Википедија

Графички кориснички интерфејс

За друга значења погледајте ГУИ

Графички кориснички интерфејс (енгл. graphical user interface (GUI),[1][Ноте 1] сучеље или окружење) је софтверско окружење које омогућава кориснику адекватну комуникацију са компјутером користећи претходно дефинисане функције. Најзаслужнији за његов развој су Макинтош и Wиндоwс оперативни системи. Графички кориснички интерфејс је заменио непрактичне и тешке текстуалне интерфејсе ранијих компјутера (нпр. MS-DOS) релативно интуитивним системом, који није само упростио руковање компјутером, већ га је учинио много природнијим и угоднијим.[2][3][4][5]

Акције у графичком корисничком интерфејсу се обично изводе директном манипулацијом графичких елемената.[6][7][8] Поред рачунара, ГУИ се користи у многим мобилним уређајима као што су МП3 плејери, преносиви медијски плејери, уређаји за игре, паметни телефони и у мањим кућним, канцеларијским и индустријским контролним уређајима. Термин ГУИ се не примењује на друге типове интерфејса са нижом резолуцијом екрана, као што су видео игре (где се преферира хеад-уп дисплеј (ХУД),[9] или не садрже равне екране, као што су волуметријски дисплеји,[10] јер је термин ограничен у опсегу на дводимензионалне екране који могу да прикажу генеричке информације, у традицији рачунарских истраживања у истраживачком центру Зирокс Пало Алто.

Настанак и рани развој

уреди

Графички кориснички интерфејс је начин човековог комуницирања са компјутером који користи прозоре, иконице и меније којима се може манипулисати мишем или тастатуром.[11] Софтвер који је уграђен у све графичке корисничке интерфејсе је Wиндоw манагер, који приказује прозорчиће са пратећим менијима, типкама и скроловима.[12]

Зачеци графичког корисничког интефејса се могу наћи још код Ваневар Буша, научника и футуристе који је радио за Массацухсеттс Институте оф Тецнологy (МИТ) током Другог свјетског рата. Бусх је 1945. године коструисао машину Мемеx која је могла да организује и класификује чланке из стручних часописа. Мемеx је требало да представља информацијски систем за методично сортирање текста по принципу релација насталих на идеји Бусхових асоцијација. У свом есеју „Ас wе маy тхинк“, објављеном у јулу 1945. године у издању Тхе Атлантиц монтхлy, Бусх визионарски предвиђа како ће будући сакупљачи информација користити компјутерску направу Мемеx, која ће бити опремљена дугмићима и полугама који могу приступити повезаним подацима.[13][14][15]

Почетком 1963. године Иван Сутхерланд, студент МИТ-а, развио је програм за своју докторску дисертацију под називом Скетцхпад (табла за цртање), која је омогућавала директну манипулацију графичких објеката на ЦРТ монитору користећи свјетлосну оловку. Његов концепт је укључивао способност зумирања дисплеја, дио меморије за чување објеката и способност цртања прецизних линија и углова на екрану. Доуглас Енгелбарт се сматра оцем корисничког интерфејса, студирао је на Станфорд Ресеарцх Институте гдје је основао Аугментатион Ресеарцх Центер. До средине 1960их је створио сет изума, укључујући и онај о сегментацији екрана како би се лакше користили документи. Такође је изумио први примитивни миш 1968. године и представио га на Фалл Јоинт Цомпутер Цонференце у Сан Франциску. Назван је X - Y Поситион Индицатор, а налазио се у малој кутији са точкићима који је помјерао курсор на екрану крећући се хоризонтално. Енгелбартов миш са видљивим курсором је био једини преостали изум који је био неопходан за развој корисничког интерфејса.[16][17][18]

ПАРЦ кориснички интерфејс

уреди

За сљедећи талас унапређења корисничког интерфејса заслужан је Пало Алто Ресеарцх Центер (ПАРЦ), компаније Xероx, у коју се почетком 1970их преселио Енгелбартов тим. Његов тим је дошао да ради на петогодишњим пројектима својих снова, тако да су добили одријешене руке да се баве оним чиме желе. ПАРЦ истраживачи су били убијеђени да раде на будућности компјутера, не слутећи да ће урадити управо то.[19]

Њихове идеје о корисничком интерфејсу су имплементоване на компјутерској станици званој Xероx стар, који је представљен 1981. године. Иако је процес био скуп, Стар је користио технику „бит маппинг“ у којој је све што се налазило на екрану било, у принципу, слика. Ова техника није била добродошла само за графичке елементе него је дозволила компјутерском екрану да прикаже тачно оно што ће се видјети у излазу на принтеру – техника која је постала позната као „оно што видиш то ћеш и добити“. Алан Каy, научник у ПАРЦ, дизајнирао је Стар интерфејс који је обухватао сет малих сличица (иконица) распрострањених на екрану, што се почело сматрати виртуелним радним простором. Иконице су представљале активности и функције као што су спашавање датотека и штампање докумената. Миш се користио да би се позиционирао курсор изнад иконице, а једним кликом би се команда аутоматски задала – интуитивно једноставнији, уопштено бржи начин него куцање команди.[20][21]

Стеве Јобс је 1979. године посјетио ПАРЦ што га је инспирисало да направи пројекат који ће временом довести до настанка Аппле Мацинтосх компјутера. Мање је познато да је Јобс 1967. године упознат са ПАРЦ истраживањима од стране његовог сарадника Јефа Рискина.[тражи се извор]

Аппле Мацинтосх, лансиран 1984. године је био први комерцијално успјешан компјутер са функционалним корисничким интерфејсом. Он је био тако успјешан да је временом овај кориснички интерфејс преузиман од стране већине научника који су се бавили оперативним системима и апликацијама, а данас се користи на готово свим компјутерима и електронској технологији.[22]

Новији развој корисничког интерфејса

уреди

Кориснички интерфејси развијени 1980их година:[23]

  • ВисиОн – творац је компанија ВисиЦорп која је позната по томе што је направила први радни документ (спреадсхеет), а интерфејс је развијала за ИБМ компанију. ВисиОн је лансиран 1983. године, али са високом цијеном (1495 долара) и великим хардверским захтјевима;
  • Wиндоwс 1.0 – Генерално, неуспјех ВисиОн интерфејса је инспирисао Билл Гатеса да се појави на тржишту са конкурентнијим производом, првобитно названим Интерфејс менаџер, али је касније преименован у Wиндоwс. Лансиран је 1983. године, изгледао је као прелаз између ВисиОна и Мицрософт Wорда за ДОС интерфејс. Нешто касније, 1985. године, излази верзија у боји са уобичајеним графичким елементима као што су скролови, прозорчићи и менији. Међутим, умјесто јединственог менија који су имали Лиса и Мацинтосх, свака апликација је имала свој мени одмах испод називне линије;
  • Тандy ДескМате – Тандy Цомпутерс је избацио прву верзију свог графичког интерфејса 1984. године. Био је дизајниран тако да се користио примарно тастатуром, користећи типке као пречице за меније, али није имао преклапајуће прозорчиће. Био је тежак за употребу.
  • ГЕМ – Крајем 1985. године Дигитал Ресеарцх је на тржиште избацио ГЕМ, кориснички интерфејс за ДОС, као и за нови Атаријев компјутер који се појавио исте године. ГЕМ је био сличан интерфејсу Лиса и Мацинтосх компјутера, што је довело до тога да их тужи Аппле за компјутерску верзију, док је Атари верзија остала ван тужбе.
  • Амига Wоркбенцх – Комодоров Амига компјутер лансиран је 1985. године са својим корисничким интерфејсом. Садржао је неке нове идеје, као што је способност да се прозорчићи помјерају горе и доле, као и могућност рада у прозорчићима без потребе да они пређу у предњи план.
  • ГЕОС – Беркелy софтwоркс је израдио ГЕОС 1986. године, интерфејс сличан ГЕМ интерфејсу који се користио за Комодор 64 и Аппле.
  • Wиндоwс 2.0 – Крајем 1987. године Wиндоwс је унаприједио свој графички интерфејс, напуштајући стари метод слагања прозорчића у корист данашњег преклапајућег метода. Ова изведба, заједно са програмом НеwWаве од ХП-а, тужена је од стране Аппле јер су имали сличан изглед и уређење. Аппле је изгубио случај.

Кориснички интерфејси из 1990их година били су у знаку Wиндоwса, поготово након издања Wиндоwс 3.0 ОС, са првим прихватљивим интерфејсом за ИБМ компатибилне компјутере, а тај интерфејс постаје стандардом за персоналне компјутере. Овај потез је водио до развоја различитих графичких интерфејса за УНИX и друге серверске оперативне системе. Од 1995. године Мицрософт преузима примат над развојем интерфејса.[24]

Данашњи графички кориснички интерфејси

уреди

Дизајн графичког корисничког интерфејса биљежи стални прогрес од појаве Мацинтосх и Wиндоwс 95 система, а наставља са развојем и данас. Ово је резултат неколико фактора, укључујући напредак у хардверској технологији (бржи процесори, више меморије и већа резолуција дисплеја), побољшања софтвера и повећања тражње корисника. Једна од најважнијих новина у графичким корисничким интерфејсима су претраживачи (броwсер), а једно од најинтересантнијих поља у развоју је навигација кроз тродимензионални простор. Затим, нови интерфејси допуштају корисницима да ротирају и слободно мијењају величину иконица и њихову провидност. Такође, истраживања се обављају у пољима језика, гдје се покушавају имплементовати природни језици у комуникацију са компјутерима.[25]

Развојем програма за дизајнирање корисничког интерфејса, данас сваки компјутерски писмен корисник може покушати креирати своју верзију. Осам златних правила у дизајнирању корисничког интерфејса данас:[26]

  • Тежити доследности
  • Омогућити искуснијим корисницима употребу пречица
  • Давати информативни феедбацк
  • Пројектовати дијалоге наглашене затворености
  • Понудити превенцију и руковање грешкама
  • Дозволити поништавање ефеката акције
  • Интерно подржавати контролу
  • Редуковати оптерећење радне меморије корисника.

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ "УИ" бy итселф ис стилл усуаллy проноунцед /ˌјуːˈаɪ/ YOO-eye

Reference

уреди
  1. ^ Wells, John (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.). Pearson Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0. 
  2. ^ [1] preuzeto 26.5.2012 u 21:19]
  3. ^ Computerhope.com
  4. ^ Technet.com, part 1
  5. ^ Technet.com, part 2
  6. ^ „Graphical user interface”. ScienceDaily (на језику: енглески). Приступљено 9. 5. 2019. 
  7. ^ Levy, Steven. "„Graphical User Interface (GUI)”. Приступљено 12. 6. 2019. ". Britannica.com
  8. ^ „GUI”. PC Magazine Encyclopedia. pcmag.com. Приступљено 12. 6. 2019. 
  9. ^ Wilson, Greg (2006). „Off with Their HUDs!: Rethinking the Heads-Up Display in Console Game Design”. Gamasutra. Приступљено 14. 2. 2006. 
  10. ^ „GUI definition”. Linux Information Project. 1. 10. 2004. Приступљено 12. 11. 2008. 
  11. ^ [2] preuzeto 26.5.2012. u 21:23]
  12. ^ „] preuzeto 26.5.2012. u 21:25”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 18. 9. 2018. 
  13. ^ [3] preuzeto 26.5.2012. u 20:41]
  14. ^ [4] preuzeto 26.5.2012. u 21:42]
  15. ^ Kompjuterska kultura i moderni mediji; Tapavički Duronjić T., Banjaluka. . 2008. стр. 72. ISBN 978-99938-34-77-9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  16. ^ [5] preuzeto 26.5.2012. u 21:52]
  17. ^ [6] preuzeto 26.5.2012. u 22:04]
  18. ^ [7] preuzeto 26.5.2012. u 22:06]
  19. ^ [8] preuzeto 26.5.2012. u 22:14]
  20. ^ [9] preuzeto 26.5.2012. u 22:26]
  21. ^ [10] preuzeto 26.5.2012. u 22:27]
  22. ^ [11] preuzeto 26.5.2012. u 22:42]
  23. ^ [12] preuzeto 26.5.2012. u 22:43]
  24. ^ [13] preuzeto 26.5.2012. u 23:10]
  25. ^ [14] preuzeto 26.5.2012. u 23:23]
  26. ^ [15][мртва веза] preuzeto 26.5.2012. u 23:30]

Literatura

уреди

Dodatna literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди
 
Grafički korisnički interfejs на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Grafički_korisnički_interfejs&oldid=28328435”