Озледе

Озледе су неспецифичне механичке повреде, на основу чијих се карактеристика не може утврдити којом врстом механичког оруђа су нанесене^[1]^[2]. Озледе се могу јавити и у склопу других повреда (асфиктичких, хемијских, физичких), а могу бити и морбозног порекла. Озледе су: крвни подлив, крвни излив, огуљотина, нагњечина, расцеп, продор, пробој, провала, прелом, ишчашење, разорина и раскомадина)

Крвни подлив

Крвни подлив — (лат. haematoma) је честа појава код нагњечења насталих у растреситом ткиву, у коме истекла крв из оштећених крвних судова формира шупљину испуњену крвљу (хематом). Крвни подливи у пределу серозних опни (лат. suguillatio) или слузокоже (лат. suffusio), такође су присутни код нагњечина

Бубрежни хематоми
Хемтоми седалног предела након премлаћивања од стране полиције
Хематом на палцу

Развој и напредовање интрамускуларног крвног подлива (хематома) на мишићу вастус латералис у периоду од 6 до 86 сати након трауме

Крвни излив

Крвни излив је крварење код кога крв из оштећеног крвног суда слободно истиче у спољашњу средину (спољашњи крвни излив) или неку од телесних односно органских дупљи (унутрашњи крвни излив – хемоторакс, хемоперикард, хемоперитонеум, епидурални и субдурални крвни излив и др.).

У многим случајевима постоји комбинација спољашњег и унутрашњег крвног излива. Велики губитак крви (искрварење) или притисак изливене крви на неки витални орган (нпр срце – тампонада срца), може бити узрок изненадне смрти.

Хемоторакс
Обилна хеморагична перикардијална ефузија
Интрапаренхимално крварење у мозгу (бела зона означена доњом стрелицом) с пратећим едемом (тамна зона која је окружује).

Огуљотин

Огуљотина (лат. abrasio)

Фазе у зарастању огуљотине
32 минута након повреде
16 часова и 45 минута након повреде
1 дан 19 часова 32 минута након повреде
2 дана 22 часа 12 минута након повреде
12 дана 23 часа 24 минута након повреде
13 дана 15 часова 30 минута након повреде
17 дана 11 часова 30 минута након повреде
18 дана 11 часова 43 минута након повреде
21 дан 18 часова 21 минута након повреде
30 дана 4 часа 43 минута након повред

Нагњечина

Нагњечина — (лат. v. contusum) је врста повреде нанетна тупим предметом (оруђем) или падом на чврсту подлогу. Нагњечина најчешће представља комбинацију крвног подлива с делимичним оштећењем епидерма.

Неке од нагњечина са крвним подливом

Убодина

убодина, рацеп, продор, пробој, провала је врста ране настала дејством шиљка механичког оруђа.

Део оружја којим се може нанети убодина

Убодине виђене оком уметника

Разорина и раскомадина

За епидемиологију су најзначајније разорине и раскомадине људи у виду уједа животиња као што су: вук, лисица, домаћи пас, домаћа мачка, дивља мачка, куна, ласица, дивља и домаћа свиња, говедо и слепи миш. Ове животиње могу бити извори, а њихов ујед, односно пљувачка, пут преношења вируса беснила на људе.^[3]

Прелом кости

Прелом — (лат. fractura)


Прелом бутне кости	Вишеструки прелом костију потколенице	Спирални прелом надлактице

Ишчашење

Ишчашење зглоба — (лат. luxatio) је губитак међусобног контакта између две зглобне површине. Након ишчашења погођени зглоб, односно делови тела око њега су непокретни, деформисани и у абнормалном положају. Ако су две зглобне површине након њиховог померања у делимичном контакту онда, такво стање (повреду) називамо сублуксација (лат. сублуxатио).

Примери ишчашења као последица повреда
Повредом изазвано ишчашење зглоба прста
Ишчашење зглоба након пада са бицикла
Повредом изазвано ишчашење коленог зглоба

Угануће

Угануће (лат. dystorsio) је истезање ткива праћено потпуним или делимичним прекидом лигамената и зглобне чауре, најчешће настало изненадним нефизиолошким покретима у зглобу.

Примери уганућа зглобова

Остале врсте озледа

Озледе могу бити изазване и другим средставима, а не само механичком силом (нпр. огуљотине настале дејством корозивних отрова), а могу настати и појединим болестима (нпр. огуљотине настале у склопу неких кожних обољења, крвни подливи код хемофилије или леукемије итд.)

Озледе настале корозивним отровом

Извори

^ Лукић М, Пејаковић С. Судска медицина. Београд: Привредно-финансијски водич, 1975.
^ Ћерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986.
^ Цветковић, А. (2016). „Неке карактеристике озледа људи од животиња у пиротском округу од 2006. до 2015. године”. Здравствена заштита. 45 (4): 15—19. .

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

Спољашње везе

[1] Лукић М, Пејаковић С. Судска медицина. Београд: Привредно-финансијски водич, 1975.

[2] Ћерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986.

[3] Цветковић, А. (2016). „Неке карактеристике озледа људи од животиња у пиротском округу од 2006. до 2015. године”. Здравствена заштита. 45 (4): 15—19. .

[1]

[2]

[3]