Википедија

Смртност мајки у Сједињеним Америчким Државама

Смртност мајки у Сједињеним Америчким Државама односи се на смрт жене током трудноће или до годину дана након престанка трудноће, и укључује само узроке повезане са њиховом трудноћом, а не укључује случајне узроке.[1] Неки извори смртност мајки дефинишу и као смрт жене до 42 дана након завршетка трудноће, уместо годину дана.[2]

Број смртних случајева од било ког узрока који је повезан или је узрокован трудноћом или њеним вођењем (искључујући задесне или случајне узроке) током трудноће и порођаја или у року од 42 дана по престанку трудноће, без обзира на трајање и место трудноће, на 100.000 рођених

Почев од 1986. године Цента за праћење и контролу болести (енг. Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион (акроним ЦДЦ) у САД је започео праћење смртних случајева повезаних са трудноћом како би прикупио информације и утврдио шта је узроковало те смртне случајеве стварањем Система за надзор смртности у вези са трудноћом.[1] Иако су Сједињене Америчке Државе трошиле више на здравство него било која друга земља на свету, више од две породиље су свакодневно умирале током порођаја, што чини смртност мајки у Сједињеним Америчким Државама највећом у поређењу са 49 других земаља развијеног света.[3]

Недавно је ЦДЦ известио о повећању коефицијента материнске смртности у Сједињеним Америчким Државама са 18,8 смртних случајева на 100.000 рођених на 23,8 смртних случајева на 100.000 рођених у 2000. и 2014, што је пораст од 26,6%.[4] Процењује се да је 20-50% смрти породиља, могле да се спречи лечеwем и превенцијом узрока смртности (као што су нпр: крварење, озбиљан висок крвни притисак и инфекција).[5]

Дефиниције

уреди

Умрла мајка

уреди

Годишњи број женских смртних случајева из било ког узрока који је повезан или је отежан трудноћом или њеним управљањем (изузимајући случајне или задесне узроке) током трудноће и порођаја или у року од 42 дана од прекида трудноће, без обзира на трајање и место трудноће, изражено на 100 000 живорођених, за одређени временски период.

Смртност породиља у вези с трудноћом

уреди

Смрт настала током трудноће, порођаја и пуерперијума, дефинише се као: смрт жене током трудноће или у року од 42 дана од прекида трудноће, без обзира на узрок смрти (акушерска и неакушерска смрт ). Смртност у вези с трудноћом је смрт жена у току трудноће или 42 дана по завршетку трудноће, независно од узрока смрти.

Касна смртност породиља

уреди

Касна смртност породиље је смрт жена услед директних или индиректних акушерских компликација после више од 42 дана, али мање од годину дана после завршетка трудноће или након прекида трудноће.

Индиректна акушерска смрт

уреди

Индиректна акушерска смрт је она која је последица претходне постојеће болести или болести која се развила током трудноће и која није настала услед директних акушерских узрока, већ је погоршана физиолошким ефектима трудноће. Пример: код жене која има шећерну болест, када затрудни, њена трудноћа погоршава шећерну болест и она од ње умире.

Живорођенче

уреди

Потпуно избацивање или вађење производа зачећа из тела мајке, без обзира на трајање трудноће, која, након таквог раздвајања, удише или показује било какве друге доказе о животу као што су куцање срца, пулсирање пупчане врпце или одређено кретање вољних мишића, без обзира да ли је пупчана врпца пресечена или није или је плацента причвршћена. (ИЦД-10)[6]

Извештавање о смртности мајки

уреди

Међународно извештавање о смртности мајки у склопу међународног извештавања о смртности мајки, прихвата само оне смртни случајеви мајки који су се догодили пре истека 42-дневног референтног периода и треба да буду укључени у израчунавање различитих односа и стопа. Праћење каснијих смртних случајева омогућава добијање информација за национално, регионално и глобално разумевању ових догађаја без обзира да ли је пупчана врпца пресечена или није или је плацента причвршћена. (ИЦД-10)

Доживотни ризик од мајчине смрти

уреди

Доживотни ризик од мајчине смрти је вероватноћа да мајка затрудни и вероватноћа да умре као резултат те трудноће због кумулираних животни ризик од мајчине смрти током репродуктивних година жене.

Показатељи смртности породиља

уреди

Показатељ који се користи за израчунавање смртности породиља требло би означити само у односу на број живорођења или на број укупних рођења (живорођења плус смрти фетуса). Ако су доступна оба показатеља, калкулацију треба извршити за сваки појединачно.

Подаци о смртности мајки и другим релевантним променљивим добијају се кроз базе података које воде СЗО, УНПД, УНИЦЕФ и Група Светске банке података. Подаци доступни из земаља разликују се у погледу извора и метода. С обзиром на варијабилност извора података, за сваки извор података користе се различите методе како би се дошло до процена у земљама које су упоредиве и омогућавају регионално и глобално агрегирање.   Однос материнске смртности (ММР) дефинисан је као број умрлих мајки током датог временског периода на 100 000 живорођених у истом временском периоду. Приказује ризик од мајчине смрти у односу на број живорођених и у основи бележи ризик од смрти у једној трудноћи или по једном живорођеном детету.

Праћење материнске смртности

уреди

Године 1986. Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) и Амерички колеџ акушера и гинеколога (АЦОГ) створили су Систем за надзор смртности повезан са трудноћом за праћење смртности мајки током трудноће и до једне године након порођаја. Пре овога, жене су биле надгледане до 6 недеља после порођаја.[1]

У 2016. години ЦДЦ фондација, Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) и Асоцијација здравствених програма мајки и детета (АМЦХП) предузели су заједничку иницијативу - „Изградња америчких капацитета за преглед и спречавање смртности мајки“ - коју финансира Мерцк из Програм Мерцк фор Мотхерс. Они преиспитују смртност мајки да би побољшали разумевање повећања односа материнске смртности у Сједињеним Државама и да би идентификовали превентивне интервенције.[7] Кроз ову иницијативу створили су веб страницу Ревиев то Ацтион која је домаћин њиховим извештајима и ресурсима.

У свом извештају за 2017. годину, четири државе, Колорадо, Делавер, Џорџија и Охајо, подржале су развој система података о прегледу материнске смртности (ММРДС) који је био предвиђен као претеча Информативне апликације за преглед материнске смртности (ММРИА).[8] Три агенције удружиле су се са Колорадом, Делавером, Џорџијом, Хавајима, Илиноисом, Северном Каролином, Охајом, Јужном Каролином и Јутом како би прикупиле податке за апликацију за информације о прегледу смртности мајки (ММРИА); а девет држава је поднело своје прве извештаје 2018. године[9].

После деценија неактивности америчког Конгреса ка смањењу коефицијента материнске смртности, Одбор за апропријације Сената Сједињених Држава гласао је 28. јуна 2018. године да затражи 50 милиона долара за спречавање смрти америчких жена у вези са трудноћом.[10] ЦДЦ би добио 12 милиона долара за истраживање и прикупљање података. Такође би подржали поједине државе у бројању и прегледу података о смртности мајки.[10] Савезни завод за здравље мајки и детета добио би преосталих 38 милиона долара усмерених на програм Здрави почетак и „програме спашавања живота, засноване на доказима“ у болницама.[10] МЦХБ-ов Здрави почетак добио је задатак да смањи стопу смртности новорођенчади.[11]

Снимање стања и прикупљање података

уреди
 
Графикон који приказује тренд смртности повезане са трудноћом у Сједињеним Америчким Државама од 1987. до 2014. године.

Према чланку из Обстетрицс анд Гинецологи из 2016. године, МацДорман и сарадници, као један од фактора који утиче на стопу смртности мајки у САД-у навели су варијабилност у израчунавању смртности мајки. СЗО сматра да су смртне случајеве мајки оне које су се догодиле у року од 42 дана након завршетка трудноће, док Амерички систем за надзор смртности током трудноће прати смртне случајеве мајки као оне настале у року од годину дана од краја трудноће.[4]

Неке државе дозвољавају вишеструке одговоре, попут тога да ли је смрт наступила током трудноће, у року од 42 дана након трудноће или у року од годину дана трудноће, али неке државе, попут Калифорније, једноставно питају да ли се смрт догодила у року од годину дана након порођаја.[4]

У свом чланку аутори су описали како је прикупљање података о стопама смртности мајки постало "међународна срамота".[12][4] Године 2003, национални амерички извод из матичне књиге смртних случајева додао је питање у пољу са статусом трудноће. покојник. Многе државе су одложиле усвајање нових стандарда извода из матичне књиге умрлих. Ови „замагљени“ подаци и ометају анализу трендова стопе смртности мајки. То је такође значило да током многих година Сједињене Државе нису могле да пријаве националну стопу смртности мајки ОЕЦД-у или другим репозиторијумима који међународно прикупљају податке.[4] [12]

Као одговор на МацДорманову студију која открива „неспособност или неспремност држава и савезне владе да прате смрт мајки“,[13] ПроПублица и НПР открили су да је само у 2016. између 700 и 900 жена умрло од трудноће и порођаја - или са трудноћом повезаним узроци. У „Изгубљеним мајкама“ објавили су приче о неким умрлим женама у распону од 16 до 43 године.[13]

Здрави људи 2010 је савезна организација којом управља Канцеларија за превенцију болести и промоцију здравља (ОДПХП) при америчком Министарству здравља и социјалних услуга (ХХС), која је у 2010. години, установила да је смртности мајки износио 12,7 (умрлих на 100 000 живорођених). То је било 3 пута више од циља Здрави људи 2010., и националног циља који је поставила америчка влада.[14]

Према чланку из 2009. године у часопису Антхропологи Невс, студијама које су спровели Амнести Интернатионал, Уједињене нације и савезни програми попут ЦДЦ-а, које се нису ограничени на њих, смртност мајки се није смањила од 1999. године и можда је расла.[15]

До новембра 2017. године, Балтимор, Филаделфија и Њујорк основали су комитете за „преглед смртних случајева и тешких компликација повезаних са трудноћом и порођајем“ у својим градовима како би спречили смртност мајки. Комисија у Њујорку, Комитет за оцену смртности и морбидитета мајки (М3РЦ), обухватала је лекаре, медицинске сестре, „доуле, бабице и социјалне раднике“.[16] У јулу 2018. администрација де Бласио у Њујорку објавила је да ће издвојити 12,8 милиона долара за прве три године петогодишњег плана за „смањење мајчиних смртних случајева и животно опасних компликација порођаја међу обојеним женама“.[17]

Медицински узроци

уреди
 
Слика приказује главне узроке смртних случајева повезаних са трудноћом у Сједињеним Америчким Државама од 2011. до 2014.

Смрт мајке може се пратити и преко здравља мајке, што укључује физичко вежбање током читаве трудноће и приступ основној нези.[18] Више од половине смртности мајки догоди се у прва 42 дана након рођења. Раса, локација и финансијски статус доприносе како смртности мајки која утиче на жене широм земље.

Као одговор на висок ниво смртности мајки у Тексасу, Стејт департмент је 2013. године основао Радну групу за мајчину смртност и морбидитет. Према извештају Амнести Интернатионал-а из 2010. године, пет здравствених стања заједно чини 74% свих смртних случајева мајки у САД-у.

Емболија
уреди

Емболија крвних судова или зачепљење крвног суда вероватно због дубоке венске тромбозе, крвног угрушка који се формира у дубокој вени, обично у ногама, која може бити и из других дубоких вена можедовести до дугорочних ефеката или бити фатална.[19][20][21][22][23][24][25][26]

Крварење
уреди

Јако крварење може бити узроковано прирастајем плаценте, прирастком и перкретом, пукнућем материце, ектопичном трудноћом, атонијом материце, задржаним продуктима зачећа и сужењем. Током порођаја уобичајено је изгубити између пола литре крвит, у зависности од тога да ли мајка рађа природним путем или царским резом. Додатна и јака крварења, унутрашњих органи мајке могу да пређу у шок због лошег протока крви и бити фатална.

Прееклампсија
уреди

Отприлике 20 недеља до порођаја, труднице могу имати повишење крвног притиска што би могло указивати на прееклампсију. Прееклампсија укључује неправилни рад јетре и бубрега, на шта указују протеини у урину, као и хипертензија. Прееклампсија такође може постати еклампсија, када мајка пада у коми, што је ретко, али фатално.[27][28][29][30][31][32][33]

Инфекција
уреди

Инфекција је веома честа компликација и настаје због нарушеног имунолошког систем. Наиме када је жена трудна, њен имунолошки систем се понаша другачије од првобитног, склонији је инфекцији која може бити претећа и за мајку и за бебу. Различите врсте инфекција укључују инфекцију плодне воде и околних ткива, грип, инфекције гениталног тракта и инфекцију сепсе / крви. Грозница, језа, абнормални рад срца и дисање могу указивати на неки облик инфекције.[34][35][36][37][38][39]

Кардиомиопатија
уреди

Кардиомиопатија, праћена увећањем срца, задебљањем и крутошћу срчаног мишића доводи до тога да срце слаби и умире.[40] То може довести до ниског крвног притиска, смањене функције срца и срчане инсуфицијенције. Остали кардиоваскуларни поремећаји такође доприносе смртности мајки.[41][42]

  • Неки од главних узрока смртних случајева повезаних са трудноћом
  •  
    Микроскопска слика хипертрофичних крвних судова у трудноћи
  •  
    Емболија и тромбоза крвних судова
  •  
    Кардиомиопатија
  •  
    Крварење у бубрежном пределу

Постпорођајна депресија

уреди

Постпорођајна депресија се широко не лечи и непрепознаје, али може да доведе до самоубиства. Самоубиство је један од најзначајнијих узрока смртности мајки,[40][43] и за које се наводи да су у многим студијама узрок број један.[44] Постпорођајна депресија је узрокована хемијском неравнотежом услед хормоналних промена током и после рођења, дуготрајнија је и озбиљнија од „беби блуза“.

Директни узроци смрти

уреди
Директни узроци смрти Стопа на 100.000 материнстава
Тромбоза и тромбоемболија 1.01
Антепартумско крварење и постпартумно крварење 0.55
Емболија амнионске течности 0.42
Сепса гениталног тракта 0.29
Рана трудноћа / ектопична трудноћа 0.25
Прееклампсија и еклампсија 0.25
Анестезија 0.13

Индиректни узроци смрти

уреди
Индиректни узроци смрти Стопа на 100.000 материнстава
Срчани 2.06
Индиректна сепса - грип, упала плућа / други 1.26
Индиректна неуролошка стања, укључујући епилепсију 1.01
Психијатријска 0.80
Касне смрти мајки 14.12

Социјални фактори

уреди

Социјалне одреднице здравља такође доприносе стопи смртности мајки. Неки од ових фактора укључују приступ здравственој заштити, образовању, старост, расу и приходе.[45]

Приступ здравственој заштити

уреди

Жене у Сједињеним Америчким Државама се обично састају са лекарима само једном након порођаја, и то шест недеља након порођаја. Због овог великог размака у постпорођајном периоду, многи здравствени проблеми остају непроверени, што може резултовати мајчином смрћу.[46] Баш као што жене, посебно жене у боји, имају потешкоћа са приступом пренаталној нези, исто важи и за приступ постпорођајној нези. Постпорођајна депресија такође може довести до преране смрти и мајке и детета.[45]

Медицина од мајки захтева да обаве бар минималну обуку за порођај како би неке већбе и радње могле самостално да вежбају.[47] Недостатак искуства може довести до тога да ће неки лекари вероватно погрешити или не обратити пажњу на одређене симптоме који могу указивати на један од неколико узрока смрти мајки. Женама с ограниченим приступом оваквој врсти лекара може бити лакше ако су искусније да виде неки пробвлем пре него искуснији лекаре. Поред тога, многи лекари не желе да виде пацијенте који су трудни ако нису осигурани или не могу приуштити партиципацију, што ограничава пренаталну негу мајкама и спречава жене буду свесне потенцијалних компликација.

Осигуравајућа друштва задржавају право да категоришу трудноћу као претходно стање, чинећи тако жене неподобним за приватно здравствено осигурање. Чак је и приступ Медицаид-у ограничен на неке жене због бирократије и кашњења у покривању осигурања (ако буде одобрено). Многе жене су одбијене и због накнада за Медицаид. Према студији из 2020. године коју је спровела Ерица L Елиасон, смањивање финансирања Медицаида ограничава приступ пренаталној здравственој заштити, за коју се показало да повећава стопу смртности мајки. Ова студија је закључила да су проширења Медицаида директно повезана са смањењем стопе смртности мајки.[48] Према томе пракса подржавајуће неге може да побољша здравље мајке и детета и смањи здравствене разлике,[49] а ове услуге су недовољно искоришћене међу женама са ниским примањима и женама друге боје коже, које су у већем ризику од лоших здравствених исхода по мајку.[50]

Жене можда неће моћи да пронађу или приуште услуге или не знају да им се оне нуде.[50] Национално истраживање из 2012. године које је спровела Цхилдбиртх Цоннецтион показало је да су жене које користе Медицаид за плаћање трошкова порођаја имају двоструко веће шансе од оних које користе приватно осигурање и никада нису чуле за ту могућност (36% наспрам 19%).[51] Иако Медицаид не покрива бригу све услуге током пренаталног или постпарталног периода жене.[49]

Жене које немају приступ пренаталној нези имају 3-4 пута веће шансе да умру током или после трудноће од жена које то имају.[52]

Неједнак приступ здравственим ресурсима појединих раса

уреди

Историјски гледано, амерички системи су црнке искључили из подршке и ресурса који се дају белим женама, што је неједнакост која најбоља илуструје систем социјалне заштите у Сједињеним Америчким Државама.[53]

Године 1935. Сједињене Америчкр Државе су донијеле Закон о социјалној сигурности, који је обухватао данашње бенефиције за социјалну заштиту и незапосленост. У теорији, систем социјалне заштите помогао би свој дјеци и породицама; али уместо тога, углавном је помагао бијелој дјеци и породицама, јер црнци, великим дијелом, нису могли учествовати у његовим предностима. Тај је чин искључио појединце који су радили на фармама или као помоћ у кући - послови које су често држали Афроамериканци и живописни људи током 1930-их година, и тако створио систем у којем је владина помоћ углавном била резервирана за бијелу популацију.[53]

Систем социјалне заштите еволуирао је и побољшао се од 1935. године, али последице његовог дискриминаторног порекла и даље су присутне у континуираним циклусима сиромаштва и неједнаком приступу ресурсима. Сједињене Америчке Државе не пружају женама и дјеци црнаца исте бенефиције као и њиховим бијелим колегама, тај је чин створио опасан преседан и оставио насљеђе дискриминације у систему намијењеном побољшању правичности, који се у коначници одиграва у ставовима и поступању с Афроамериканцима у системима његе.[53]

Образовање

уреди

Показало се да су мајке између 18 и 44 године које нису завршиле средњу школу имале 5% пораст смртности мајки у односу на жене које су завршиле средњу школу. [54] Завршетком основне школе 10% девојчица млађих од 17 година не би затруднело и 2/3 смртности мајки могло би се спречити. Средње образовање, универзитетско школовање, само би додатно смањило стопе трудноће и мајчине смрти.

Старост

уреди

Младе адолесценткиње имају највећи ризик од смртних компликација у било којој старосној групи.[47] Овај високи ризик може се објаснити различитим узроцима, као што је вероватноћа да ће адолесценти први пут родити у поређењу са женама старијих старосних група.[55] Остали фактори који такође могу довести до већег ризика међу овом старосном групом укључују нижи економски статус и образовање.[56]

Иако се адолесценткиње суочавају са већим ризиком од мајчинске смртности, студија спроведена између 2005. и 2014. године открила је да је стопа мајчинске смртности била већа међу старијим женама.[57] Поред тога, друго истраживање показало је да је стопа већа нарочито код жена старих 30 година или више. [44]

Раса

уреди
Главни чланак: Смртност мајки црне расе у Сједињеним Америчким Државама

Афроамериканке имају четири пута веће шансе да пате од мајчинског морбидитета и морталитета од белкиња,[3] а током последњих 20 година није било већих побољшања да би се исправили ови услови.[58] Даље, жене у боји, посебно „Афроамериканке, домородачко становништво, Латиноамериканке (жене имигранткиње) и жене које не говоре енглески“, ређе ће добити потребну негу. Поред тога, жене рођене у иностранству имају повећану вероватноћу материнске смртности, посебно Хиспаноамериканке.[59]

Узрок смртности, посебно код старијих жена, различит је међу различитим расама. Кавкаски жене чешће имају хеморагију, кардиомиопатију и емболију, док Афроамериканке чешће имају хипертензивне поремећаје, мождани удар и инфекцију.

Цркиње у Сједињеним Америчким Државама, према студији Светског часописа за гинекологију и здравље поред честог обољевања од кардиоваскуларних болести и смртности мајки, пате и од расизма у здравству, што добриноси већој смттности ове популације. Приметно, доживљавање расизма и дискриминације у здравственој заштити чини мајке црнкиње мање уверенијим у добробит здравственог систем, а аутори ове студије препоручују да је решавање овог проблема кључно за обнову поверења и подстицање ослањања од предрасуда везаних за здравствени систем.[60]

Неповерење у здравствени систем може бити штетно за здравље и добробит црнаца и мањинских мајки и њихову новорођенчад. Неповјерење у здравствени систем често резултује смањеним сусретима са системом, што може бити врло штетно с обзиром на успостављену везу између касне и неадекватне пренаталне његе и лоших исхода трудноће као што су мала порођајна тежина, превремени пород и смртност новорођенчади.[61]

Као што је претходно поменуто, одлагање у потрази за пренаталном негом код црнаца и мајки мањина повезано је са искуствима расизма и дискриминације у здравственом систему. Према анкети Слушање мајки III, 40% мањинских учесника имало је проблема са комуникацијом, а готово четвртина мањинских мајки осећала се дискриминисано током порођајне хоспитализације. Исто истраживање открило је да су мајке црнаца и латиноамериканки имале готово три пута веће шансе да доживе дискриминацију у здравственом систему због расе, језика или културе.[61] Ове статистике су алармантне и показују значајан проблем расизма и имплицитних пристрасности који постоје у америчком здравственом систему. Ова питања погоршавају уочени диспаритет морбидитета и смртности мајки и детета између мајки мањина и белих мајки у Сједињеним Америчким Државама и њима се мора позабавити систем како би се осигурали правичнији здравствени исходи мајки и детета. Важан први корак у суочавању са расизмом и имплицитном пристрасношћу у здравственом систему могао би укључивати дизајн, примену и захтев свеобухватног програма.

Још један фактор који доприноси повећаном степену морбидитета и морталитета мајки и детета код жена Афроамериканаца и мањина је разлика у квалитету породилишних болница између жена мањина и белих жена. Према студији коју је спровела др Елизабетх А. Ховелл, жене које припадају расним и етничким мањинама порађају се "у болницама ризичнијег и лошијег квалитета" од белих жена. Према др Ховелл-у, болнице у којима су се током порођаја несразмерно збрињавале афроамеричке жене, „мајке су имале веће стопе морбидитета прилагођених ризику и за црно-беле и за беле жене у тим болницама“.[61]

У Њујорку су се црнкиње вероватније порађале у болницама са вишом стопом морбидитета мајки прилагођених ризику, а студија спроведена у истом граду открила је да би, ако би се Афроамериканке порађале у истим болницама као и беле жене, „1.000 Црнкиња могло избећи озбиљне морбидитетне догађаје. током порођајне хоспитализације, што би могло смањити озбиљну стопу морталитета црнкиња са 4,2% на 2,9%. То показује да је могућност да црнкиње добију исти ниво и квалитет неге као и белкиње од суштинског значаја за смањење уочене здравствене неједнакости. Решење овог питања укључује адресирање различитих социјално-економских и структурних фактора који захтевају агресивне законе и политике од стране политичара и представника владе.

Показало се да САД имају највећу стопу смртности повезане са трудноћом и смртношћу мајки међу свим индустријским земљама. ЦДЦ је први пут применио Систем за надзор смртности трудноће 1986. године и од тада су стопе смртности мајки порасле са 7,2 умрлих на 100.000 живорођених 1987. године на 17,2 смртних случајева на 100.000 живорођених у 2015. години. Питање материнске смртности непропорционално утиче на жене у боји у поређењу са стопом код белих нехиспаножена.

Следеће статистике преузете су из ЦДЦ-а и показују следећу стопу смртности мајки између 2011. и 2015. године на 100.000 живорођених:

  • Црнкиње нехиспано расе - 42,8,
  • Америчке индијанкеи / аљаски домородачки -нешпанско-32,
  • азијско-пацифички острвчани нехиспани 14.2,
  • беленехистанске-13.0,
  • хиспанска -11.4.

Постојеће расне разлике када се разматра смртност мајки у Сједињеним Америчким Државама, утичу на то да црнкиње имају 3 до 4 пута веће шансе да умру од компликација повезаних са трудноћом у односу на жене беле расе, азијаткиње и жене хиспано националности. Узроци смрти међу овим женама су такође различити, а неки су више неконвенционални попут хипертензије и венских тромбоемболија.[62]

Приход у породици

уреди

Процењује се да се 99% жена порађа у болницама уз накнаде које у просеку износе између 8.900 и 11.400 долара за вагинални порођај и између 14.900 и 20.100 долара за царски рез.[63]

Многе жене не могу приуштити ове високе трошкове, могу приуштити приватно здравствено осигурање, па чак и чекање на негу коју финансира држава, јер се то може показати кобним, имајући у виду да кашњење покрића трошкова обично резултује тиме да жене не добију потребну негу од почетка.

Остали фактори ризика

уреди

Неки други фактори ризика укључују гојазност, хронични високи крвни притисак, повећану старост, дијабетес, царски рез и пушење. Одлазак на мање од 10 пренаталних посета такође је повезано са већим ризиком од смртности мајки.[64]

Циљ акције Здрави људи 2010. био је смањити стопу смртности на 15% међу мајкама које су први пут родиле, али тај циљ није испуњен, а стопа смањење је у порасту од 1996. године и достигла је све -временски највиши ниво у 2009. години од 32,9%.

Такође прекомерна примена и немедицински неопходни царских резова може довести до компликација које доприносе већој смртности мајки.[1]

Утврђено је да је географски положај такође фактор који доприноси томе. Подаци су показали да су стопе смртности мајки веће у руралним областима Сједињених Америчких Држава.[2]

Упоредни приказ стања по државама унутар САД

уреди

Јасно је да САД имају једну од највиших стопа смртности мајки на западној хемисфери. Сједињене Државе треба сматрати једном од најбогатијих и најразвијенијих земаља света, али чини се да им недостаје у неким областима здравственог система. У САД-у болнички рачуни за здравствену заштиту мајки коштају више од 98 милијарди долара, а забринутост због деградације мајке резултирала је распадом државе по државу. У Сједињеним Државама, смртност мајки се повећава на Југу у последњих неколико година, посебно у Џорџији. Недостатак здравствених радника ограничава приступ здравственој заштити, посебно у заједницама у којима недостаје знање о превенцији. Смртност мајки једно је од здравствених питања које се може спречити ако се на одговарајући начин реши. Ово је празнина у здравственој заштити коју треба решити ради даље превенције. Јасно је да Грузији недостаје превенције јер немају приступ нези и пружаоцима услуга у својој заједници. Под лупом у сиромаштву наводи се да је 730.000 латиноамериканаца испод нивоа од 200%. Мање од четвртине становништва Грузије живи у сиромаштву и они су мањине. Живот у сиромаштву заиста повећава шансе за смртност мајки јер жене и деца немају новца за путовања у подручја у Грузији која имају приступ здравственој заштити. Од 2018. године само 79 округа има ОБГИН, у последње две године ово је нарочито опало под Трамповом администрацијом.

Смртност мајки у појединим државама у Сједињеним Америчким Државама у 2018 [13]
Држава Статус ММР [а][13]
УСА
Цалифорниа 1 4.5
Массацхусеттс 2 6.1
Невада 3 6.2
Цолорадо 4 11.3
Хаwаии 5 11.7
Wест Виргиниа 5 11.7
Алабама 7 11.9
Миннесота 8 13.0
Цоннецтицут 9 13.2
Орегон 10 13.7
Делаwаре 11 14.0
Wисцонсин 12 14.3
Wасхингтон 13 14.8
Виргиниа 14 15.6
Маине 15 15.7
Нортх Царолина 16 15.8
Пеннсyлваниа 17 16.3
Иллиноис 18 16.6
Небраска 19 16.8
Неw Хампсхире 19 16.8
Утах 19 16.8
Кансас 22 17.7
Иоwа 23 17.9
Рходе Исланд 24 18.3
Аризона 25 18.8
Нортх Дакота 26 18.9
Кентуцкy 27 19.4
Мицхиган 27 19.4
Охио 29 20.3
Неw Yорк 30 20.6
Идахо 31 21.2
Миссиссиппи 32 22.6
Теннессее 33 23.3
Оклахома 34 23.4
Марyланд 35 23.5
Флорида 36 23.8
Монтана 37 24.4
Wyоминг 38 24.6
Неw Меxицо 39 25.6
Соутх Царолина 40 26.5
Соутх Дакота 41 28.0
Миссоури 42 32.6
Теxас 43 34.2
Аркансас 44 34.8
Неw Јерсеy 45 38.1
Индиана 46 41.4
Лоуисиана 47 44.8
Георгиа 48 46.2
Аласка Но дата
Вермонт Но дата

Сједињене Америчке Државе у поређења са другим земљама

уреди

Поређење америчке стопе смртности мајки и стопе смртности у другим земљама компликовано је због недостатка уједнаћене стандардизације. Неке земље немају стандардни метод за пријављивање смртности мајки, а неке се у статистикама рачунају смртност мајки само као директан резултат трудноће.[48]

Педесетих година 20. века стопа смртности мајки у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама била је иста. До 2018. стопа у Великој Британији била је три пута нижа него у Сједињеним Америчкм Државама,[65] због примене стандардизованог протокола.[66]

Амнести интернашонал је 2010. године објавио извештај о смртности мајки у Сједињеним Америћким Државама на 154 странице.[67]

Уједињене нације су 2011. године описале смртност мајки као питање људских права која морају бити на челу америчке здравствене заштите, јер су се стопе морталитета погоршавале током година.[68]

Према извештају СЗО из 2015. године, у Сједињеним Америчкм Државама ММР између 1990. и 2013. године „се више него удвостручио са процењених 12 на 28 умрлих мајки на 100.000 рођених.“[69] До 2015. године, Сједињене Америчке Државе су имале већи ММР од „ Исламске Републике Ирана, Либија и Турске ".[70][71]

У серијалу НПР и ПроПублица за 2017. годину „Изгубљене мајке: смртност мајки у Сједињеним Америчким Државама“ на основу шестомесечног истраживања у сарадњи, известили су да Сједињене Америчке Државе имају највећу стопу смртности мајки од било које друге развијене земље и једина су држава у којој стопа смртности расте.[72] Стопа смртности мајки у Сједињеним Америчким Државама је 2017. године била три пута већа од оне у суседној Канади,[70] и шест пута већа него у Скандинавији.[73]

Конкретно у Сједињеним Америчким Државама, смртност мајки и даље је преовлађујуће проблем у здравству. Од 2003. до 2013. године, само је осам земаља широм света забележило пораст стопе смртности мајки. Сједињене Америчке Државе су биле укључене у ову групу, због видећег пораста односа смртности у трудноћи током последње три деценије. Посматрајући период од 1990. до 2013. године. На глобалном ницоу, Сједињене Америчке Државе су јединезабележиле пораст стопе смртности мајки током овог временског периода.[74]

Смртност мајки расте у Сједињеним Државама како другде опада

уреди

Сједињеним Америчким Државама имају најгору стопу смртности мајки у развијеном свету, и имају „највећу стопу смртности мајки у индустријализованом свету“.[75] У Сједињеним Државама стопа мајчинске смртности у просеку је износила 9,1 смртности мајки на 100 000 живорођених упериоду 1979–1986. године, али је затим брзо расла на 14 на 100.000 у 2000. и 17,8 на 100.000 у 2009. гоодини.[72] У 2013. стопа је била 18,5 умрлих на 100.000 живорођених.[76] Сугерисано је да је пораст мајчине смрти у Сједињеним Државама можда посљедица побољшане идентификације и погрешне класификације што резултира лажно позитивним резултатима. Стопа се у 2014. непрекидно повећавала на 18,0 умрлих на 100 000 живорођених.[72] Између 2011. и 2014. године, забележено је 7.208 смртних случајева који су пријављени ЦДЦ-у и који су се догодили код жена у року од годину дана од краја њихове трудноће. Од тога је било 2.726 за које је утврђено да су умрле од трудноће.[72]

Од 2016. године, ПроПублица и НПР истраживали су факторе који су довели до повећања смртности мајки у Сједињеним Америчким Државама. Они су известили да се „стопа животно опасних компликација за новопечене мајке у САД,[77][78] више него удвостручила у две деценије због већ постојећих услова, медицинских грешака и неједнаког приступа нези“. Према Центрима за контролу болести и превенцију, од око 4 милиона жена које се породе у САД годишње, преко 50.000 годишње, доживи „опасне, па чак и по живот опасне компликације“.[79]

Према извештају америчких Центара за контролу и превенцију болести, у 1993. години стопа озбиљног морбидитета мајки порасла је са 49,5 на 144 „на 10.000 порођајних хоспитализација“ у 2014. години, што је пораст од скоро 200 процената. Трансфузија крви се такође повећала током истог периода са „са 24,5 у 1993. на 122,3 у 2014. години и сматра се главним покретачем пораста СММ. Након искључења трансфузије крви, стопа СММ се временом повећала за око 20%, са 28,6 у 1993. на 35,0 у 2014. “[78]

Последњих 60 година непрекидно показују значајне расне разлике у смртним случајевима повезаним са трудноћом. Између 2011. и 2014. године, однос морталитета за различите расне популације на основу смртних случајева повезаних са трудноћом био је следећи: 12,4 смртних случајева на 100 000 живорођених белих жена, 40,0 црнкиња и 17,8 жена осталих раса. То показује да црне жене имају између три и четири пута веће шансе да умру од проблема везаних за трудноћу. Такође се показало да је један од главних фактора који утичу на разлике у здрављу мајки у Сједињеним Државама све већа стопа незаразних болести. Поред тога, жене у боји нису имале једнак приступ здравственим радницима и једнак третман од стране тих професионалаца.[80]

„Лоши репродуктивни резултати црних жена често се доживљавају као лични неуспех жена. На пример, о негативним исходима порођаја жена црнаца обично се говори у смислу онога што жене раде, попут пијења алкохола, пушења и имају мање од оптималних прехрамбених навика које доводе до гојазности и хипертензије. Може се видети да су изложени ризику на основу претпоставке да су ’неожењени’, јер заправо имају партнера - али су неожењени “.[81] Црнке у Сједињеним Државама умиру већим стопама од белкиња у Сједињеним Државама. Сједињене Државе имају једну од најгорих стопа смртности мајки, упркос томе што су развијена држава. Систем здравствене заштите у Сједињеним Државама оштећен је систематском пристрасношћу према људима у боји који датирају из векова угњетавања и расизма из ропства.[82]

Нејасно је зашто су се повећале смртности повезане са трудноћом у Сједињеним Америчким Државама. Чини се да се показало да употреба рачунарских сервера података у државама и промене у начину кодирања смрти, са потврдним оквиром за трудноћу доданом у матичне књиге умрлих у многим државама, побољшавају идентификацију ових смртних случајева повезаних са трудноћом. Међутим, ово не доприноси смањењу стварног броја умрлих. Такође, уочене су грешке у извештавању о стању трудноће, што највероватније доводи до прецењивања броја смртних случајева повезаних са трудноћом.[82] Опет, ово не доприноси објашњењу зашто се стопа смртности повећала, али показује компликације између извештавања и стварног доприноса укупној стопи материнске смртности.

Иако 99% порођаја у Сједињеним Државама похађа неки облик квалификованог здравственог радника, однос мајчинске смртности у 2015. години износио је 14 смртних случајева на 100 000 живорођених, и показало се да стопа мајчиног морталитета расте.[82] Такође, Сједињене Америчке Државе нису толико ефикасне у спречавању смрти повезане са трудноћом у поређењу са већином других развијених држава.

Сједињене Државе су учествовале у Миленијумским развојним циљевима утврђеним од Уједињених нација. Миленијумски развојни циљеви завршили су се 2015. године, али су поноово праћени у облику Циљева одрживог развоја почев од 2016. Миленијумски развојни циљеви имали су неколико задатака, од којих је један био побољшање стопе смртности мајки на глобалном нивоу. Упркос њиховом учешћу у овом програму, као и трошењу више од било које друге државе на болничку негу мајки, Сједињене Америчке Државе су и даље забележиле повећане стопе смртности мајки. Ова повећана стопа смртности мајки била је посебно изражена у односу на друге земље које су учествовале у програму, где се током истог периода глобална стопа материнског морталитета смањила за 44%.[83] Такође, Сједињене Државе тренутно нису на путу да испуне циљ Здравих људи 2020 да смање смртност мајки за 10% до 2020. године и настављају да неуспешно испуњавају националне циљеве у смањењу мајчине смрти. Само 23 државе имају неки облик политике који успоставља одборе за преглед специфичне за смртност мајки од 2010. године.[83]

У покушају да одговори на стопу материнске смртности у Сједињеним Америчким Државама, ЦДЦ тражи да 52 региона који извештавају (све државе и Њујорк и Вашингтон DC) пошаљу смртне листове за све оне жене које су умрле и можда одговарају њиховој дефиницији смрти повезане са трудноћом, као и копије одговарајућих евиденција рођења или смрти новорођенчета. Међутим, овај захтев је добровољан и неке државе можда неће имати могућност да се придржавају овом захтеву.

Закон о приступачној нези (АЦА) омогућио је додатни приступ породиљској нези ширећи могућности за добијање здравственог осигурања за неосигуране и обавезујући да одређене здравствене бенефиције покривају. Такође је проширио покривеност за жене које имају приватно осигурање. Ово проширење омогућило им је бољи приступ услугама примарне и превентивне здравствене заштите, укључујући скрининг и лечење хроничних болести. Додатна погодност за услуге планирања породице био је захтев да већина планова осигурања покрива контрацепцију без поделе трошкова. Међутим, већи број послодаваца може да захтева изузеће из верских или моралних разлога под тренутном управом. Такође, под тренутном управом, Одељење за здравство и социјалне услуге (ХХС) смањило је финансирање програма превенције трудноће за адолесцентне девојке.[2]

Жене обухваћене Медицаид-ом покривене су када добију пренаталну негу, негу током порођаја и негу после порођаја. Ове услуге пружају се готово половини жена које се порађају у Сједињеним Америчким Државама. Тренутно је Медицаид у обавези да осигура покривеност жена чији су приходи 133% од савезног нивоа сиромаштва у Сједињеним Америчким Државама.[2]

Умрли на 100.000 живорођених

Цоунтрy ММР (деатхс пер 100,000 ливе биртхс)
  САД

26.4
Уједињено Краљевство 9.2
  Португалија 9
  Немачка 9
  Француска 7.8
  Канада 7.3
  Холандија 6.7
  Шпанија 5.6
  Аустралија 5.5
  Ирска 4.7
  Шведска 4.4
  Италија 4.2
  Данска 4.2
  Финска 3.8

Постоји много могућих разлога зашто Сједињене Америчке Државе имају много већи ММР од осталих развијених земаља: многе болнице нису спремне за хитне случајеве мајки, 44% грантова мајке и фетуса не иде у корист здравља мајке, а стопе компликација у трудноћи су непрестане повећање.

Превенција

уреди

Недоследна акушерска пракса,[74] пораст броја жена са хроничним обољењима и недостатак података о здрављу мајки доприносе смртности мајки у Сједињеним Америчким Државама. Према уводнику СЗО из 2015. године, национално примењене смернице за трудноћу и порођај, заједно са лаким и једнаким приступом пренаталним услугама и нези, као и активно учешће свих 50 држава у стварању бољих података о здрављу мајки, све су неопходне компоненте за смањење материнске смртности.[84] Америчка болничка корпорација такође је открила да јединствене смернице за рођење могу у целини побољшати бригу о мајкама. Ово би на крају смањило количину повреда мајки, царске резове и морталитет.

Велика Британија је успјела драстично смањити смртност од прееклампсије применом националног стандардног протокола.[85] Међутим, тренутно не постоје такве овлашћене смернице у Сједињеним Америчким Државама.[84]

Да би спречио да се смртност мајки развија убрзано, Амнести Интернатионал предлаже предузимање следећих корака:

  • Повећати владину одговорност и координацију
  • Створити национални регистар за здравствене податке о мајкама и дојенчадима, уз истовремено укључивање пресека полова, расе и социјалних / економских фактора
  • Побољшати ниво радне снаге за породиљску негу
  • Побољшати разноликост у породиљској нези

Према америчком Министарству за здравство и социјалне услуге, Центри за контролу и превенцију болести, Национални центар за здравствену статистику, порођаји ван болнице (попут порођаја у кући и у порођајним центарима уз помоћ бабица) „генерално пружају профил нижег ризика од нежељених стања током рађања у болници.[86]

Поступци попут епизиотомије и царског реза, иако корисни у неким случајевима, када се примењују непотребно, повећавају ризик од мајчине смрти.[87] Бабица и уобичајена акушерска нега могу бити комплементарни,[88] што је чест случај у Канади, где жене имају широку могућност контроле трудноће и рађања, при чему су информације и пристанак основни елементи њиховог реформисаног материнства.[89] Стопа смртности мајки је у Канади два пута нижа од оне у Сједињеним Америчким Државама, према глобалном истраживању које су спровеле Уједињене нације и Светска банка.[90]

Родна пристрасност, имплицитна пристрасност и акушерско насиље у медицинској области такође су важни фактори када се у Сједињеним Државама расправља о здрављу, нези и смрти мајки.

Напомене

уреди
  1. ^ ММР: однос мајчинске смртности - број умрлих на 100.000 рођених.[13]

Извори

уреди
  1. ^ а б в г „Прегнанцy Морталитy Сурвеилланце Сyстем | Матернал анд Инфант Хеалтх | ЦДЦ”. www.цдц.гов (на језику: енглески). 2020-11-25. Приступљено 2021-03-18. 
  2. ^ а б в г „Америца'с Хеалтх Ранкингс | АХР”. Америца'с Хеалтх Ранкингс. Архивирано из оригинала 07. 12. 2018. г. Приступљено 2021-03-18. 
  3. ^ а б Деадлy деливерy : тхе матернал хеалтх царе црисис ин тхе УСА. Амнестy Интернатионал. Лондон, Енгланд: Амнестy Интернатионал Публицатионс. 2010. ISBN 9780862104580.
  4. ^ а б в г д MacDorman, Marian F.; Declercq, Eugene; Cabral, Howard; Morton, Christine (2016). „Recent Increases in the U.S. Maternal Mortality Rate”. Obstetrics & Gynecology. 128 (3): 447—455. PMC 5001799  . PMID 27500333. doi:10.1097/AOG.0000000000001556. .
  5. ^ Troiano, Nan H.; Witcher, Patricia M. (2018). „Maternal Mortality and Morbidity in the United States”. Journal of Perinatal & Neonatal Nursing. 32 (3): 222—231. PMID 30036304. S2CID 51712622. doi:10.1097/jpn.0000000000000349. .
  6. ^ „Definicije živorođenih i mrtvorođenih. Definicija živorođenih”. minikar.ru. Приступљено 2023-03-09. 
  7. ^ „Building U.S. Capacity to Review and Prevent Maternal Deaths | CDC Foundation”. www.cdcfoundation.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-18. 
  8. ^ "Report from Maternal Mortality Review Committees: A View Into Their Critical Role" (PDF). CDC Foundation. Building U.S. Capacity to Review and Prevent Maternal Deaths. January 1, 2017. p. 51.
  9. ^ Reports from Maternal Mortality Review Committees (Report). Building U.S. Capacity to Review and Prevent Maternal Deaths. CDC. 2018. p. 76
  10. ^ а б в Martin, Nina. „U.S. Senate Committee Proposes $50 Million to Prevent Mothers Dying in Childbirth”. ProPublica (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-18. 
  11. ^ „Healthy Start”. 2014-01-01. Архивирано из оригинала 01. 01. 2014. г. Приступљено 2021-03-18. 
  12. ^ а б Chescheir, Nancy C. (2016). „Drilling Down on Maternal Mortality”. Obstetrics & Gynecology. 128 (3): 427—428. PMID 27500323. doi:10.1097/AOG.0000000000001600. .
  13. ^ а б в г д Martin, Nina (17. 7. 2017). „Lost Mothers”. ProPublica (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-18. 
  14. ^ „Frequently Asked Questions (FAQs) | Healthy People 2020”. www.healthypeople.gov. Архивирано из оригинала 30. 07. 2017. г. Приступљено 2021-03-18. 
  15. ^ Morton, Christine H (2009). „Where Are the Ethnographies of US Hospital Birth?”. Anthropology News. 50 (3): 10—11. .
  16. ^ Fields, Robin (15. 11. 2017). „New York City Launches Committee to Review Maternal Deaths”. ProPublica (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-18. 
  17. ^ „De Blasio Administration Launches Comprehensive Plan to Reduce Maternal Deaths”. The official website of the City of New York. 2018. Приступљено 2021-03-18. 
  18. ^ Kilpatrick, Sarah J. (2015). „Next Steps to Reduce Maternal Morbidity and Mortality in the USA”. Women's Health. 11 (2): 193—199. PMID 25776293. S2CID 9660932. doi:10.2217/whe.14.80. 
  19. ^ Leestma J. Forensic Aspects of General Neuropathology. In: Leestma J (eds). Forensic Neuropathology. . Raven Press. 1988. стр. 61—3.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  20. ^ Hellemans, Alexander; Bunch, Bryan (1988). The Timetables of Science. New York, New York: Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-62130-8. стр. 317.
  21. ^ Arambašić M. Embolija. U: Arambašić M (uredn.). Opšta patologija. „Dečje novine”. 1986: 68—72. 
  22. ^ Ћерамилац А, Патологија механичких повреда. Медицинска књига Београд-Загреб, 1973, стр. 50-56
  23. ^ Tadžer I. Embolija. U: Tadžer I i sar. Opšta patofiziologija. . Medicinska knjiga. 1986. стр. 233.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  24. ^ Schulz, F.; Truebner, K.; Hildebrand, E. (1996). „Fatal fat embolism in acute hepatic necrosis with associated fatty liver”. Am J Pathol. 17 (3): 264—8. .
  25. ^ Hulman G (1995). „The pathogenesis of fat embolism”. J Pathol. 176: 3—9. .
  26. ^ Schneider, V.; Klug, E. (1971). „Fettembolie der Lungen nach ausserer Hertzmassage”. Rechtsmedicine. 28: 76—81. .
  27. ^ American College of Obstetricians and Gynecologists, Task Force on Hypertension in Pregnancy (новембар 2013). „Hypertension in pregnancy Report of the American College of Obstetricians and Gynecologists’ Task Force on Hypertension in Pregnancy”. Obstet Gynecol. 122 (5): 1122—31. 
  28. ^ American College of Obstetricians and Gynecologists. Hypertension in pregnancy. ACOG Technical Bulletin No. 219. Washington DC: 1996.
  29. ^ WHO, 2004. Bethesda, MD. Global Burden of Disease for the Year 2001 by World Bank Region, for Use in Disease Control Priorities in Developing Countries, National Institutes of Health: WHO. Make every mother and child count. World Health Report, 2005, Geneva:World Health Orga... 2nd ed.
  30. ^ Szczepaniak-Chicheł L, Bręborowicz GH, Tykarski A. „Treatment of arterial hypertension in pregnancy”. Archives of perinatal medicine. 13 (2): 7—16. 2007. .
  31. ^ Sibai, B. M. (јул 2003). „Diagnosis and management of gestational hypertension and preeclampsia”. Obstet Gynecol. 102 (1): 181—92. PMID 12850627. S2CID 21262146. doi:10.1016/s0029-7844(03)00475-7. .
  32. ^ Taylor, R. N.; De Groot, C. J.; Cho, Y. K.; Lim, K. H. (1998). „Circulating factors as markers and mediators of endothelial cell dysfunction in preeclampsia”. Semin Reprod Endocrinol. 16 (1): 17—31. PMID 9654604. S2CID 5799800. doi:10.1055/s-2007-1016249. .
  33. ^ Barron, W. M.; Heckerling, P.; Hibbard, J. U.; Fisher, S. (септембар 1999). „Reducing unnecessary coagulation testing in hypertensive disorders of pregnancy”. Obstet Gynecol. 94 (3): 364—70. PMID 10472861. doi:10.1016/s0029-7844(99)00333-6. .
  34. ^ Marshall JC, Vincent JL, Guyatt G, Angus DC, Abraham E, Bernard G; et al. (2005). „Outcome measures for clinical research in sepsis:a report of the 2nd Cambridge Colloquium of the International Sepsis Forum”. Critical Care Medicine. 33 (8): 1708—16. .
  35. ^ Calandra T, Cohen J; International Sepsis Forum Definition of Infection in the ICU Consensus Conference (2005). „The international sepsis forum consensus conference on definitions of infection in the intensive care unit”. Critical Care Medicine. 33 (7): 1538—48. .
  36. ^ Luna, C. M.; Blanzaco, D; Niederman, M. S.; Matarucco, W; Baredes NC; Desmery P; et al. (2003). „Ресолутион оф вентилатор-ассоциатед пнеумониа: проспецтиве евалуатион оф тхе цлиницал пулмонарy инфецтион сцоре ас ан еарлy цлиницал предицтор оф оутцоме”. Цритицал Царе Медицине. 31 (3): 676—82. .
  37. ^ Wаррен ЈW (1997). „Цатхетер-ассоциатед уринарy трацт инфецтионс”. Инфецтиоус Дисеасе Цлиницс оф Нортх Америца. 11 (3): 609—22. .5. Винцент ЈЛ. „Носоцомиал инфецтионс ин адулт интенсиве-царе унитс”. Ланцет (361): 2068—77. 2003. .
  38. ^ Qуартин, А. А.; Сцхеин, Р. M.; Кетт ДХ; Педуззи, П. Н. (1997). „Магнитуде анд дуратион оф тхе еффецт оф сепсис он сурвивал”. Департмент оф Ветеранс Аффаирс Сyстемиц Сепсис Цооперативе Студиес Гроуп.ЈАМА. 277 (13): 1058—63. .
  39. ^ Шурбатовић M, Јевђић Ј, Филиповић Н. Апплицатион оф тхе сцоре оф сепсис ин 30 патиентс wитх сепсис оф вариоус северитy. Анестезија, реанимација, трансфузија 2000; 28(1/2): 113–7.
  40. ^ а б „Суициде анд Овердосе Еqуал Медицал Цондитионс ас Реасонс фор Матернал Морталитy”. www.хеалтхстреам.цом. Приступљено 2021-03-18. 
  41. ^ Фалк РХ анд Херсхбергер РЕ. Тхе дилатед, рестрицтиве, анд инфилтративе цардиомyопатхиес. Ин: Зипес ДП, Либбy П, Боноw РО, Манн DL, Томаселли ГФ, Браунwалд Е, едс. Браунwалд'с Хеарт Дисеасе: А Теxтбоок оф Цардиовасцулар Медицине. 11тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2019:цхап 77.
  42. ^ Мариан, А.Ј.; Робертс, Р. (2001). „Тхе Молецулар Генетиц Басис фор Хyпертропхиц Цардиомyопатхy”. Јоурнал оф Молецулар анд Целлулар Цардиологy. 33 (4): 655—670. ИССН 0022-2828. ПМЦ 2901497  . ПМИД 11273720. дои:10.1006/јмцц.2001.1340. 
  43. ^ Левено, Кеннетх Ј; Алеxандер, Јамес M (2013). Wиллиамс мануал оф прегнанцy цомплицатионс (на језику: енглески). Неw Yорк: МцГраw-Хилл Медицал. ИСБН 978-0-07-176562-6. ОЦЛЦ 793223461. 
  44. ^ а б https://plus.google.com/+UNESCO. „UNESCO”. UNESCO (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-18. 
  45. ^ а б Ayala Quintanilla, Beatriz Paulina; Taft, Angela; McDonald, Susan; Pollock, Wendy; Roque Henriquez, Joel Christian (2016). „Social determinants and maternal exposure to intimate partner violence of obstetric patients with severe maternal morbidity in the intensive care unit: A systematic review protocol”. BMJ Open. 6 (11): e013270. PMC 5168548  . PMID 27895065. doi:10.1136/bmjopen-2016-013270. .
  46. ^ Ayala Quintanilla, Beatriz Paulina; Taft, Angela; McDonald, Susan; Pollock, Wendy; Roque Henriquez, Joel Christian (2016). „Social determinants and maternal exposure to intimate partner violence of obstetric patients with severe maternal morbidity in the intensive care unit: A systematic review protocol”. BMJ Open. 6 (11): e013270. PMC 5168548  . PMID 27895065. doi:10.1136/bmjopen-2016-013270. .
  47. ^ а б Murray Horwitz, Mara E.; Molina, Rose L.; Snowden, Jonathan M. (2018). „Postpartum Care in the United States — New Policies for a New Paradigm”. New England Journal of Medicine. 379 (18): 1691—1693. PMID 30380385. S2CID 53172824. doi:10.1056/nejmp1806516. .
  48. ^ а б „Is Overreporting of Maternal Mortality Key to High US Rate?”. Medscape. Приступљено 2021-03-19. 
  49. ^ а б Eliason, E. L. (2020). „Adoption of Medicaid Expansion is Associated with Lower Maternal Mortality”. Women's Health Issues : Official Publication of the Jacobs Institute of Women's Health. 30 (3): 147—152. PMID 32111417. S2CID 211564327. doi:10.1016/j.whi.2020.01.005. 
  50. ^ а б Strauss, Nan; Giessler, Katie; McAllister, Elan (2015). „How Doula Care Can Advance the Goals of the Affordable Care Act: A Snapshot from New York City”. The Journal of Perinatal Education. 24 (1): 8—15. PMC 4720857  . PMID 26937157. doi:10.1891/1058-1243.24.1.8. .
  51. ^ Thomas, Mary-Powel; Ammann, Gabriela; Brazier, Ellen; Noyes, Philip; Maybank, Aletha (2017). „Doula Services within a Healthy Start Program: Increasing Access for an Underserved Population”. Maternal and Child Health Journal. 21 (Suppl 1): 59—64. PMC 5736765  . PMID 29198051. doi:10.1007/s10995-017-2402-0. .
  52. ^ Frosch DL, May SG, Rendle KAS, Tietbohl C, Elwyn G (2012). „Authoritarian physicians and patients’ fear of being labeled ‘difficult’ among key obstacles to shared decision making”. Health Aff. 31 (5): 1030—8. ; Adams JR, Elwyn G, Légaré F, Frosch DL. „Communicating with physicians about medical decisions: A reluctance to disagree”. Archives of Internal Medicine. 172 (15): 1184—6. 2012. 
  53. ^ а б в „The Impact of Institutional Racism on Maternal and Child Health”. NICHQ - National Institute for Children's Health Quality (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-22. 
  54. ^ Nelson, D. B.; Moniz, M. H.; Davis, M. M. (август 2018). „Population-level factors associated with maternal mortality in the United States, 1997-2012”. BMC Public Health. 18 (1). .
  55. ^ https://plus.google.com/+UNESCO. „УНЕСЦО”. УНЕСЦО (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-25. 
  56. ^ Децлерцq, Еугене; Зепхyрин, Лаурие (2020). „Матернал Морталитy ин тхе Унитед Статес: А Пример”. www.цоммонwеалтхфунд.орг (на језику: енглески). дои:10.26099/та1q-мw24. Приступљено 2021-03-25. 
  57. ^ Нове, Андреа; Маттхеwс, Зоë; Неал, Сарах; Цамацхо, Алма Виргиниа (2014). „Матернал морталитy ин адолесцентс цомпаред wитх wомен оф отхер агес: Евиденце фром 144 цоунтриес”. Тхе Ланцет Глобал Хеалтх. 2 (3): е155—е164. ПМИД 25102848. дои:10.1016/С2214-109X(13)70179-7. .
  58. ^ {ците јоурнал|титле=Матернал морталитy бy аге: Wхо ис мост ат риск? |ласт1=Рестрепо-Мéндез |фирст1=Мариа Цлара |ласт2=Вицтора |фирст2=Цесар Г. |јоурнал=Тхе Ланцет Глобал Хеалтх |дате=2014 |волуме=2 |иссуе=3 |дои=10.1016/С2214-109X(14)70007-5|пмид=25102834 |пагес=е120–е121 }}.
  59. ^ Моаддаб, Амирхоссеин; Дилдy, Гарy А.; Броwн, Хаywоод L.; Батени, Зхообин Х.; Белфорт, Мицхаел А.; Санги-Хагхпеyкар, Халех; Цларк, Стевен L. (2018). „Хеалтх Царе Диспаритy анд Прегнанцy-Релатед Морталитy ин тхе Унитед Статес, 2005–2014”. Обстетрицс & Гyнецологy. 131 (4): 707—712. ПМИД 29528919. дои:10.1097/АОГ.0000000000002534. .
  60. ^ Yакубовицх, Алеxа Р.; Стöцкл, Хеиди; Мурраy, Јосепх; Мелендез-Торрес, Г. Ј.; Стеинерт, Јанина I.; Главин, Цалла Е. Y.; Хумпхреyс, Давид К. (2018). „Риск анд Протецтиве Фацторс фор Интимате Партнер Виоленце Агаинст Wомен: Сyстематиц Ревиеw анд Мета-аналyсес оф Проспецтиве–Лонгитудинал Студиес”. Америцан Јоурнал оф Публиц Хеалтх. 108 (7): е1—е11. ИССН 1541-0048. ПМЦ 5993370  . ПМИД 29771615. дои:10.2105/АЈПХ.2018.304428. 
  61. ^ а б в Алхусен, Јеанне L.; Раy, Еллен; Схарпс, Пхyллис; Буллоцк, Линда (2015). „Интимате Партнер Виоленце Дуринг Прегнанцy: Матернал анд Неонатал Оутцомес”. Јоурнал оф Wомен'с Хеалтх. 24 (1): 100—106. ИССН 1540-9996. ПМЦ 4361157  . ПМИД 25265285. дои:10.1089/јwх.2014.4872. 
  62. ^ Цреанга, Андрееа А.; Сyверсон, Царла; Сеед, Кристи; Цаллагхан, Wиллиам M. (2017). „Прегнанцy-Релатед Морталитy ин тхе Унитед Статес, 2011–2013”. Обстетрицс & Гyнецологy. 130 (2): 366—373. ПМЦ 5744583  . ПМИД 28697109. дои:10.1097/АОГ.0000000000002114. .
  63. ^ Листер, Роланда L.; Драке, W.; Сцотт, Б. Х.; Гравес, C. (2019). „Блацк Матернал Морталитy-Тхе Елепхант ин тхе Роом”. Wорлд Јоурнал оф Гyнецологy & Wоменс Хеалтх. 3 (1). ПМЦ 7384760  . ПМИД 32719828. дои:10.33552/WЈГWХ.2019.03.000555. .
  64. ^ Нелсон, Даниел Б.; Мониз, Мицхелле Х.; Давис, Маттхеw M. (2018). „Популатион-левел фацторс ассоциатед wитх матернал морталитy ин тхе Унитед Статес, 1997–2012”. БМЦ Публиц Хеалтх. 18 (1): 1007. ПМЦ 6090644  . ПМИД 30103716. дои:10.1186/с12889-018-5935-2  . .
  65. ^ Wомерслеy, Кате. „Wхy Гивинг Биртх Ис Сафер ин Бритаин Тхан ин тхе У.С.”. ПроПублица (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-19. 
  66. ^ „Тхе Ласт Персон Yоу'д Еxпецт То Дие Ин Цхилдбиртх”. НПР.орг (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-19. 
  67. ^ „Оне Yеар Упдате, Спринг 2011”. Амнестy Интернатионал УСА (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-19. 
  68. ^ „ДЕАДЛY ДЕЛИВЕРY: ТХЕ МАТЕРНАЛ ХЕАЛТХ ЦАРЕ ЦРИСИС ИН ТХЕ УСА Оне Yеар Упдате, Спринг 2011”. Амнестy Интернатионал УСА (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-19. 
  69. ^ „Трендс ин Матернал Морталитy: 1990 то 2013 Естиматес бy WХО, УНИЦЕФ, УНФПА, Тхе Wорлд Банк анд тхе Унитед Натионс Популатион Дивисион” (ПДФ). Приступљено 19. 3. 2021. 
  70. ^ а б Аграwал, Приyа (2015). „Матернал морталитy анд морбидитy ин тхе Унитед Статес оф Америца”. Буллетин оф тхе Wорлд Хеалтх Организатион. 93 (3): 135. ПМЦ 4371496  . ПМИД 25838608. дои:10.2471/БЛТ.14.148627. .
  71. ^ „Матернал морталитy ин 2000-2017 Интернатионаллy цомпарабле ММР естиматес бy тхе Матернал Морталитy Естиматион Интер-Агенцy Гроуп (ММЕИГ) WХО, УНИЦЕФ, УНФПА, Wорлд Банк Гроуп анд тхе Унитед Натионс Популатион Дивисион” (ПДФ). Приступљено 19. 3. 2021. 
  72. ^ а б в г „У.С. Хас Тхе Wорст Рате Оф Матернал Деатхс Ин Тхе Девелопед Wорлд”. НПР.орг (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-19. 
  73. ^ Мартин, Нина. „Тхе Ласт Персон Yоу'д Еxпецт то Дие ин Цхилдбиртх”. ПроПублица (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-19. 
  74. ^ а б Хирсхберг, Ади; Сринивас, Синдху К. (2017). „Епидемиологy оф матернал морбидитy анд морталитy”. Семинарс ин Перинатологy. 41 (6): 332—337. ПМИД 28823579. дои:10.1053/ј.семпери.2017.07.007. 
  75. ^ „Матернал морталитy ин 2000-2017 Интернатионаллy цомпарабле ММР естиматес бy тхе Матернал Морталитy Естиматион Интер-Агенцy Гроуп (ММЕИГ) WХО, УНИЦЕФ, УНФПА, Wорлд Банк Гроуп анд тхе Унитед Натионс Популатион Дивисион” (ПДФ). 
  76. ^ Еллисон К, Мартин Н (Децембер 22, 2017). "Севере Цомплицатионс фор Wомен Дуринг Цхилдбиртх Аре Скyроцкетинг — анд Цоулд Офтен Бе Превентед". Лост мотхерс. ПроПублица. Ретриевед Децембер 22, 2017.
  77. ^ Еллисон К, Мартин Н (Децембер 22, 2017). "Севере Цомплицатионс фор Wомен Дуринг Цхилдбиртх Аре Скyроцкетинг — анд Цоулд Офтен Бе Превентед". Лост мотхерс. ПроПублица. Ретриевед Децембер 22, 2017.
  78. ^ а б Еллисон К, Мартин Н (Децембер 22, 2017). "Севере Цомплицатионс фор Wомен Дуринг Цхилдбиртх Аре Скyроцкетинг — анд Цоулд Офтен Бе Превентед". Лост мотхерс. ПроПублица. Ретриевед Децембер 22, 2017.
  79. ^ Мартин Н, Монтагне Р (Маy 12, 2017). "У.С. Хас Тхе Wорст Рате Оф Матернал Деатхс Ин Тхе Девелопед Wорлд". Лост Мотхерс: Матернал Морталитy ин тхе У.С. ПроПублица НПР. Ретриевед Аугуст 4, 2018.
  80. ^ ЦДЦ (2021-01-20). „Публиц Хеалтх Гранд Роундс”. Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-24. 
  81. ^ „Блацк Wомен'с Матернал Хеалтх”. 
  82. ^ а б в „Блацк Wомен'с Матернал Хеалтх”. www.натионалпартнерсхип.орг (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-24. 
  83. ^ а б Киригиа, Јосес Мутхури; Мwабу, Германо Мwиге; Орем, Јулиет Набyонга; Мутхури, Росенаби Деборах Карими (2014-08-31). „Индирецт цост оф матернал деатхс ин тхе WХО Африцан Регион ин 2010”. БМЦ Прегнанцy анд Цхилдбиртх. 14 (1): 299. ИССН 1471-2393. ПМЦ 4164751  . ПМИД 25174573. дои:10.1186/1471-2393-14-299  . 
  84. ^ а б Амнестy Интернатионал (2010). Деадлy деливерy : тхе матернал хеалтх царе црисис ин тхе УСА. Лондон, Енгланд: Амнестy Интернатионал Публицатионс. ИСБН 978-0-86210-458-0. ОЦЛЦ 694184792. 
  85. ^ Хирсхберг, Ади; Сринивас, Синдху К. (2017-10-01). „Епидемиологy оф матернал морбидитy анд морталитy”. Семинарс ин Перинатологy. Перинатал Епидемиологy (на језику: енглески). 41 (6): 332—337. ИССН 0146-0005. ПМИД 28823579. дои:10.1053/ј.семпери.2017.07.007. 
  86. ^ Марон, Дина Фине. „Матернал Хеалтх Царе Ис Дисаппеаринг ин Рурал Америца”. Сциентифиц Америцан (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-25. 
  87. ^ Деадлy деливерy : тхе матернал хеалтх царе црисис ин тхе УСА. Амнестy Интернатионал. Лондон, Енгланд: Амнестy Интернатионал Публицатионс. 2010. ISBN 9780862104580.
  88. ^ Мортон, Цхристине Х (2009). „Wхере Аре тхе Етхнограпхиес оф УС Хоспитал Биртх?”. Антхропологy Неwс. 50 (3): 10—11. . Wеб.
  89. ^ Мартин Н, Монтагне Р (Маy 12, 2017). "Фоцус Он Инфантс Дуринг Цхилдбиртх Леавес У.С. Момс Ин Дангер". Лост Мотхерс: Матернал Морталитy ин тхе У.С. ПроПублица НПР. Ретриевед Аугуст 4, 2018.
  90. ^ Аграwал, Приyа (2015). „Матернал морталитy анд морбидитy ин тхе Унитед Статес оф Америца”. Буллетин оф тхе Wорлд Хеалтх Организатион. 93 (3): 135. ПМЦ 4371496  . ПМИД 25838608. дои:10.2471/БЛТ.14.148627. 

Литература

уреди
  • Тхе Органисатион фор Ецономиц Цо-оператион анд Девелопмент (ОЕЦД). ОЕЦД хеалтх дата: хеалтх статус: матернал анд инфант морталитy. Аваилабле ат: http://stats.oecd.org/index.aspx?DataSetCode=HEALTH_STAT#. Ретриевед Фебруарy 14, 2018.Цитед Хере
  • Берг, C. Ј.; Цаллагхан, W. M.; Сyверсон, C; Хендерсон, З. (2010). „Прегнанцy-релатед морталитy ин тхе Унитед Статес, 1998 то 2005”. Обстет Гyнецол. 116: 1302—9. . Цитед Хере | Виеw Фулл Теxт | ПубМед | ЦроссРеф
  • Цреанга, А. А.; Берг, C. Ј.; Ко ЈY; Фарр, С. L.; Тонг ВТ; Бруце ФЦ; et al. (2014). Maternal mortality and morbidity in the United States: where are we now? J Womens Health (Larchmt). 23: 3—9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Cited Here | PubMed | CrossRef
  • Brown HL, Small M, Taylor YJ, Chireau M, Howard DL. (2011). „Near miss maternal mortality in a multiethnic population”. Ann Epidemiol. 21 (2): 73—7. PMID 21184949. doi:10.1016/j.annepidem.2010.10.009. . Cited Here | PubMed | CrossRef
  • Callaghan WM (2014). „State-based maternal death reviews: assessing opportunities to alter outcomes”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 211: 581—2. .Cited Here | View Full Text | PubMed | CrossRef
  • Martin, J. A.; Hamilton, B. E.; Sutton PD; Ventura, S. J.; Menacker F; Kirmeyer S; et al. (for 2005 2007). „Births: final data”. Natl Vital Stat Rep. 56: 1—103.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ). Cited Here | PubMed
  • Martin, J. A.; Hamilton, B. E.; Sutton PD; Ventura, S. J.; Menacker F; Kirmeyer S; et al. (for 2006 2009). „Births: final data”. Natl Vital Stat Rep. 57: 1—104.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).Cited Here
  • Martin, J. A.; Hamilton, B. E.; Sutton PD; Ventura, S. J.; Mathews TJ; Kirmeyer S; et al. (for 2007 2010). „Births: final data”. Natl Vital Stat Rep. 58: 1—85.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ). Cited Here | PubMed
  • Martin JA, Hamilton BE, Sutton PD, Ventura SJ, Mathews TJ, Osterman MJ (2010). „Births: final data for 2008”. Natl Vital Stat Rep. 59: 1. , 3–71.Cited Here | PubMed
  • Martin, J. A.; Hamilton, B. E.; Ventura SJ; Osterman, M. J.; Kirmeyer S; Mathews TJ; et al. (for 2009 2011). „Births: final data”. Natl Vital Stat Rep. 60: 1—70.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).Cited Here | PubMed
  • Martin JA, Hamilton BE, Ventura SJ, Osterman MJ, Wilson E, Mathews TJ (for 2010 2012). „Birth: final data”. Natl Vital Stat Rep. 61: 1—72.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ). Cited Here | PubMed
  • Martin JA, Hamilton BE, Ventura SJ, Osterman MJ, Mathews TJ (for 2011 2013). „Births: final data”. Natl Vital Stat Rep. 62: 1—69.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ), 72. Cited Here | PubMed
  • Martin JA, Hamilton BE, Osterman MJ, Curtin SC, Mathews TJ (for 2012 2013). „Births: final data”. Natl Vital Stat Rep. 62: 1—68.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ). Cited Here | PubMed
  • Martin JA, Hamilton BE, Osterman MJ, Curtin SC, Matthews TJ (for 2013 2015). „Births: final data”. Natl Vital Stat Rep. 64: 1—65.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ). Cited Here | PubMed
  • Hamilton BE, Martin JA, Osterman MJ, Curtin SC (for 2014 2015). „Births: preliminary data”. Natl Vital Stat Rep. 64: 1—19.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ). Cited Here | PubMed
  • Centers for Disease Control and Prevention, National Center for Health Statistics. VitalStats. Available at: http://www.cdc.gov/nchs/vitalstats.htm. Ретриевед Фебруарy 14, 2018. Цитед Хере
  • Унитед Статес Департмент оф Хеалтх анд Хуман Сервицес, Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион, Натионал Центер фор Хеалтх Статистицс. Ундерлyинг цаусе оф деатх 1999-2014 он ЦДЦ WОНДЕР онлине датабасе. 2015. Аваилабле ат: http://wonder.cdc.gov/. Retrieved February 14, 2018. Cited Here
  • Xu, J. Q.; Kochanek KD; Murphy SL; Tejada-Vera B (for 2007 2010). „Deaths: final data”. Natl Vital Stat Rep. 58: 1—19.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).Cited Here
  • Kung HC, Hoyert DL, Xu JQ, Murphy SL (for 2005 2008). „Deaths: final data”. Natl Vital Stat Rep. 56: 1—120.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).Cited Here | PubMed
  • Xu JQ, Murphy S, Kochanek KD, Bastian B (for 2013 2016). „Deaths: final data”. Natl Vital Stat Rep. 64: 1—119.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ). Cited Here | PubMed
  • Iowa State University, Iowa Community Indicators Program. Urban percentage of the population for states, historical. Available at: http://www.icip.iastate.edu/tables/population/urban-pct-states. Ретриевед Јануарy 9, 2016. Цитед Хере
  • Кост К. Унинтендед прегнанцy ратес ат тхе стате левел: естиматес фор 2010 анд трендс синце 2002. Аваилабле ат: https://www.guttmacher.org/pubs/StateUP10.pdf. Retrieved January 9, 2016. Cited Here
  • Verstraeten, B. S.; Mijovic-Kondejewski, J.; Takeda, J; Tanaka, S.; Olson, D. M. (2015). „Canada's pregnancy-related mortality rates: doing well but room for improvement”. Clin Invest Med. 38: E15—22. . Cited Here | PubMed
  • Brown HL, Chireau MV, Jallah Y, Howard D (2007). „The “Hispanic paradox”: an investigation of racial disparity in pregnancy outcomes at a tertiary care medical center”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 197: 197. .e1–7. Cited Here | CrossRef
  • Hall WJ, Chapman MV, Lee KM, Merino YM, Thomas TW, Payne BK; et al. (2015). „Implicit racial/ethnic bias among health care professionals and it influence on health care outcomes: a systematic review”. Am J Public Health. 105: e60—76. . Cited Here | View Full Text | PubMed | CrossRef
  • Richards MK, Flanagan MR, Littman AJ, Burke AK, Callegari LS. (2016). „Primary cesarean section and adverse delivery outcomes among women of very advanced maternal age”. J Perinatol. 36 (4): 272—7. PMID 26741572. S2CID 5247039. doi:10.1038/jp.2015.204. .Cited Here | PubMed | CrossRef
  • Dildy, G. A.; Jackson, G. M.; Fowers GK; Oshiro, B. T.; Varner MW; Clark SL (1996). „Very advanced maternal age: pregnancy after age 45”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 175: 668—74. 
  • Deneux-Tharaux C, Berg C, Bouvier-Colle MH, Gissler M, Harper M, Nannini A, et al.Underreporting of pregnancy-related mortality in the United States, Europe (2005). Obstet Gynecol. 106: 684—92.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Cited Here | View Full Text | PubMed | CrossRef
  • Creanga, A. A.; Berg, C. J.; Syverson, C; Seed, K.; Bruce FC; Callaghan WM (2015). „Pregnancy-related mortality in the United States, 2006-2010”. Obstet Gynecol. 125: 5—12. . Cited Here | View Full Text | PubMed | CrossRef
  • Clark SL, Belfort MA, Dildy GA, Herbst MA, Meyers JA, Hankins GD (2008). „Maternal death in the 21st century: causes, prevention, and relationship to cesarean delivery”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 199: 36. .e1–5.Cited Here | PubMed | CrossRef

Spoljašnje veze

уреди
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Smrtnost_majki_u_Sjedinjenim_Američkim_Državama&oldid=28897226”