Убодина или убодна рана (лат.vulnus punctum) јесте врста ране настала пенетрацијом шиљка механичког оруђа (нпр нож, шило, шрафцигер, ексер, и др.) или шиљатих делова објеката (нпр машина, уређаја, возила, дрвета итд).[1]
Убоди ножем и другим шиљатим механичким оруђем данас су уобичајени међу бандама и у затворима јер су ножеви јефтини, а шиљати предмети се лако набаве (или произведу), и могу се сакрити и релативно су ефикасни.
Само у 2013. години догодило се око 8 милиона убода ножем.[2]
Сепуку: задавање смртоносних рана, убодом бодежа у леву доњу страну трбуха и парањем у десну страну, након чега би му помагач одсекао главу.
У Јапану, историјска пракса намерног убода ножем у ритуалном самоубиству позната је као сепуку (колоквијално хара-кири, буквално „сечење по трбуху“ јер подразумева резање предњег зида трбуха).[6] У глобалу, сепуку се и није састојао у дословном самоубиству, већ у задавању смртоносних рана, убодом бодежа у леву доњу страну трбуха и парањем у десну страну, након чега би му помагач одсекао главу (која је по правилима морала остати висити на једном комадићу коже).[6]
Код ове врсте ране сила делује на мањем простору (за разлику од секотине), што омогућава лакше продирање оруђа у дубину Оружје за убиство (нож), докази и фотографије из случаја убиства (убода ножем) у Трондхеајму, Норвешка 1928. Из Норвешког националног музеја правде у Трондхејму, Норвешка, јавни музеј који излаже артефакте из кривичног правосуђа у земљи и историје спровођења закона.ткива.
Зато код убодине постоји несразмера између малог отвора и дугачког простора ране.
Облик отвора убодине, зависи од правца деловања оруђа у односу на еластична влакна коже. Ако је правац дејства исти као правац пружања еластичних влакана, ивице ће се додиривати; ако су влакна попречно пресечена, оне ће зјапити, за разлику од њиховог косог пресецања, када ће отвор бити асиметричан.
Величина отвора ране зависи не само од попречног пресека оруђа већ и од еластичности влакана ткива у који оно продире (може бити за неколико милиметара краћи или дужи)
Ивице улазног отвора ране и стране су обично глатке, равне, ненагњечене и без крвног подлива.[1]
Ако убодина, сем улазног отвора има и излазни отвор (нпр убодина која захвата целу дебљину бутине) онда се таква рана назива прободина.[1]
Ако је убодина без излазног отвора, тако да продор односно убодина завршава у ткиву (нпр убодина трбуха чији се канал слепо завршава у јетри), онда такву убодину називамо забодина.[1]
^Ahmed, Nazeer (2001). Islam in Global History: From the Death of Prophet Muhammad to the First World War. American Institute of Islamic History and Culture. стр. 34. ISBN978-0-7388-5963-7.
^Suetonius (2004). Lives of the Caesars. Barnes and Noble Library of Essential Reading Series. Translated by J. C. Rolfe. Barnes & Noble. стр. 258. ISBN9780760757581.
_mordv%C3%A5pen_kniv_(knife)_drapsmann_(murderer)_Knivdrap_(stabbing)_1928_Justismuseet_(Norwegian_National_Museum_of_Criminal_Justice)_Trondheim_Norway_2019-03-14_08673.jpg)
. PMID 26063472. doi:10.1016/s0140-6736(15)60692-4..
