Jeremijas Benjamin Rihter
Jeremijas Benjamin Rihter (nem. Jeremias Benjamin Richter; Hiršberg, 10. mart 1762 — Berlin, 14. april 1807) je bio poznati nemački hemičar. Radio je kao državni činovnik, od 1794. kao zvaničnik u rudniku u Breslau (današnji Vroclav u Poljskoj), da bi 1800. bio postavljen na funkciju u ministarstvu rudarstva i kao hemičar radio u kraljevskoj fabrici porcelana u Berlinu, gde je živeo do smrti. Ipak, najpoznatiji je ostao po svom pionirskom radu na titraciji i ustanovljenju stehiometrijskih zakonitosti.
| Jeremijas Benjamin Rihter | |
|---|---|
 Rihter | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10. mart 1762. |
| Mesto rođenja | Hiršberg, Pruska |
| Datum smrti | 14. april 1807. (45 god.) |
| Mesto smrti | Berlin, Pruska |
Biografija
urediRođen je u Hiršbergu, tadašnjoj Pruskoj, današnjoj Poljskoj.
Rad na titraciji
urediRihterov pionirski rad na titraciji ogleda se u prvim ikada izvedenim kvantitativnim analizama baziranim na kiselo-baznoj titraciji. Prilikom ovog rada, Rihter je došao i na ideju da su količine različitih baza koje |neutrališu jednaku količinu neke kiseline zapravo ekvivalentne. Kasnije će ovo pravilo biti prošireno do zakona spojnih masa (Rihterovo pravilo). Čak šta više, Rihter je smatrao da se u toj oblasti hemije lako može implementirati matematika, u smislu da količine baza za neutralisanje date kiseline formiraju aritmetički, a količine kiselina za neutralisanje date baze daju geometrijski niz.
Stehiometrija
urediRihter je još 1792. predložio jednu verziju zakona stalnih odnosa masa. Rihter je međutim, svoju teoriju vezivao blisko za postojanje atoma, što je još uvek bilo nedokazano. Uz to je ponudio i nekoliko eksperimentalnih dokaza za ovaj zakon, među kojima npr. i činjenica da je potrebno 615 delova mase magnezijum-oksida za neutralisanje 1000 delova sumporne kiseline. Kada je Žozef Prust konačno dokazao stalni odnos masa u svim jedinjenjima, pa samim tim i zakon stalnih odnosa masa, Rihter je smatrao da je postojanje atoma kao osnovne funkcionalne jedinice datih reakcija nužnost. Iako ovaj zakon nije pružao dokaze za postojanje atoma, činjenica je da je zakon i tada bilo nemoguće dosledno objasniti ne pretpostavljajući postojanje istog.
U periodu između 1972. i 1974. objavio je trotomno izdanje knjige koja se bavila njegovim radom na zakonu stalnih odnosa masa, u kojem je prvi put upotrebio i termin stehiometrija u značenju umetnosti hemijskih mera, koja mora da se bavi zakonima prema kojima se supstance jedine da bi stvorile hemijska jedinjenja. Nažalost, njegova fasciniranost matematikom u hemiji, kao i stil pisanja koji su mnogi smatrali nespretnim i nejasnim značilo je da će ova otkrića u velikoj meri biti ignorisana od strane njegovih savremenika.
