Доналд Кнут
Доналд Ервин Кнут (енгл. Donald Ervin Knuth; Милвоки, 10. јануар 1938) је један од најпознатијих информатичара програмера и пензионисани професор на универзитету Станфорд. Често је називан „оцем алгоритама“ јер је допринео развоју и систематизацији математичке технике за анализу сложених рачунарских алгоритама.
Доналд Кнут | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. јануар 1938. |
Место рођења | Milvoki, SAD |
Научни рад | |
Поље | matematika, informatika |
Институција | Univerzitet Stanford |
Познат по | analiza algoritama, programski jezici, digitalna tipografija |
Награде |
|
Званични веб-сајт | |
www-cs-faculty |
Поред великог доприноса у неколико грана информатике и рачунарства, Кнут је, можда, најпознатији као творац TeX-а, рачунарског система за слог и прелом текста, као и METAFONT-а, језика за дефинисање фонта и система за компајлирање. Кнут је такође творац WEB/CWEB рачунарског система за програмирање чији је циљ да олакша програмирање. Такође је створио и MMIX — рачунарски сет инструкција и асемблер којим је илустровао примере у свом делу Уметност рачунарског програмирања (енгл. The Art of Computer Programming).
Живот и рад
уредиДоналд Ервин Кнут рођен је 10. јануара 1938. године у Милвокију. Родитељи су му били Ервин Хенри Кнут и Луиси Мери Бохнинг. Ервин је био учитељ и управо он је код Доналда развио љубав према школи, музици и математици.
У средњој школи расте Доналдово интересовање за музику те је у једном тренутку био одлучио да након дипломирања студира музику (свирао је саксофон, а касније и трубу), али се на крају посветио природним наукама. Први „научни“ чланак, под називом Potrzebie System of Weights and Measures објавио је у школском магазину. У њему је дефинисао основну јединицу дужине као дебљину магазина Mad број 26, а основну јединицу силе назвао је whatmeworry по фрази маскоте тог магазина: „Шта? Ја забринут?“ (енгл. What? Me worry?). „Мад“ магазин је откупио чланак и објавио га јуна 1957. године.
Кнутов први математички чланак се односио на средњошколско такмичење које се звало „Потрага за талентима“ (1955). Кнутов чланак о рачунарској сложености песама је штампан више пута у рачунарским часописима.
Када му је понуђена стипендија за студирање физике на Институту технологије у Кливленду прихватио ју је, али се временом удаљио од физике и посветио математици. Дипломирао је у јесен 1960. године. Након тог је уписао Калифорнијски технолошки институт, а јуна 1963. године је награђен за рад у пољу математике. Иако је још увек био студент, 1962. године се запослио у издавачкој кући „Адисон-Весли“. У свом раду Кнут је комбиновао знање из математике и информатике па је, на пример, израчунао Ојлерову константу на 1.271 децималу и своје решење објавио 1962. године. Исте године је објавио рад везан за рачунање полинома. Кнут се оженио са Ненси Џил Картер 24. јуна 1961. године са којом има двоје деце: Џона Мартина Кнута и Џенифер Сијеру Кнут.
Након што је 1963. године докторирао, Кнут је постао доцент на Технолошком институту у Калифорнији на одсеку за математику, а 1966. године је унапређен у звање редовног професора и постао је стални члан Института. Од 1964. до 1967. године радио је као редактор за програмске језике у Асоцијацији за рачунарске машине (енгл. Association for Computing Machiney). До 1966. године његов рад на компилаторима (програмима за превођење) је достигао 3.000 написаних страна те су Адисон и Весли заједно са Кнутом решили да започну рад на серији књига које би обухватиле и разне друге ствари везане за рачунаре, а не само компилаторе.
Књига „Уметност рачунарског програмирања — први део: Основни алгоритми“ (енгл. The Art of Computer Programming—Volume 1: Fundamental Algorithms) објављена је 1968. године. Други део: „Семинумерички алгоритми“ (енгл. Volume 2: Seminumerical Algorithms) објављен је следеће године, а трећи део: „Сортирање и претрага“ (енгл. Volume 3: Sorting and Searching) 1973. године. Кнутов циљ је био да сакупи и сумира оно што је познато о рачунарским методама и покаже колико је дубока веза између математике и информатике.
Од 1968. године Кнут почиње да ради као професор информатике и рачунарства на универзитету Станфорд. Кнут је дао велики допринос математици и информатици. Свакако треба поменути Кнут-Бендикс алгоритам, један од основних рачунарских алгоритама са алгебарском структуром, посебно са групама и полугрупама. Овај алгоритам је објавио заједно са својим студентом Питером Бендиксом 1970. године.
Друго значајно Кнутово дело је изум TeX-а, језика за рачунарско слагање математичких и научних текстова. TeX је променио технологију дигиталне обраде математичких и научних текстова јер пружа изузетан квалитет слога и прелома математичке нотације, као и обичног текста. ТеX не само да је помогао у објављивању и писању чланака већ је омогућио и бољу комуникацију међу научницима и математичарима.
Треба поменути и друга Кнутова дела: програмски језици, развој ЛР(к) рашчлањивања, Кнут-Морис-Прат алгоритам за сравњивање низа карактера итд.
Мало је познато да је Кнут предложио назив „Бекус-Наурова форма“, да је написао један од најсложенијих компилатора за програмски језик algol у 22. години и да је прву књигу, Уметност рачунарског програмирања, објавио у својој 28. години.
Награде и признања
уредиЗа значајан и велики допринос информатици и математици Кнут је добио велики број награда, диплома и одликовања:
- Године 1971. постао је први добитник награде „Грејс Мари Хопер“ (енгл. Grace Murray Hopper Award) коју додељује Асоцијација за рачунарске машине
- Године 1973. постао је члан Америчке академије за науку и уметност
- Године 1974. освојио је „Алан M. Тјуринг“ награду (енгл. Alan M. Turing Award)
- Године 1975. године освојио је награду „Лестер-Форд“ (енгл. Lester R. Ford Award) коју додељује Америчка математичка асоцијација
- Године 1979. додељена му је национална медаља у пољу науке
- Године 1981. постао је члан Националне академије за инжењеринг
- Године 1982. постао је почасни члан асоцијације IEEE
- Године 1988. добио је Френклинову медаљу
- Године 1992. постаје члан Француске академије науке и уметности
- Године 1994. награђен је Аделсколдовом медаљом коју додељује Шведска академија науке и уметности
- Године 1995. додељена му је и Медаља „Џон фон Нојман“ (енгл. John von Neumann Medal) коју додељује удружење IEEE чији је био члан
- Године 1996. добио је Кјото награду коју додељује фондација „Инамори“
Заоставштина
уредиКнут се данас сматра легендарном личношћу у области информатике. Његове три књиге о рачунарском програмирању имале су значајну улогу у дефинисању информатике као сложене и битне научне дисциплине. Тренутно ради на заокруживању серије књига Уметност рачунарског програмирања, коју сматра својим животним делом. Такође је доцент на Оксфордском универзитету.
Награда „Доналд Кнут“ (енгл. The Donald E. Knuth Prize) је названа управо по њему, а од 1996. године се додељује једном годишње и износи 5.000 долара. Награду додељују Association for Computing Machinery's Special Interest Group on Algorithms and Computing Theory (ACM SIGACT) и Institute of Electrical and Electronics Engineers's Technical Committee on the Mathematical Foundations of Computing (IEEE).
Galerija
уреди-
Кнут, 4. март 2005. године
-
Shustek, Russell, Alcorn, Knuth, Wozniak, Mathews, Allen, CHM 2011
-
Кнут и Стив Вознијак, CHM 2011
Publikacije
уредиKratka lista njegovih publikacija uključuje:[3]
The Art of Computer Programming:
- ——— (1997). The Art of Computer Programming. 1: Fundamental Algorithms (3rd изд.). Addison-Wesley Professional. ISBN 978-0-201-89683-1.
- ——— (1997). The Art of Computer Programming. 2: Seminumerical Algorithms (3rd изд.). Addison-Wesley Professional. ISBN 978-0-201-89684-8.
- ——— (1998). The Art of Computer Programming. 3: Sorting and Searching (2nd изд.). Addison-Wesley Professional. ISBN 978-0-201-89685-5.
- ——— (2011). The Art of Computer Programming. 4A: Combinatorial Algorithms. Addison-Wesley Professional. ISBN 978-0-201-03804-0.
- ——— (2005). MMIX—A RISC Computer for the New Millennium. 1, Fascicle 1. ISBN 978-0-201-85392-6.
- ——— (2008). The Art of Computer Programming. 4, Fascicle 0: Introduction to Combinatorial Algorithms and Boolean Functions. ISBN 978-0-321-53496-5.
- ——— (2009). The Art of Computer Programming. 4, Fascicle 1: Bitwise Tricks & Techniques; Binary Decision Diagrams. Addison-Wesley. ISBN 978-0-321-58050-4.
- ——— (2005). The Art of Computer Programming. 4, Fascicle 2: Generating All Tuples and Permutations. Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-85393-3.
- ——— (2005). The Art of Computer Programming. 4, Fascicle 3: Generating All Combinations and Partitions. ISBN 978-0-201-85394-0.
- ——— (2006). The Art of Computer Programming. 4, Fascicle 4: Generating All Trees—History of Combinatorial Generation. Addison-Wesley. ISBN 978-0-321-33570-8.
- ——— (2018). The Art of Computer Programming. 4, Fascicle 5: Mathematical Preliminaries Redux; Backtracking; Dancing Links. ISBN 978-0-13-467179-6.
- ——— (2015). The Art of Computer Programming. 4, Fascicle 6: Satisfiability. ISBN 978-0-13-439760-3.
Computers and Typesetting (all books are hardcover unless otherwise noted):
- ——— (1984). Computers & Typesetting. A, The TeXbook. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-13447-6., x+483pp.
- ——— (1984). Computers & Typesetting. A, The TeXbook. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-13448-3. (softcover).
- ——— (1986). Computers & Typesetting. B, TeX: The Program. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-13437-7., xviii+600pp.
- ——— (1986). Computers & Typesetting. C, The METAFONTbook. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-13445-2., xii+361pp.
- ——— (1986). Computers & Typesetting. C, The METAFONTbook. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-13444-5. (softcover).
- ——— (1986). Computers & Typesetting. D, METAFONT: The Program. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-13438-4., xviii+566pp.
- ——— (1986). Computers & Typesetting. E, Computer Modern Typefaces. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-13446-9., xvi+588pp.
- ——— (2000). Computers & Typesetting. A-E Boxed Set. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-73416-4.
Knjige od prikupljenih radova:
- ——— (1992). Literate Programming. Lecture Notes. Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 978-0-937073-80-3.[4]
- ——— (1996). Selected Papers on Computer Science. Lecture Notes. Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 978-1-881526-91-9.[5]
- ——— (1999). Digital Typography. Lecture Notes. Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 978-1-57586-010-7.[6]
- ——— (2000). Selected Papers on Analysis of Algorithms. Lecture Notes. Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 978-1-57586-212-5.[7]
- ——— (2003). Selected Papers on Computer Languages (cloth)
|format=
захтева|url=
(помоћ). Lecture Notes. Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 978-1-57586-381-8.. ISBN 978-1-57586-382-5. (paperback)[8] - ——— (2003). Selected Papers on Discrete Mathematics (cloth)
|format=
захтева|url=
(помоћ). Lecture Notes. Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 978-1-57586-249-1.. ISBN 978-1-57586-248-4. (папербацк)[9] - Доналд Е. Кнутх, Селецтед Паперс он Десигн оф Алгоритхмс (Станфорд, Цалифорниа: Центер фор тхе Студy оф Лангуаге анд Информатион—ЦСЛИ Лецтуре Нотес, но. 191). 2010. ISBN 978-1-57586-583-6. (цлотх). ISBN 978-1-57586-582-9. (папербацк)[10]
- Доналд Е. Кнутх, Селецтед Паперс он Фун анд Гамес (Станфорд, Цалифорниа: Центер фор тхе Студy оф Лангуаге анд Информатион—ЦСЛИ Лецтуре Нотес, но. 192). 2011. ISBN 978-1-57586-585-0. (цлотх). ISBN 978-1-57586-584-3. (папербацк)[11]
- Доналд Е. Кнутх, Цомпанион то тхе Паперс оф Доналд Кнутх (Станфорд, Цалифорниа: Центер фор тхе Студy оф Лангуаге анд Информатион—ЦСЛИ Лецтуре Нотес, но. 202). 2011. ISBN 978-1-57586-635-2. (цлотх). ISBN 978-1-57586-634-5. (папербацк)[12]
Друге књиге:
- Грахам, Роналд L.; Кнутх, Доналд Е.; Патасхник, Орен (1994). Цонцрете матхематицс: А фоундатион фор цомпутер сциенце (Сецонд изд.). Реадинг, МА: Аддисон-Wеслеy. ИСБН 978-0-201-55802-9. МР 1397498. xив+657 пп.
- Кнутх, Доналд Ервин (1974). Сурреал нумберс: хоw тwо еx-студентс турнед он то пуре матхематицс анд фоунд тотал хаппинесс: а матхематицал новелетте. Аддисон-Wеслеy. ИСБН 978-0-201-03812-5.[13]
- Доналд Е. Кнутх, Тхе Станфорд ГрапхБасе: А Платформ фор Цомбинаториал Цомпутинг (Неw Yорк, АЦМ Пресс) 1993. сецонд папербацк принтинг. 2009. ISBN 978-0-321-60632-7.
- Доналд Е. Кнутх, 3:16 Библе Теxтс Иллуминатед . 3:16 Библе Теxтс Иллуминатед. Мадисон, Wисцонсин: А-Р Едитионс. 1990. ИСБН 978-0-89579-252-5.
- Доналд Е. Кнутх, Тхингс а Цомпутер Сциентист Рарелy Талкс Абоут (Центер фор тхе Студy оф Лангуаге анд Информатион—ЦСЛИ Лецтуре Нотес но 136). 2001. ISBN 978-1-57586-326-9.
- Доналд Е. Кнутх, ММИXwаре: А РИСЦ Цомпутер фор тхе Тхирд Милленниум (Хеиделберг: Спрингер-Верлаг— Лецтуре Нотес ин Цомпутер Сциенце, но. 1750), 1999. виии+550пп. ISBN 978-3-540-66938-8.
- Доналд Е. Кнутх анд Силвио Левy, Тхе ЦWЕБ Сyстем оф Струцтуред Доцументатион (Реадинг, Массацхусеттс: Аддисон-Wеслеy), ив+227пп. 1993. ISBN 978-0-201-57569-9. Тхирд принтинг 2001 wитх хyпертеxт суппорт, ии + 237 пп.
- Доналд Е. Кнутх, Трацy L. Ларрабее, анд Паул M. Робертс, Матхематицал Wритинг (Wасхингтон, D.C.: Матхематицал Ассоциатион оф Америца), 1989. ии+115пп
- Даниел Х. Греене анд Доналд Е. Кнутх, Матхематицс фор тхе Аналyсис оф Алгоритхмс (Бостон: Биркхäусер), 1990. виии+132пп.
- Доналд Е. Кнутх, Мариагес Стаблес: ет леурс релатионс авец д'аутрес проблèмес цомбинатоирес (Монтрéал: Лес Прессес де л'Университé де Монтрéал), 1976. 106пп.
- Доналд Е. Кнутх, Аxиомс анд Хуллс (Хеиделберг: Спрингер-Верлаг—Лецтуре Нотес ин Цомпутер Сциенце, но. 606), 1992. иx+109пп. ISBN 978-3-540-55611-4.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Доналд Кнутх: 1998 Феллоw”. Цомпутер Хисторy Мусеум. 2015. Приступљено 12. 3. 2018.
- ^ „Профессор Доналд Кнутх ФорМемРС”. Лондон: Роyал Социетy. Архивирано из оригинала 17. 11. 2015. г.
- ^ Кнутх, Доналд Ервин. „Боокс”. Хоме паге (лист). Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 26. 04. 2018.
- ^ Кнутх, Доналд Ервин. „Литерате Программинг”. Хоме паге. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 26. 04. 2018.
- ^ Кнутх, Доналд Ервин. „Селецтед Паперс он Цомпутер Сциенце”. Хоме паге. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 26. 04. 2018.
- ^ Кнутх, Доналд Ервин. „Дигитал Тyпограпхy”. Хоме паге. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 26. 04. 2018.
- ^ Кнутх, Доналд Ервин. „Селецтед Паперс он Аналyсис оф Алгоритхмс”. Хоме паге. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 26. 04. 2018.
- ^ Кнутх, Доналд Ервин. „Селецтед Паперс он Цомпутер Лангуагес”. Хоме паге. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 26. 04. 2018.
- ^ Кнутх, Доналд Ервин. „Селецтед Паперс он Дисцрете Матхематицс”. Хоме паге. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 26. 04. 2018.
- ^ Кнутх, Доналд Ервин. „Селецтед Паперс он Десигн оф Алгоритхмс”. Хоме паге. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 26. 04. 2018.
- ^ Кнутх, Доналд Ервин. „Селецтед Паперс он Фун анд Гамес”. Хоме паге. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 26. 04. 2018.
- ^ Кнутх, Доналд Ервин. „Цомпанион то тхе Паперс оф Доналд Кнутх"]”. Хоме паге. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 26. 04. 2018.
- ^ Кнутх, Доналд Ервин. „Сурреал нумберс”. Хоме паге. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 26. 04. 2018.
Библиографија
уреди- Кнутх, Доналд Ервин. Хоме паге. Станфорд Университy. Архивирано из оригинала 11. 05. 2019. г. Приступљено 26. 04. 2018.
- Кнутх, Доналд Ервин. „Тхе Арт оф Цомпутер Программинг (ТАОЦП)”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2012.
- Платони, Кара; Арцхибалд, Тимотхy (2006). „Лове ат Фирст Бyте”. Станфорд Магазине. Станфорд Алумни. Архивирано из оригинала 25. 9. 2006. г. Приступљено 26. 4. 2018.
Спољашње везе
уреди- Кнутов сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2004)