Шагасова болест
Шагасова болест или америчка трипанозомијаза је тропска паразитска болест чији је узрочник протозоа Trypanosoma cruzi.[1] Најчешће је преносе инсекти познати као тропске стенице.[1] Током инфекције симптоми се мењају. У почетној фази обично нема симптома или су благи, као што су грозница, отечени лимфни чворови, главобоља или локални оток на месту уједа.[1] Након 8–12 седмица неке особе улазе у хроничну фазу болести и у 60–70% случајева никада се не јављају нови симптоми.[2][3] Код осталих 30 до 40% људи после 10 до 30 година од почетка инфекције долази до даљег развоја симптома.[3] Међу њима се налази повећање срчаних вентрикула које у 20 до 30% случајева доводи до срчане инсуфицијенције.[1] Проширење једњака или проширено дебело црево се јављају код 10% људи.[1]
| Шагасова болест | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | инфектологија, паразитологија |
| МКБ-10 | B57 |
| МКБ-9-CM | 086 |
| DiseasesDB | 13415 |
| MedlinePlus | 001372 |
| eMedicine | med/327 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/american-trypanosomiasis american-trypanosomiasis Шагасова болест] |
| MeSH | D014355 |
T. cruzi се обично преноси на људе и друге сисаре путем „тропских стеница” из потфамилије Triatominae које сисају крв .[4] Ови инсекти су познати по више локалних имена, међу којима су: винчука у Аргентини, Боливији, Чилеу и Парагвају, барбеиро ( берберин) у Бразилу, пито у Колумбији, чинче у Централној Америци и чипо у Венецуели. Болест се такође може пренети и путем трансфузије крви, трансплантацијом органа, конзумирањем хране контаминиране паразитима, као и са мајке на фетус.[1] Почетак болести се дијагностикује проналажењем паразита у крви применом микроскопа.[3] Хронични облик болести се дијагностикује проналажењем антитела на T. cruzi у крви.[3]
Најчешће превентивне мере су уклањање тропских стеница и избегавање њиховог уједа.[1] Међу осталим превентивним мерама је скрининг крви која се користи за трансфузију.[1] До 2013. године још увек није направљена вакцина.[1] Почетни облик инфекције се може лечити применом лекова бензнидазол или нифуртимокс.[1] Уколико се са употребом лекова почне у раној фази, резултат лечења је скоро увек успешан, међутим, са одмицањем Шагасове болести њихова ефикасност се смањује.[1] Када се примењују у случајевима хроничног облика болести они могу да одложе или спрече настанак симптома у крајњој фази.[1] Услед примене бензнидазола и нифуртимокса јављају се привремена нежељена дејства код око 40% људи,[1] међу којима су проблеми са кожом, токсикација мозга и иритација дигестивног система.[2][5][6]
Процењено је да седам до осам милиона људи, већином у Мексику, Централној Америци и Јужној Америци , има Шагасову болест.[1] То је довело до око 12.500 смртних случајева годишње до 2006. године.[2] Већина људи оболелих од ове болести је сиромашно[2] и многи нису свесни тога да су инфицирани.[7] Услед великих сеоба становништва Шагасова болест се данас јавља у ширем подручју, укључујући многе европске земље и Сједињене Државе.[1] У овим областима се такође уочава пораст до 2014. године.[8] Ову болест је први пут описао Карлос Шагас 1909. године, по коме је и добила име.[1] Она такође напада и више од 150 животиња.[2]
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н „Chagas disease (American trypanosomiasis) Fact sheet N°340”. World Health Organization. 03. 2013. Приступљено 23. 2. 2014.
- ^ а б в г д Rassi A, Rassi A, Marin-Neto JA (април 2010). „Chagas disease”. Lancet. 375 (9723): 1388—402. PMID 20399979. doi:10.1016/S0140-6736(10)60061-X.
- ^ а б в г Rassi A, Jr; Rassi, A; Marcondes de Rezende, J (јун 2012). „American trypanosomiasis (Chagas disease).”. Infectious disease clinics of North America. 26 (2): 275—91. PMID 22632639. doi:10.1016/j.idc.2012.03.002.
- ^ „DPDx – Trypanosomiasis, American. Fact Sheet”. Centers for Disease Control (CDC). Приступљено 12. 5. 2010.
- ^ Bern, C.; Montgomery, SP; BL, Herwaldt (новембар 2007). „Evaluation and treatment of chagas disease in the United States: a systematic review”. JAMA. 298 (18): 2171—81. PMID 18000201. doi:10.1001/jama.298.18.2171.
- ^ Rassi A, Dias JC, Marin-Neto JA, Rassi A (април 2009). „Challenges and opportunities for primary, secondary, and tertiary prevention of Chagas' disease”. Heart. 95 (7): 524—34. PMID 19131444. doi:10.1136/hrt.2008.159624.
- ^ Capinera, John L., ур. (2008). Encyclopedia of entomology (2. изд.). Dordrecht: Springer. стр. 824. ISBN 9781402062421.
- ^ Bonney, KM (2014). „Chagas disease in the 21st Century: a public health success or an emerging threat?”. Parasite. 21: 11. PMC 3952655
. PMID 24626257. doi:10.1051/parasite/2014012. 
Литература
уреди- Capinera, John L., ур. (2008). Encyclopedia of entomology (2. изд.). Dordrecht: Springer. стр. 824. ISBN 9781402062421.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
