Италијани
Овај чланак или један његов део није преведен на српски језик. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Италијани су један од романских народа настањен данас у Италији и суседним европским и прекоморским земљама, особито у Француској, САД-у и Аргентини. Језгро Италијанима дају древни Латини који су асимилисали остала италска племена и наметнула им латински језик. Експанзивном политиком Рима и освајањима римске војске (Римљани) освојена је до 272 п. н. е. цела Италија, па да би се након пунских ратова, иза 146. п. н. е. почели ширити огромним подручјем Европе, Азије и Африке. Већ у II. веку Римско царство сеже од Иберског полуострва и Британског острва до Мезопотамије. Са собом Римљани доносе духовну и материјалну културу. Граде цесте које служе покретима римске војске, аквадукте, архитектуру, и што је веома важно, шире латински језик. Латинизацијом домородних племена у освојеним крајевима настају у Европи нови народи, према њима, односно граду (Риму; Рома) прозвани Романски народи. Ове нове народе данас познајемо као Румуне, Шпанце, Португалце, Французе, Реторомане, Валонце, Молдавце Каталонци, Влахе и друге мање заједнице.
 Застава Италије | |
 први ред Алесандро Волта · Енрико Ферми · Лоренцо Медичи · Рита Леви Монталчини · Ђакомо Леопарди други ред Леонардо да Винчи · Кристофер Колумбо · Федерико Фелини · Ђузепе Верди · Данте Алигијери четврти ред Антонио Вивалди · Гуљелмо Маркони · Ђузепе Гарибалди · Алесандро Манцони · Грација Деледа пети ред Ђозуе Кардучи · Лучано Павароти · Николо Макијавели · Марко Поло · Валентино Роси шести ред Серђо Леоне · Луиђи Пирандело · Пјер Паоло Пазолини · Ђовани Лоренцо Бернини · Салваторе Квазимодо | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| око 119 милиона | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Италија | 55.695.126[1] |
 Бразил | 43.047.494[2] |
 Аргентина | 16.427.786[2] |
 САД | 15.728.020[2] |
 Француска | 1.903.890[2] |
 Канада | 1.445.335[3] |
 Уругвај | 1.055.220[2] |
| 1.000.000 | |
| Религија | |
| Римски католицизам | |
Тежак живот, особито на југу, у Калабрији и Сицилији, многе је потерао у прекоморске земље да би зарадили за хлеб. У новим домовинама веома су активни и културно и политички. Према УН-овим подацима у Италији данас живи 65 нација, док Талијана данас има уз Италију у још 61 држави; у Француској (2005) преко милион; у САД преко 900,000; у Аргентини 1,8 милион.
Име
уредиКорен италијанског имена налази се у епониму Италус. У грчком миту син је Телегома и Пенелопе. По другим митовима вођа је сицилијанских Сикула или пак Лигура . Овај епоним спомиње се у разним верзијама митских дешавања. Можда је важно напоменути да је поданике привео сједилачком животу, те их водио чак до Лација (земља Латина) где је добио синове Сицула и Рома. –Од Италуса народи Италика добивају своје име, а оно се преноси кроз векове до итал. назива Италиани.
Етнографија
уредиНаука и култура
уредиИталијани су медитерански народ, топао и срдачан, радо ће да поделе радости живота са другима. Воле песму и игру и на гласу су као шармери. -Падом Римског царства на тлу Италије долази до великих промена. Почиње да цвета култура на сопственом полуострву. Јавља се ренесанса, развија се уметност и рађају људи који ће оставити своје трагове до данас широм глобуса. Од времена Аугуста Цезара и Плинија, па преко Галилеа и Да Винција родили су се многи научници који ће да олакшају живот човеку. Још је Галилео Галилеи 1592. учинио први термометар. Године 1800. Алесандро Волта проналази прву батерију. Двадесетогодишњи Гуљемо Маркони на постаји Полдху, у Корнвелу, експериментише са Морсеовим знацима, шаље три слова с на удаљеност од преко 2,000 миља, преко Атлантика на Њуфаундленд; годину 1932. можемо да сматрамо рођењем радио телекомуникација, првог краткоталасног радио апарата на свету. Италијани много утичу и на музику. Музичке биљешке у Италији старе су преко 1000 година, а прва опера изведена је пре којих 400 година. Познати Бартоломео Кристофори (1655–1732) први пијано направио је пре неких 300 година.
Живот и обичаји
уредиИталија, богата европска земља живи од индустрије и услужних делатности. Пољопривреда је на задњем месту а производи се воће, поврће, грожђе, маслиново уље, кромпир, соја, и шећерна репа. Рибарство је значајно јер Италијани воле рибу и имају јаку рибарску флоту. Богатство ипак није равноправно раздељено. Југ је остао сиромашан, и тога ради опустела су многа села. Многи јужни Италијани селе у урбана средишта севера или друге земље за бољим животом и лакшом зарадом. Пољопривреда и рибарство остало су главна занимања Италијана са југа. Производе воће и поврће за своје потребе, маслиново уље и вино и мало позната дурум пшеница. Неке обитељи поседују фарме, и оне су већином малене. Италијани, богати или сиромашни, воле да се провеселе уз песму, игру, вино и добру храну. Италијани одржавају кроз годину разне фестивале, па тако и оне везане уз добро јело. Једна од најскупљих гљива на свету, тартуф, узрок је разним фестивалима хране који се одржавају по многим италијанским градовима. Током прва два викенда претпоследњег месеца у години у тосканском градићу Ђовани д'Асо одржава се фестивал тартуфа. Уз њих можемо нда нађемо и гастрономски сир пармезан и вино 'Кијанти Класико'. Уз тартуфе наравно иду и равиоли, карпаћио (класично: димљена говедина) и пармезан. Слично је и по другим италијанским градовима: Сан Миниато, такође у Тоскани; Аквалања у провинцији Песаро; Бобио у Емилији; Алба у Пијемонту; Калестано у провцинцији Парма; и Савињо у провинцији Болоња.
Игра и музика
уредиМузика има велику улогу у животу Италијана. Љубав према музици одразила се и у и кроз духовну и материјалну културу Италијана. Они су и данас добри певачи, а младић се девојци удварао серенадом испод прозора. Музика се увукла у све поре живота. Њихови најпознатији мајстори у изради музичких инструмената су већ поменути Бартоломео Кристофори са прелаза из 17. у 18. век. -Андреа Амати и синови Антонио и Ђироламо, те Антонио Страдивари и Ђузепе Гварнери, светски су познати мајстори у изради виолина.
Италијанска музика, од опере (као што је Ла Травиата) па до популарне музике свакодневна је у италијанском животу. Носе је свуда са собом. Са игром, који је уско везан уз музику исти је случај. Не само у Италији, они су је са собом донели и у друге крајеве где су се населили. I дан данас у Америци Италијани су понели и прославили тарантелу; прати га мандолина, италијанска гитара.
Кухиња
Кухиња Италијана је управо она, 'Италијанска кухиња', позната широм света. Још је Марко Поло, рођен можда на Корчули, иначе млетачки држављанин, из Кине је донео тестенину, данас познату као Шпагети, Италијани више данас не могу без ње. Шпагети и тестенина завладали су италијанским столом. Обожавају је са сосом од парадајза или са млевеним месом. Називају их према градовима. "Шпагети миланезе" и "Шпагети болоњезе". Друга јела са тестенином такође су омиљена, а Италијани су њима 'освојили ' свет. Особиту популарност стекла је 'пица', постала је толико популарна да се широм света отварају угоститељски објекти (пицерија) за послуживање ове посластице.Једно од познатих италијанских јела су и лазање.
Извори
уреди- ^ „15°Ценсименто генерале делла пополазионе е делле абитазиони” (ПДФ) (на језику: Италиан). ИСТАТ. 27. 4. 2012. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 12. 2018. г. Приступљено 22. 9. 2012.
- ^ а б в г д „Италиани нел Мондо: диаспора италиана ин цифре” (ПДФ) (на језику: Италиан). Мигранти Торино. 30. 4. 2004. Архивирано из оригинала 27. 02. 2008. г. Приступљено 22. 9. 2012.
- ^ „Етхниц оригинс, 2006 цоунтс, фор Цанада, провинцес анд территориес - 20% сампле дата”. Статистицс Цанада. 6. 10. 2010. Архивирано из оригинала 06. 01. 2019. г. Приступљено 22. 9. 2012.
