Пара

У физици, пара је супстанца у гасовитој фази на температури нижој од њене критичне температуре,^[1] што значи да се пара може кондензовати у течност повећањем притиска без редуковања температуре. Пара се разликује од аеросола.^[2] Аеросол је суспензија малих честица течности, чврсте материје, или обе фазе у гасу.^[2]

На пример, вода има критичну температуру од 647 К (374 °Ц; 705 °Ф), што је највиша температура на којој течна вода може да постоји. У атмосфери на нормалним температурама се стога гасовита вода (позната као водена пара) кондензује у течност ако се њен парцијални притисак довољно повећа.

Пара може да коегзистира са течношћу (или са чврстом фазом). Кад је то случај, две фазе су у равнотежи, и парцијални притисак гаса је једнак равнотежном напону паре течности (или чврсте материје).^[1]

Особине

Парно-течна критична тачка на фазном дијаграму притиска и температуре је високо температурни екстрем течно-гасне фазне границе. (Точкаста зелена линија приказује аномално понашање воде.)^[3]^[4]

Пара се односи на гасну фазу при температури на којој дата супстанца исто тако може да постоји у течном или чврстом стању, испод критичне температуре те субстанце. (На пример, вода има критичну температуру од 374 °C (647 К), што је највиша температура на којој течна вода може да постоји.) Ако је пара у контакту са течном или чврстом фазом, две фазе ће бити у стању равнотеже. Термин гас се односи на компресибилну флуидну фазу. Фиксни гасови су гасови за које се течност или чврста материја не могу формирати на температури гаса, као што је ваздух при типичним температурама амбијента. Течност или чврста материја не морају да кључају да би дошло од ослобађања паре.

Пара је одговорна за познате процесе формирања облака и кондензацију. Она се често користи за извођење физичких процеса дестилације и екстракције узорка из простора изнад течности пре примене гасне хроматографије.

Конститутивни молекули паре поседују вибрационо, ротационо и транслационо кретање. Ова кретања се разматрају у оквиру кинетичке теорије гасова.

Напон паре

Еквилибријум течности и паре

Акон напон паре премаши равнотежну вредност, пара постаје презасићена и кондензује се на доступним местима нуклеације е. г. честицама прашине. Овај принцип се користи у магленим коморама, где честице радијације постају видљиве јер оне узрокују формирање нуклеата у виду капљица воде.

Напон паре је равнотежни притисак од течности или чврсте материје на специфичној температури.^[5]^[6] На равнотежни напон паре течности или чврсте материје не утиче величина контакта са течним или чврстим интерфејсом.^[7]

Нормална тачка кључања течности је температура на којој је напон паре једнак са нормалним атмосферским притиском.^[1]

За двофазне системе (е.г., две течне фазе), напон паре напон пара индивидуалних фаза је једнак. У одсуству јачег привлачења између сличних или различитих молекула, напон паре следи Раулов закон,^[8] који наводи да је парцијални притисак сваке компонента производ напона паре чисте компоненте и њене моларне фракције у смеши. Укупни напон паре је сума парцијалних притисака компоненти.^[9]^[10]

Примери

Водена пара је одговорна за влажност ваздуха

Парфеми садрже хемикалије које испаравају на различитим температурама и са различитим брзинама у акордима мириса, што је познато као тонови.
Атмосферска водена пара је присутна у близини земљине површине, и може да дође до њене кондензације у мале капљице течности чиме се формирају метеоролошки феномени, као што су магла и облаци.
Живине сијалице и натријумске сијалице производе светлост из атома у побуђеном стању.
Запаљиве течности не горе кад се запале.^[11] Облак паре изнад течности гори, ако је концентрација паре између доње (ЛФЛ) и горње запаљиве границе (УФЛ) запаљиве течности.
Електронске цигарете омогућавају корисницима да удишу "е-ликвид" аеросол/пару, уместо дуванског дима.^[2]

Мерење количине паре

Количина присутне паре квантификује помоћу парцијалног притиска гаса. Паре се опходе у складу са барометријском формулом у гравитационом пољу, као што то чине и конвенционални атмосферски гасови.

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в Р. Х. Петруцци, W. С. Харwоод, анд Ф. Г. Херринг, Генерал Цхемистрy, Прентице-Халл, 8тх ед. 2002, п. 483–86.
^ ^а ^б ^в Цхенг, Т. (2014). „Цхемицал евалуатион оф елецтрониц цигареттес”. Тобаццо Цонтрол. 23 (Супплемент 2): ии11—ии17. ИССН 0964-4563. ПМЦ 3995255  . ПМИД 24732157. дои:10.1136/тобаццоцонтрол-2013-051482.
^ Предел, Бруно; Хоцх, Мицхаел Ј. Р.; Поол, Монте (2004). Пхасе Диаграмс анд Хетерогенеоус Еqуилибриа: А Працтицал Интродуцтион. Спрингер. ИСБН 978-3-540-14011-5.
^ Папон, П.; Леблонд, Ј.; Меијер, П. Х. Е. (2002). Тхе Пхyсицс оф Пхасе Транситион : Цонцептс анд Апплицатионс. Берлин: Спрингер. ИСБН 978-3-540-43236-4.
^ Перрy, Р.Х.; Греен, D.W., ур. (1997). Перрy'с Цхемицал Енгинеерс' Хандбоок (7тх изд.). МцГраw-Хилл. ИСБН 978-0-07-049841-9.
^ Петруцци, Ралпх Х.; Харwоод, Wиллиам С.; Херринг, Ф.Геоффреy (2002). Генерал Цхемистрy (8тх изд.). Прентице Халл. стр. 484. ИСБН 978-0-13-014329-7.
^ Рůжичка, К.; Фулем, M. & Рůжичка, V. „Вапор Прессуре оф Органиц Цомпоундс. Меасуремент анд Цоррелатион” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 12. 2010. г. Приступљено 18. 10. 2009.
^ Ф.-M. Раоулт (1886) " Лои гéнéрале дес тенсионс де вапеур дес диссолвантс" (Генерал лаw оф вапор прессурес оф солвентс), Цомптес рендус, 104 : 1430–1433.
^ Тхомас Енгел анд Пхилип Реид, Пхyсицал Цхемистрy, Пеарсон Бењамин-Цуммингс, 2006, п.194
^ Смитх, Ј. M.; Ван Несс, Х. C.; Абботт, M. M. (2005), Интродуцтион то Цхемицал Енгинееринг Тхермодyнамицс (севентх изд.), Неw Yорк: МцГраw-Хилл, стр. 545, ИСБН 978-0-07-310445-4
^ Фергусон, Лон Х.; Јаницак, Др Цхристопхер А. (2005). Фундаменталс оф Фире Протецтион фор тхе Сафетy Профессионал (на језику: енглески). Говернмент Институтес. ИСБН 9781591919605.

Литература

Туррелл, Г. (1997). Гас Дyнамицс: Тхеорy анд Апплицатионс. Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0-471-97573-1.
Wхите, Ф. (2003). Флуид Мецханицс. МцГраw-Хилл. ИСБН 978-0-07-240217-9.
Цхалмерс, Давид; Манлеy, Давид; Wассерман, Рyан (2009). Метаметапхyсицс: Неw Ессаyс он тхе Фоундатионс оф Онтологy. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-954604-6.
Гурнетт, D. А.; Бхаттацхарјее, А. (2005). Интродуцтион то Пласма Пхyсицс: Wитх Спаце анд Лабораторy Апплицатионс. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-36483-6.
Сцхерер, К; Фицхтнер, Х; Хебер, Б (2005). Спаце Wеатхер: Тхе Пхyсицс Бехинд а Слоган. Берлин: Спрингер. ИСБН 978-3-540-22907-0.
Курзwеил, Петер; Сцхеиперс, Паул (2010). „Цхемие: Грундлаген, Ауфбауwиссен, Анwендунген унд Еxперименте”. Спрингер. ИСБН 9783834803412.
Кицкелбицк, Гуидо (2008). „Цхемие фüр Ингениеуре”. Пеарсон Деутсцхланд. ИСБН 978-3-8273-7267-3.
Енгелс, Б.; Сцхмуцк, C.; Сцхирмеистер, Т.; Финк, Р. (2008). „Цхемие фüр Медизинер”. Пеарсон Деутсцхланд. ИСБН 9783827372864.
Лине, Цомпацт Силвер (2010). „Пхyсик: Грундwиссен Формелн унд Гесетзе”. Цомпацт Верлаг. ИСБН 9783817478910.
Месцхеде, Диетер; Гертхсен, Цхристиан (2003). „Гертхсен Пхyсик”. Спрингер. ИСБН 9783540026228.
Ј. П. Хансен, I. Р. Мцдоналд (2006). Тхеорy оф симпле Лиqуидс. Елсевиер Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0-12-370535-8.
M. П. Аллен, D.Ј. Тилдеслy (1989). Цомпутер Симулатион оф Лиqуидс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-855645-9.
Андерсон, Јохн D. (1984). Фундаменталс оф аеродyнамицс. МцГраw-Хилл Хигхер Едуцатион. ИСБН 978-0-07-001656-9.
Јохн, Јамес (1984). Гас Дyнамицс. Аллyн анд Бацон. ИСБН 978-0-205-08014-4.
МцПхерсон, Wиллиам; Хендерсон, Wиллиам (1917). Ан Елементарy студy оф цхемистрy.
Пхилип Хилл анд Царл Петерсон (1992). Мецханицс анд Тхермодyнамицс оф Пропулсион: Сецонд Едитион. Аддисон-Wеслеy. ИСБН 978-0-201-14659-2.
Натионал Аеронаутицс анд Спаце Администратион (НАСА). Аниматед Гас Лаб Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2010). Аццессед Фебруарy, 2008.
Георгиа Стате Университy. ХyперПхyсицс. Аццессед Фебруарy, 2008.
Антонy Леwис WордWеб. Аццессед Фебруарy, 2008.
Нортхwестерн Мицхиган Цоллеге Тхе Гасеоус Стате. Аццессед Фебруарy, 2008.
Рůжичка, К.; Фулем, M.; Рůжичка, V. „Вапор Прессуре оф Органиц Цомпоундс. Меасуремент анд Цоррелатион” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2010-12-26. г. Приступљено 2009-10-18.
Wхат ис тхе Антоине Еqуатион? (Цхемистрy Департмент, Фростбург Стате Университy, Марyланд)
Синнот, Р.К. (2005). Цхемицал Енгинееринг Десигн] (4тх изд.). Буттерwортх-Хеинеманн. ИСБН 978-0-7506-6538-4.
Wагнер, W. (1973), „Неw вапоур прессуре меасурементс фор аргон анд нитроген анд а неw метход фор естаблисхинг ратионал вапоур прессуре еqуатионс”, Црyогеницс, 13 (8), Бибцоде:1973Црyо...13..470W, дои:10.1016/0011-2275(73)90003-9
Дреисбацх, Р. Р.; Спенцер, Р. С. (1949). „Инфините Поинтс оф Цоx Цхарт Фамилиес анд дт/дП Валуес ат анy Прессуре”. Индустриал анд Енгинееринг Цхемистрy. 41 (1). дои:10.1021/ие50469а040.
Моллер Б.; Рареy Ј.; Рамјугернатх D. (2008). „Естиматион оф тхе вапоур прессуре оф нон-елецтролyте органиц цомпоундс виа гроуп цонтрибутионс анд гроуп интерацтионс”. Јоурнал оф Молецулар Лиqуидс. 143. дои:10.1016/ј.моллиq.2008.04.020.
Криегер, Улрицх К.; Сиегрист, Франзиска; Марцолли, Цлаудиа; Емануелссон, Ева У.; Гøбел, Фреyа M.; Билде, Мерете (8. 1. 2018). „А референце дата сет фор валидатинг вапор прессуре меасуремент тецхниqуес: хомологоус сериес оф полyетхyлене глyцолс” (ПДФ). Атмоспхериц Меасуремент Тецхниqуес. Цоперницус Публицатионс. 11 (1). Бибцоде:2018АМТ....11...49К. ИССН 1867-1381. С2ЦИД 41910898. дои:10.5194/амт-11-49-2018. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено 7. 4. 2022.
Панкоw, Ј. Ф.; et al. (2008). „SIMPOL.1: a simple group contribution method for predicting vapor pressures and enthalpies of vaporization of multifunctional organic compounds”. Atmos. Chem. Phys. 8 (10). Bibcode:2008ACP.....8.2773P. doi:10.5194/acp-8-2773-2008  .
„Vapour pressure of Pure Liquid Organic Compounds: Estimation by EVAPORATION”. Tropospheric Chemistry Modelling at BIRA-IASB. 11. 6. 2014. Архивирано из оригинала 20. 11. 2018. г. Приступљено 2018-11-26.
Compernolle, S.; et al. (2011). „ЕВАПОРАТИОН: а неw вапоур прессуре естиматион метход фор органиц молецулес инцлудинг нон-аддитивитy анд интрамолецулар интерацтионс”. Атмос. Цхем. Пхyс. 11 (18). Бибцоде:2011АЦП....11.9431Ц. дои:10.5194/ацп-11-9431-2011  .
Америцан Метеорологицал Социетy (2012). „вапор прессуре”. Глоссарy оф Метеорологy. Приступљено 2022-11-28.
Америцан Метеорологицал Социетy (2020). „сатуратион вапор прессуре”. Глоссарy оф Метеорологy. Приступљено 2022-11-28.
Америцан Метеорологицал Социетy (2012). „еqуилибриум вапор прессуре”. Глоссарy оф Метеорологy. Приступљено 2022-11-28.
Раyмонд, Давид Ј. (2011-05-12). „Цхаптер 5: Цлоуд Мицропхyсицс” (ПДФ). Атмоспхериц Цонвецтион. Неw Меxицо Институте оф Мининг анд Тецхнологy. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2017-03-29. г. Приступљено 2022-11-28.
Бабин, Стевен M. (1998). „Релативе Хумидитy & Сатуратион Вапор Прессуре: А Бриеф Туториал”. Јохнс Хопкинс Университy Апплиед Пхyсицс Лабораторy. Архивирано из оригинала 1998-07-13. г. Приступљено 2022-11-28.

Спољашње везе

Схорт видеос демонстратинг оф Статес оф Маттер, солидс, лиqуидс анд гасес бy Проф. Ј M Муррелл, Университy оф Суссеx

[Petrucci-1] а ^б ^в Р. Х. Петруцци, W. С. Харwоод, анд Ф. Г. Херринг, Генерал Цхемистрy, Прентице-Халл, 8тх ед. 2002, п. 483–86.

[Cheng2014-2] а ^б ^в Цхенг, Т. (2014). „Цхемицал евалуатион оф елецтрониц цигареттес”. Тобаццо Цонтрол. 23 (Супплемент 2): ии11—ии17. ИССН 0964-4563. ПМЦ 3995255  . ПМИД 24732157. дои:10.1136/тобаццоцонтрол-2013-051482.

[3] Предел, Бруно; Хоцх, Мицхаел Ј. Р.; Поол, Монте (2004). Пхасе Диаграмс анд Хетерогенеоус Еqуилибриа: А Працтицал Интродуцтион. Спрингер. ИСБН 978-3-540-14011-5.

[4] Папон, П.; Леблонд, Ј.; Меијер, П. Х. Е. (2002). Тхе Пхyсицс оф Пхасе Транситион : Цонцептс анд Апплицатионс. Берлин: Спрингер. ИСБН 978-3-540-43236-4.

[5] Перрy, Р.Х.; Греен, D.W., ур. (1997). Перрy'с Цхемицал Енгинеерс' Хандбоок (7тх изд.). МцГраw-Хилл. ИСБН 978-0-07-049841-9.

[6] Петруцци, Ралпх Х.; Харwоод, Wиллиам С.; Херринг, Ф.Геоффреy (2002). Генерал Цхемистрy (8тх изд.). Прентице Халл. стр. 484. ИСБН 978-0-13-014329-7.

[7] Рůжичка, К.; Фулем, M. & Рůжичка, V. „Вапор Прессуре оф Органиц Цомпоундс. Меасуремент анд Цоррелатион” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 12. 2010. г. Приступљено 18. 10. 2009.

[8] Ф.-M. Раоулт (1886) " Лои гéнéрале дес тенсионс де вапеур дес диссолвантс" (Генерал лаw оф вапор прессурес оф солвентс), Цомптес рендус, 104 : 1430–1433.

[9] Тхомас Енгел анд Пхилип Реид, Пхyсицал Цхемистрy, Пеарсон Бењамин-Цуммингс, 2006, п.194

[Che_Thermo-10] Смитх, Ј. M.; Ван Несс, Х. C.; Абботт, M. M. (2005), Интродуцтион то Цхемицал Енгинееринг Тхермодyнамицс (севентх изд.), Неw Yорк: МцГраw-Хилл, стр. 545, ИСБН 978-0-07-310445-4

[11] Фергусон, Лон Х.; Јаницак, Др Цхристопхер А. (2005). Фундаменталс оф Фире Протецтион фор тхе Сафетy Профессионал (на језику: енглески). Говернмент Институтес. ИСБН 9781591919605.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]