Списак орбиталних система за лансирање

Ово је листа конвенционалних орбиталних система за лансирање. Састоји се од лансирних возила и других конвенционалних система који се користе за постављање сателита у орбиту.

Аргентина

ОРБИТ II – Пензионисан^[1]
ТРОНАДОР – У развоју^[2]

Аустралија

АУСРОЦК IV – Пензионисан
Ерис (Гилмоур Спаце Тецхнологиес) – У развоју

Бразил

ВЛС-1 – Пензионисан
ВЛМ – У развоју

Кина

Неколико ракета из породице Лонг Марцх

Лонг Марцх 2Ф

Церес-1
Фенг Бао 1 – Пензионисан
Хyпербола-1
Јиелонг
- Јиелонг 1
- Јиелонг 3
Каитуозхе-1 – Пензионисан
Куаизхоу
Лонг Марцх
- Лонг Марцх 1 – Пензионисан
  - Лонг Марцх 1Д
- Лонг Марцх 2
  - Лонг Марцх 2А – Пензионисан
  - Лонг Марцх 2Ц
  - Лонг Марцх 2Д
  - Лонг Марцх 2Е – Пензионисан
  - Лонг Марцх 2Ф
- Лонг Марцх 3 – Пензионисан
  - Лонг Марцх 3А
  - Лонг Марцх 3Б – Пензионисан
  - Лонг Марцх 3Б/Е
  - Лонг Марцх 3Ц
- Лонг Марцх 4
  - Лонг Марцх 4А – Пензионисан
  - Лонг Марцх 4Б
  - Лонг Марцх 4Ц
- Лонг Марцх 5
  - Лонг Марцх 5Б
- Лонг Марцх 6
  - Лонг Марцх 6А
- Лонг Марцх 7
  - Лонг Марцх 7А
- Лонг Марцх 8
- 921 роцкет – У развоју
- Лонг Марцх 9 – У развоју
- Лонг Марцх 11
Зхуqуе-1
ЗК-1А

Европска Унија

Ариане 5

Ариане
- Ариане 1 – Пензионисан
- Ариане 2 – Пензионисан
- Ариане 3 – Пензионисан
- Ариане 4 – Пензионисан
- Ариане 5 – Оперативна
- Ариане 6 – У развоју
- Ариане Неxт – У развоју
Еуропа – Пензионисан
- Еуропа I – Пензионисан
- Еуропа II – Пензионисан
Вега
- Вега – Оперативна
- Вега-C – Оперативна

Француска

Диамант – Пензионисан
- Диамант А – Пензионисан 1965-1967^[3]
- Диамант Б – Пензионисан 1970-1971^[3]
- Диамант БП4 – Пензионисан 1972-1975^[3]
Зéпхyр (Латитуде) – У развоју

Немачка

ОТРАГ – Пензионисан
Спектрум (Исар Аероспаце) – У развоју^[4]
РФА Оне (Роцкет Фацторy Аугсбург АГ) – У развоју
СЛ1 (ХyИмпулсе) – У развоју

Индија

(С лева на десно) ИСРО СЛВ, АСЛВ, ПСЛВ, ГСЛВ и ГСЛВ Мк. III ракете

ИСРО/ДоС системи

СЛВ-3 – Пензионисан
Аугментед Сателлите Лаунцх Вехицле (АСЛВ) – Пензионисан
Полар Сателлите Лаунцх Вехицле (ПСЛВ)
- ПСЛВ-Г – Пензионисан
- ПСЛВ-ЦА – Оперативно
- ПСЛВ-XL – Оперативно
- ПСЛВ-DL – Оперативно
- ПСЛВ-QЛ – Оперативно
Геосyцхроноус Сателлите Лаунцх Вехицле (ГСЛВ)
- ГСЛВ Марк I – Пензионисан
- ГСЛВ Марк II – Оперативно
- ГЕВ: ГСЛВ деривед асцент вехицле фор РЛВ ОРЕ цампаигн.^[5]^[6]^[7]
Геосyнцхроноус Сателлите Лаунцх Вехицле Марк III (ЛВМ-3)
- ЛВМ 3 – Оперативно
- Хуман-ратед ЛВМ 3 – У развоју
- ЛВМ 3 wитх семи-црyогениц енгине – У развоју
Смалл Сателлите Лаунцх Вехицле (ССЛВ) – Оперативно
Нано Сателлите Лаунцх Вехицле (НСЛВ) – У развоју
Унифиед Модулар Лаунцх Вехицле (УЛВ) – Концепт
Неxт Генератион Лаунцх Вехицле (НГЛВ) – Предложено/Концепт^[8]^[9]

Приватне агенције

Викрам роцкет фамилy (Скyроот Аероспаце):
- Викрам I – У развоју
- Викрам II – Предложено
- Викрам III – Предложено
Цхетак (Беллатриx Аероспаце) – У развоју
Гаруда (Беллатриx Аероспаце) – Предложено
Агнибаан (АгниКул Цосмос) – У развоју
Пхоениx (СТАР Лаб Сурат) – Предложено
Калам (СТАР Лаб Сурат) – У развоју
РАТАН-РЛС (ОРБИТX Индиа) – Предложено
АТАЛ-II-РЛС (ОРБИТX Индиа) – Предложено
СЛВ-1Т (Урвyам Аероспаце) – Предложено
СЛВ-ВТ (Урвyам Аероспаце) – Предложено
Разор Црест Мк-1 (ЕтхереалX) – Предложено

Индонезија

РПС-420 (Пенгорбитан-1) – У развоју^[10]
РПС-550 (Пенгорбитан-2) – У развоју^[10]

Иран

Симоргх СЛВ

Сафир – Пензионисан
Симоргх – У развоју
Qасед
Qаем 100 – У развоју
Зуљанах – У развоју

Ирак

Ал Абид – Напуштен у фази истраживања и развоја^[11]

Израел

Схавит 2

Италија

СИСПРЕ C-41 – Пензионисан
Италиан ЛТВ СЦОУТ (јоинтлy wитх Унитед Статес оф Америца) – Пензионисан
АЕРИТАЛИА/СНИА/БПД АЛФА – Пензионисан
АЛЕНИА/СНИА-БПД САН МАРЦО СЦОУТ (јоинтлy wитх НАСА) – Отказано
Вега (јоинтлy wитх Еуропеан Спаце Агенцy)
- Вега – Пензионисан
- Вега-C – Оператионал
Т4и Одyссеy – У развоју

Италијанске Ракете

Јапан

Му роцкетс

Х-II сериес

Εпсилон

Ламбда – Ретиред
- L-4С
Му – Пензионисан
- M-4С (ja)^[12]
- M-3Ц (ja)^[13]
- M-3Х (ja)^[14]
- M-3С (ja; pl)^[15]
- M-3СИИ (ja; pl)^[16]
- M-V
Н – Пензионисан
- Н-I
- Н-II
Х-I – Пензионисан
Х-II
- Х-II – Пензионисан
- Х-ИИА
- Х-ИИБ – Пензионисан
Х3 – У развоју
Ј-I – Пензионисан
ГX – Отказано
Епсилон
СС-520
ЗЕРО – У развоју

Малаyсиа

ДНЛВ (Индепенденце-X Аероспаце) – У развоју

Нови Зеланд

Елецтрон (Роцкет Лаб, развијена је на Новом Зеланду^[17] и Сједињеним Државама)
Неутрон – У развоју

Северна Кореја

Паектусан-1 – Пензионисан
Унха
- Унха-2 – Пензионисан
- Унха-3

Тајван

ТСЛВ – У развоју^[18]^[19]
Хапитх V – У развоју^[20]^[21]
ХТТП-3а – У развоју^[22]

Филипини

Харибон СЛС-1 (ОрбитX) – У развоју

Румунија

Хаас – У развоју

Совјетски Савез и државе наследнице

Руссиа/УССР

Протон-К

Соyуз-ФГ

Днепр-1

Ангара Фамилy

Ангара
ЦОРОНА (ССТО) – Отворено
Космос – Пензионисан
Лин Индустриал пројецтс^[23]
- Адлер – У развоју^[24]
- Алдан – У развоју^[25]
- Анива – У развоју^[26]
- Таyмyр – У развоју^[27]
- Вyуга – У развоју
Н1 – Пензионисан
Р-7
- Луна – Пензионисан
- Молниyа – Ретиред
  - Молниyа-M
  - Молниyа-L
- Полyот – Пензионисан
- Соyуз фамилy
  - Соyуз – Пензионисан
    - Соyуз-L
    - Соyуз-M
    - Соyуз-У – Пензионисан
      - Соyуз-У2
      - Соyуз-ФГ
    - Соyуз-2
- Спутник – Пензионисан
- Сталкер (роцкет)^[28]
- Воскход – Пензионисан
- Восток – Пензионисан
Р-29
- Схтил'
- Волна
Рус-M – Отказан
Старт-1
Универсал Роцкет
- УР-100
  - Рокот
  - Стрела
- Протон (УР-500) – Пензионисан
  - Протон-К
  - Протон-M
Енергиа – Пензионисан

Украине

Зенит
- Зенит 2 – Пензионисан
- Зенит-2М – Пензионисан
- Зенит-3СЛ
- Зенит 3СЛБ
- Зенит-3Ф
Р-36
- Днепр
- Тсyклон
  - Тсyклон-2 – Пензионисан
  - Тсyклон-3 – Пензионисан
  - Тсyклон-4 – Напуштен
    - Цyцлоне-4М – У развоју^[29]

Јужноафричка Република

РСА – Отказан
ЦХЕЕТАХ-1 – У развоју^[30]

Јужна Кореја

Блуе Wхале 1 (Перигее Аероспаце) – У развоју
Ицарус фамилy (Инноспаце) – У развоју^[31]
Наро фамилy
- КСЛВ-1 (Наро) – Пензионисан^[32]^[33]
- КСЛВ-2 (Нури)

Шпанија

ИНТА Фамилy
- ИНТА Цаприцорнио – Отказан
- ИНТА Програма ПИЛУМ – У развоју
ПЛД Спаце Фамилy
- ПЛД Спаце Миура 5 – У развоју
- ПЛД Спаце Миура 1 – У развоју
Пангеа Аероспаце Фамилy
- Пангеа Аероспаце Месо – У развоју
Зеро 2 Инфинитy Фамилy
- Зеро 2 Инфинитy Блоостар – У развоју'
Целестиа Аероспаце Фамилy
- Целестиа Аероспаце Сагиттариус – У развоју

Турска

УФС – У развоју од 2007.^[34]

Велика Британија

Блацк Арроw – Пензионисан
Блацк Принце – Отказан^[35]
Приме (Орбеx) – У развоју^[36]
Скyрора XL (Скyрора) – У развоју^[37]
Скyлон (Реацтион Енгинес) – У развоју

САД

Активне

Атлас роцкетс

Делта роцкетс

Фалцон роцкетс

Алпха (Фирефлy Аероспаце)
Антарес (Нортхроп Грумман Инноватион Сyстемс)
Атлас V (Унитед Лаунцх Аллианце)
Елецтрон (Роцкет Лаб) (компанија Нови Зеланд/Сједињене Државе)
ЛаунцхерОне (Виргин Орбит)
Минотаур (Нортхроп Грумман Инноватион Сyстемс)
Пегасус (Нортхроп Грумман Инноватион Сyстемс)
Спаце Лаунцх Сyстем (НАСА)
СпацеX лаунцх вехицлес
- Фалцон 9 Блоцк 5 – Оператионал
- Фалцон Хеавy – Оператионал

Неактивне

Поређење Сатурна V, спејс шатла, три ракете Арес и СЛС Блока 1

Титан ракете

Арес – Отказано
Атхена – Пензионисан
- Атхена I
- Атхена II
Атлас
- Атлас Б – Пензионисан
- Атлас D – Пензионисан
- Атлас-Абле – Пензионисан
- Атлас-Агена – Пензионисан
- Атлас Е/Ф – Пензионисан
- Атлас Х – Пензионисан
- Атлас LV-3Б – Пензионисан
- Атлас СЛВ-3 – Пензионисан
- Атлас-Центаур – Пензионисан
  - Атлас Г – Пензионисан
  - Атлас I – Пензионисан
  - Атлас II – Пензионисан
  - Атлас III – Пензионисан
Цонестога – Пензионисан
Елецтрон (Роцкет Лаб) (компанија Нови Зеланд/Сједињене Државе)
ЛаунцхерОне
Минотаур
Неw Гленн (Блуе Оригин) – У развоју^[38]
ОмегА – Отказано
Орбитал Аццелератор (СпинЛаунцх) – У развоју^[39]

Пхантом Еxпресс – Отказан
Пилот – Пензионисан
Редстоне – Пензионисан
- Јуно I
- Спарта
Јупитер
- Јуно II
Роцкет 3 (Астра Спаце) – Пензионисан
Сатурн
- Сатурн I – Пензионисан 1961-1963^[40]^[41]
  - Сатурн ИБ – Пензионисан 1966-1975^[42]^[43]
- Сатурн V – Пензионисан 1967-1973^[44]
Сцоут – Пензионисан
Спаце Схуттле – Пензионисан
СпацеX лаунцх вехицлес
- Фалцон 1 – Пензионисан
- Фалцон 1е – Отказано
- Фалцон 5 – Отказано
- Фалцон 9
  - Фалцон 9 Аир – Отказано
  - Фалцон 9 в1.0 – Пензионисан
  - Фалцон 9 в1.1 – Пензионисан
  - Фалцон 9 Фулл Тхруст – Пензионисан
- Старсхип – У развоју
- Супер Хеавy (боостер) – У развоју
Терран 1 (Релативитy Спаце) – У развоју
Терран Р (Релативитy Спаце) – У развоју
Тхор – Пензионисан
- Тхор-Абле – Пензионисан
- Тхор-Аблестар – Пензионисан
- Тхор-Агена – Пензионисан
  - Тхорад-Агена – Пензионисан
- Тхор-Бурнер – Пензионисан
- Тхор ДСВ-2У – Пензионисан
- Делта
  - Тхор-Делта – Пензионисан
  - Делта А – Пензионисан
  - Делта Б – Пензионисан
  - Делта C – Пензионисан
  - Делта D – Пензионисан
  - Делта Е – Пензионисан
  - Делта Г – Пензионисан
  - Делта Ј – Пензионисан
  - Делта L – Пензионисан
  - Делта M – Пензионисан
  - Делта Н – Пензионисан
  - Делта II – Пензионисан
  - Делта III – Пензионисан
  - Делта IV – Пензионисан
  - Делта IV Хеавy – Оперативна
Титан – Пензионисан
Вангуард – Пензионисан
Вецтор-Р – У развоју
Вецтор-Х – У развоју
Вулцан – У развоју

Види још

Цомпарисон оф орбитал лаунцх сyстемс
Цомпарисон оф орбитал лаунцхер фамилиес
Листе орбиталних лансирних возила по носивости:
- Смалл-лифт лаунцх вехицле (до 2.000 кг до ниске Земљине орбите (ЛЕО)
- Медиум-лифт лаунцх вехицле (од 2.000 до 20.000 кг до ЛЕО)
- Хеавy-лифт лаунцх вехицле (од 20.000 до 50.000 кг до ЛЕО)
- Супер хеавy-лифт лаунцх вехицле (преко 50.000 кг до ЛЕО)

Референце

^ „Аргентина Миссиле Цхронологy” (ПДФ). Архивирано (ПДФ) из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2012-12-30.
^ „Аргентина Планс Фирст Доместиц Сателлите Лаунцх”. Параболиц Арц. 2011-10-09. Архивирано из оригинала 2017-06-03. г. Приступљено 2013-08-02.
^ ^а ^б ^в „Нов. 26, 1965: Франце Бегинс Лаунцх Легацy wитх Диамант”. Спаце Неwс. Приступљено 13. 8. 2022.
^ „Герман стартупс лаунцх мини-роцкет цхалленге то СпацеX анд цо.”. Франце 24 (на језику: енглески). 2021-08-04. Приступљено 2022-05-19.
^ „Департмент оф Спаце,Аннуал Репорт 2020-21” (ПДФ). 4. 3. 2021. стр. 61. Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 11. 2021. г. „ГЕВ фор Орбитал Ре-ентрy Еxперимент (ОРЕ): Лаунцх wитх 1:8 сцале РЛВ, таргетед ин фирст qуартер оф 2022.”
^ „Реусабле Лаунцх Вехицле”. www.вссц.гов.ин. Приступљено 2022-10-28.
^ „75 Мајор Ацтивитиес оф ИСРО” (ПДФ). стр. 31. Архивирано из оригинала (ПДФ) 18. 2. 2022. г. „Ин ОРЕ, а сцалед уп wинг бодy wилл бе такен то ан орбит бy ан асцент вехицле деривед фром еxистинг ГСЛВ анд ит стаyс ин орбит фор а стипулатед период, ре-ентер анд ландс он а рунwаy аутономоуслy. Тхе асцент вехицле хас фирст тwо стагес оф ГСЛВ виз С139+4Л40С & ГС2 анд а тхирд стаге wитх модифиед ПС4 пропулсион сyстем. Тхе wингед бодy wхицх ис а сцалед уп версион оф тхе РЛВ ин РЛВ-ТД ХЕX-01 миссион ис тхе фоуртх стаге анд тхис ис цаллед Орбитал Ре-ентрy Вехицле (ОРВ). Тхис хас а деплоyабле Ландинг Геар Сyстем.”
^ „ИСРО девелопинг хеавy лифт лаунцх вехицлес”. Тхе Хинду. 30. 5. 2015. Архивирано из оригинала 12. 2. 2018. г. Приступљено 1. 6. 2015.
^ „ИСРО девелопинг неw роцкет то реплаце ПСЛВ”. Тхе Неw Индиан Еxпресс. 13. 10. 2022. Приступљено 16. 10. 2022.
^ ^а ^б „Рокет Пенгорбит Сателит (РПС) Сателлите Орбитинг Роцкет / Сателлите Лаунцх Вехицле СЛВ”. Архивирано из оригинала 2017-03-19. г. Приступљено 2016-04-08.
^ „Ал-Абид ЛВ”. Архивирано из оригинала 2017-01-10. г. Приступљено 2014-07-06.
^ „М-4С / Сателлите Лаунцх Вехицлес”. ИСАС. Архивирано из оригинала 2013-05-16. г. Приступљено 2013-01-07.
^ „М-3Ц / Сателлите Лаунцх Вехицлес”. ИСАС. Архивирано из оригинала 2013-02-18. г. Приступљено 2013-01-07.
^ „М-3Х / Сателлите Лаунцх Вехицлес”. ИСАС. Архивирано из оригинала 2013-05-16. г. Приступљено 2013-01-07.
^ „М-3С / Сателлите Лаунцх Вехицлес”. ИСАС. Архивирано из оригинала 2013-05-16. г. Приступљено 2013-01-07.
^ „М-3СИИ / Сателлите Лаунцх Вехицлес”. ИСАС. Архивирано из оригинала 2012-10-18. г. Приступљено 2013-01-07.
^ „Роцкет Лаб Целебратес Рицх Тен-Yеар Хисторy”. Роцкет Лаб УСА. 30. 6. 2016. Архивирано из оригинала 31. 7. 2020. г. Приступљено 29. 3. 2019.
^ „ТСЛВ”. Архивирано из оригинала 2017-03-02. г. Приступљено 2014-07-06.
^ „Лаунцх вехицлес - Таиwан (Републиц оф Цхина)”. Архивирано из оригинала 2020-08-03. г. Приступљено 2020-05-30.
^ „Таиwан'с ТиСПАЦЕ Ентерс Цроwдед Смалл Сателлите Лаунцх Маркет wитх Ларге Амбитионс - СпацеWатцх.Глобал”. 20. 12. 2019. Архивирано из оригинала 2020-08-03. г. Приступљено 2020-05-30.
^ „ТЕЦХНОЛОГY - ТиСПАЦЕ”. Архивирано из оригинала 2021-04-09. г. Приступљено 2019-12-28.
^ „Абоут | Аррц”. Архивирано из оригинала 2020-07-17. г. Приступљено 2020-05-30.
^ „Хоме”. Архивирано из оригинала 2017-06-02. г. Приступљено 2016-02-07.
^ „Адлер смаллсат лаунцх вехицле”. Архивирано из оригинала 2017-07-13. г. Приступљено 2016-02-07.
^ „Алдан мицросат лаунцх вехицле”. Архивирано из оригинала 2017-07-13. г. Приступљено 2016-02-07.
^ „Анива мицросат лаунцх вехицле”. Архивирано из оригинала 2017-07-13. г. Приступљено 2016-02-07.
^ „Таyмyр Мицросат Лаунцх Вехицле”. Архивирано из оригинала 2017-06-14. г. Приступљено 2016-02-07.
^ „Кто зарабатывает на космосе в России и мире” [Макинг Монеy ин Спаце: Руссиан анд Интернатионал Плаyерс] (на језику: руски). РБЦ Трендс. 2021-05-17. Приступљено 2021-11-11.
^ Голубева, Алена (9. 4. 2021). „Максим Дегтярев: «Спрос на выведение грузов на орбиту будет расти»” [Маxим Дегтyарев: "Тхе деманд фор плацинг царго инто орбит wилл гроw"]. ГМК Центер (на језику: руски). Приступљено 11. 5. 2021.
^ „ЦХЕЕТАХ-1”. б14643.де. Архивирано из оригинала 2012-12-27. г. Приступљено 2013-02-02.
^ „5т급 국산 우주 로켓엔진 불 뿜었다…하이브리드 로켓엔진 개발하는 이노스페이스는 어떤 기업인가” [А 5т-цласс доместиц спаце роцкет игнитед ит'с енгине... Wхо ис Инноспаце, а цомпанy бехинд тхе девелопмент оф а хyбрид роцкет енгине?] (на језику: корејски). 27. 1. 2021. Приступљено 27. 7. 2021.
^ Тонг-хyунг, Ким (2008-07-23). „Руссиа Драггинг Феет Овер Кореан Роцкет Лаунцх”. Кореа Тимес. Архивирано из оригинала 2011-05-22. г. Приступљено 2008-12-29.
^ „Соутх Кореа'с Фирст Роцкет Лаунцх Мигхт Бе Пут Офф”. Спаце-Травел.цом. 2008-07-24. Архивирано из оригинала 2009-01-29. г. Приступљено 2008-12-29.
^ „УФС”. Архивирано из оригинала 2017-12-05. г. Приступљено 2014-07-06.
^ „Блацк Принце (пројецт)”. б14643.де. Архивирано из оригинала 2017-03-10. г. Приступљено 2019-11-11.
^ „Стартуп Цомпанy Орбеx Ревеалс Приме Роцкет Тхат Цоулд Лаунцх Фром Тхе У.К. Ин 2021”. Форбес. 2019-02-07. Архивирано из оригинала 2019-11-04. г. Приступљено 2019-09-12.
^ „Скyрора Ревеалс Лаунцх Оф Сецонд Привате Роцкет Фром У.К. Соил”. Форбес. 2019-08-08. Архивирано из оригинала 2019-09-04. г. Приступљено 2019-09-12.
^ „Јефф Безос ис нот сцреwинг ароунд wитх хис планс то цолонизе спаце”. арс Тецхница. 2016-09-12. Архивирано из оригинала 2017-12-03. г. Приступљено 2019-09-12.
^ Wаттлес, Јацкие (2022-05-11). „Wатцх а спаце стартуп спин а пројецтиле инто тхе скy ат море тхан 1,000 милес пер хоур | ЦНН Бусинесс”. ЦНН (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-13.
^ Марс, Келли (2021-10-26). „60 Yеарс Аго: Фирст Лаунцх оф а Сатурн Роцкет”. НАСА. Приступљено 2022-08-13.
^ Мохон, Лее (2021-03-31). „СА-4 Лаунцхес – Марцх 28, 1963”. НАСА. Приступљено 2022-08-13.
^ Смитх, Yветте (2020-02-26). „Фирст Флигхт оф Сатурн ИБ”. НАСА. Приступљено 2022-08-13.
^ Мохон, Лее (2021-07-14). „Финал Лаунцх оф тхе Сатурн ИБ – Јулy 15, 1975”. НАСА. Приступљено 2022-08-13.
^ „Wхат Wас тхе Сатурн V?”. НАСА Солар Сyстем Еxплоратион. Приступљено 2022-08-13.

[1] „Аргентина Миссиле Цхронологy” (ПДФ). Архивирано (ПДФ) из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2012-12-30.

[2] „Аргентина Планс Фирст Доместиц Сателлите Лаунцх”. Параболиц Арц. 2011-10-09. Архивирано из оригинала 2017-06-03. г. Приступљено 2013-08-02.

[Diamant-3] а ^б ^в „Нов. 26, 1965: Франце Бегинс Лаунцх Легацy wитх Диамант”. Спаце Неwс. Приступљено 13. 8. 2022.

[4] „Герман стартупс лаунцх мини-роцкет цхалленге то СпацеX анд цо.”. Франце 24 (на језику: енглески). 2021-08-04. Приступљено 2022-05-19.

[5] „Департмент оф Спаце,Аннуал Репорт 2020-21” (ПДФ). 4. 3. 2021. стр. 61. Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 11. 2021. г. „ГЕВ фор Орбитал Ре-ентрy Еxперимент (ОРЕ): Лаунцх wитх 1:8 сцале РЛВ, таргетед ин фирст qуартер оф 2022.”

[6] „Реусабле Лаунцх Вехицле”. www.вссц.гов.ин. Приступљено 2022-10-28.

[7] „75 Мајор Ацтивитиес оф ИСРО” (ПДФ). стр. 31. Архивирано из оригинала (ПДФ) 18. 2. 2022. г. „Ин ОРЕ, а сцалед уп wинг бодy wилл бе такен то ан орбит бy ан асцент вехицле деривед фром еxистинг ГСЛВ анд ит стаyс ин орбит фор а стипулатед период, ре-ентер анд ландс он а рунwаy аутономоуслy. Тхе асцент вехицле хас фирст тwо стагес оф ГСЛВ виз С139+4Л40С & ГС2 анд а тхирд стаге wитх модифиед ПС4 пропулсион сyстем. Тхе wингед бодy wхицх ис а сцалед уп версион оф тхе РЛВ ин РЛВ-ТД ХЕX-01 миссион ис тхе фоуртх стаге анд тхис ис цаллед Орбитал Ре-ентрy Вехицле (ОРВ). Тхис хас а деплоyабле Ландинг Геар Сyстем.”

[Hindu-8] „ИСРО девелопинг хеавy лифт лаунцх вехицлес”. Тхе Хинду. 30. 5. 2015. Архивирано из оригинала 12. 2. 2018. г. Приступљено 1. 6. 2015.

[9] „ИСРО девелопинг неw роцкет то реплаце ПСЛВ”. Тхе Неw Индиан Еxпресс. 13. 10. 2022. Приступљено 16. 10. 2022.

[globalsecurity.org-10] а ^б „Рокет Пенгорбит Сателит (РПС) Сателлите Орбитинг Роцкет / Сателлите Лаунцх Вехицле СЛВ”. Архивирано из оригинала 2017-03-19. г. Приступљено 2016-04-08.

[11] „Ал-Абид ЛВ”. Архивирано из оригинала 2017-01-10. г. Приступљено 2014-07-06.

[12] „М-4С / Сателлите Лаунцх Вехицлес”. ИСАС. Архивирано из оригинала 2013-05-16. г. Приступљено 2013-01-07.

[13] „М-3Ц / Сателлите Лаунцх Вехицлес”. ИСАС. Архивирано из оригинала 2013-02-18. г. Приступљено 2013-01-07.

[14] „М-3Х / Сателлите Лаунцх Вехицлес”. ИСАС. Архивирано из оригинала 2013-05-16. г. Приступљено 2013-01-07.

[15] „М-3С / Сателлите Лаунцх Вехицлес”. ИСАС. Архивирано из оригинала 2013-05-16. г. Приступљено 2013-01-07.

[16] „М-3СИИ / Сателлите Лаунцх Вехицлес”. ИСАС. Архивирано из оригинала 2012-10-18. г. Приступљено 2013-01-07.

[17] „Роцкет Лаб Целебратес Рицх Тен-Yеар Хисторy”. Роцкет Лаб УСА. 30. 6. 2016. Архивирано из оригинала 31. 7. 2020. г. Приступљено 29. 3. 2019.

[18] „ТСЛВ”. Архивирано из оригинала 2017-03-02. г. Приступљено 2014-07-06.

[19] „Лаунцх вехицлес - Таиwан (Републиц оф Цхина)”. Архивирано из оригинала 2020-08-03. г. Приступљено 2020-05-30.

[20] „Таиwан'с ТиСПАЦЕ Ентерс Цроwдед Смалл Сателлите Лаунцх Маркет wитх Ларге Амбитионс - СпацеWатцх.Глобал”. 20. 12. 2019. Архивирано из оригинала 2020-08-03. г. Приступљено 2020-05-30.

[21] „ТЕЦХНОЛОГY - ТиСПАЦЕ”. Архивирано из оригинала 2021-04-09. г. Приступљено 2019-12-28.

[22] „Абоут | Аррц”. Архивирано из оригинала 2020-07-17. г. Приступљено 2020-05-30.

[23] „Хоме”. Архивирано из оригинала 2017-06-02. г. Приступљено 2016-02-07.

[24] „Адлер смаллсат лаунцх вехицле”. Архивирано из оригинала 2017-07-13. г. Приступљено 2016-02-07.

[25] „Алдан мицросат лаунцх вехицле”. Архивирано из оригинала 2017-07-13. г. Приступљено 2016-02-07.

[26] „Анива мицросат лаунцх вехицле”. Архивирано из оригинала 2017-07-13. г. Приступљено 2016-02-07.

[27] „Таyмyр Мицросат Лаунцх Вехицле”. Архивирано из оригинала 2017-06-14. г. Приступљено 2016-02-07.

[trendsrbc-28] „Кто зарабатывает на космосе в России и мире” [Макинг Монеy ин Спаце: Руссиан анд Интернатионал Плаyерс] (на језику: руски). РБЦ Трендс. 2021-05-17. Приступљено 2021-11-11.

[29] Голубева, Алена (9. 4. 2021). „Максим Дегтярев: «Спрос на выведение грузов на орбиту будет расти»” [Маxим Дегтyарев: "Тхе деманд фор плацинг царго инто орбит wилл гроw"]. ГМК Центер (на језику: руски). Приступљено 11. 5. 2021.

[30] „ЦХЕЕТАХ-1”. б14643.де. Архивирано из оригинала 2012-12-27. г. Приступљено 2013-02-02.

[31] „5т급 국산 우주 로켓엔진 불 뿜었다…하이브리드 로켓엔진 개발하는 이노스페이스는 어떤 기업인가” [А 5т-цласс доместиц спаце роцкет игнитед ит'с енгине... Wхо ис Инноспаце, а цомпанy бехинд тхе девелопмент оф а хyбрид роцкет енгине?] (на језику: корејски). 27. 1. 2021. Приступљено 27. 7. 2021.

[32] Тонг-хyунг, Ким (2008-07-23). „Руссиа Драггинг Феет Овер Кореан Роцкет Лаунцх”. Кореа Тимес. Архивирано из оригинала 2011-05-22. г. Приступљено 2008-12-29.

[33] „Соутх Кореа'с Фирст Роцкет Лаунцх Мигхт Бе Пут Офф”. Спаце-Травел.цом. 2008-07-24. Архивирано из оригинала 2009-01-29. г. Приступљено 2008-12-29.

[34] „УФС”. Архивирано из оригинала 2017-12-05. г. Приступљено 2014-07-06.

[35] „Блацк Принце (пројецт)”. б14643.де. Архивирано из оригинала 2017-03-10. г. Приступљено 2019-11-11.

[36] „Стартуп Цомпанy Орбеx Ревеалс Приме Роцкет Тхат Цоулд Лаунцх Фром Тхе У.К. Ин 2021”. Форбес. 2019-02-07. Архивирано из оригинала 2019-11-04. г. Приступљено 2019-09-12.

[37] „Скyрора Ревеалс Лаунцх Оф Сецонд Привате Роцкет Фром У.К. Соил”. Форбес. 2019-08-08. Архивирано из оригинала 2019-09-04. г. Приступљено 2019-09-12.

[38] „Јефф Безос ис нот сцреwинг ароунд wитх хис планс то цолонизе спаце”. арс Тецхница. 2016-09-12. Архивирано из оригинала 2017-12-03. г. Приступљено 2019-09-12.

[39] Wаттлес, Јацкие (2022-05-11). „Wатцх а спаце стартуп спин а пројецтиле инто тхе скy ат море тхан 1,000 милес пер хоур | ЦНН Бусинесс”. ЦНН (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-13.

[40] Марс, Келли (2021-10-26). „60 Yеарс Аго: Фирст Лаунцх оф а Сатурн Роцкет”. НАСА. Приступљено 2022-08-13.

[41] Мохон, Лее (2021-03-31). „СА-4 Лаунцхес – Марцх 28, 1963”. НАСА. Приступљено 2022-08-13.

[42] Смитх, Yветте (2020-02-26). „Фирст Флигхт оф Сатурн ИБ”. НАСА. Приступљено 2022-08-13.

[43] Мохон, Лее (2021-07-14). „Финал Лаунцх оф тхе Сатурн ИБ – Јулy 15, 1975”. НАСА. Приступљено 2022-08-13.

[44] „Wхат Wас тхе Сатурн V?”. НАСА Солар Сyстем Еxплоратион. Приступљено 2022-08-13.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

[40]

[41]

[42]

[43]

[44]