Ї (slovo ćirilice)

Ćirilično slovo Ї ї
Slova
srpske azbuke
А Б В Г Д Ђ
Е Ж З И Ј К
Л Љ М Н Њ О
П Р С Т Ћ У
Ф Х Ц Ч Џ Ш
Slova ostalih
slovenskih jezika
А́ А̀ А̄ Ґ Ґ Ѓ
Ѓ Ѐ Е́ Е̄ Ё Є
З́ Ѕ Ѝ И́ І Ї
Й Ќ О́ О̀ Ō С́
У́ У̀ Ў Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Slova
neslovenskih jezika
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ
Ҕ Ӻ Ӷ Ԁ
Ԃ Ԭ Ԫ Ӗ
Ӂ Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ
Ԑ Ӡ
Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ Қ
Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ
Ӊ Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ
Ԋ Ӧ Ө Ӫ Ҩ
Ԥ Ҧ Ҏ Ԗ Ҫ
Ԍ Ҭ Ԏ Ӯ Ӱ
Ӳ Ү Ү́ Ұ Ҳ
Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ
Ҿ Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ
Э̆ Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄
Є̈ Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ
Ԝ Ӏ
Istorijska
slova
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ
Ѿ Ҁ Ѣ Ѥ
Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ
Ѳ ֹѴ Ѷ
Sva slova ćirilice

Ї ї (Ї ї, iskošeno: Ї ї) je pismo ukrajinskog ćiriličnog pisma. Ї je izvedeno od grčkog slova jota sa dijerezom.

To je bila početna varijanta ćiriličnog slova Ї, koje je u 18. veku prešlo sa dve tačke na jednu, verovatno inspirisano sličnim latiničnim slovom I. Kasnije su se dve varijante slova odvojile i postale različita slova ukrajinske azbuke.

Na ukrajinskom jeziku, pismo je uvedeno kao deo Želehivskog pravopisa, u ukrajinsko-nemačkom rečniku Jevhena Želehivskog (2 toma, 1885–86).

Ranije je korišćen i u srpskoj ćirilici krajem 18. i početkom 19. veka, gde je predstavljao glas /j/. U ovom svojstvu, uveo ga je Dositej Obradović, ali ga je Vuk Stefanović Karadžić na kraju zamenio savremenim slovom J.

Pored ukrajinskog pisma, koristi se i u panonskom, rusinskom i prešovskom rusinskom pismu u Slovačkoj, gde predstavlja jotirani samoglasnik /ji/, poput izgovora ⟨jo⟩ u „olujo”.

U različitim sistemima romanizacija, i je predstavljeno rimskim ji, ii, i, ili čak i, ali najčešći je ii.