Докторска дисертација

Теза или дисертација је документ поднесен као подршка кандидатури за степен академске дипломе или професионалну квалификацију са представљањем ауторовог истраживања и налаза. У неким се контекстима реч „теза” или когнат се користи за део додипломског или магистарског курса, док се „дисертација“ обично примењује на докторат. У другим контекстима може да важи и обрнуто. Израз дипломски рад се понекад користи како би се означили магистарски радови и докторске дисертације.

Докторска церемонија у Лајденском универзитету (7. јул 1721).

Захтевана сложеност или квалитет истраживања тезе или дисертације може се разликовати зависно од државе, универзитета или програма, и захтевани минимални период студија може значајно варирати у трајању. Реч „дисертација” понекад се може користити за описивање трактата невезаног са стицањем академске дипломе. Израз „теза” се такође користи за означавање опште тврдње есеја или сличног дела.

Етимологија

Израз „теза” потиче од грчког θέσις, што значи „нешто изнето”, и односи се на интелектуални предлог. „Дисертација” долази од латинског dissertātiō, што значи „дискусија”. Аристотел је био први филозоф који је дефинисао термин теза.

„Теза је претпоставка неког еминентног филозофа која се сукобљава са општим мишљењем ... јер би обраћање пажње кад било која обична особа изрази ставове супротне уобичајеним мишљењима људи било глупо”.

За Аристотела би теза била стога претпоставка која је изнета у супротности са општим мишљењем или изражава неслагање са другим филозофима. Претпоставка је изјава или мишљење које може или не мора бити истинито у зависности од евиденције и/или доказа који се нуде. Сврха дисертације је на тај начин да се изнесу докази зашто се аутор не слаже са другим филозофима или са општим мишљењем.

Структура и стил презентације

Насловна страна Серен Киркегорове универзитетске дисертације (1841).

Структура

Теза (или дисертација) може се уредити као теза објављивањем или монографија, са или без приложених радова, респективно, мада многи дипломски програми омогућавају кандидатима да предају прилагођену збирку објављених радова. Обична монографија има насловну страницу, апстракт, преглед садржаја, обухвата различита поглавља попут увода, прегледа литературе, методологије, резултата, дискусије и библиографије или чешће секцију са референцама. Оне се разликују по својој структури у складу са много различитих области студија (уметности, хуманистичке науке, друштвене науке, технологија, природне науке, итд) и разлика међу њима. У тези по публикацији, поглавља представљају уводни и свеобухватни преглед приложених објављених и необјављених докумената.

Дисертације обично извештавају о истраживачком пројекту или студији, или проширеној анализу теме. Структура тезе или дисертације објашњава сврху, претходну истраживачку литературу која зависи од теме студије, коришћене методе и налазе пројекта. Већина светских универзитета користи формат са више поглавља:

а) увод: који уводи тему истраживања, методологију, као и њен обим и значај

б) преглед литературе: преглед релевантне литературе и показивање како је ово информисало о истраживачком питању

ц) поглавље о методологији, које објашњава како је истраживање дизајнирано и зашто су изабране истраживачке методе/популација/прикупљање и анализа података

д) поглавље о налазима: које излаже налазе самог истраживања

е) поглавље о анализи и расправа: анализа налаза и расправа о њима у контексту прегледа литературе (ово поглавље се често дели на два - анализа и дискусија)

ф) закључак: који показује закључак или одлуку достигнуту тезом

Стил

Институције које додељују дипломе често одређују свој стил који кандидати морају да поштују приликом припреме документа тезе. Поред различитих стилова, специфичних за институцију, постоје бројни национални и међународни стандарди и препоруке за представљање теза у датом пољу, на пример ISO 7144. Остали важећи међународни стандарди укључују ISO 2145 о бројевима секција, ISO 690 о библиографским референцама и ISO 31 о количинама или јединицама.

Неки старији стилови установа одређују да насловна материја (насловна страница, апстракт, садржај, итд) мора да користи засебан низ бројева страница од главног текста, користећи римске бројеве. Меродавни међународни стандард и многи новији водичи за стил препознају да ова пракса дизајнирања књига може изазвати збрку када читаоци електронског документа континуирано нумеришу све странице документа од прве странице, независно од било којег штампаног броја страница. Они, према томе, избегавају традиционални одвојени низ бројева за предњу материју и захтевају један ред арапских бројева који почињу са 1 за прву штампану страницу (ректо насловне странице).

Презентациони захтеви, укључујући пагинацију, распоред, тип и боју папира, употребу бескиселинског папира (где ће копија дисертације постати стални део библиотечке колекције), величине папира, редоследа компоненти и стила цитирања, службеник који врши прихват проверава страницу по страницу пре него што теза буде прихваћена и изда се потврда.

Међутим, нису увек потребни строги стандарди. На пример, већина италијанских универзитета има само опште захтеве за величину слова и формат странице, и остављају много слободе за стварне типографске детаље.

Комисија за тезу

Комисија за тезу или дисертацију је комисија која надзире студентску дисертацију. У САД-у се те комисије обично састоје од примарног надзорника или саветника, и два или више чланова одбора који надгледају напредак дисертације, а могу такође да делују као испитни одбор или жири при усменом испитивању тезе.

На већини универзитета, одбор бира студент у сарадњи са својим примарним саветником, обично по завршетку свеобухватних прегледа или састанка с проспектом, и може се састојати од чланова комисије. Чланови комисије су доктори из своје области (било да је то ПхД или неко друго именовање) и имају задатак да прочитају дисертацију, дају предлоге за измене и побољшања, и присуствују одбрани. Понекад барем један члан комисије мора бити професор на одељењу које се разликује од оног на коме је студент.

Референце

• Марцус Форд; Марцус Петер Форд (2006). Беyонд тхе Модерн Университy: Тоwард а C. ИАП. стр. 44. ИСБН 978-1-59311-405-3. 
• „Генерал Студиес”. Цапстоне Аwардс. Приступљено 24. 12. 2021. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Цапстоне Аwард Wиннерс”. Университy оф Wасхингтон. Информатион Сцхоол. Приступљено 24. 12. 2021. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Цапстоне Пројецт Бест Десигн Призе”. Университy оф Тецхнологy Сyднеy. Приступљено 24. 12. 2021. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Хаухарт, Р.; Грахе, Ј. (2015). Десигнинг анд теацхинг ундерградуате цапстоне цоурсес. Сан-Францисцо: Јоссеy-Басс. 
• „Цапстоне Пројецт Дефинитион: Wхат ис Цапстоне”. ЦапстонеWритинг.цом. Архивирано из оригинала 5. 12. 2020. г. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Бусинесс Цапстонес”. бусинессцапстонес.еду. Аустралиа. Архивирано из оригинала 2016-01-09. г. 
• Кифт, Профессор Саллy (2013). Цуррицулум ренеwал ин легал едуцатион: Цапстоне еxпериенцес ин лаw. епринтс.qут.еду.ау. Аустралиа. ИСБН 9781921916670. 
• „Цапстонес ацросс дисциплинес анд тхе цапстоне нетwорк”. цапстонецуррицулум.цом/еду. Аустралиа. 
• „Ретхинкинг финал-yеар пројецтс анд диссертатионс: Цреативе хоноурс анд цапстоне пројецтс”. хеацадемy.ац.ук. У.К. Архивирано из оригинала 2017-01-13. г. 
• Wритинг тхесис ас а цоллецтион оф паперс, Университy оф реадинг, УК. Ретриевед 28 Маy 2018.
• "Тхесис ас а сериес оф паперс", Тхе Университy оф Wестерн Аустралиа, Ретриевед 29 Маy 2018
• Артицле тхесес анд ессаy тхесес Архивирано 30 септембар 2011 на сајту Wayback Machine, Турку Сцхоол оф Ецономицс, Финланд, Оцтобер 2010.
• Абоут монограпхс анд цомпилатион тхесес Архивирано 14 септембар 2013 на сајту Wayback Machine, Университy оф Готхенбург, Сwеден
• Ницлас Хаген,Тхе цомпилатион тхесис ас а генре анд ас а метход, 7 Маy 2011 блог, аффилиатед wитх Лунд Университy, Сwеден.
• Гуиданце он тхе струцтуре оф а цомпилатион тхесис Архивирано 27 септембар 2011 на сајту Wayback Machine, Lund university, Faculty of engineering, Sweden. Last updated: 27 April 2011.
• „On the choice of thesis format and on writing the "kappa" of a thesis of publication” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 3. 2012. г. Приступљено 11. 8. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bernstein, B.L. (2014). „The Continuing Evolution of the Research Doctorate”. Ур.: Nerad, Maresi; Evans, Barbara. Globalization and Its Impacts on the Quality of PhD Education. ISBN 9789462095670. 
• Gonsalves, Valerie M.; Georges, Leah Skovran; Huss, Matthew T. (2011). „Preparing for Comprehensive Exams”. Ур.: Peter J. Giordano; Stephen F. Davis; Carolyn A. Licht. Your Graduate Training in Psychology. ISBN 9781412994934. 
• Rossman, Mark H. (2002). Negotiating Graduate School: A Guide for Graduate Students. ISBN 9780761924845. 
• „EDTEC Comprehensive Examination”. San Diego State University. 2006. Архивирано из оригинала (Web) 12. 9. 2007. г. Приступљено 2007-12-12. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hillmon, Stuart J. (2014). Getting a Ph.D. in Economics. стр. 58. ISBN 9780812222883. 
• Tewari, Devi D (2012-07-08). „PhDs – What model works for developing countries?”. University World News. Приступљено 2015-01-11. 
• Hartman, Kathleen; Stewart, Thomas (2009). Investing in Your College Education. стр. 106. ISBN 9780547199856. 
• „The Comprehensive Exams”. Shimer College. Архивирано из оригинала 2015-01-13. г. Приступљено 2015-01-11. 
• „2013 Major Field Test Comparative Data Guide: Major Field Test for Master of Business Administration (MBA)” (PDF). Educational Testing Service. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 1. 2014. г. Приступљено 2. 11. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Manning, Patrick (2003). Navigating World History: Historians Create a Global Past. стр. 335. ISBN 9781403973856. 
• „Qualifying exams”. Duke University Graduate School. Архивирано из оригинала 2015-10-06. г. Приступљено 2015-01-11. 
• „Degree Requirements: Doctorate”. University of Hawaii Manoa. 2. 11. 2013. Приступљено 2015-01-11. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Spoljašnje veze

• Networked Digital Library of Theses and Dissertations (NDLTD)
• EThOS Database Архивирано на сајту Wayback Machine (24. април 2021) Database of UK Doctoral theses available through the British Library