Ротиготин
Ротиготин (Неупро) је неерголински допамински агонист који се користи за лечење Паркинсонове болести и синдрома немирних ногу (RLS) у Европи и САД-у.[1][2] Он се формулише као једнодневни трансдермални фластер који омогућава спор и константан унос лека током 24 часовног периода.[1][1]
IUPAC име | |
---|---|
(S)-6-[пропил(2-тиофен-2-илетил)амино]-5,6,7,8- тетрахидронафтален-1-ол | |
Клинички подаци | |
Drugs.com | Микромедекс, детаљне потрошачке информације |
MedlinePlus | a607059 |
Категорија трудноће |
|
Начин примене | Трансдермални фластер |
Правни статус | |
Правни статус |
|
Фармакокинетички подаци | |
Биорасположивост | 37% (трансдермално) |
Везивање протеина | 92% |
Метаболизам | Хепатички (ЦYП-посредовано) |
Полувреме елиминације | 5–7 сати |
Излучивање | Урин (71%), Фекалије (23%) |
Идентификатори | |
CAS број | 92206-54-7 |
ATC код | N04BC09 (WHO) |
PubChem | CID 57537 |
DrugBank | DB05271 |
ChemSpider | 51867 |
UNII | 87T4T8BO2E |
ChEMBL | CHEMBL1303 |
Хемијски подаци | |
Формула | C19H25NOS |
Моларна маса | 315,474 g/mol |
| |
|
Попут других допаминских агониста, за ротиготин је показано да поседује антидепресивне ефекте и да може да буде користан у лечењу депресије.[3]
Хемија
уредиРотиготин је аналоган са 7-OH-DPAT и UH-232. Сва три једињења су деривати аминотетралина. Ова једињења имају сличну структуру са допамином, што условљава њихову фармакологију.
Један од могућих синтетичких путева је:[4]
Фармакологија
уредиРотиготин поседује следиће ин витро профиле везивања за рецепторе:[5]
- D1 рецептор (Ki = 83 nM)
- D2 рецептор (Ki = 13.5 nM)
- D3 рецептор (Ki = 0.71 nM)
- D4.2 рецептор (Ki = 3.9 nM)
- D4.4 рецептор (Ki = 15 nM)
- D4.7 рецептор (Ki = 5.9 nM)
- D5 рецептор (Ki = 5.4 nM)
- α1А-адренергички рецептор (Ki = 176 nM)
- α1Б-адренергички рецептор (Ki = 273 nM)
- α2А-адренергички рецептор (Ki = 338 nM)
- α2Б-адренергички рецептор (Ki = 27 nM)
- α2Ц-адренергички рецептор (Ki = 135 nM)
- 5-ХТ1А рецептор (Ki = 30 nM)
- 5-ХТ7 рецептор (Ki = 86 nM)
- Х1 рецептор (Ki = 330 nM)
Референце
уреди- ^ а б в Цхен ЈЈ, Сwопе ДМ, Дасхтипоур К, Лyонс КЕ (2009). „Трансдермал ротиготине: а цлиницаллy инновативе допамине-рецептор агонист фор тхе манагемент оф Паркинсон'с дисеасе”. Пхармацотхерапy. 29 (12): 1452—67. ПМИД 19947805. дои:10.1592/пхцо.29.12.1452. Архивирано из оригинала 10. 01. 2013. г. Приступљено 25. 03. 2012.
- ^ Давиес С (2009). „Ротиготине фор рестлесс легс сyндроме”. Другс оф Тодаy (Барцелона, Спаин : 1998). 45 (9): 663—8. ПМИД 19956807. дои:10.1358/дот.2009.45.9.1399952.
- ^ Бертаина-Англаде V, Ла Роцхелле CD, Сцхеллер ДК (2006). „Антидепрессант пропертиес оф ротиготине ин еxпериментал моделс оф депрессион”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 548 (1-3): 106—14. ПМИД 16959244. дои:10.1016/ј.ејпхар.2006.07.022.
- ^ Cusack, N. J.; Peck, J. V.; Drugs Future 1993, 18, 1005.
- ^ Сцхеллер D, Уллмер C, Беркелс Р, Гwарек M, Лüбберт Х (2009). „Тхе ин витро рецептор профиле оф ротиготине: а неw агент фор тхе треатмент оф Паркинсон'с дисеасе”. Наунyн-Сцхмиедеберг'с Арцхивес оф Пхармацологy. 379 (1): 73—86. ПМИД 18704368. дои:10.1007/с00210-008-0341-4.
Види још
уредиСпољашње везе
уреди- Ротиготин (SPM-962) Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2011)
-
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |