Владајућа класа

Владајућа класа је израз којим се описују појединци и друштвене групе који у неком друштву или држави имају институционални или ванинституционални монопол на власт, односно на доношење политичких одлука.

Концепт владајуће класе је посебно постао популаран захваљујући марксистичком схватању историје цивилизације као историје класних борби, односно тезе да су сва друштва након првобитне заједнице била оштро подијељена на владајућу и потлачену класу. Марксисти су тако као владајућу класу дефинисали у односу на власништво над средствима за производњу. У робовласништва су тако идентифицирали робовласнике, у феудализму племство, а у капитализму буржоазију. У социјализму би, по марксистичкој доктрини, радничка класа, односно пролетаријат, требало да буде владајућа класа те поступно спровести стварање бескласног друштва.

Марксистички концепт владајуће класе је постао предметом критика од стране десних аутора либералне, односно грађанске оријентације, с обзиром да је од 19. до 20. вијека већина држава — формално или стварно — увела једнакост грађана, па не постоје формалне владајуће класе, а друштвена мобилност омогућава да те класе не буду јасно и недвосмислено одређене као у прошлости.

Надаље, искуства 20. вијека такође указују да се марксистички и економски одређени критерији за припадност владајућој класи не могу примијенити на одређена друштва и системе гдје је постојала или постоји ограничена група људи која би одговарала класичном опису владајуће класе. То се, на примјер, односи на номенклатуру у комунистичким државама, свештенство у теократским државама или тзв. политичку класу у многим демократским државама.

Види још

Извори

Доган, Маттеи (ед.), Елите Цонфигуратион ат тхе Апеx оф Поwер, Брилл, Леиден, 2003.