Дрво живота

Дрво живота означава у религији дрво знања које повезује Земљу с небом и представља карту божанских квалитета. Мотив се појављује у бројним свјетским религијама и митовима. У јеврејској Кабали, Дрво живота представља божанску протканост свега физичког и небеског.

Кабалистички приказ Дрва живота

Код старих Словена Дрво живота или Дрво свјетлости било је симбол живота, нечега од чега је све почело. Стари Словени су вјеровали да након смрти њихове душе одлазе у стабло и тамо пребивају остатак времена. Поштовање стабла настало је још од вјеровања да је човјек настао од дрвета. Наши преци су поштовали стабла првенствено јер су вјеровали да се у дрвећу налазе душе неких њима блиских покојника, те да их тај покојник штити. Аналогна вјеровања била су развијена и у нордијској (Дрво живота називало се Yggdrasil) као и у германској митологији.

Поред јеврејске Библије, дрво живота је симболично описано у Књизи Откривења као: “И показао ми је чисту реку воде живота, светлу као кристал, која долази са престола Бога и Јагњета. Усред поља, са обе стране реке, дрво живота, које дванаест пута доноси плодове, даје сваки месец свој плод; и лишће стабла је за лечење народа ”(Откривење 22: 1–2).

У западном хришћанству, Дрво Живота је беспрекорно стање човечанства, слободно од корупције и првобитног греха, пре пада у грех. Папа Бенедикт КСВИ је рекао да је "крст право дрво живота". Свети Бонавентура је учио да плод лечења са Дрвета Живота представља Исуса Христа. С друге стране, Свети Алберт Велики је учио да је Евхаристија, тело и крв Христа, плод стабла живота.

У источном хришћанству, дрво живота је Божја љубав. Исак Сиријац је говорио да је "небо љубав Божја, у којој уживање свих блаженстава", и "дрво живота је љубав Божија"

Литература

• Фауст, Викториа, Херметизам, Загреб, 2003.. ISBN 978-953-7127-05-3