Неутрализација (хемија)

Неутрализација је хемијска реакција, у општем случају, између киселине и базе у којој се формирају со и вода. Реакција је јонског типа, егзотермна је и једна од најважнијих реакција у неорганској хемији.

Неутрализација се углавном одвија у раствору супстанци где су оне дисосоване на јоне. У најопштијем случају реакција се своди на следеће:

киселина + база → со + вода

{\ce {H2SO4 + 2NaOH -> Na2SO4 + 2H2O}}

Реакција је могућа, и до ње долази, зато што се као производ реакције ствара слабо дисосујућа супстанца (слаб електролит) - вода.

Другачије приказано, реакција се своди на комбиновање катјона водоника и хидроксидних анјона до воде.

{\ce {2H+ + SO4^2- + 2Na+ + 2OH- -> 2Na+ + SO4^2- + 2H2O}}

Уколико се скрате исти јони са обе стране реакције (катјони натријума и анјони сулфата), остаје:

${\ce {2H+ + 2OH- -> 2H2O}}$ $\Delta _{r}H=-111,8kJ/mol$

Као што се примећује, реакција је јако егзотермна.

Осим општег случаја, реакције неутрализације се одвијају и између следећих комбинација једињења:

анхидрид киселине + база → со + вода

анхидрид базе + киселина → со + вода

Неутрализација не мора бити потпуна, већ и делимична, при чему настају киселе/базне соли:

${\ce {H2SO4 + NaOH -> NaHSO4 + H2O}}$

${\ce {HCl + Mg(OH)2 -> Mg(OH)Cl + H2O}}$

Реакција неутрализације битна је и у аналитичкој хемији где је посебно место нашла у кисело-базној титрацији која се користи за одређивање квантитативних особина раствора познате киселине/базе. У раствор који се испитује додаје се индикатор киселости, који у зависности од pH средине мења боју. Затим се приступа титрисању до неутрализације раствора (утврђује се према боји која потиче од индикатора), мерењу утрошка титранта а резултат се добија једноставним стехиометријским пропорцијама.

Реакције неутрализације одвијају се и у организму. Пример су антациди који неутралишу желудачну киселину код особа са појачаним лучењем исте.

Види још

Литература

Metcalf & Eddy. Wastewater Engineering, Treatment and Reuse. 4th ed. New York: McGraw-Hill, 2003. 526-532.
Рајковић, М. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација.