Uzgajanje ribe
Uzgajanje ribe ili ribarstvo obuhvata gajenje ribe u komercijalnim rezervoarima ili ogradama, poput ribnjaka, obično za hranu. To je glavni oblik akvakulture, dok druge metode mogu potpasti pod marikulturu. Objekt koji oslobaša mladunce ribe u divljinu radi rekreativnog ribolova ili kao dopuna prirodnim rezervama vrsta generalno se naziva mrestište ribe. Širom sveta najvažnije vrste ribe koje se proizvode u uzgoju ribe su šaran, tilapija, losos i som.[1]
Potražnja raste za ribom i ribljim proteinima, što je rezultiralo široko rasprostranjenim preokomernim lovom u divljom staništima. Kina obezbeđuje 62% svetske uzgajane ribe.[2] Od 2016. godine više od 50% hrane iz mora proizvedeno je putem akvakulture.[3] U poslednje tri decenije, akvakultura je bila glavni pokretač razvoja ribarstva i akvakulturne produkcije, sa prosečnim rastom od 5,3 odsto godišnje u periodu 2000–2018, dostižući rekordnih 82,1 miliona tona u 2018. godini.[4]
Uzgoj mesožderskih riba, poput lososa, ne smanjuje uvek pritisak na divlja riblja staništa. Mesojedne uzgajane ribe obično se hrane ribljom hranom i ribljim uljem izdvojenim iz divljih krmnih riba. Globalni prinosi uzgoja ribe iz 2008. godine prema podacima FAO iznosili su 33,8 miliona tona sa vrednošću od oko 60 milijardi američkih dolara.[6]
Glavne vrste
уредиVrsta | Okruženje | Tonaža (miliona) |
Vrednost (US$ milijardi) |
---|---|---|---|
Beli amur | Sveža voda | 5,23 | 6,69 |
Beli tolstolobik | Sveža voda | 4,59 | 6,13 |
Obični šaran | Sveža voda | 3,76 | 5,19 |
Nilska talapija | Sveža voda | 3,26 | 5,39 |
Tolstolobik sivi | Sveža voda | 2,90 | 3,72 |
Katla (Indijski šaran) | Sveža voda | 2,76 | 5,49 |
Karaš | Sveža voda | 2,45 | 2,67 |
Atlantski losos | Morska voda | 2,07 | 10,10 |
Roho labeo | Sveža voda | 1,57 | 2,54 |
Mlečna riba | Morska voda | 0,94 | 1,71 |
Dužičasta pastrmka | Sveža voda braktična voda Morska voda |
0,88 | 3,80 |
Vučangova deverika | Sveža voda | 0,71 | 1,16 |
Crni amur | Sveža voda | 0,50 | 1,15 |
Severni zmijoglav | Sveža voda | 0,48 | 0,59 |
Amurski som | Sveža voda | 0,41 | 0,55 |
Kategorija
уредиAkvakultura koristi lokalnu fotosintetičku proizvodnju (ekstenzivna) ili ribu koja se hrani spoljnom hranom (intenzivno).
Intenzivna akvakultura
уредиParametar | Optimalna vrednost |
---|---|
Kiselost | pH 6–9 |
Arsen | < 440 µg/L |
Alkalnost | > 20 mg/L (as CaCO3) |
Aluminijum | < 0.075 mg/L |
Amonijak (nejonizovan) | < 0.02 mg/L |
Kadmijum |
|
Kalcijum | > 5 mg/L |
Ugljen dioksid | < 5–10 mg/L |
Hlorid | > 4.0 mg/L |
Hlorin | < 0.003 mg/L |
Bakar |
|
Gasno superzasićenje |
|
Vodonik sulfid | < 0.003 mg/L |
Gvožđe | < 0.1 mg/L |
Olovo | < 0.02 mg/L |
Živa | < 0.0002 mg/L |
Nitrat | < 1.0 mg/L |
Nitrit | < 0.1 mg/L |
Kiseonik |
|
Selen | < 0.01 mg/L |
Ukupne rastvorene materije | < 200 mg/L |
Ukupne suspendovane materije | < 80 NTU preko nivoa ambijenta |
Cink | < 0.005 mg/L |
U ovakvim sistemima proizvodnja ribe po jedinici površine može se povećati po želji, sve dok se obezbedi dovoljno kiseonika, sveže vode i hrane. Zbog zahteva za dovoljno sveže vode, masivni sistem za prečišćavanje vode mora biti integrisan u ribogojilište. Jedan od načina da se to postigne je kombinovanje hidroponske hortikulture i tretmana vode, pogledajte dole. Izuzetak od ovog pravila su kavezi koji se postavljaju u reku ili more, čime se riblji prinos dopunjuje dovoljnom količinom kiseonika. Neki ekolozi imaju niz primedbi na ovu praksu.
Troškovi inputa po jedinici težine ribe su veći nego u ekstenzivnom uzgoju, posebno zbog visoke cene hrane za ribe. Ona mora da sadrži mnogo veći nivo proteina (do 60%) od stočne hrane i uravnotežen sastav aminokiselina. Ovi veći zahtevi za nivoom proteina su posledica veće efikasnosti hrane za vodene životinje (veći koeficijent konverzije hrane [FCR], odnosno kg hrane po kg proizvedene životinje). Ribe kao što je losos imaju FCR oko 1,1 kg hrane po kg lososa,[8] dok su pilići u rasponu od 2,5 kg hrane po kg pilića. Ribe ne koriste energiju da bi se zagrejale, eliminišući neke ugljene hidrate i masti iz ishrane, potrebne da obezbede ovu energiju. Ovo se, međutim, može nadoknaditi nižim troškovima zemljišta i višim nivoom proizvodnje koji se može postići zbog visokog nivoa kontrole inputa.
Za visoko vredne vrste koriste se reciklažni sistemi akvakulture veoma visokog intenziteta (RAS, takođe i recirkulacioni sistemi akvakulture), gde se kontrolišu svi proizvodni parametri. Recikliranjem vode malo se troši po jedinici proizvodnje. Međutim, proces ima visoke kapitalne i operativne troškove. Veće strukture troškova znače da je RAS ekonomičan samo za proizvode visoke vrednosti, kao što su matičnjak za proizvodnju jaja, prstaci za operacije akvakulture u mreži, proizvodnja jesetri, istraživačke životinje i neke posebne tržišne niše kao što je živa riba.[9][10]
Galerija
уреди-
Splavovi sa kolibom i podvodnim kavezom za uzgoj ribe u blizini Mi Toa, Vijetnam
-
Transportni brodovi usidreni kod fabrike za preradu ribe, Mi To
-
Komunalno Zapoteško ribogojilište u Istlan de Huarezu, Meksiko
-
Ribarski kompleks, pored Rio Branka, Brazil
Reference
уреди- ^ а б World aquaculture production of fish, crustaceans, molluscs, etc., by principal species in 2013 FAO Yearbook of Fisheries Statistics 2014
- ^ http://www.ftai.com/article.htm#FFNsep14 Архивирано 2014-11-08 на сајту Wayback Machine>
- ^ Aquaculture, Office of. „Basic Questions about Aquaculture :: Office of Aquaculture”. www.nmfs.noaa.gov. Приступљено 2016-06-09.
- ^ World Food and Agriculture – Statistical Yearbook 2020. Rome: FAO. 2020. ISBN 978-92-5-133394-5. S2CID 242794287. doi:10.4060/cb1329en.
- ^ World Food and Agriculture – Statistical Yearbook 2021. www.fao.org (на језику: енглески). 2021. ISBN 978-92-5-134332-6. S2CID 240163091. doi:10.4060/cb4477en. Приступљено 2021-12-13.
- ^ „FAO Fisheries & Aquaculture”. www.fao.org. Приступљено 2022-08-02.
- ^ "Stress and Physiology" Архивирано 2011-08-16 на сајту Wayback Machine By Dr. BiIl Krise at Bozeman Technology Center, and Dr. Gary Wedemeyer at Western Fisheries Research Center. January 2002
- ^ Torrissen, Ole; et al. (2011). „Atlantic Salmon (Salmo Salar): The 'Super-Chicken' Of The Sea?”. Reviews in Fisheries Science. 19 (3): 257—278. S2CID 58944349. doi:10.1080/10641262.2011.597890.
- ^ Weaver, D E (2006). „Design and operations of fine media fluidized bed biofilters for meeting oligotrophic water requirements”. Aquacultural Engineering. 34 (3): 303—310. doi:10.1016/j.aquaeng.2005.07.004.
- ^ Avnimelech, Y; Kochva, M; et al. (1994). „Development of controlled intensive aquaculture systems with a limited water exchange and adjusted carbon to nitrogen ratio.”. Israeli Journal of Aquaculture Bamidgeh. 46 (3): 119—131.
Literatura
уреди- Benson, Tess. „Advancing Aquaculture: Fish Welfare at Slaughter” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2011-07-21. г. Приступљено 2011-06-12.
- Yue, Stephanie. „An HSUS Report: The Welfare of Farmed Fish at Slaughter” (PDF). Humane Society of the United States. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2010. г. Приступљено 2011-06-12.
- European Food Safety Authority (2004). „Opinion of the Scientific Panel on Animal Health and Welfare on a request from the Commission related to welfare aspects of the main systems of stunning and killing the main commercial species of animals”. The EFSA Journal. 2 (7): 45. doi:10.2903/j.efsa.2004.45.
- Håstein, T (2004), „Animal welfare issues relating to aquaculture”, Proceedings of the Global Conference on Animal Welfare: an OIE Initiative (PDF), стр. 219—31, Архивирано из оригинала (PDF) 2012-03-25. г., Приступљено 2011-06-12
- Jhingran VG (1987) Introduction to Aquaculture Nigerian Institute for Oceanography and Marine Research, FAO, Rome.
- D. R. (1993). Aquaculture Training Manual (2nd изд.). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-85238-194-6.
- Manci, Bill. „Fish Farming News--Aquaculture production reaches new heights”. Архивирано из оригинала 2014-07-01. г. Приступљено 2013-11-07.
- Beveridge, Malcolm (1984) Cage and Pen fish farming: Carrying capacity models and environmental impact FAO Fisheries technical paper 255, Rome. ISBN 92-5-102163-5
- Bjorndal, Trond (1990) The Economics of Salmon Aquaculture. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-632-02704-0
- Coimbra, João (1. 1. 2001). Modern Aquaculture in the Coastal Zone: Lessons and Opportunities. IOS Press. стр. 32—. ISBN 978-0-9673355-6-8.
- Harris, Graeme; Milner, Nigel (12. 3. 2007). Sea Trout: Biology, Conservation and Management. Wiley. стр. 18—. ISBN 978-1-4051-2991-6.
- Heen K., Monahan R. L. and Utter F. (1993) Salmon Aquaculture, Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-85238-204-2
- Knapp G., Roheim C. A. and Anderson J. A. (2007) The Great Salmon Run: Competition between Wild and Farmed Salmon Report of the Institute of Social and Economic Research, University of Alaska Anchorage. ISBN 0-89164-175-0.
- Lustig, B. Andrew; Brody, Baruch A.; McKenny, Gerald P. (1. 11. 2008). Altering Nature: Volume II: Religion, Biotechnology, and Public Policy. Springer Science & Business Media. стр. 321—. ISBN 978-1-4020-6923-9.
- Pomeroy R., Bravo-Ureta B. E., Solis D. and Johnston R. J. (2008) "Bioeconomic modelling and salmon aquaculture: an overview of the literature" International Journal of Environment and Pollution 33(4) 485–500.
- Quinn, Thomas P. (2005). The Behavior and Ecology of Pacific Salmon and Trout. American Fisheries Society. стр. 18—. ISBN 978-0-295-98457-5.
- British Columbia Salmon Farming Association, "Did you Know" [1]
Spoljašnje veze
уреди- NOAA Aquaculture Website
- FAO Fisheries Department Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2008) and its SOFIA report Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јун 2010) on fisheries and aquaculture
- Coastal Alliance for Aquaculture Reform Coalition of environmental groups, scientists and First Nations opposed to current salmon farming practices
- Ethical concerns about the conditions on fish farms
- The Pure Salmon Campaign website Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2010)
- Tropical Fish Farming in Florida
- Nature's Subsidies to Shrimp and Salmon Farming