Крах берзе 1929.

Црни уторак (Црни четвртак или Црни петак) је назив за крах берзе деоница у Њујорку 25. октобра 1929. Појам је различит јер се због географске удаљености на другим берзама (Лондон, Берлин) и тадашњих могућности комуникација крах пар дана касније проширио. Настала је Велика депресија, долази до масовног затварања фабрика и отпуштања радника. Реакције земаља су биле различите. Док је влада САД под Рузвелтом увела програм запошљавања под именом Њу дил, влада Вајмарске републике (данашње Немачке) под канцеларом Бринингом увела је мере штедње (види дефлација), што је погоршало ситуацију.

Марш незапослених у Торонту

То је био најразорнији пад тржишта деоница у историји Сједињених Држава, кад се узме у обзир пун опсег и трајање његових накнадних учинака. Крах Лондонске берзе у септембру је означио почетак 12 година дуге Велике депресије која је утицала на све западне индустријализоване земље.

Увод

Након завршетка Првог светског рата САД масовно дају кредите иностранству, посебно европским земљама које су сносиле његове последице. Коњунктура је у САД-у расла захваљујући новим открићима (радио, путнички авион, телефон) и ланчаној производњи. Нова револуција у индустрији омогућила је само у САД-у производњу око 15 милиона аутомобила годишње. Просперитет и еуфорија су довели до улагања на тржишту капитала, тј. берзи. Како су расли добици деоничких друштава тако су расли и курсеви њихових деоница. Примера ради цена деонице произвођача авиона Wrigth Aeronautics је од почетка 1928. па до краја исте године нарасла од 69 на 290 долара. Деонице RCA (Radio Corporation od America) су у истом периоду нарасле од 85 на 420 долара. У просеку деонице су нарасле током периода 1921-1929 за око 400%. Владала је општа еуфорија. Берзовни индекс Дау Џоунс је 1923. по први пут у историји прешао 100 поена. Тадашњи председник Херберт Хувер је изјавио:

Ближе смо него икад коначној победи над сиромаштвом у нашој земљи

Амерички економ Џејмс К. Галбрејт описује берзовну еуфорију 20-тих:

У Америци влада уверење, да је Бог на овај начин дао богатство средњој класи

Овај период је имао и назив златне 20-те (енгл. Golden Twenties). Тада још нису били распрострањени инвестициони фондови, али постојали су инвестициони фондови који су скупљали новац улагача. Док је 1927. њихов број износио 160, две године касније је тај број нарастао на 750. Инвестициони фондови су до 1929. купили деонице у вредности од 3 милијарде долара. Многа предузећа, чак и она која су пословала с губитком, пласирала су деонице на берзи. Многи улагачи су куповали деонице на кредит, само с 10% властитог капитала. До аугуста 1929. око 8,5 милијарди долара је износило задужење улагача који су куповали деонице на кредит.

Берзовни крах

Коњунктура је у лето 1929. почела да се смањује. У почетку је на Вол стриту забележено само мање падање Дау Џоунс индекса. Пред сами крах, индекс је нарастао на 381 поен. Дана 24. октобра преподне ситуација је постала драматична, индекс је почео да пада, низ банака: Џ.П. Морган, Нашонал сити, Чејс нашонал и Гаранти траст су покушале масовном куповином деоница да зауставе пад. Преко викенда се ситуација смирила, али само до следећег понедељка.

Паника на Вол Стриту дан након краха берзе

Амерички економ Галбрејт је описао тадашње стање следећим речима:

У 11:30 је тржиште било испуњено страхом. Избила је паника.

Дана 25. октобра завладао је општи метеж на Вол Стриту, главни индекс Дау Џоунс је престао да расте, задужени полицијски комесар Гровер Вејлен довео је појачање у случају да ескалира ситуација. Тај дан је већ 11 људи, који су радили на берзи, бацањем с оближњих зграда одузело себи живот. Таксиста је током вожње упитао Патрика Кенедија (деду Џона Ф. Кенедија каснијег председника), који је био имућан и располагао с 400 милиона долара, има ли какву препоруку за куповину деоница. Кенедију је било јасно да је берзовна еуфорија стигла и до просечног радника, те је истог дана продао своје деонице. Неупућени људи су куповати деонице, док су искусни улагачи исте продавали. Цене деоница су падале све брже и брже, сви деоничари су покушавали да дођу до новца, јер су се у ту сврху и задужили. Деонице Крајслера, произвођача аутомобила које су 24. октобра 1929. вределе $ 135 пале су до 1932. на 1,25 долара.

Деонице УС Стила су за три године пале са 262 на 22 долара, Џенерал моторса са 73 на 8 долара. Многе деонице су постале потпуно безвредне, низ банака је отишао у стечај. Дау Џоунс индекс, који је 1929 имао 382 поена, пао је до лета 1932. на 41,2 поена. Ниво од 380 поена поново је достигнут тек 1954. За само недељу дана индекс је изгубио трећину поена.

Последице и реакције појединих земаља

На глобалном нивоу оптицај робе је пао за 66%. Чак и здрава предузећа су отишла у стечај, јер банке нису више ником давале кредите, плате су пале за око 60%. Завладала је несташица и глад, док старије особе нису имале никакве шансе на тржишту рада млађи су радили за најниже плате. У јавним кухињама је порастао број корисника, испред бироа за запошљавање су били дуги редови људи који су тражили посао. Раширило се просјачење, проституција и крађа.

Сједињене Америчке Државе

Кејнс 1933.

Од 120 милиона Американаца само око 1,5 милиона је учествовало на берзи. Поред тога постојао је вишак робе (пољопривреда, дрво и друге сировине) и производа (аутомобили, радио апарати, фрижидери, грамофони, фотоапарати) што је довело и до пада цена у реалном сектору. За разлику од данашњице тада није постојао надзор берзе (Комисија за вредносне папире, SEC). Чим су улагачи почели панично да продају деонице, Америчка централна банка (Федералне резерве, ФЕД) је подигла кључну каматну стопу. Касније је каматна стопа спуштена, али дотле је криза већ увелико захватила банке, 40% америчких банака је од 1929-1933 отишло у стечај. Влада САД је подигла царине (енгл. Smooth-Hawley-Tariff-Act) на увоз из европских земаља за 60%, то је додатно погодило европске државе, јер су истовремено повучени сви кредити из Европе. Након што је добио изборе 1932. Рузвелт је увео, под утицајем Џона Кејнса, програм Њу Дил.

Вајмарска република

Хајнрих Брининг, око 1930.

Број незапослених је нарастао на 6 милиона. Земља је, након изгубљеног Првог светског рата, морала да плати Француској и Енглеској одштету (репарације). Уз то је 13. јула 1931 Danat bank (нем. Darmstadtbank und Nationalbank) затворила шалтере. Опште незадовољство је погоршано реакцијом канцелара Брининга, чија је влада увела мере штедње. Срезане су плате државних службеника, знатно је смањена помоћ за незапослене. Овим чином је Брининг покушао да докаже иностранству да нису у стању да плаћају даље репарације. Многа предузећа су затворена. Драстично је смањен оптицај новца, то је олакшало Хитлеровом Нацистичкој партији, као и Комунистичкој партији, да дођу на власт.

Аустрија

Дана 22. маја 1931 Creditanstalt је прекинула с плаћањем. Ово је додатно погоршало ситуацију у Вајмарској републици.

Швајцарска

Овде су се тек крајем 1931. осећале прве последице. Већина Швајцараца није учествовала на берзи, с изузетком богатих породица. Међутим извозне гране индустрије: прецизна механика (сатови), текстилна и машинска индустрија су имале мањи профит. Врхунац кризе је довео до 125000 незапослених. Влада је увела ванредно стање (нем. Notrecht). Од 1947. се је стање стабилизовало и од тада је кренуо привредни раст.

Анализе

Економисти су се усагласили да су следећи узроци изазвали Велику депресију:

• Централне банке које су, непосредно након избијања кризе, умањиле ток новца;
• Велики дугови европских земаља, претежно Француске и Немачке након Првог светског рата, у доларима;
• Општи пад коњунктуре због већ презасићеног тржишта.

Види још

• Мисисипијевска превара
• Берзовни крах Јужноморске компаније
• Оснивачки крах 1873.
• Вајмарска хиперинфлација
• Велика депресија
• Светска финансијска криза 2007.
• Привреда Трећег рајха

Literatura

• „Stock Market Crash of 1929”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 29. 1. 2012. 
• Ogger, Günther (2001). Der Börsenschwindel (на језику: немачки). Bertelsmann Verlag. ISBN 978-3-570-00498-2. 
• Riße, Stefan (2010). Die Inflation kommt (на језику: немачки). Finanzbuch Verlag. ISBN 978-3-89879-504-3. 
• Axon, Gordon V. The Stock Market Crash of 1929. London, England: Mason & Lipscomb Publishers Inc., 1974.
• Bierman, Harold (26. 3. 2008). Whaples, Robert, ур. „The 1929 Stock Market Crash”. EH.Net Encyclopedia. Santa Clara, California: Economic History Association. Приступљено 2. 2. 2017. 
• Brooks, John (1969). Once in Golconda: A True Drama of Wall Street 1920–1938. New York: Harper & Row. ISBN 978-0-393-01375-7. .
• Galbraith, John Kenneth. "1929: New York City." Lapham's Quarterly, no. 2 (Spring 2015): 145–146
• Klein, Maury (2001). Rainbow's End: The Crash of 1929. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513516-9. .
• Klingaman, William K. (1989). 1929: The Year of the Great Crash. New York: Harper & Row. ISBN 978-0-06-016081-4. .
• Leone, Bruno. The Great Depression: Opposing Viewpoints, 14–25. San Diego, California: Bender, David L., 1994.
• Pendergast, Tom. American Decades: 1920–1929. Farmington Hills, Michigan: UXL American Decades Publishing, 2003.
• Reed, Lawrence W. (1981 & 2008). Great Myths of the Great Depression. Midland, Michigan: Mackinac Center.
• Rothbard, Murray N. (2000). America's Great Depression (PDF) (5th изд.). Auburn, Alabama: Ludwig von Mises Institute. ISBN 978-0-945466-05-5. Приступљено 13. 5. 2010. 
• Shachtman, Tom (1979). The Day America Crashed: A Narrative Account of the Great Stock Market Crash of October 24, 1929. New York: G.P. Putnam. ISBN 978-0-399-11613-1. .
• Thomas, Gordon; Morgan-Witts, Max (1979). The Day the Bubble Burst: A Social History of the Wall Street Crash of 1929. Garden City, New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-14370-7. .
• Watkins, Tom H. The Great Depression: America in the 1930s, 22–55. New York: Little, Brown & Company, 1993.

Spoljašnje veze

• The Crash of 1929, American Experience documentary
• Centralna banka SAD-a
• Centralna banka Njemačke Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2017)
• Švicarska nacionalna banka (SNB)
• Centralna banka Austrije (OeNB)