Ljupko Petrović

Ljubomir Petrović Ljupko (Velika Brusnica, 15. maja 1947) jeste bivši jugoslovenski fudbaler i danas fudbalski trener. Sa Crvenom zvezdom je osvojio Kup evropskih šampiona.

Ljupko Petrović
Ljupko Petrović 2019. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1947-05-15)15. maj 1947.
Mesto rođenja	Velika Brusnica, FNRJ
Pozicija	napadač trener
Seniorska karijera*
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1967—1979	Osijek	318	(134)
1979—1981	Bufalo stalions	70	(79)
1981—1982	Kanzas Siti komets	25	(15)
1982	Finiks inferno	15	(8)
Trenerska karijera
1982—1984 1984 1984—1987 1987—1988 1987 1988 1988—1990 1990 1990—1991 1991 1992 1992—1993 1993 1994—1996 1996 1996—1997 1998—1999 1999—2000 2000—2001 2002—2003 2003—2004 2004 2005—2007 2008 2008 2008—2009 2010—2011 2011—2013 2015 2015 2015 2016 2017 2018 2018—2019 2019 2020—2022 2023 2023—	Osijek (mlađe kategorije) Espanjol (pomoćnik) Osijek Spartak Subotica Jugoslavija do 18 (pomoćnik) Jugoslavija do 21 Vojvodina Rad Crvena zvezda Espanjol Penjarol PAOK Olimpijakos Crvena zvezda GAK Vojvodina Al Ahli Dubai Šangaj Šenhua Levski Sofija Peking Guoan Liteks Crvena zvezda Liteks OFK Beograd Kroacija Sesvete Vojvodina Lokomotiva Zagreb Taraz APR Liteks Liteks Levski Sofija Tanj Hoa APR CSKA Sofija (konsultant) CSKA Sofija Tanj Hoa Liteks (konsultant) Liteks
* Datum aktuelizovanja: 2. januar 2020.

Karijera

Igračka karijera

Fudbalom je počeo da se bavi u NK Darda, a nastavio u NK Osijek za koji je igrao punih 12 godina, od 1967. do 1979. godine i za ovaj klub postigao čak 149 golova. Zatim je nastupao u SAD od 1979. do 1982. godine igrajući mali fudbal najpre u dresu Bafalo Stelionsa do 1981. godine, gde je na 70 mečeva postigao čak 79 golova, a zatim za Kanzas siti Komets od 1981. do 1982. godine, kada je u 25 utakmica 15 puta pogađao mrežu. Kratko je igrao i za Finiks Inferno (15 mečeva, osam golova) tokom 1982. godine.

Trenerska

Kao trener najpre je predvodio omladinski tim Osijeka od 1982. do 1984. godine, Metalac iz Osijeka, bio je pomoćni trener u Espanjolu 1984, pa je predvodio prvi tim Osijeka od 1984. do 1987. godine. Nakon toga je preuzeo reprezentaciju Jugoslavije do 18 godina 1987. i selekciju do 21 godine 1988. godine, kada je uveo i subotički Spartak u elitni rang takmičenja. U sezoni 1988/89. sa novosadskom Vojvodinom stigao je do šampionske titule, druge u klupskoj istoriji i za sada poslednje koju je ovaj klub osvojio. Kratko je vodio i Rad 1990. godine, kada je afirmisao i mladog Vladimira Jugovića na čijem je povratku u Zvezdu insistirao po preuzimanju kormila.

Nakon toga se proslavio na klupi Crvene zvezde i postao jedini trener sa ovih prostora koji je bio klupski šampion Evrope. Posle tog velikog uspeha preuzeo je španski Espanjol 1991. godine, a kasnije je vodio urugvajski Penjarol 1992, PAOK iz Soluna 1992/93, Olimpijakos 1993. godine, da bi nakon drugog uspešnog boravka u Zvezdi posle duple krune preuzeo austrijski GAK iz Graca tokom sezone 1995/96, koju je započeo u Zvezdi, da bi Pižon odveo crveno-bele do trofeja u Kupu gde je do njegovog dolaska Ljupko prošao nekoliko kola, pa se u mnogim izvorima navodi da je i Ljupko učestvovao u osvajanju ovog trofeja.

Drugi put je preuzeo Vojvodinu 1996. godine i vodio je do 1997, da bi nakon toga stigao i do Al Ahlija iz Dubaija (1998/99), zatim preuzeo ekipu Šangaj Šenhua (1999/2000 iz Kine, a prvi trofej posle Zvezde osvojio je u Bugarskoj, gde je u sezoni 2000/01. odveo Levski iz Sofije do šampionske titule, da bi se ponovo vratio u Kinu, gde je od 2002. do 2003. godine bio trener Pekinga sa kojim 2003. osvaja kineski FA kup.

Nakon toga se vraća u Bugarsku i sa Liteksom osvaja Kup 2004. godine, a posle kratke epizode u Zvezdi ponovo će sesti na klupu Liteksa koji predvodi od 2005. do 2007. godine. Bio je strateg i u OFK Beogradu 2008, a nakon toga je postao prvi Srbin na klupi nekog tima iz Hrvatske posle rata, kada je 2008. promovisan u trenera Sesveta. Tu se takođe kratko zadržao, da bi i Vojvodinu preuzeo treći put (2008/09), što je pored Zvezde jedini klub koji je vodio u tri navrata. Posle pauze je u sezoni 2010/11. bio na klupi zagrebačke Lokomotive, da bi od 2011. do 2013. godine bio trener kazahstanskog Taraza. Tokom 2015. godine preuzeo je APR iz Ruande, a zatim još jednom seo na klupu Liteksa.

Privatno

Ima zvanje magistra fizičke kulture i radi kao predavač na Univerzitetu u Novom Sadu. Oženjen je Snežanom sa kojom ima sina Srđana i kćerku Svetlanu. Ima troje unučadi, Nikolu, Anastasiju i Viktora.

Uspesi

• 1991. godine osvajač Kupa Šampiona sa FK Crvena zvezda
• 1991. Šampion Jugoslavije sa Crvenom zvezdom

• 1987. godine osvajač Svetskog šampionata U-18 u Čileu sa nacionalnom reprezentacijom Jugoslavije

• Drugo mesto na Evropskom šampionatu U-21 sa nacionalnom reprezentacijom Jugoslavije

• 1988-1989 FK Vojvodina Prvak Jugoslavije

• 1994-1995 FK Crvena zvezda šampion SR Jugoslavije

• 1994 1995 Osvajač kupa SR Jugoslavije sa FK Crvena zvezda

• 1999-2000, drugo mesto u Prvoj ligi Kine sa FK Šenhua, Šangaj, 1999-2000

• 2000-2001, drugo mesto u Prvoj ligi Kine i osvajanje Nacionalnog kupa Kine. Proglašen za trenera godine u Kini sa FK Peking Guan, Peking, Kina

• 2001 Nacionalni prvak Bugarske sa FK Levski, Sofija

• 2003-2004, Osvajač nacionalnog Kupa Bugarske sa FK Liteks, Loveč, Bugarska

• 2005-2006 Osmina finala kupa UEFA; sa FK Liteks, Loveč, Bugarska

• 2006-2007 Finalista kupa Bugarske sa FK Liteks, Loveč, Bugarska

• 2008-2009 UEFA Kup kvalifikacije, FK Vojvodina, Novi Sad

• 2012-2013 FK Taraz 4 mesto u Superligi Kazahstana

• 2013. Trener godine u Kazahstanu

Spoljašnje veze

• „Zvanični sajt”. Arhivirano iz originala 18. 11. 2008. g. 
• Na sajtu FK Crvena zvezda
• Živanović, Vlada (16. 4. 2010). „Ljupko Petrović: Odbrana je najbolji napad na koronu”. Danas. Pristupljeno 17. 4. 2020.