Ендру Вејкфилд
Ендру Џереми Вејкфилд (рођен 1957)[1][2] је дискредитовани бивши британски лекар који је постао антивакцинашки активиста. Био је гастроентеролог док га нису избрисали из медицинског регистра у Великој Британији због неетичког понашања, научне преваре и нечасности због објављивања лажног истраживачког рада у коме је тврдио да је вакцина против малих богиња, заушки и рубеола (ММР) повезана са аутизмом и болестима црева.[3][4][5][6][7]
| Ендру Вејкфилд | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1957. |
| Место рођења | Итон Уједињено Краљевство |
Након објављивања рада, други истраживачи нису могли да репродукују Вејкфилдове налазе нити да потврде његову хипотезу о повезаности ММР вакцине и аутизма,[8] или аутизма и гастроинтестиналних болести.[9] Истрага новинара Сандеј тајмса Брајана Дира, 2004. године, открила је необелодањени финансијски сукоб интереса с Вејкфилдове стране,[10] а већина коаутора је повукла своју подршку интерпретацијама ове студије.[11] Британско Главно медицинско веће (ГМЦ) спровело је истрагу о тврдњама о научној превари Вејкфилда и двојице бивших колега.[12] Истрага је била усредсређена на Дирове налазе, укључујући и то да су деца са аутизмом подвргнута непотребним инвазивним медицинским процедурама као што су колоноскопија и лумбална пункција,[13] као и то да је Вејкфилд деловао без неопходног етичког одобрења независне комисије за етику у истраживањима.
Референце
уреди- ^ „Профиле: Др Андреw Wакефиелд”. ББЦ. 27. 1. 2010. Приступљено 9. 1. 2011.
- ^ Смитх, Ребецца (29. 1. 2010). „Андреw Wакефиелд – тхе ман бехинд тхе ММР цонтроверсy”. Тхе Даилy Телеграпх. Лондон. Архивирано из оригинала 24. 02. 2010. г. Приступљено 19. 2. 2010.
- ^ „Wакефиелд'с артицле линкинг ММР ваццине анд аутисм wас фраудулент”. БМЈ. 342: ц7452. 2011. ПМИД 21209060. дои:10.1136/бмј.ц7452.
- ^ Фанг ФЦ; Стеен РГ; Цасадевалл А (октобар 2012). „Мисцондуцт аццоунтс фор тхе мајоритy оф ретрацтед сциентифиц публицатионс”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 109 (42): 17028—17033. ПМЦ 3479492
. ПМИД 23027971. дои:10.1073/пнас.1212247109.
- ^ "Греат Сциенце Фраудс". Тиме Магазине, 13 Јануарy 2012
- ^ „ГМЦ ЛРМП”. Приступљено 31. 5. 2014.
- ^ „бриандеер.цом” (ПДФ). Приступљено 31. 5. 2014.
- ^ „А популатион-басед студy оф меаслес, мумпс, анд рубелла ваццинатион анд аутисм”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 347 (19): 1477—82. новембар 2002. ПМИД 12421889. дои:10.1056/НЕЈМоа021134.
- ^ „Релатион оф цхилдхоод гастроинтестинал дисордерс то аутисм: нестед цасе-цонтрол студy усинг дата фром тхе УК Генерал Працтице Ресеарцх Датабасе”. БМЈ. 325 (7361): 419—21. август 2002. ПМЦ 119436 . ПМИД 12193358. дои:10.1136/бмј.325.7361.419.
- ^ Деер, Бриан (22. 2. 2004). „Ревеалед: ММР ресеарцх сцандал”. Тхе Сундаy Тимес. Лондон. Приступљено 16. 2. 2017. (потребна претплата)
- ^ МцКее, Маггие (4. 3. 2004). „Цонтроверсиал ММР анд аутисм студy ретрацтед”. Неw Сциентист. Архивирано из оригинала 13. 8. 2007. г. Приступљено 21. 10. 2015.
- ^ „ММР доцтор 'то фаце ГМЦ цхаргес'”. ББЦ Неwс. 12. 6. 2006. Архивирано из оригинала 2. 9. 2007. г. Приступљено 10. 8. 2007.
- ^ Ферриман А (март 2004). „МП раисес неw аллегатионс агаинст Андреw Wакефиелд”. БМЈ. 328 (7442): 726. ПМЦ 381348 . ПМИД 15612092. дои:10.1136/бмј.328.7442.726-а.
Спољашње везе
уреди- Аласзеwски А (2011). „Хоw цампаигнерс анд тхе медиа пусх бад сциенце”. БМЈ. 342: д236. дои:10.1136/бмј.д236.
- Деер Б (2011). „Сецретс оф тхе ММР сцаре. Тхе Ланцет'с тwо даyс то бурy бад неwс”. БМЈ. 342: ц7001. ПМИД 21245118. дои:10.1136/бмј.ц7001.
- Годлее Ф (2011). „Институтионал анд едиториал мисцондуцт ин тхе ММР сцаре”. БМЈ. 342: д378. дои:10.1136/бмј.д378.
- „Лессонс фром тхе ММР Сцаре бy Фиона Годлее” (Саопштење). Фогартy Интернатионал Центер, Натионал Институтес оф Хеалтх. 6. 9. 2011. Архивирано из оригинала 07. 01. 2021. г. Приступљено 30. 12. 2013.
- „Ассуринг ресеарцх интегритy ин тхе wаке оф Wакефиелд”. БМЈ. 342: д2. 2011. ПМИД 21245120. дои:10.1136/бмј.д2.
- „Тхе Ваццине Wар”. ПБС Фронтлине. 27. 4. 2010. Приступљено 30. 12. 2013. „Тхе Ваццине Wар”. ПБС Фронтлине. 27. 4. 2010. Приступљено 30. 12. 2013. „Тхе Ваццине Wар”. ПБС Фронтлине. 27. 4. 2010. Приступљено 30. 12. 2013. ажурирано март 2015