Домаће говедо

Домаће говедо или домаће говече (лат. Bos taurus) је припитомљен потомак дивљег говеда – тура (Bos primigenius). То је врста великих сисара преживара, висине од 120 до 150 cm и тежине 600 до 800 kg. Разликују се две главне подврсте домаћег говеда: домаћа крава у Европи (Bos taurus taurus, син. Bos primigenius taurus) и зебу (Bos taurus indicus, син. Bos primigenus f. taurus), коме поједини научници додају Бос таурус примигениус, сматрајући га потомком тура, изумрлог у 17. веку.

Bos taurus
Швајцарска браон крава или бруне на Алпима (Bos taurus)
Status ugroženosti
Pripitomljen
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Mammalia
Red:	Artiodactyla
Porodica:	Bovidae
Potporodica:	Bovinae
Rod:	Bos
Vrsta:	B. taurus
Binomno ime
Bos taurus Linnaeus, 1758
Subspecies
Bos taurus indicus Bos taurus taurus
Распон домаћих говеда
Синоними
Бос примигениус Бос индицус Бос лонгифронс

Бос таурус је на Блиском истоку припитомљен пре 10.000 година, а његов узгој је постепено развијен по читавом свету. Домаће говедо се узгаја ради производње млека и меса, а у неким областима и у намене вуче. Говеда се такође користе у производњи коже, њихови рогови за прављење ножева, а балега за грејање и ђубрење земљишта.

Говеда су одувек фасцинирала људе, који их сматрају симболом снаге и плодности. То је и разлог зашто су ове животиње присутне у различитим религијама. Оне су саставни део западне културе, служе као инспирација сликара и вајара, а често су и главни мотив у цртанима, филмовима и рекламама.

Од свих домаћих животиња говече пружа највише и најразноврсније користи, због чега говедарство представља једну од најважнијих грана сточарства. Говедарство треба да задовољи потребе становништва у млеку, млечним производима и месу, затим да подмири захтеве прехрамбене индустрије и индустрије кожа и да обезбеди извесне вишкове за извоз.

Године 2009, говедо је постало једна од првих домаћих животиња са потпуно мапираним геномом.

Карактеристични називи

Теле преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Теле (вишезначна одредница).

• крава, крава музара, млечна крава – одрасла женка која се музе ради производње млека;
• стеона крава – женка у гестацији, бременита женка;
• бик – одрасли, полно зрели мужјак;
• во – стерилисани мужјак;
• теле (множ. телад) – младунче;
• јуне, јунац, јуница – субадултне јединке.

Опис

Анатомија

Домаће говедо је велика снажна животиња, која у просеку тежи 750 кг, са великим варијацијама (између 150 и 1.350 кг), а висина рамена је око 120–150 цм, и зависи од расе и саме јединке.

Зуби су прилагођени уситњавању хране коју уносе и интересантно је да домаћа говеда имају зубе само у доњој вилици, док је горња вилица тзв. дентална плоча без зуба. Одрасла женка домаћег говеда има 32 зуба: осам доњих секутића, четири преткутњака и по три кутњака са сваке стране доње вилице. Секутићи су оштри и окренути напред, те стога, оне могу пасти траву. Вилица је прилагођена кружним покретима који омогућавају овој животињи да испаше храну. Њихови секутићи им омогућавају да самељу биљке, тако да су они довољно уситњени да би се након тога сварили регуларно. Језик им је прекривен рожним творевинама који га чине грубим на додир. Њушка им је широка и дебела. Горњи део је прилично велик, раван и прекривен је коврџавом длаком, попут пунђе. Линија између очију и њушке делује попут олука са почетком на челу. Домаће говедо има два шупља рога са обе стране главе, чија величина варира од животиње до животиње. Рогови су обично усмерени на горе или у страну. Уши су мале, обликоване у складу са роговима и код зебуа опуштено висе. Ушне шкољке су са спољашње стране покривене финим краћим длакама, а са унутрашње нешто дужим длакама. Очи домаћег говеда су благо испупчене.

Шематски опис главе краве: 1. Ухо 2. Рог 3. Око 4. Ноздрва 5. Њушка 6. Брада 7. Грло

Тело домаћег говеда је прекривено кратким длакама чија боја може бити од беле до црне, преко разних нијанси црвене и браон. Шаре по телу су такође разнолике. Поједине краве су потпуно једнобојне, без шара, али има и пуфнастих, тиграстих и разних недефинисаних шара. Попут других папкара, крећу се унгулиградним кретањем, на два прста.

Просечна температура краве је 39 °Ц, али варира између 38,5 °Ц и 39,2 °Ц.

Варење

Систем органа за варење домаћег говеда: м. једњак, в. румен или бураг, н.

Говеда проводе око осам сати дневно узимајући храну. Узимају је својим грубим језиком прекривеним рожнастим творевинама, а њихови секутићи им омогућавају да пасу траву контра од денталне плоче. Благим покретом главом уназад олакшавају себи сечење траве. На тај начин говеда могу изабрати коју ће храну јести, а то је очигледно на местима где пасу, јер ће за собом оставити много одбачене траве.

Дигестивни тракт код домаћих говеда је карактеристичан за преживаре. Одликује ге присуство три преџелуца, бурага, мрежавца и листавца, као и правог желуца, сиришта. Бураг је веома значајан за преживаре, јер се у њему налазе бактерије које омогућавају разлагање целулозе, основне компоненте траве. Први одељак кроз који пролази храна је бураг или румен. Просечан капацитет говеђег желуца је од 135 до 180 L, а од укупне запремине бурагу припада 80%. Зидови бурага су обложени јаким мишићним инвагинацијама. У једном кубном сантиметру бурага се налази између 15 и 20 милијарди микроорганизама. Ови микроорганизми разграђују угљене хидрате који се налазе у животињској храни, формирајући при том кратколанчане масне киселине, које се апсорбују кроз зид бурага. То је главни извор енергије која се користи у метаболизму говеда. Млечне масти су углавном формиране из сирћетне, пропионске и бутерне киселине, што представља редом 60%, 20% и 15% кратколанчаних масних киселина, али пропорције варирају у зависности од оброка.

Листавац апсорбује воду и масне киселине настале током ферментације у бурагу.

Чула

Говеда користе свих пет широко препознатих сензорних модалитета. Она налазе примену у комплексним обрасцима понашања, као што је на пример испаша. Краве једу мешовиту храну, мада кад могу да бирају, показују преференцију за приближно 70% детелине и 30% траве. Та преференција има дневни образац, са јачом преференцијом за детелином ујутру, и са растућом пропорцијом траве идући ка вечери.

Вид

Говеда имају вид који им омогућава да добро виде предмете близу њих, попут траве коју пасу.

Визуелно поље код говеда је широко, издужен облик очију им омогућава да имају панорамски поглед од 330° без померања главе. Ово поље укључује бинокуларно подручје, при чему им је слика оштра и имају добар осећај процене удаљености, као и монокуларно подручје, где је слика мање јасна. Њихов објектив на очима је лоптаст који им омогућава да јасно виде објекте који су близу, као када пасу траву. Међутим, слабије виде на даљину и теже разликују детаље. Такође, теже се прилагођавају променама светлости. До данас није познато које боје говеда опажају, али се генерално сматра да реагују на боје таласних дужина близу црвене (620–750 нм), а тешко или у потпуности не разликују зелену, плаву и сиву боју.

Укус

Домаће говедо може разликовати четири основна укуса: слатко, слано, горко и кисело. Рецептори за сваки од ових укуса се налазе на различитим деловима језика. Краве највише воле слатко, потом горко, затим слано и, коначно, кисело.

Слух

Говеда имаји добро развијено слушно опажање које им омогућава да чују звуке на веома високим фреквенцијама (ултразвук до 35.000 херца). Међутим, извор звука лоцирају мање прецизно од човека. Помоћу мишића иза ушију, они могу да их окрећу према извору звука. Неки акутни и необични звукови могу довести до стреса код ове животиње.

Мирис

Чуло мириса је код говеда изразито добро развијено. Поред феромона, оно представља основно средство комуникације код говеда и захваљујући њему, ове животиње могу да се споразумевају међусобно.

Додир

У контакту са говедима, она осете тактилност, количину нежности и количину топлоте. Регије на телу које су најосетљивије на додир јесу тамо где је кожа тања, односно образи, врат, глава, почетак репа, унутрашње стране бутина, виме и стидница. Рецептори за бол код ове врсте животиња су у већем броју смештени унутар ноздрва и на месту главе где почињу рогови. Топлотна осетљивост даје информације животињи о температури амбијента у ком се налази, влажности ваздуха и брзини ветра.

Екологија и понашање

Буше на испаши, планинско балканско домаће говече.

Домаће говедо као врста је друштвена животиња. У оквиру једне групе постоји хијерархија која се успоставља у борбама током формирања стада. Тада се устали хијерархија која се до даљњег не мења и у којој се издвоји пар јединки који постану доминантне, а остале су им подређене. Краве умеју да развију односе афинитета једни према другима, који се често резултирају међусобним лизањем, као и обитавањем у непосредној близини друге краве. У групи се, такође, примећује појава лидерства која није повезана са хијерархијским односима. Крава која је лидер, односно вођа стада, обично управља кретањем и за њом се сви крећу. Углавном су то краве које имају бољу перцепцију, оријентацију у простору и боље памте окружење.

Док се у већини случајева потенцира послушност и неагресивно понашање код говеда, код неких врста се ставља акценат управо на то. То се ради ради одређене намене, попут кориде или борбе крава у Швајцарској, мада су такве ситуације ретке на нашем поднебљу.

Говеда међусобно комуницирају преко мириса и феромона. Они су у стању да препознају мирисе једни других у групи на релативно великој удаљености. Њихово чуло мириса такође може осетити емоције других јединки, укључујући ситуације које су пропраћене страхом или стресом. Поред тога, као средство комуникације говеда користе и држање главе. Зависно од положаја, они дају до знања другима да ли је у близини потребно бити на опрезу, спремити се за бег, или прети опасност. У просеку, они једну трећину времена пасу, а две трећине преживају храну седећи и комуницирајући.

Начин оглашавања краве је мукање. Она ће се различито огласити у различитим ситуацијама, попут бола, глади, жеђи, дозивања телета и томе слично.

Дуговечност

Краве могу лако да напуне 20 и више година, али њихова дужина живота је често краћа и условљена је, логично, основним човековим разлозима за узгој истих. Најстарија крава за коју се зна је била из Ирске, расе Дремон и угинула је 1993. године три месеца пре него што је напунила 49 година, оставивши за собом преко 39 телади.

Врста и човек

Европски тур (Bos primigenius Bojanus). У Мазовјечким шумама у Пољској 1627. године је убијен последњи примерак тура.

Прецизније, већина аутора идентификује три подврсте:

• европски тур (Bos primigenius Bojanus)
• азијски или индијски тур (Bos primigenius nomadicus)
• северноафрички тур (Bos primigenius africanus = Bos primigenius opisthonomous)

Родоначелници говеда (Порекло говечета)

Родоначелници домаћих говеда данас више не живе, али се њихови коштани остаци налазе у разним геолошким слојевима земље. Постоји неколико теорија о постанку домаћег говечета: монофилетичка, дифилетичка, полифилетичка. У старијој стручној литератури су се наводиле монофилетичка теорија - сва говеда водила би порекло од једног дивљег родоначелника европског ура-тура (bos primigenius bojanus); дифилетичка теорија - од два (bos primigenius bojanos и bos brachyceros adametz). По полифилетичкој теорији од многих родоначелника. Наведена класификација се са данашњег биолошког аспекта сматра застарелом и нетачном.

Правци одгајивања говеда

Говече се може користити у два правца: За производњу млека и производњу меса. Најчешће се комбинују оба правца. Приликом одређивања одгајивачког смера морају се познавати услови у којима ће говече живети. Поред климатских, земљишних, теренских, економских и других услова нарочиту пажњу треба обратити на могућност повећања ратарске производње која треба да обезбеди исхрану говеда.

Расе комбинованих својстава

Расе комбинованих својстава имају складну грађу са добро развијеним трупом у дужини, дубину и ширину. Према томе коме се својству буде давала предност грла ће нагињати или изгледу млечних или товних говеда. Раностасне су и добро искоришћавају храну. Глава треба да има све ознаке пола коме грло припада. Она је код бикова краћа шира, а код крава дужа са финим костима. Врат је код бикова краћи и шири него код крава. Врат крава треба да буде средње ширине. Код ранозрелих раса врат је краћи. Испод врата је ђердан (подвољак, подгушњак) који је код различитих раса развијен у различитој мери. Грудни кош треба да буде добро развијен како би срце и плућа могли неометано да обављају своју функцију. Он мора бити простран добро развијен у дубину, ширину и дужину што зависи од расе. Плитек и узан грудни кош је велика мана. Леђна линија треба да буде равна. Код старијих крава дозвољена је благо улегнута леђна линија. Гребен треба да буде дугачак, широк и да се не истиче изван леђне линије. Леђа треба да буду широка, равна, довољно дугачка, добро повезана са гребеном и слабинским делом. Треба да буду мишићава јер је на леђима месо врло доброг квалитета. За слабине важи углавном исто као и за леђа. Крста и сапи треба да буду широке и добро мишићаве. Трбух мора бити простран и благо заобљен, јер се у њему налазе органи за варење. Виме мора бити добро развијено и пространо чија сва четири дела треба да буду приближне величине. Оно треба да буде жлездано, што се најбоље може приметити после муже када спласне. Виме које после муже остане тврдо знак је да је богато везивним и масним ткивом и да оваква грла нису добри произвођачи млека. Предње ноге треба да буду паралелне и довољно размакнуте. Задње ноге посматране од позади морају такође бити паралелне.

Домаће шарено говече (Домаћи сименталац)

Браон крава са белом главом, Пештер

Домаће шарено говече постало је укрштањем сименталских бикова са домаћим кравама разних раса (у Војводини с подолцем, у Србији са колубарцем...), које су до друге половине 19. века углавном биле на примитивном ступњу одгајивања (тада је говече служило првенствено за рад). Међутим, сименталац није одмах одабран за поправку домаћег говечета; он је обично имао своју расу претечу; то је у Хрватској и делу Словеније била пинцгавска, у Србији лаванталска и маријахофска раса, док је у Војводини то био подолац. У планинским деловима мрко говече и његови варијетети имало је главну улогу у оплемењивању домаћег говечета, па је тако, нпр у Словенији створено сивојраво говече. Домаће шарено говече је производ наших прилика и потреба, којима се сименталац врло добро прилагођавао, стварајући најпре типове, а затим једну домаћу – прелазну расу. Оно је производ укрштања разних локалних примитивних наших раса или најновијих мелеза који су претходили сименталској раси, са сименталским биковима, који су деловали претапајући домаће говече у једну нову расу прилагођену одређеном реону одгајивача, за разлику од домаћег сименталца под којим се подразумева потомство увезених сименталаца одгајено у чистој крви.

Изглед домаћег шареног говечета

Изглед домаћег шареног говечета

По општем изгледу домаће шарено говече је врло слично сименталцу и по екстеријеру и по боји. Глава му је нешто дужа и ужа него глава оригиналног сименталца, врат такође нешто дужи и ужи; грудни део је плићи и ужи; леђа, слабине и сапи такође су нешто ужи, а мускулатура нешто слабије испољена. Ноге су обично прилично високе, тако да изгледа нешто штркљастије. Боја је шарена, црвено-бела, светлија или тамнија, али и пшенична, па и жуто-бела. Рогови, папци као и све видљиве коже и слузокоже су непигментирани. Висина гребена крава износи 130–140цм, а просечна жива мера 500–600кг, тј, у просеку је за око 100 кг мања од оригинала. Све ово показује да се код домаћег шареног говечета мора још доста пажње обратити селекцији свих могућих особина.

Производне особине По својим производним особинама домаће шарено говече је типична раса комбинованих способност, која се користи, углавном, за продукцију млека и меса и за рад. Млечност домаћег шареног говечета креће се у просеку 2.000 до 3.000 кг са 3,7% масти. За 305 дана лактације, просечна млечност износила је 2974 кг млека са 3,8% масти. Товна способност домаћег шареног говечета врло је добра, по тој се особини оно врло приближава оригиналном сименталцу, и по квалитету меса и по прирасту. Према неким испитивањима домаће шарено говече у тову до годину дана старости достиже просечну тежину од 375 кг, тј, дневни прираст износи у то време 1,15 кг, а просечан рандман меса 58%, што сасвим одговара нормама това сименталске расе. Радна способност домаћег шареног говечета врло је добра, те се оно данас још доста користи за рад на ситним поседима. Домаће шарено говече је снажне конструкције, доста скромно у погледу исхране, храну врло добро користи, доста је раностасно, тако да обично са око 20 месеци улази у приплод. Ова раса се данас унапређује нарочито путем центра за вештачко осемењавање. У њима се налази највећи број баш сименталских бикова, првенствено аустријских и немачких, помоћу којих се ствара савремени тип домаћег шареног говечета средњег формата (око 135–150 цм висине гребена код крава, а око 145 цм код бикова); дубоког и широког доста меснатог трупа са добром мускулатуром (живе мере преко 650 кг код крава, а око 1.000 кг код бикова); раног стасавања, тако да са годину дана старости бикови у тову могу достићи до 400 кг, а краве да дају просечно бар 3.500 кг млека са око 4% масти.

Фазе у рађању говеда

Нега и хигијена говеда

Место за подизање стаје,величина,распоред грла

Говедима се мора обезбедити одговарајући смештај како би се од њих постигле што веће користи. Говеда су осетљива према влази и ветровима, док суву хладноћу боље подносе него високе температуре. Осетљива су и на разна испаравања у стаји. Због тога треба обезбедити суво лежиште и заклон од ветрова у зимским месецима и претераних врућина у току лета. Стаје треба градити на оцедним и нешто узвишеним местима, али тако да буду заштићене од јаких ветрова. У близини стаја се могу подизати заштитни шумски појасеви. Место где ће се подизати стаја треба да буде у близини саобраћајних веза.

Класичне (затворене) стаје

Класичне стаје се зидају тако да се говеда у њима могу распоредити у два реда, било да су главама окренута према дужним зидовима, било да су им главе окренуте једна према другима. У првом случају у средини стаје се налази ходник ширине 150–180 цм за изношење ђубрета и уношење простирке, док се дуж зидова налазе два ужа ходника (70–100 цм) за разношење хране. У другом случају у средини стаје се налази ходник за разношење хране, а поред зидова два ходника за изношење ђубрета. Стаје се морају добро проветравати, па се вентилацији мора посветити пуна пажња. Циљ вентилације је да одстрани загађени ваздух. Топао, устајао ваздух пун водене паре се пење у вис и кроз отворе излази из стаје. Вентилација истовремено служи и за довођење новог, свежег, чистог ваздуха. Стаје морају имати довољно светлости. Обично се рачуна да на 15–20 м² пода треба да буде 1 м² застакљених прозора. Плафон је обично од дрвета, с тим што се на таванској страни ставља још неки материјал (каратаван) да би се повећала изолација. Подови морају бити од чврстог материјала. Јасле и канал треба да буду изграђени од бетона превученог са глатком, чврстом и непропустљивом цементом кошуљицом. Најчешће се праве средње дугачка лежишта (дужина око 2,10 м). Ређе се праве кратка (1,70 м) и дугачка лежишта (2,5 м). Ширина треба да буде 1–1,30 м, што зависи од крупноће грла. Јасле треба да буду тако постављене да омогуће лако давање хране, да растур хране буде сведен на најмању меру и да се лако чисте. Уз јасле треба да стоји аутоматска појилица.

Отворене стаје (Стаје за хладан тов)

Отворене стаје имају покривени део и испуст. Покривени део је затворен са три стране и обично отворен према југу. Ако се хране у покривеном делу, онда по грлу треба обезбедити 8–10 м² површине. На отворене стаје се надовезују одељења у којима се изводи мужа а понекад и породилишта. Поред ових стаја изграђују се и стаје за јунад и телад.

Помоћни објекти

Осим стаја за смештај стоке свако газдинство мора имати и извесне помоћне објекте, као што су: испусти, породилишта, измузишта, појилишта, силоси, ђубришта, осочаре, млекаре, спремнице за храну, магацини, сењаци, амбуланта, кланица и слично

Хигијенско одржавање стаја и помоћних објеката

Чистоћа је један од основних фактора у одржавању здравственог стања говеда. Због тога објекти за стоку морају бити тако саграђени да се могу лако одржавати у чистоћи. Сви они морају имати добру вентилацију ради одстрањивања влаге и загађеног ваздуха. Подови, боксови, уређаји за храњење и напајање морају бити чисти. Зато их треба повремено кречити, дезинфиковати и слично. У стаје треба пуштати што више дневне светлости, јер сунчани зраци убијају разне клице. Од помоћних објеката посебну чистоћу захтевају млекаре, измузишта, кланице, амбуланте, појилишта и слично, па се о томе мора стално водити брига. Хемијска средства служе за дезинфекцију (лизол, крезол, формалин и слично) то јесте њиховим раствором се перу разни предмети или уређаји. Од хемијских средстава највише је у употреби гашени креч који се користи за кречење скоро свих објеката за стоку. У физичка средства спадају врела вода, водена пара, ватра и слично, који се користе за прање судова, музилица, канти, разног прибора, апарата за мужу и слично (врела вода и водена пара) или за спаљивање простирке, амбалаже и друго (ватра).

Хигијенско држање и нега говеда

Поред бриге о чистоћи стаја мора се водити рачуна и о хигијени самих грла. Ако се хигијена не спроводи долази до разних заразних и паразитних обољења стоке, нарочито подмлатка. Сапи, реп, виме и ноге треба прати млаком водом, а остале делове коже тимарити четком и евентуално чешагијом. Приликом тимарења почиње се од врата па се постепено прелази на груди, леђа и остале делове. Повремено прегледати папке и по потреби их орезивати. За орезивање служе оштра клешта и ножеви. Приликом орезивања треба водити рачуна да се не повреде мека ткива која леже испод рожине.

Прибор за негу говеда

Основни прибор и средства за негу говеда и одржавање чистоће су: четке, чешагије, кофе, крпе, апарати за обезрожавање и одржавање папака и другог. Наведени прибор се чува у посебно малој просторији или неком орману. Разни апарати за обезрожавање, обрезивање папака и слично морају стојати на сувом месту. После сваке употребе треба их добро очистити и пазити да не зарђају.

Заштита говеда у стаји, испустима и на паши

Говеда треба штитити од механичких повреда и разних паразитских и заразних обољења. Повреде могу изазвати сама грла гурањем, ударањем и бодењем, а могу их изазвати и радници грубим поступком, батинањем и сл. Да би се повреде свеле на најмању меру мора се благо поступати са стоком, никада их не терати брзо, не дозволити гурање стоке у штали итд. Обезрожавање чини животиње мање агресивним и онемогућује међусобне озледе. Говеда треба заштитити од напада паразита: ваши и говеђег обада (угрка).

Повременим запрашивањем говеда разним препаратима ДДТ, она се могу са успехом заштитити од ваши. Говеда која се претежно гаје на пашњацима треба заштитити од паразита, метиља и заразне болести антракса

Објекти

Објекти за смештај говеда

Ради стварање услова за боље организовање това јунади посебна пажња поклања се подизању производних и пратећих објеката, како на газдинствима друштвеног сектора тако и на имања земљорадника. Савремена сточарска производња захтева да се одвија у објектима у којима ће бити испуњени потребни услови за рационалну производњу, односно да су одговарајуће величине, облика и одговарајуће запремине простора, оптималних микроклиматских фактора и др. Објекти за тов су углавном са решеткастим подом у које се смешта већи број грла, која се држе већином слободно (невезано). При изградњи фарме бирамо тип објекта, начин држања јунади у тову, начин допремања хране и храњење.

Треба водити рачуна и о удаљености стаја од насеља. Објекти за смештај грла у тову треба да обезбеде повољне услове за продукцију меса уз рационалну употребу савремене технологије производње.

Избор локације

При избору локације за изградњу фарме водимо рачуна о потребној површини за изградњу стаја и помоћних објеката, обезбеђивању потребних количина и друго. Треба водити рачуна о земљишту, подземној води и климатским условима. Земљиште треба да буде суво и пропусно са ниским нивоом подземне воде.

Избор типа објеката

На избор типа објеката за држање јунади у тову, пре свега утичу начин храњења и систем изђубривања, као и величина.

Избор грађевинског материјала

Веома је значајно изабрати најбољи материјал за изградњу стаје, а користе се: дрво (добро, скупо и брзо пропада), камен, цигла, бетон (лош топлотни изолатор), набијена земља и друго. Најчешћи грађевински материјал је цигла, иако са становишта хигијене најбоље одговара дрво.

Поједини делови објеката

Темељ је обично од бетона, дубине 80 цм, ширине 40 цм, а изнад земље око 30 цм. Зидови су најчешће од цигле, шљакобетонских блокова или бетонских блокова. Врата не смеју бити нижа од 2 м, а ширина која омогућује пролаз трактора. Прозори треба да су правоугаоног облика и да се отварају према унутра, окрећући се око своје доње осовине. Број и величина су различити, али обично око 1 м², а на сваких 15 м² површине пода по један прозор.Под је обично од бетона, а систем канализације може бити са отвореним или затвореним каналима. Код това јунади пошто се користи кабаста храна, боље су отворени канали, да не би дошло до запушавања. Бетонски подови, иако су тврди и клизави, могу бити тамо где има довољних количина простирке. Дрвени подови су топли, али пропуштају мокраћу и лако труну. У интензивном тову јунади, подови треба да су решеткасти, са дрвеним или бетонским гредама дебљине око 12 цм, ширине 10–15 цм и размаком од 20–40 мм. Уз јасле под је раван (42 цм) ради лакшег стајања грла за време конзумирања хране. За тов јунади категорије 120–440 кг изграђене су стаје за групно држање већег броја грла, а када се ради о држању мањег броја грла, држе се појединачно (везано).

Боксови – У свакој стаји код групног држања (слободног) треба да има одређен број боксова са обе дуже стране објекта, а по средини ходник, или са једне стране, а ходник између њих и друге стране објекта.

Најбоље је да се средином објекта пружа ходник за исхрану, тј пролаз трактора. Ходник за исхрану треба да је уздигнут од лежишта за 50 цм, а ширине 240 цм за несметан пролаз трактора. Ивица ходника да је издигнута за 5 цм за лакше вођење трактора. Величина боксова може бити различита, на пример за смештај 18 грла, која ће остати до краја това износи 6,0х6,0 м. Величина бокса зависи од броја грла, рачунајући према категоријама 1,5–2,0 м² површине бокса по грлу. Минимално потребни простор по грлу креће се:

• за грла од око 200 кг око 1,2 м²
• за грла од око 300 кг око 1,4 м²
• за грла од око 400 кг око 1,7 м²
• за грла од око 500 кг око 2,0 м²

Бокс је ограничен поцинкованим цевима пречника око 5 цм, а висина преграда је од 1,20 до 1,50 м. Између два бокса могу се наћи лотре за сено.

Јасла (валови) – Јасле су по дужини стаје уз боксеве и ходник, а служе за храњење концентратом и кабастом храном. Могу бити једне дуж ходника за исхрану концентратним смешама, а друге са стране за кабасту храну. Дужина јасала је дуж целог бокса; ширина је око 80 цм (заједно са дебљином преградног зида); висина јасала са стране бокса је око 50 цм, односно да је дубина најмање око 30 цм. Дно валова треба да је за 15–18 цм изнад нивоа пода бокса.

Појилице– За напајање се користе аутоматске појилице, које се за телад постављају ниже (60 цм), а за одрасла грла више (70–75 цм) на преградној огради.

Контролни коридор – налази се између зида и боксова (или са спољне стране стаје по дужини) а служи за прилаз грла при изласку и уласку из бокса. Широк је око 80 цм, на крајевима коридора налазе се врата димензија 90х200 цм. Електрична инсталација – У објекту је неопходно електронско осветљење.

Помоћни објекти

Објекти за смештај сточне хране – У ове објекте спадају објекти (просторије) за смештај концентрата и смештај кабасте хране.

Објекти за снабдевање воде – За мање форме најбоља могућност снабдевања водом била би преко водоводне мреже насеља у коме се налази објекат.

Хигијена у објектима

Хигијена у објектима је веома значајан фактор у производњи јунади, посебно микро-клима у објектима и одржавање хигијене.

Микро-клима у објектима

Микро-климу објекта чине: температура, влага, гасови и прашина у ваздуху.

Температура ваздуха – Оптимална температура ваздуха у објекту је 8–10 °Ц, с тим што организам лакше подноси ниже температуре него више. Уз друге повољне услове организам ће издржати температуру нижу за 40–60% од сопствене телесне температуре, а ако се држи дуже времена на температури вишој од телесне температуре, доћи ће до угинућа, потребно је обезбедити температуру од 10–18 °Ц, а препорука за јунад телесне масе од 170–600 кг је да температура стаје треба да износи 5–25 °Ц (продуктивна), односно 12–20 °Ц (оптимална).

Температура у објекту је најнижа при поду, а према таваници се повећава, те се она углавном мери у средини стаје на висини од 100–125 цм. Ниска температура је посебно штетна ако је повећана и влажност ваздуха. Код нижих температура водити рачуна да је лежај сув и да нема сувише влаге.

Влага у ваздуху ( влажност ваздуха) – Најповољнија релативна влажност ваздуха у објекту је 50–70% и не више од 75%. Релативна влажност ваздуха треба да износи 40–85% (продуктивна), односно 60–80% (оптимална). Код повећане влажности ваздуха долази до омекшавања слузница и коже, а тиме се стварају повољни услови за појаву упале плућа и других болести, зато у објекту не треба дозволити да буде већа влажност од 75%

Гасови у ваздуху – У објекту су најзаступљенији угљендиоксид и амонијак. Ови гасови утичу на поремећаје органа за дисање, апетит и друго.

Прашина у ваздуху – у стајском ваздуху се налази извесна количина прашине, а потиче од честица хране, простирке и балеге. Прашина штетно делује на органе за дисање, које надражује и оштећује, такође утиче и на кожу.

Одржавање хигијене – Хигијена стаје обезбеђује добро здравље грла, спречавајући инфекције и обољења органа за дисање и друго.

Простирка – у објектима без решеткастог пода за простирку се користе: пиљевина, струготина, слама и слично. Пиљевина је добар топлотни изолатор, добро упија влагу, мекана је и угодна за лежање. Простирка се мора постављати у дебљем слоју (2–3 цм), што зависи од годишњег доба, броја грла, узраста и квалитета простирке.

Чишћење објеката се обавља свакодневно, а број чишћења зависи од броја грла, узраста, количине простирке, годишњег доба и тако даље. После чишћења ставља се сува простирка у одговарајућој количини.

Вентилација – Постоји природна и вештачка вентилација. Код природне вентилације користи се разлика у температури спољашњег и унутрашњег ваздуха. Унутрашњи ваздух је топлији, лакши и креће се одоздо према горе. Спољашњи ваздух улази кроз отворе са стране зида, а излази кроз отворе на таваници (слемену). За улаз ваздуха служе врата и прозори. Да не би дошло до промаје прозори се отварају само с једне стране објекта. Вештачка вентилација се врши употребом електричних вентилатора, а може бити тројака: извлачењем загађеног стајског ваздуха; убацивањем свежег ваздуха у стају; комбиновано – извлачењем и убацивањем ваздуха. Најбољи је комбиновани систем пошто се може контролисати количина ваздуха, која се извлачи и убацује. Брзина кретања ваздуха није већа од 0,2 м/с. По једном грлу обезбедити 16 м³ ваздуха.

Светлост – За говеда у тову јачина вештачког осветљења треба да износи 30–40лх. Коефицијент осветљења је 1:10 – 1:15, то јесте 1м2 прозора одговара 10–15м2 површине пода.

У култури

Религија и симболизам

Хатор, египатска богиња представљена као крава.

Краве су укључене у многа веровања и религије. Оне обично симболизују снагу, мужевност, енергију, силу и плодност. Биле су жртвене животиње широко распрострањене у галским, римским и грчким цивилизацијама. Такође се појављују у египатској и грчко-римској митологији, као и у аврамским религијама, где је култ Митре у Персијском царству доведен до обожавања. Култ бика је одувек био заступљен у различитим облицима и у месопотамским цивилизацијама Сумера, Асираца, Вавилонаца и Хетита.

Египатска митологија

У египатској митологији, симболика краве се појављује кроз лик богиње Хатор. Ова богиња, кћерка Нута и Раа, увек је представљана или као крава, или као жена са крављим роговима. Хатор је богиња љубави, радости и плеса, а држана је и за заштитницу новорођенчади. Крава, симбол плодности, такође је повезана са поплавама Нила који оплођује земљу. У египатској митологији је било и неколико светих бикова, а култови посвећени биковима су доведени до обожавања, укључујући и култ Аписа.

Галерија

• 
  Телећи ембрион стар око 1 месец у амнионској кеси (22 мм.)

Литература

• Боуиссоу, M. Ф.; Боиссy, А.; Ле Ниендре, П.; Вессиер, I. (2001). „Тхе Социал Бехавиоур оф Цаттле 5.”. Ур.: Кеелинг, L.; Гонyоу, Х. Социал Бехавиор ин Фарм Анималс. ЦАБИ Публисхинг. стр. 113-133. 
• Пхиллипс, C. (2008). Цаттле Бехавиоур анд Wелфаре. Јохн Wилеy анд Сонс. 
• Младен Јосифовић: Пољопривредна енциклопедија
• Јован Белић: Специјално сточарство
• Новица Столић: Савремена производња јунећег меса, Приручник и програм
• Бхаттацхарyа, С. 2003. „Цаттле оwнерсхип макес ит а ман'с wорлд”. Приступљено 26. 12. 2006. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза). Неwсциентист.цом..
• Цаттле Тодаy (ЦТ). 2006. Wебсите. „Бреедс оф цаттле”. Приступљено 26. 12. 2006. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза). Цаттле Тодаy.
• Цлаy, Ј. (2004). Wорлд Агрицултуре анд тхе Енвиронмент: А Цоммодитy-бy-Цоммодитy Гуиде то Импацтс анд Працтицес. Wасхингтон, D.C., УСА: Исланд Пресс. ИСБН 978-1-55963-370-3. 
• Цлуттон-Броцк, Ј. (1999). А Натурал Хисторy оф Доместицатед Маммалс. Цамбридге УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-63495-3. 
• Пурдy, Херман Р.; Даwес, Р. Јохн; Др. Роберт Хоугх (2008). Бреедс Оф Цаттле (2нд изд.).  – А висуал теxтбоок цонтаининг Хисторy/Оригин, Пхенотyпе & Статистицс оф 45 бреедс.
• Хуффман, Б. 2006. „Тхе ултимате унгулате паге”. Приступљено 26. 12. 2006. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза). УлтиматеУнгулате.цом..
• Инвасиве Специес Специалист Гроуп (ИССГ). 2005. Бос таурус Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2008). Глобал Инвасиве Специес Датабасе.
• Јохнс, Цатхерине. 2011 Цаттле: Хисторy, Мyтх, Арт. Лондон, Енгланд: Тхе Бритисх Мусеум Пресс. 978-0-7141-5084-0
• Ноwак, Р.M.; Парадисо, Ј.L. (1983). Wалкер'с Маммалс оф тхе Wорлд. Балтиморе, Марyланд, УСА: Тхе Јохнс Хопкинс Университy Пресс. ИСБН 978-0-8018-2525-5. 
• Оклахома Стате Университy (ОСУ). 2006. „Бреедс оф Цаттле”. Приступљено 5. 1. 2007. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)..
• Публиц Броадцастинг Сервице (ПБС). 2004. „Холy цоw”. Приступљено 5. 1. 2007. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза). ПБС Натуре..
• Ратх. стр. (1998). Тхе Цомплете Цоw. Стиллwатер, Миннесота, УСА: Воyагеур Пресс. ИСБН 978-0-89658-375-7. 
• Раудианскy. стр. (1992). Тхе Цовенант оф тхе Wилд. Неw Yорк: Wиллиам Морроw анд Цомпанy, Инц. ИСБН 978-0-688-09610-6. 
• Спецтрум Цоммодитиес (СЦ). 2006. „Ливе цаттле”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2006. г. Приступљено 5. 1. 2007. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза). Спецтрумцоммодитиес.цом..
• Воелкер, W. (1986). Тхе Натурал Хисторy оф Ливинг Маммалс. Медфорд, Неw Јерсеy, УСА: Плеxус Публисхинг, Инц. ИСБН 978-0-937548-08-0. 
• Yогананда, П. (1946). Тхе Аутобиограпхy оф а Yоги. Лос Ангелес, Цалифорниа, УСА: Селф Реализатион Феллоwсхип. ИСБН 978-0-87612-083-5. 

Спољашње везе

• Цаттле Тодаy
• Цаттле Бреедс wебсите - Оклахома Стате Университy
• ПБС Натуре: Холy Цоw (абоут цоwс ин генерал)
• УК Линцолн Ред Цаттле Социетy