Џез певач (film)

Džez pevač (engl. The Jazz Singer) je američki dramski mjuzikl film iz 1927. godine, režisera Alana Kroslanda, sa Alom Džolsonom u glavnoj ulozi. Zasnovan je na istoimenoj predstavi Samsona Rafaelsona iz 1925, koja sama predstavlja adaptaciju njegove pripovetke „Dan pomirenja”. Prvi je dugometražni igrani film sa sinhronizovanom snimljenom muzikom i sinhronizovanim pevanjem i govorom (u nekoliko izolovanih sekvenci). Izdanje filma je najavilo komercijalni uspon zvučnih filmova i efektivno označilo kraj ere nemog filma.

Džez pevač
Filmski poster
Izvorni naslov	The Jazz Singer
Žanr	mjuzikl
Režija	Alan Krosland
Scenario	Alfred A. Kon po predstavi Samsona Rafaelsona
Producent	Daril F. Zanuk
Glavne uloge	Al Džolson Mej Makavoj Vorner Oland Josel Rozenblat
Muzika	Luis Silvers
Snimatelj	Hal Mor
Montaža	Harold Makord
Producentska kuća	Warner Bros.
Studio	Warner Bros. Pictures
Godina	1927.
Trajanje	89 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Budžet	422.000 dolara
Zarada	2,6 miliona dolara
IMDb veza

Film prati priču o Džekiju Rabinovicu, mladiću koji prkosi tradiciji svoje pobožne jevrejske porodice. Nakon što ga je otac uhvatio da javno peva popularne pesme i kaznio, Džeki je odlučio da pobegne od kuće. Nekoliko godina kasnije, sada se nazivajući Džek Robin, postao je talentovani džez pevač. Pokušava da izgradi karijeru zabavljača, ali njegove profesionalne ambicije na kraju dolaze u sukob sa zahtevima njegovog doma i nasleđa.

Daril F. Zanuk je osvojio počasnog Oskara za produkciju ovog filma; Alfred A. Kon je bio nominovan za najbolji adaptirani scenario na 1. dodeli Oskara. Godine 1996, Kongresna biblioteka je odabrala film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova zbog „kulturnog, istorijskog ili estetskog značaja”. Godine 1998. film je izabran na glasanju koje je sproveo Američki filmski institut kao jedan od najboljih američkih filmova svih vremena, zauzevši devedeseto mesto. Autorska prava na film su istekla 1. januara 2023. godine, kada su sva dela objavljena u SAD 1927. godine ušla u javno vlasništvo.

Radnja

Ceo film

Kantor Rabinovic želi da njegov trinaestogodišnji sin, Džejkob „Džeki” Rabinovic, nastavi generacijama staru porodičnu tradiciju i postane kantor u sinagogi u jevrejskom getu na Menhetnu. Džekiju, umesto toga, počinje da se sviđa da peva džez u lokalnoj pivnici. Mojša Judelson vidi dečaka tamo i to govori Džekijevom ocu, koji ga odvuče kući. Džeki se drži svoje majke Sare, dok njegov otac izjavljuje: „Naučiću ga boljem nego da unizi glas koji mu je Bog dao!” Džeki preti: „Ako me ponovo udariš, pobeći ću — i nikad se više neću vratiti!” Nakon što ga otac istuče, Džeki ljubi majku za rastanak i, veran svojoj reči, beži. Tokom službe za Jom kipur, Rabinovic žalosno govori sabratu: „Moj sin je večeras trebalo da stane pored mene i peva — ali više nemam sina”. Dok oni pevaju Kol nidre, Džeki se šunja kući da uzme sliku svoje voljene majke.

Desetak godina kasnije, Džeki je promenio svoje ime u Džek Robin. Tokom jednog nastupa, pozivaju ga sa svog stola u kabareu da nastupi na sceni i on izvodi pesmu „Dirty Hands, Dirty Face”.

Džek sa svojom majkom

Džek oduševljava publiku svojim energičnim izvođenjem pesme „Toot, Toot, Tootsie”. Nakon toga, upoznaje se sa prelepom Meri Dejl, plesačicom mjuzikl pozorišta. „Ima mnogo džez pevača, ali ti imaš suzu u glasu”, kaže ona, nudeći mu pomoć u nadolazećoj karijeri. Uz njenu pomoć, Džek na kraju postiže svoj veliki uspeh: glavnu ulogu u novom mjuziklu Aprilske ludosti.

U porodičnoj kući koju je Džek davno napustio, stariji Rabinovic podučava mladog učenika tradicionalnoj kantorskoj umetnosti. Pojavljuje se Džek i pokušava da objasni stvari iz svoje perspektive i svoju ljubav prema modernoj muzici, ali ga zgroženi otac proteruje: „Ne želim više da te vidim — ti džez pevaču!” Dok odlazi, Džek govori: „Došao sam kući sa srcem punim ljubavi, ali ti ne želiš da razumeš. Jednog dana ćeš razumeti, kao što mama razume.”

Dve nedelje nakon Džekovog proterivanja iz porodične kuće i 24 sata pre premijere Aprilske ludosti na Brodveju, Džekov otac se teško razboli. Od Džeka se traži da izabere između predstave i dužnosti prema porodici i veri: da bi umesto svog oca otpevao Kol nidre za Jom kipur, moraće da propusti premijeru predstave.

Te večeri, uoči Jom kipura, Judelson kaže jevrejskim starešinama: „Po prvi put nemamo kantora na Dan pomirenja.” Ležeći u svom krevetu, slab i mršav, kantor Rabinovic govori Sari da ne može da nastupa tokom najsvetijeg među svetim danima: „Moj sin mi je došao u snovima — tako je lepo pevao Kol nidre. Kad bi samo tako pevao večeras — sigurno bi mu bilo oprošteno.”

Džek Robin na sceni, u reklamnom snimku koji predstavlja poslednju scenu filma

Dok se Džek priprema za generalnu probu nanošenjem crne šminke, on i Meri razgovaraju o njegovim aspiracijama u karijeri i pritiscima porodice za koje se slažu da im se mora odupreti. Sara i Judelson dolaze u Džekovu garderobu da ga mole da dođe kod oca i peva umesto njega. Džek je rastrzan. On izvodi svoju tačku („Mother of Mine, I Still Have You”), a Sara prvi put gleda svog sina na sceni. Ona ima otkrovenje u suzama: „Ovde mu je mesto. Da ga je Bog želeo u svojoj kući, zadržao bi ga tamo. On više nije moj dečak — sada pripada celom svetu.”

Nakon toga, Džek se vraća porodičnoj kući. Kleči kraj kreveta svog oca i njih dvojica nežno razgovaraju. Sara sugeriše da bi ocu bilo bolje ako bi Džek zauzeo njegovo mesto u službi za Jom kipur. Meri stiže sa producentom predstave, koji upozorava Džeka da više nikada neće raditi na Brodveju ako se ne pojavi na premijeri. Džek ne može da odluči. Meri ga upita: „Da li si lagao kada si rekao da je tvoja karijera bitnija od bilo čega?” Džek nije siguran da li uopšte može da zameni svog oca: „Nisam pevao Kol nidre još od detinjstva”. Majka mu odgovara: „Uradi ono što ti srce kaže, Džeki — ako pevaš, a Bog ne bude u tvom glasu — tvoj otac će znati.” Producent govori Džeku: „Ti si džez pevač u duši!”

U pozorištu, publika pred premijeru saznaje da se predstava neće održati. Džek peva Kol nidre umesto svog oca. Njegov otac sa samrtne postelje sluša obližnju ceremoniju i izgovara svoje poslednje, opraštajuće reči: „Mama, opet imamo sina”. Duh Džekovog oca prikazan je pored njega u sinagogi. Meri je došla da ga sluša. Ona vidi kako je Džek pomirio podelu u svojoj duši: „Džez pevač — peva svom Bogu”.

„Godina prolazi – a vreme leči – predstava se nastavlja.” Džek, kao „Džez pevač”, sada nastupa u pozorištu Vinter Garden kao istaknuti izvođač koji otvara predstavu pod nazivom Zadnja soba. U prvom redu prepunog pozorišta, njegova majka sedi pored Judelsona. Džek, sa crnom šminkom, izvodi pesmu „My Mammy”

Uloge

Glumac	Uloga
Al Džolson	Džeki Rabinovic / Džek Robin
Vorner Oland	kantor Rabinovic
Judžini Beserer	Sara Rabinovic
Mej Makavoj	Meri Dejl
Oto Lederer	Mojša Judelson
Ričard Taker	Hari Li
Josel Rozenblat	samog sebe

Spoljašnje veze

• Džez pevač na sajtu IMDb (jezik: engleski)