Википедија

Jurij Malenčenko

Jurij Ivanovič Malenčenko (rus. Јуриј Иванович Маленченко; Svitlovodsk, SSSR, 22. decembra 1961) je ruski kosmonaut. Postao je prvi čovek koji se oženio u svemiru, 10. avgusta 2003. godine, kada je oženio Ekatarinu Dmitrijevu koja je bila u Teksasu, dok je on bio 390 km iznad Novog Zelanda na međunarodnoj svemirskoj stanici.[1]

Jurij Malenčenko
Lični podaci
Datum rođenja(1961-12-22)22. decembar 1961. (62 god.)
Mesto rođenjaSvitlovodsk, današnja Ukrajina,
DržavljanstvoRusko
Zanimanjepilot
Karijera
TipKosmonaut Roskosmosa Rusija
Statusaktivan
Činpukovnik, RRV
Vreme u svemiru827 dana 09 sati 20 minuta
Svemirske šetnje6 (34 sata 52 minuta)
Selekcijakosmonautska grupa 1987.
MisijeSojuz TM-19, STS–106, Sojuz TMA-2, Ekspedicija 7, Sojuz TMA-11, Ekspedicija 16, Sojuz TMA-05M, Ekspedicija 32/33, Sojuz TMA-19M, Ekspedicija 46/47
Logo misija
OdlikovanjaHeroj Ruske Federacija Heroj Kazahstan

Jedan je od retkih kosmonauta koji su tokom svoje karijere boravili na dve svemirske stanice – prvo je bio član ekspedicije na ruskoj stanici Mir, a kasnije u pet navrata i član ekspedicija na MSS.[2]

Trenutno je drugi na listi kosmonauta po ukupnom vremenu akumuliranom u orbiti, sa preko 827 dana.[3]

Lični podaci

uredi

Rođen je u mestu Svitlovodsk, USSR.[4] Sa svojom ženom Ekaterinom ima ćerku Kamilu, rođenu 2006. godine. Iz svoje prethodne veze ima starijeg sina Dmitrija, rođenog 1984.[5][6] Završio je Vojnu školu za pilote u Harkovu 1983. godine. Nakon toga je 1993. diplomirao na Vazduhoplovnoj inženjerskoj akademiji Žukovski.

Kosmonautska karijera

uredi

Po završetku škole služio je kao pilot, stariji pilot i vođa letačke grupe u regionu Odese do 1987. godine. Iste godine izabran je za kosmonauta i preselio se u Centar za obuku kosmonauta Jurij Gagarin. Od decembra 1987. do juna 1989. prošao je osnovnu kosmonautsku obuku. Po završetku te obuke bio je kvalifikovani test-kosmonaut („opitni” kosmonaut). Između septembra 1989. i decembra 1993. pohađao je naprednu obuku kao pripremu za prvi let u svemir. Pre svog prvog leta, Malenčenko je bio komandant dve rezervne posade ekspedicija Mir-14 i Mir-15.

Letovi

uredi

Sojuz TM-19

uredi

Malenčenko je prvi put poleteo u svemir 1. jula 1994. godine sa kolegom Talgatom Musabajevim letelicom Sojuz TM-19, i pritom je bio komandant kapsule. Nakon dva dana provedena u orbiti, i nekoliko paljenja motora kako bi se podigla orbitalna visina letelice, Sojuz je sustigao svemirsku stanicu Mir i sa njom se uspešno spojio 3. jula. Cilj leta bio je da se delimično promeni posada stanice. Malenčenko, Musabajev i Valerij Poljakov ostali su na stanici kao 16. dugotrajna ekspedicija, a komandu nad orbitalnim kompleksom preuzeo je Malenčenko. Tokom svog boravka posada je sprovela niz eksperimenata vezanih za medicinu i razne materijale. Usput se javilo nekoliko problema, koje je posada uspešno rešila, a misija je privedena kraju prvim uspešnim manuelnim pristajanjem broda za snabdevanje Progres sa stanicom Mir. Komande nad Progresom preuzeo je Malenčenko. Musabajev, Malenčenko i Ulf Merbold vratili su se na Zemlju 4. novembra 1994. godine, kada se njihova kapsula Sojuz uspešno prizemljila 88 km severoistočno od Arkalika u Kazahstanu. Tokom ove misije Malenčenko je na stanici Mir i letelici Sojuz TM-19 ukupno akumulirao 125 dana 2 sata i 53 minuta u svemiru.[7]

STS-106

uredi

Malenčenko je drugi put poleteo u svemir 2000. godine kao deo posade američkog spejs-šatla. Bio je specijalista misije STS-106 (orbiter Atlantis) koja je 8. septembra 2000. poletela sa svemirskog centra Kenedi na Floridi.[8] Nakon dva dana i nekoliko orbitalnih manevara, orbiter se uspešno spojio sa Međunarodnom svemirskom stanicom. Zadatak misije bio je da se dostave zalihe i rezervni delovi na MSS, kao i da se ruski modul Zvezda pripremi za dolazak prve posade stanice (Ekspedicija 1). Tokom dvanaestodnevne misije posada je pretovarala zalihe iz modula Spejshab (koji se nalazio u teretnom prostoru orbitera), ali i iz ruskog broda za snabdevanje Progres koji je ranije autonomno pristao sa MSS. Trećeg dana misije Jurij je, zajedno sa američkim kolegom Edom Luom, sproveo izlazak u otvoreni svemir koji je trajao 6 sati i 41 minut. Tokom ovog izlaska u svemir, dva kosmonauta razvela su i spojila kablove za napajanje i komunikaciju između ruskih modula Zvezda i Zarja, a nakon toga su rasklopili i veliki magnetometar, dugačak dva metra. Ovaj magnetometar davaće podatke vezane za orijentaciju računarima modula Zvezda kako bi trošili što manje goriva za održavanje orijentacije stanice. Tokom šetnje, dva kosmonauta su se kretala i do 30 metara od orbitera, što je najveća udaljenost kosmonauta tokom svemirske šetnje od ove letelice (a da su pritom bili povezani sigurnosnim užadima). Ovo je bila šesta po redu šetnja u izgradnji MSS, kao i pedeseta tokom programa Spejs-šatl. Nakon 186 orbita oko Zemlje i prevaljenih 7,9 miliona kilometara, orbiter Atlantis prizemljio se 19. sepembra 2000. na pistu SC Kenedi. Malenčenko je tokom ovog leta akumulirao dodatnih 11 dana 19 sati i 12 minuta u svemiru.

Ekspedicija 7

uredi

Zajedno sa astronautom Edom Luom, sa kojim je i drugi put leteo u svemir na misiji STS-106, Malenčenko je 26. aprila 2003. poleteo ka MSS letelicom Sojuz TMA-2. Randevu[a] sa MSS dogodio se dva dana kasnije. Bio je komandant letelice Sojuz, a nakon pristajanja i razmene komande sa prethodnom posadom stanice postao je i komandant Ekspedicije 7 na orbitalnom komleksu.[9] Tokom svog boravka na MSS Malenčenko je postao prvi čovek u istoriji koji se oženio u svemiru. Tokom ekspedicije je izvršen mali broj eksperimenata, samo 15, jer ih je bilo dvojica umesto trojica. Periodično su vršili popravke i poslove održavanja na raznim sistemima stanice. Zalihe su dostavile dve letelice Progres u junu i avgustu. Kolega astronaut Majk Fosum je iz kontrole misije u Hjustonu 15. oktobra 2003. obavestio posadu MSS da je Kina uspešno lansirala svog prvog tajkonauta.[b] Malenčenko je tom prilikom izjavio: „Drago mi je da ima još neko u svemiru pored mene i Eda. Takođe znam da je ovo veliki podvig hiljada i hiljada ljudi iz Kine. Svima im čestitam.” Na Zemlju se vratio 28. oktobra 2003. godine nakon 2.895 orbita, prevaljenih 123,13 miliona kilometara i 184 dana 22 sata i 46 minuta u svemiru.

  •  
    Zvanični portret Ekspedicije 7 na MSS
  •  
    Jurij šiša američkog kolegu posebno konstruisanom mašinicom
  •  
    Jurij u modulu Zvezda na rođendan svog kolege Eda Lua
  •  
    Dvojicu kosmonauta fotografisao je Majkl Foale, član sledeće ekspedicije

Ekspedicija 16

uredi

Malenčenko je bio komandant letelice Sojuz TMA-11, kojom je u svemir poleteo 10. oktobra 2007. zajedno sa Amerikankom Pegi Vitson i svemirskim turistom – šeikom Muzafarom Šukorom, koji je postao prvi državljanin Malezije u svemiru.[10][11] Sojuz se spojio sa MSS dva dana kasnije.[12] Jurij se pridružio posadi Ekspedicije 16[13] kao letački inženjer, dok je koleginica Pegi Vitson postala prva žena komandant jedne misije na MSS.[14][15] Vratio se na Zemlju 19. aprila 2008. godine. Prilikom povratka u atmosferu letelica Sojuz nije pratila planiranu putanju već je imala takozvani „balistički” ulazak u atmosferu. Prilikom ovakvog povratka kapsula ima daleko strmiju putanju, tako da posada trpi velike g-sile (do 8g). Kapsula se sigurno prizemljila oko 475 km od planiranog mesta sletanja.[16] Tokom ovog leta u svemir Jurij je akumulirao dodatnih 191 dan 19 sati i 8 minuta u svemiru.

  •  
    Zvanični portret Ekspedicije 16 na MSS
  •  
    Članovi posade Ekspedicije 16 u vreme Božića
  •  
    Jurij sa Pegi Vitson i Korejankom Ji Su Jon
  •  
    Malenčenko u modulu Zvezda tokom Ekspedicije 16

Ekspedicija 32/33

uredi

Zajedno sa Sunitom Vilijams i Akihikom Hošideom, Malenčenko je ponovo poleteo u svemir letelicom Sojuz TMA-05M, 15. jula 2012. godine u 02.40.03 UTC sa lansirne rampe 1/5 kosmodroma Bajkonur.[17][18][19] Dva dana kasnije letelica se spojila sa Međunarodnom svemirskom stanicom. Na stanici je služio kao letački inženjer tokom Ekspedicija 32 i 33. Tokom svog boravka na MSS Malenčenko je učestvovao u velikom broju eksperimenata i radio na održavanju opreme stanice. Posada letelice Sojuz TMA-05M ponovo se ukrcala i odvojila od stanice 18. novembra 2012. u 22.26 UTC. Oko četiri sata kasnije kapsula se bezbedno prizemljila u Kazahstanu.[20] Tokom ovog leta Malenčenko je akumulirao 126 dana 23 sata i 13 minuta.

  •  
    Poslednje pripreme pred poletanje
  •  
    Članovi Ekspedicije 32 u japanskom modulu Kibo
  •  
    Članovi Ekspedicije 33 u laboratoriji Destini
  •  
    Malenčenko i Oleg Novicki nadgledaju pristajanje Progresa
  •  
    Posada Sojuza TMA-05M nakon sletanja

Ekspedicija 46/47

uredi

Malenčenkov naredni let ponovo je ka Međunarodnoj svemirskoj stanici. Izabran je od strane Federalne kosmičke agencije za člana posade letelice Sojuz TMA-19M, pretposlednje letelice iz ove serije koja će od 2016. biti zamenjena novom verzijom Sojuz MS.[21][22][23][24] Pored njega, članovi posade su Timoti Kopra iz agencije NASA i Tim Pik iz agencije ESA, koji je postao prvi državljanin Velike Britanije u svemiru.[v][25][26] Jurij je bio komandant kapsule Sojuz[27] koja je sa kosmodroma Bajkonur poletela 15. decembra 2015. godine u 11.03.10 UTC.[28][29][30][31] Letelica je koristila novorazvijenu putanju do stanice, uz pomoć koje se do MSS stiže za samo šest sati, dok je ranije bilo potrebno više od dva dana. Uspešno spajanje dogodilo se u 17.33 UTC sa modulom Rasvjet na nadir strani ruskog orbitalnog segmenta. U fazi prilaska stanici, kada je Sojuz prišao na samo nekoliko metara, automatski sistem za pristajanje KURS je otkrio grešku i otkazao spajanje. Posada je odmah prešla na ručno upravljanje letelicom, a Malenčenko je upravljao komandama.[32][33] Vrata između stanice i Sojuza otvorena su oko dva sata kasnije, u 19.58 UTC, i tada se posada Ekspedicije 46 popela na šest članova. Početkom februara 2016. sa kolegom Sergejem Volkovim učestvovao je u svemirskoj šetnji koja je trajala 4 sata i 45 minuta.[34][35]

Na MSS je boravio do 18. juna 2016. kada se letelicom Sojuz TMA-19M vratio na Zemlju. Tokom ove misije napravio je skoro 3.000 orbita oko Zemlje i prevalio oko 125 miliona kilometara. Misija je trajala 185 dana 22 sata i 11 minuta, a tokom ovog leta Malenčenko je došao na drugo mesto na listi kosmonauta po ukupnom vremenu u svemiru sa preko 827 dana u orbiti.[36][37]

  •  
    Malenčenko sa kolegama u Džonsonovom svemirskom centru
  •  
    Posada Ekspedicije 47 u brodu za snabdevanje Signus
  •  
    Jurij fotografiše Zemlju iz modula Kupola
  •  
    Jurij sa posadom Ekspedicije 47 u japanskom modulu Kibo

Napomene

uredi
  1. ^ Randevu je termin koji se koristi za spajanje dve letelice u svemiru (orbiti).
  2. ^ Tajkonaut je kineski izraz za osobu koja leti u svemir. U ruskoj terminologiji analogan izraz je kosmonaut, a u zapadnoj terminologiji to je astronaut.
  3. ^ Tim je prvi zvanični astronaut iz Velike Britanije, mada su i ranije u svemir leteli astronauti rođeni u ovoj zemlji ali sa dvojnim državljanstvom ili kao državljani SAD.

Reference

uredi
  1. ^ Lozano, Juan A. (10. 8. 2003). „Man on International Space Station Weds Bride on Earth”. SPACE.com. Arhivirano iz originala 3. 2. 2004. g. Pristupljeno 5. 6. 2010. 
  2. ^ „Peggy Whitson and Station Crew Back Home”. Orlando Sentinel. Arhivirano iz originala 28. 3. 2010. g. Pristupljeno 6. 6. 2010. 
  3. ^ Garcia, Mark. „Crew Back on Earth After 186 Days in Space”. NASA.gov. Arhivirano iz originala 07. 07. 2016. g. Pristupljeno 19. 6. 2016. 
  4. ^ NASA (2007). „Yuri Ivanovich Malenchenko”. National Aeronautic and Space Administration. Pristupljeno 10. 10. 2007. 
  5. ^ „Yuri Malenchenko” (na jeziku: (jezik: engleski)). Spaceflight101.com. Pristupljeno 15. 12. 2015. „Biografija Jurija Malenčenka” 
  6. ^ Biografiя na saйte Peoples.ru
  7. ^ „Cosmonaut biography: Yuri Malenchenko”. SPACEFACTS. Pristupljeno 29. 3. 2008. 
  8. ^ NASA. „STS-106”. Arhivirano iz originala 13. 03. 2016. g. Pristupljeno 6. 6. 2010. 
  9. ^ NASA (17. 4. 2003). „Expedition 7: A Mission of Education and Science” (PDF). Pristupljeno 6. 6. 2010. 
  10. ^ NASA (2007). „NASA Announces Three International Space Station Crews”. NASA. Arhivirano iz originala 26. 05. 2012. g. Pristupljeno 9. 10. 2007. 
  11. ^ SpaceDaily (2007). „Expedition 16 Crew To Launch From Baikonur”. Space Travel Exploration and Tourism - SpaceDaily. Pristupljeno 9. 10. 2007. 
  12. ^ „Mission of Soyuz TMA-11”. RussianSpaceWeb.com. Pristupljeno 6. 6. 2010. 
  13. ^ RIA Novosti (2007). „Space station Expedition 16 crew approved”. RIA Novosti. Pristupljeno 9. 10. 2007. 
  14. ^ Tariq Malik (2007). „Space Station Astronauts Prepare for Crew Swap”. Space.com. Pristupljeno 9. 10. 2007. 
  15. ^ Malik, Tariq (4. 10. 2007). „Astronauts Ponder State of Space Exploration”. Fox News. Arhivirano iz originala 6. 11. 2007. g. Pristupljeno 9. 10. 2007. 
  16. ^ Harwood, William (19. 4. 2008). „Station crew OK after Soyuz capsule lands short of target”. Spaceflight Now. Pristupljeno 6. 6. 2010. 
  17. ^ „NASA's Consolidated Launch Schedule”. NASA. Pristupljeno 5. 6. 2012. 
  18. ^ William Harwood. „Russia Orders Soyuz Delays In Wake Of Test Mishap”. SpaceflightNow.com. Pristupljeno 12. 2. 2012. 
  19. ^ "Soyuz Launches New Crew Into Space". The Moscow Times. 15 July 2012. Pristupljeno 16 July 2012.
  20. ^ „MKC Soюz TMA-05M”. Arhivirano iz originala 23. 09. 2012. g. Pristupljeno 29. 11. 2012. 
  21. ^ „Svedeniя zakaza”. Arhivirano iz originala 30. 12. 2021. g. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  22. ^ „Topic: Soyuz-MS spacecraft”. forum.nasaspaceflight.com. 17. 12. 2013. Pristupljeno 28. 3. 2014. 
  23. ^ „Modernizirovannыe pilotiruemыe korabli "Soюz MS" načnut letatь k MKS čerez 2,5 goda - prezident RKK "Эnergiя" OAO «Rossiйskie kosmičeskie sistemы»”. spacecorp.ru. Arhivirano iz originala 07. 03. 2016. g. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  24. ^ „Soyuz-MS spacecraft”. nasaspaceflight.com. 
  25. ^ „Briton Tim Peake blasts off for space” (na jeziku: (jezik: engleski)). BBC. 15. 12. 2015. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  26. ^ Harding, Pete (15. 12. 2015). „Soyuz TMA-19M launches in landmark moment for UK spaceflight” (na jeziku: (jezik: engleski)). Nasaspaceflight.com. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  27. ^ „Planiruemыe polёtы” (na jeziku: ruski). astronaut.ru. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  28. ^ „Odleteo „sojuz“ s astronautima za MSS” (na jeziku: (jezik: srpski)). RTS. 15. 12. 2015. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  29. ^ Lewin, Sarah (15. 12. 2015). „Liftoff! New Space Station Crew Launch Includes a First for the UK” (na jeziku: (jezik: engleski)). Space.com. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  30. ^ „On the Fast Lane to the Space Station – Soyuz Trio safely in Orbit after flawless Launch” (na jeziku: (jezik: engleski)). Spaceflight101.com. 15. 12. 2015. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  31. ^ „RN «SOЮZ-FG» S TPK «SOЮZ TMA-19M» USPEŠNO STARTOVALA S KOSMODROMA BAЙKONUR” (na jeziku: (jezik: ruski)). FKA. 15. 12. 2015. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  32. ^ Garcia, Mark (15. 12. 2015). „New Crew Arrives at Station for Six-Month Mission” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 12. 01. 2020. g. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  33. ^ „Express Link-Up in Space culminates in Manual Docking – Three new Crew Members arrive at ISS” (na jeziku: (jezik: engleski)). Spaceflight101.com. 15. 12. 2015. Arhivirano iz originala 19. 12. 2015. g. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  34. ^ Lewin, Sarah. „Russian Spacewalkers Maintain Experiments, Launch Ceremonial Flash Drive Into Space”. Space.com. Pristupljeno 3. 2. 2016. 
  35. ^ Blau, Patrick. „Cosmonauts check off all Objectives in Experiment-Oriented Spacewalk”. Spaceflight101.com. Pristupljeno 3. 2. 2016. 
  36. ^ Harwood, William. „Soyuz spacecraft brings home three-man station crew”. Spaceflightnow. Pristupljeno 19. 6. 2016. 
  37. ^ Pearlman, Robert Z. „Soyuz From Space Station Lands Safely with Brit, Russian and American”. Space.com. Pristupljeno 19. 6. 2016. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Jurij Malenčenko na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Јуриј_Маленченко&oldid=28531006”