinima protiv Sovjetskog Saveza. On je sakupljao novac, regrutovao i organizovao dobrovoljce protiv Sovjetske okupacije Avganistana.

Abdulah Jusuf Azam
Datum rođenja	(1941-00-00)1941.
Mesto rođenja	Silat el Harit, Palestina
Datum smrti	24. novembar 1989.(1989-11-24) (47/48 god.)
Mesto smrti	Pešavar, Pakistan

Poznat je i kao učitelj i mentor Osame bin Ladena, koji ga je ubedio da ode u Avganistan i da pomogne džihad. Ubijen je u eksploziji bombe 24. novembra 1989. godine.

Biografija

Abdulah Jusuf Azam rođen je 1941. godine na teritoriji Zapadne obale koja se tada nalazila pod britanskom upravom.

Nakon završetka osnovne i srednje škole, studirao je poljoprivredu na Khodori institutu. Godine 1961, sa 20 godine oženio je dvanaestogodišnju Umu Muhamad. Nakon toga je upisao šerijatsko pravo na Univerzitetu u Damasku.

U Jordanu i Egiptu

Kao svršeni student šerijatskog prava na univerzitetu u Damasku, on se, posle izraelskog zaposedanja zapadne obale Jordana (1967), našao u kolonama Palestinaca koje su utočište potražile u Jordanu i ubrzo je stupio u Udruženju muslimanske braće. Azam se brzo razočarao pokretom: ispostavilo se da su politiku i akcije PLO-a, uz sekularne socijaldemokratske nacionaliste iz Fataha, usmeravale, uz podršku Sovjetskog Saveza, još i brojne druge palestinske grupe marksističkog, pa čak i maoističko-komunističkog usmerenja.

On je zagovarao „bratski“ panislamski i multinacionalni pokret koji bi radikalno izmenio mapu Bliskog istoka krojenu po diktatu hrišćanskih kolonijalnih sila. U međuvremenu, Palestinci su se u Jordanu ulazili u konflikt sa jordanskom policijom i vojskom, a do eskalacije je došlo u septembru 1970. kad je vojska jordanskog kralja Huseina, uz pomoć Pakistana i Iraka, pa i SAD i Izraela, posle desetak dana krvavih borbi prognala Palestince u Liban, uz više hiljada žrtava.

Jusuf Azam odlazi na dalje studije na univerzitet Al Azhar u Kairo, gde se sreće sa Omarom Abdel Rahmanom, Ajmanom al Zavahrijem i drugim sledbenicima učenja pogubljenog Sajeda Kateba. Tada u potpunosti učvršćuje stavove o neizbežnosti nasilnih revolucija da se muslimanski deo sveta očisti od zapadnjačkih uticaja i da se sruše i arapske sekularne vlade da bi se usprostavile islamska državna uređenja. Ali, istovremeno, našao se na „crnoj listi“ egipatskog režima.

U Saudijskoj Arabiji

Posle doktorata u Kairu 1973, Azam je dobio mesto predavača na Univerzitetu Džeda u Saudijskoj Arabiji pošto je kralj Fasal pozvao šezdesetih godina pozivao sve nastavnike iz Sirije, Egipta i Jordana.

U Saudijskoj Arabiji je ostao do 1979, a do tada je upoznao i Osamu bin Ladena, tada još studenta ekonomije i poslovnog menandžemnta.

U Pakistanu i Avganistanu

Godina 1979. je bila veoma značajna za muslimanski svet. Najpre je 16. januara u Iranu svrgnut i proteran šah Mohamed Reza Pahlavi i osnovana je prva moderna islamska teokratska država pod vlašću ajatole Ruholaha Homeinija. U martu je usledilo potpisivanje mirovnog sporazuma Izraela i Egipta.

Već 20. novembra je bio neuspešan pokušaj islamske revolucije u Iranu. Tada je oko 200 verskih radikala u Saudijskoj Arabiji, ocenivši da je kraljevski dvor u Rijadu podlegao zapadnim uticajima, u znak protesta u vreme hadžiluka zaposelo Veliku džamiju u Meki, najveće muslimansko svetilište. Dvonedeljni pokušaji saudijske Garde da nasilno preuzme džamiju prepunu hodočasnika uzetih za taoce, završili su se akcijom specijalaca iz Pakistana i Francuske, ali i teškim krvoprolićem (250 žrtava) i skrnavljenjem celog grada u kome islam najstrože zabranjuje nasilje.

Saudijski režim je na tragediju odgovorio represijom, posebno protiv javno poznatih fundamentalista. Jusuf Azam je izbačen sa univerziteta i odlazi u Pakistan da bi bio bliže džihadu koji su u Avganistanu bili započeli muslimanski ustanici protiv marksističke vlade, nazvavši sebe mudžahedinima.

Podrška mudžahedinima

Vojska Sovjetskog Saveza ušla je u Avganistan 25. decembra 1979. Šeih Azam je izdao fatvu „Odbrana islamskih zemalja je prva verska obaveza“ i javno ocenio da su borbe u Palestini i Avganistanu već postale opšti džihad i da je ubijanje okupatora (nezavisno koje je vere) lična dužnost svakog muslimana.

Odbio je mesto profesora na Međunarodnom islamskom univerzitetu u Islamabadu i u Pešavaru na avganistanskoj granici osnovao je MAK – Službu za podršku, s ciljem da u ratu protiv nemuslimana i komunista je prikupljao finansijsku pomoć i organizovao borbu.

Prema pisanjima pakistanskih medija Osama bin Laden se, kao bogataški sin koji je bio spreman da praktično pomogne džihad, pojavio u Pešavaru 1981. godine. U okviru Kancelarije hadamat, on je Azamu bio pomoćnik i učenik i bavio se obezbeđivanjem putnih i smeštajnih troškova za dobrovoljce, administrativnim odnosima sa pakistanskim vlastima i drugim logističkim poslovima.

Pritom, uspostavljena je i stalna kurirska i snabdevačka veza između Pešavara i teritorija Avganistana na kojima su delovale islamske milicije bliske šeiku Jusufu Azamu. Osama je 1984. osnovao i specifičnu instituciju Bait ul-Ansar (Kuća pomagača), koja je najpre unapredila Azamove potencijale za podršku dolazećim „avganistanskim Arapima“, a kasnije je predstavljala i temelj za formiranje posebne milicije, odnosno mreže Al Kaida.

Koristeći taktiku asimetričnog rata, avganistanski pokret mudžahedinskog otpora, pokazao se, uprkos samo lakom naoružanju, kao uspešan u suzbijanju izrazito jače vojne sile Sovjetskog Saveza i zvanične vlade u Kabulu. Međutim, ni obimna pomoć koju su gerilci, kao brana sovjetskom ekspanzionizmu, dobijali od američke agencije CIA, od vlada Arabije, Kine, Irana, Pakistana i nekih evropskih zemalja, nije ujedinila Avganistan. Procenjivano je da su mudžahedini delovali iz čak 4.000 lokalnih baza i da su imali isto toliko komandanata. Posle povlačenja Sovjeta u februaru 1989, nastavljen je građanski rat, koji se završio najezdom talibana iz Pakistana, a potom i njihovom dominacijom 1996. godine.

Tokom godina rata, šeik Azam se uzalud trudio da objedini sve islamske borbene struje u Avganistanu, ali je, doduše, imao uspeha na putovanjima po Bliskom istoku, Evropi i SAD, gde je prikupljao finansijsku pomoć i propagirao džihad.

Procenjeno je da je Jusuf Azam, verujući da je Avganistanski rat model za početak svetske islamske revolucije, organizovao obuku za oko 20.000 mladića iz bar 20 zemalja, stvorivši visokomotivisan i iskusan kadar za stvaranje halifata. Njegov slogan je bio: „Samo puška i džihad; nema pregovora, nema konferisanja, nema dijaloga!“

Smrt

U novembru 1989. Azam i njegova dva sina ubijeni su minom na putu kojim su išli u džamiju na Univerzitetu Pešavar, gde je bio duhovni centar džihadista. Sovjeti su se dotad već bili povukli, prilike su se bile promenile pa je krug sumnje za atentat obuhvatio i vođe avganistanskih milicija, pakistansku tajnu službu, agenciju CIA, izraelski Mosad, vođu egipatskih radikala Ajmana al Zavahrija, pa čak i samog Osamu bin Ladena.

Posle smrti njegova militantna ideologija i uputstva za formiranje borbenih odreda zadržali su se neko vreme u akcijama firme „Azam publikejšn“ iz Londona, koja je sebe opisivala kao nezavisnu medijsku organizaciju. Posle 11. septembra 2001., internet sajt je ugašen, a Britanci su uhapsili administratora Babara Ahmeda i preti mu izručenje u SAD gde je optužen za terorističku aktivnost.