Златно правило
Златно правило морала је темељно етичко начело које прописује следеће:
- Чини другима што желиш себи (позитивна форма)[1]
- Не чини другима што не желиш себи (негативна форма, позната као сребрно правило)
Универзалност златног правила се огледа у томе што прописује једнако одношење према свим људима, а не само према припадницима своје групе. Током историје, многи филозофи и верске вође су истицали разне видове овог универзалног моралног начела као пожељан однос у људској заједници. Златно правило се налази у темељима разних етичких система као и у темељу модерног концепта људских права.[2][3] Златно правило се налази у корену различитих култура и морални стандард је за решавање њихових сукоба.[1][4]
Скупштина светских религија је 1993. године усвојила „Декларацију према глобалној етици“ која прокламује златно правило као заједничко начело за многе религије.[5] Иницијалну декларацију је потписало 143 представника свих највећих светских религија, укључујући бахаи веру, браманизам, будизам, хришћанство, хиндуизам, староседелачку веру, ислам, ђаинизам, јудаизам, нео-паганизам, сикизам, таоизам и зороастрејство.[5][6]
Златно правило не треба мешати са етиком реципроцитета, у смислу ретрибутивне правде, чија је позната максима „око за око, зуб за зуб“. Насупрот томе, златно правило прописује да људима чинимо оно што бисмо желели да они нама чине, без обзира шта нам они заиста чине.
Појам
уредиПојам Златно правило или златни закон је на западу започео да се користи 1670-их.[1][7] Неки приписују именовање овог правила „златним“ Конфучију (види ниже у тексту).
Историја
уредиБуда
уреди
Индијски филозоф и духовни учитељ Сидарта Готама је на више места афирмисао златно начело:
| „ | Ко ставља себе на место другога, тај не би убио нити изазвао другог да убије.[8] | ” |
| — Сидарта Готама | ||
| „ | Онај ко, тражећи срећу, тлачи и повређује друга бића која такође желе срећу, неће достићи срећно одредиште.[9] | ” |
Конфучије
уредиНеки приписују именовање овог правила „златним“ Конфучију:
| „ | Извесно да постоји златно начело: Не чините другима оно што не желимо да они чине нама.“[10]</реф> | ” |
| „ | Никада не намећи другом оно што не би изабрао за себе.[11] | ” |
| — Конфучије | ||
Стари Грци
уредиЗлатно правило је било често начело у старогрчкој филозофији, обично у негативној форми:
- „Избегавај чинити оно за шта би корио друге“. - Талес[12]
- „Оно што не желиш да те задеси, немој ни ти чинити.“ – Секстус питагорејац[13]
- „Не чини другим оно што би те љутило да други чине.“ – Исократ[14]
- „Не треба никад чинити кривду заузврат, нити се односити лоше према било коме, без обзира колико се према нама лоше понели.“ – Сократ
Исус
уреди
Исус из Назарета је често афирмисао златно правило. Јеванђеље по Луки бележи следеће Исусове речи:
| „ | Како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.[15] | ” |
| — Исус | ||
У чувеној Беседи на гори, Исус даје конкретне примере спровођења златног правила, стављајући га насупрот старозаветном начелу ретрибутивне правде:
| „ | Чули сте да је речено: »Око за око и зуб за зуб«. А ја вам кажем да се не противите злу; него ако те ко удари по твом десном образу, окрени му и други; и ономе који хоће да се парничи с тобом и да ти узме хаљину, подај му и огртач; и ко те потера једну миљу, иди са њим две.[16] | ” |
| „ | Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог. А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне; Да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда сунцу те обасјава и зле и добре и даје дажд праведнима и неправеднима.[17] | ” |
Након низа примера, Исус под ово правило подводи читаву хебрејску Тору и пророчке књиге:
| „ | Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то Закон и пророци.[18] | ” |
Мухамед
уреди
Исламски пророк Мухамед на више места јасно афирмише златно морално правило:
| „ | Жели људима оно што желиш себи.[19] | ” |
| — Мухамед | ||
Он даље појашњава ово темељно начело конкретним примерима:
| „ | Будите добри и послушни према родитељима, па ће и ваша дјеца бити добра и послушна. Суздржите се од туђих жена, па ће и други бити суздржани од ваших.[20] | ” |
| „ | Буди благ према ономе ко је према теби безобзиран, праштај ономе ко ти чини неправду, дај ономе ко тебе лишава и помажи онога ко тебе напушта.[20] | ” |
| „ | Опрости, и не отежавај, да не би отежали и теби.[21] | ” |
Појашњавајући својих ученицима златно правило, Мухамед га ставља насупрот етици реципроцитета:
| „ | Немојте говорити: »Ако нам људи буду чинили добро и ми ћемо њима чинити добро, а ако нам буду чинили зло и неправду и ми ћемо њима узвратити зло и неправду«. Будите при себи. Ако вам људи учине неко добро, учините и ви њима добро, а ако вам учине неко зло, немојте им узвраћати злим нити им због тога чинити неку неправду.[20] | ” |
Кант
уредиНемачки филозоф Имануел Кант формулише категорички императив који узима као темељно начело универзалног морала.
| „ | Делуј само по оном моралу, за кога истовремено желиш да постане општи закон.[22] | ” |
| — Кант | ||
Пример његове употребе био би: "ако не желим да крађа постане општи закон, онда не смем ни ја красти". Овај априорични принцип важи увек и свуда, јер је основа практичног ума. За Канта не постоји ситуација у којој категорички императив може бити занемарен.
Критика
уреди
Неки филозофи су критиковали златно правило као неодрживо. Џорџ Бернард Шо је говорио:
| „ | Немој чинити другима као што би желео да они чине теби. Можда вам се укуси разликују.[23] | ” |
| — Џорџ Бернард Шо | ||
Шо указује да ако не делимо вредности са другима, начин на који желимо да нас третирају није начин на који они желе да буду третирани. На пример, каже се да је садиста само мазохиста који следи златно правило. Још један пример неодрживости је човек који улази у бар тражећи тучу.[24]
Волтер Теренс Стејс у одговор на Шоове критике пише да је његова замерка о различитим укусима на месту али да је превидео да начело „чини као што би желео да ти се чини“ подразумева узимање у обзир нечијег укуса, као што бисмо желели да неко узме наш у обзир. Стога, златно правило и даље може изражавати суштину универзалне моралности „чак иако нема два човека на свету који деле заједнички укус.“[4]
Карл Попер је писао: „Златно правило је добар стандард који даље унапређујемо чинећи другима, било шта разумно, што би они желели да им буде учињено.“[25] Овај концепт је касније назван „платинумско правило“.[26]
Референце
уреди- ^ а б в Antony Flew, ur. (1979). „golden rule”. A Dictionary of Philosophy. London: Pan Books in association with The MacMillan Press. str. 134. »The maxim 'Do unto others as you would have them do unto you'. Various expressions of this fundamental moral rule are to be found in tenets of most religions and creeds through the ages, testifying to its universal applicability«
- ^ A Dictionary of Philosophy (entry for "golden rule", pp. 134). . London: Pan Books in association with The MacMillan Press. 1979. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Defined another way, it "refers to the balance in an interactive system such that each party has both rights and duties, and the subordinate norm of complementarity states that one's rights are the other's obligation."Bornstein, Marc H. (2002). Handbook of Parenting. Lawrence Erlbaum Associates. str. 5—. ISBN 978-0-8058-3782-7. Сее алсо: Paden, William E. (2003). Interpreting the Sacred: Ways of Viewing Religion. Beacon Press. str. 131—132. ISBN 978-0-8070-7705-4.
- ^ а б Stace, Walter T. (19. 9. 1937). The Concept of Morals. permission of MacMillan Publishing Co. Inc. New York: The MacMillan Company. str. chapters on Ethical Relativity (pp 1—68), and Unity of Morals (pp 92—107, specifically p 93, 98, 102). ISBN 978-0-8446-2990-2.
- ^ а б Тоwардс а Глобал Етхиц Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2021) (Ан Инитиал Децларатион) РелигиоусТолеранце.орг. - Ундер тхе субтитле, "Wе Децларе," сее тхирд параграпх. Тхе фирст лине реадс, "Wе муст треат отхерс ас wе wисх отхерс то треат ус."
- ^ „Парлиамент оф тхе Wорлд'с Религионс - Тоwардс а Глобал Етхиц” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 04. 2013. г. Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ Harper, Douglas. „Entry for "golden"”. Online Etymology Dictionary. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 10. 7. 2010.
- ^ Детацхмент анд Цомпассион ин Еарлy Буддхисм Архивирано на сајту Wayback Machine (21. децембар 2007) бy Елизабетх Ј. Харрис (енаблинг.орг)
- ^ Дхаммапада 10. Насиље
- ^ Споонер 1914, стр. 310–12
- ^ Конфучије, Аналецтс XV.24
- ^ Диогенес Лаëртиус, "Тхе Ливес анд Опинионс оф Еминент Пхилосопхерс", I,36
- ^ „The Sentences of Sextus”.
- ^ Исоцратес, "Ницоцлес",6
- ^ Јеванђеље по Луки, глава 6:31
- ^ Еванђеље по Матеју, глава 5:38-41 (превод Емилијана Чарнића)
- ^ Еванђеље по Матеју, глава 5:43-45 (превод Вука Караџића)
- ^ Јеванђеље по Матеју, глава 7:12
- ^ „Хадиси - Мухаммедове изреке”. Архивирано из оригинала 22. 11. 2011. г. Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ а б в „Ахмед Мехмедовић: Тако је говорио Мухамед”. Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ „Хадиси од ехлул бејта”. Архивирано из оригинала 03. 01. 2012. г. Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ Имануел Кант, Критика практичног ума
- ^ Маxимс фор Револутионистс; 1903.
- ^ „Хоw wоулд yоу феел, иф а миллион Совиет троопс стормед yоур Реицх Цапитал?”. Архивирано из оригинала 03. 01. 2012. г. Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ Тхе Опен Социетy анд Итс Енемиес, Вол. 2
- ^ „Тхе Платинум Руле”. Приступљено 4. 5. 2013.
Литература
уреди- Stace, Walter T. (19. 9. 1937). The Concept of Morals. permission of MacMillan Publishing Co. Inc. New York: The MacMillan Company. str. chapters on Ethical Relativity (pp 1—68), and Unity of Morals (pp 92—107, specifically p 93, 98, 102). ISBN 978-0-8446-2990-2.
- Paden, William E. (2003). Interpreting the Sacred: Ways of Viewing Religion. Beacon Press. str. 131—132. ISBN 978-0-8070-7705-4.
- Bornstein, Marc H. (2002). Handbook of Parenting. Lawrence Erlbaum Associates. str. 5—. ISBN 978-0-8058-3782-7. Сее алсо: Paden, William E. (2003). Interpreting the Sacred: Ways of Viewing Religion. Beacon Press. str. 131—132. ISBN 978-0-8070-7705-4.
- Андерсон, Елизабетх (2007). „Иф Год Ис Деад, Ис Еверyтхинг Пермиттед?”. Ур.: Хитцхенс, Цхристопхер. Тхе Портабле Атхеист: Ессентиал Реадингс фор тхе Нонбелиевер. Пхиладелпхиа: Да Цапо Пресс. ИСБН 978-0-306-81608-6.
- Блацкбурн, Симон (2001). Етхицс: А Верy Схорт Интродуцтион. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-280442-6.
- Бруннер, Емил (2002). Тхе Дивине Императиве: А Студy ин Цхристиан Етхицс. Јамес Цларке & Цо. ИСБН 978-0-7188-9045-2.
- Цхилдресс, Јамес Ф.; Мацqуаррие, Јохн, ур. (1986). Тхе Wестминстер Дицтионарy оф Цхристиан Етхицс. Пхиладелпхиа: Тхе Wестминстер Пресс. ИСБН 978-0-664-20940-7.
- Харпер, Кyле (2013). Фром Схаме то Син. Харвард Университy Пресс. ИСБН 978-0-674-07456-9.
- Хилл, Јонатхан (2005). Wхат Хас Цхристианитy Евер Доне фор Ус?: Итс Роле ин Схапинг тхе Wорлд Тодаy. Лион. ИСБН 978-0-7459-5168-3.
- Хилл, Јонатхан (2013). Тхе Хисторy оф Цхристиан Тхоугхт. Лион. ИСБН 978-0-7459-5763-0.
- Лонг, D. Степхен (2010). Цхристиан Етхицс: А Верy Схорт Интродуцтион. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-956886-4.
Спољашње везе
уреди
- Тхе Голден Руле Мовие А теацхинг ресоурце.
- Голден Руле Даy Архивирано 22 октобар 2022 на сајту Wayback Machine Ан аннуал глобал евент еверy Април 5.
- Голден Руле Пројецт - леарнинг тоолс, етц. (басед ин Салт Лаке Цитy, Утах, УС)
- Монмоутх Центер фор Wорлд Религионс анд Етхицал Тхоугхт. Тхе Голден Руле
- Пука, Билл. „Тхе Голден Руле”. Интернет Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy.
- Сцарборо Миссион. Тхе Голден Руле Едуцатионал, партиципаторy, анд интерацтиве ресоурцес инцлудинг видеос, еxерцисес, мулти-дисциплинарy цомментариес, Тхе Голден Руле Постер, анд интерфаитх диалогуес он тхе Голден Руле.
- Ст Цолумбанс Миссион Социетy – Интерфаитх Релатионс. Тхе Голден Руле Тхе Голден Руле Постер, етц.