Трyпаносома је род кинетопластида (класе Кинетопластида), монофилетска[1] групе једноћелијских паразитских флагелатних протозоа. Име је изведено из грчких речи трyпано- (бушилица) и сома (тело), због њихог завојитог начина кретања. Већина трипаносома је хетерогена (потребан им је више од једног облигаторног домаћина да заврше животни циклус) и већина њих се трансмитује путем вектора. Неке од њих, као што је Трyпаносома еqуипердум, се шире путем директног контакта. Већина врста се преноси помоћу бекичмењака који се хране крвљу, мада постоје различити механизми код различитих врста. У бескичмењачком домаћину оне се генерално налазе у органима за варење, док код сисарског домаћина нормално окупирају крвоток или интрацелуларни простор.

Трyпаносома
Трyпаносома сп. међу црвеним крвним зрнцима.
Научна класификација
Домен:
(нерангирано):
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Трyпаносома

Грубy, 1843

Трипаносоми су инфективни за већину домаћина и узрокују низ болести, укључујући фаталне људске болести као што су болест спавања, коју узрокује Трyпаносома бруцеи, и Шагасова болест, коју узрокује Трyпаносома црузи.

Митохондријални геном Трyпаносома, као и других кинетопластида, познат као кинетопласт, састоји се од високо комплексних серија груписаних кругова и микрокругова, те је неопходно мноштво протеина за органицију током ћелијске деобе.

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди
  • Трyпаносома ревиеwед анд публисхед бy Wикивет, аццессед 08/10/2011.