Систем свемирског лансирања
Систем свемирског лансирања или СЛС (енгл. Space Launch System), је супер-тешка ракета носач која је предвиђена од стране Националне ваздухопловне и свемирске администрације (НАСА). Ова ракета ће заменити „пензионисани“ Спејс шатл, и превозиће астронауте и терет до и ван ниске Земљине орбите.
 Уметничко виђење полетања СЛС Блок 1 ракете са капсулом Орион. | |
| Основне информације | |
|---|---|
| Функција | ракета-носач супер тешке категорије |
| Земља порекла |  САД
|
| Цена по лансирању | 500 милиона до 5 милијарди
америчких долара (процена) — 2012. |
| Степени | 2
|
| Димензије | |
| Висина | преко 100
|
| Пречник | 8,4
|
| Носивост | |
| Капацитет у НЗО | 70–130.000
|
| Историја лансирања | |
| Статус | у развоју |
| Локације | ЛК-39Б СЦ Кенеди |
| Први лет | планиран за 2018. г. |
| Значајна лансирања | Орион |
| Додаци — Блок 1 | |
| Број додатака | 2 петостепена ракетна
мотора на чврсто гориво |
| Мотори | 1 (чврсто гориво) |
| Потисак | 16.000
|
| • укупан потисак | 32.000
|
| Специфични импулс | 269 s
|
| Време сагоревања | 124
|
| Гориво | чврсто гориво |
| Први степен — Језгро (Блок 1, 1Б, 2) | |
| Мотори | 4 РС-25Д/Е
|
| Потисак | 7.440
|
| Специфични импулс | 363 s (ниво мора)
452 s (вакуум) |
| Време сагоревања | |
| Гориво | Течни кисеоник/водоник |
| Други степен — Блок 1 | |
| Мотори | 1 РЛ-10Б-2
|
| Потисак | 110,1
|
| Специфични импулс | 462 s
|
| Време сагоревања | 1.125
|
| Гориво | Течни кисеоник/водоник |
| Други степен — Блок 1Б, Блок 2 | |
| Мотори | 4 РЛ-10
|
| Потисак | 440
|
| Време сагоревања | >1.000
|
| Гориво | Течни кисеоник/водоник |
Пројектовање и развој
уредиНАСА је у свом прелиминарном дизајну објавила да би Систем свемирског лансирања требало да буде „шатл-изведено“ возило. То значи да ће делови који су се користили у производњи Спејс шатла бити коришћени за производњу ове ракете. То укључује спољашњи резервоар, чврсте ракетне бустере и ракетне моторе типа РС-25. Систем свемирског лансирања ће у почетку моћи да носи између 70 и 100 тона у ниску Земљину орбиту, а касније уз додатак нивоа за напуштање Земљине орбите, ракета ће моћи понети и више од 130 тона. Астронаути ће се превозити унутар „Вишенаменског возила са посадом“ (енгл. Multi-Purpose Crew Vehicle).[1][2]
Међутим, 14. септембра 2011 НАСА објављује коначни дизајн ове ракете. Директор Чарлс Болден је званично рекао да ће ова ракета одвести астронауте где људска нога никад није крочила, и поставити камен темељац за будуће напоре америчког истраживања свемира. За почетне летове СЛС ће користити језгро пречника 8,4 метара са три РС-25Д/Е мотора, горњи ниво пречника 8,4 метара са J-2X мотором и два 5-сегментна чврста ракетна бустера. Касније верзије ће користити пет РС-25Д/Е мотора, а ракетни бустери ће такоће бити појачани. Почетна верзија ће на изглед бити веома слична ракети Сатурн ИНТ-20, док ће крајња верзија бити слична прослављеној ракети, Сатурн V.
Трошкови програма и критике
уредиТоком заједничке презентације НАСА-е и Сената утврђено је да ће трошкови за развој ове ракете износити око 18 милијарди долара кроз 2017-ту годину и то: 10 милијарди долара за СЛС,6 милијарди долара за Вишенаменско возило са посадом и 2 милијарде долара за изградњу лансирне рампе. Разни критичари су оценили како би новац за изградњу ове ракете било боље уложити у изградњу орбиталних складишта горива и надоградити већ постојеће ракете Делта IV и Фалкон Хеви
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Featured Legislation: The NASA Authorization Act of 2010”. United States Senate. 15. 7. 2010. Приступљено 26. 5. 2011.
- ^ Clark, Stephen (31. 3. 2011). „NASA to set exploration architecture this summer”. spaceflightnow.com. Приступљено 26. 5. 2011.
Спољашње везе
уреди- Информације на сајту НАСА (језик: енглески)
