Финансијски директор
Финансијски директор (енгл. CFO - chief financial officer) или финансијски и оперативни директор (енгл. CFOO - chief financial and operating officer) је директор компаније чији је основни циљ да управља финансијама компаније, укључујући финансијско планирање, управљање финансијским ризицима, рачуноводство и подношење финансијског извештаја. У неким секторима финансијски директор је такође одговоран за анализу података. У Уједињеном Краљевству, типичан назив за ФД-а јесте финансијски директор (ФД). Финансијски директор углавном подноси извештаје извршном директору и одбору директора, а може имати и место у одбору. Финансијски директор надзире финансијску јединицу и шеф је финансијском гласноговорнику организације. Финансијски директор директно помаже оперативном директору у свим стратешким и тактичким питањима која се односе на управљање буџетом, анализу трошкова, предвиђање потреба и обезбеђивање нових средстава.
Квалификације
уредиВећина финансијских директора великих компанија имају звања везана за области финансија попут магистар пословне администрације, магистар науке или имају образовање у области рачуноводства и звање попут званични јавни рачуновођа. Одсек финансија обично чини неколико рачуновођа који су сертификоване јавне рачуновође, овлашћене рачуновође, сертификоване управљачке рачуновође, сертификоване овлашћене рачуновође или који имају једнаке статусе попут магистра финансија.
Влада Сједињених Америчких Држава
уредиВлада Сједињених Америчких Држава је применила више елемената пословне праксе у своје приступе управљања предузећем, укључујући увођење позиције финансијског директора (заједно са, на пример, повећаном учесталошћу директора за информационе технологије, у оквиру јавних агенција).
Правни акт о финансијским службеницима, донесен 1990. године, увео је позицију директора финансија у сваку од 23 федералне агенције. Тиме је требало да побољша управљање финансијама владе и развије стандарде за финансијске учинке и открића. Одбор за административно-буџетска питања има главну одговорност за стандардизацију и побољшање управљања финансијама. У оквиру одбора за административно-буџетска питања, заменик директора за управљање, позиција успостављена законом о финансијским службеницима, одговоран је за управљање финансијама.
Министарство за управљање федералним финансијама посебно је задужено за надгледање питања управљања финансијама, успостављање политика и захтева за управљањем финансијама и праћење успостављања и рада федералних система управљања финансијама. Министарство води контролор.
Законом о финансијским службеницима такође је успостављен и Савет финансијских директора, председавајући заменик директора за менаџмент Министарства за административно–буџетска питања, укључујући финансијске директоре и заменике финансијских директора у 23 федералне агенције, контролора Министарства за федерално управљање финансијама и фискалног помоћника секретара, шефа канцеларије фискалне службе министарства за трезор. Њихов мандат је да кроз међусобну сарадњу побољшају управљање финансијама владе Сједињених Америчких Држава и „саветују и управљају активностима агенција и њихових чланова“ у областима управљања финансијама и одговорношћу.
Одредбом министарства за административно–буџетска питања (која је издата 21. децембра 2004. године) дефинишу се одговорности менаџмента за унутрашњу финансијску контролу у федералним агенцијама и односи се на све федералне финансијске директоре, директоре за информационе технологије и менаџере програма. Одредба представља поновно испитивање захтева постојеће унутрашње контроле у федералним агенцијама и покренута је због појаве нових захтева унутрашње контроле у компанијама које се баве јавном трговином, који су садржани у закону „Сарбес – Оxлеy“ из 2002.
Иако је постигнут значајан напредак на пољу унапређења управљања федералним финансијама од када је влада почела са припремом усаглашених финансијских извештаја, министарство за одговорност владе је објавило да их „главне препреке и даље спречавају да дају мишљење“.[1] У децембру 2006. године, министарство за одговорност владе је објавило да су већ десету годину заредом спречени да изнесу своје мишљење о усаглашеним финансијским извештајима владе услед бројних материјалних недостатака везаних за финансијске системе, вођење рачуна и финансијско извештавање.
Истовремено, у календарској 2007. години, Савет финансијских директора је објавио да је другу годину заредом, свака главна федерална агенција завршила извештај о учинку и одговорности свега 45 дана након завршетка фискалне године (2006).
Промена позиције
уредиПоследњих година, улога финансијског директора се значајно развила. Од рачуновође, улога финансијског директора се развила до стратешког партнера и саветника извршног директора. Заправо, у извештају који је објавио МцКинсеy, 88 процената од 164 анкетираних финансијских директора изјавило је да извршни директори очекују од њих да буду активнији у обликовању стратегија везаних за њихову организацију. Половина њих је такође рекла да извршни директори рачунају на то да ће они проверити стратегију компаније.[2] Међутим, анкета из 2016. године показује да су њихова задужења преобимна и да је 52% финансијских директора заузето основним рачуноводственим пословима као што су прављење извештаја трансакција тако да немају времена за пословна партнерства.[3] Развој дигиталних технологија и фокус на анализирању података који би подржали доношење одлука утиче на скоро све индустрије и организације и само ствара додатни притисак финансијским директорима који морају да нађу време да испуне очекивања својих колега директора. Многе организације су започеле своју мисију за остварење овог циља увођењем финансијских функција заснованих на четири различита стуба – Рачуноводствена организација направљена као заједнички сервис, ФП&А-организација за финансијско планирање и анализу, одговорна за вођење процеса финансијског планирања као и за давање увида у финансијске и нефинансијске показатеље пословних перформанси, "Финанце Бусинесс Партнеринг" организација која подржава управнике сектора, региона, функције које ће унапређивати перформансе и последње, али не мање битно, експертски центри око области везаних за порез, трезор, интерну ревизију, итд.
Према једном извору, “Финансијски директор будућности треба да сагледава ширу слику уместо да улази у детаље, екстровертан уместо интровертан, преферира делегирање уместо да сам обавља послове, да наглашава шта треба да буде обављено уместо да објашњава како се то ради и да подржава сарадњу уместо доношења самосталних одлука. Финансијски директор мора да буде финансијски ауторитет у организацији, обезбеђујући интегритет фискалних података и да буде пример за транспарентност и одговорност. Финансијски директор је подједнако битан део управног и надзорног одбора као и извршни директор, он има веома битну улогу у развијању и ревизији стратегијских потеза. Од финансијског директора се очекује да буде главни у обуци и контакту са акционарима[4] и јасно је да као лидер и оснивач тима који прави финансијски распоред организације подржава извршног директора и снабдева управни одбор правовременим саветима.”[5]
Неуједначен темпо опоравка широм света само је отежао многим компанијама. Финансијски директори сада све више играју све битнију улогу у обликовању компанијске стратегије, поготово сада у посебно неизвесном макроекономском окружењу, у ком праћење тржишта постаје главни део компанијске стратегије, засновано на истраживању које је спровела компанија “Цлариден Глобал”.[6] На финансијске директоре се све више гледа као на носиоце пословних информација, извештаја и финансијских података у организацији и помоћнике у операцијама подршке одлучивању које омогућава компанији да ради ефективније и ефикасније.
Обавезе финансијског директора данас прелазе стандардне области финансијског руковођења и напредније области стратешког и пословног руководства са директном одговорношћу и надгледањем операција (што често укључује и набавке) ширећи се експоненцијално.[7] Ова значајна трансформација улоге, која је увелико у току, најбоље се види у статусу „извршног директора у припреми“ кога многи финансијски директори сада имају. Поред тога, многи финансијски директори су схватили да је окружење које цени готовину, профитну маржу, и смањење ризика оно које захтева главне вештине и способности организације за набавку и постаје све умешаније (директно путем надзора или индиректно кроз побољшану сарадњу) у функцију набавке у складу са недавним истраживачким извештајем који разматра однос финансијског директора и набавке.[8]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „ГАО: У.С. Финанциал Статементс Рецеиве Дисцлаимер оф Опинион Фор 10тх Страигхт Yеар” (ПДФ). Гао.гов. Архивирано из оригинала (ПДФ) 18. 02. 2017. г. Приступљено 21. 11. 2017.
- ^ „МцКинсеy он Финанце. Но. 27, Спринг 2008”. МцКинсеy.цом. Приступљено 1. 6. 2016.
- ^ „Футуре оф тхе Финанце Фунцтион Сурвеy 2016”. ФСН Ресеарцх. Архивирано из оригинала 29. 05. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2016.
- ^ Мауреен О'Цоннелл, Сцхоластиц Инц. (28. 10. 2014). „Хоw ЦФО'с Цан Турн Стакехолдерс Инто Аллиес - Бy Мауреен О'Цоннелл”. Слидесхаре.нет. Приступљено 21. 11. 2017.
- ^ „Wхат Боард еxпецтс фром ЦФО”. ТопФинанцеПрофессионалс.цом. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 7. 12. 2013.
- ^ „Цлариден Глобал”. Цлариденглобал.цом. Архивирано из оригинала 01. 11. 2017. г. Приступљено 21. 11. 2017.
- ^ Тхомсон, Јефф. „Wхy ЦФОс Неед То Бе Цхиеф Футуре Оффицерс”. Форбес.цом. Приступљено 21. 11. 2017.
- ^ „Тхе ЦФО анд тхе ЦПО: Оне Wорлд, Тwо Wорлдвиеwс Цхиеф Финанциал Оффицер (ЦФО) анд Цхиеф Процуремент Оффицер (ЦПО)”. Ардентпартнерс.цом. Архивирано из оригинала 24. 09. 2011. г. Приступљено 21. 11. 2017.