Диметилглицин
Диметилглицин (DMG) је дериват аминокиселине глицина са структурном формулом (CH3)2NCH2COOH. Он је присутан у пасуљу и јетри. Он се може формирати из триметилглицина након губитка једне од његових метил група. Он је такође нуспроизвод метаболизма холина.
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
2-(Dimetilamino)sirćetna kiselina[1]
| |
Други називи
N,N-Диметилглицин
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
3DMet | Б00224 |
Бајлштајн | 1700261 |
ChEBI | |
ChemSpider | |
DrugBank | |
ECHA InfoCard | 100.012.971 |
EC број | 214-267-8 |
Гмелин Референца | 82215 |
КЕГГ[2] | |
МеСХ | диметхyлглyцине |
RTECS | МБ9865000 |
| |
Својства | |
C4H9NO2 | |
Моларна маса | 103,12 g·mol−1 |
Агрегатно стање | Бели кристали |
Мирис | Без мириса |
Опасности | |
ГХС графикони | |
ГХС сигнална реч | Опосност |
Х302 | |
Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ): | |
ЛД50 (ЛД50)
|
>650 mg kg−1 (орално, пацов) |
Сродна једињења | |
Сродне алканоинске киселине
|
|
Сродна једињења
|
Диметилацетамид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Употребе
уредиДиметилглицин је предложен за могућу примену као средство за побољшање атлетске перформанце, имуностимулант, и за третман аутизма, епилепсије, и митохондријалне болести.[5][6] Објављене студије су показале да нема знатне разлике имеђу третмана аутиyма ДМГ-ом и плацебом.[7][8]
Референце
уреди- ^ „диметхyлглyцине - Цомпоунд Суммарy”. ПубЦхем Цомпоунд. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. 16. 9. 2004. Идентифицатион. Приступљено 24. 4. 2012.
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ „Диметхyлглyцине”. Абоут Хербс, Ботаницалс & Отхер Продуцтс. Мемориал Слоан–Кеттеринг Цанцер Центер. 8. 12. 2009.
- ^ Цхиннерy П, Мајамаа К, Турнбулл D, Тхорбурн D (2006). „Треатмент фор митоцхондриал дисордерс”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс (Онлине) (1): ЦД004426. ПМИД 16437486. дои:10.1002/14651858.ЦД004426.пуб2.
- ^ Болман WМ, Рицхмонд ЈА (1999). „А доубле-блинд, плацебо-цонтроллед, цроссовер пилот триал оф лоw-досе диметхyлглyцине ин патиентс wитх аутистиц дисордер”. Јоурнал оф Аутисм анд Девелопментал Дисордерс. 29 (3): 191—4. ПМИД 10425581.
- ^ Керн ЈК, Миллер ВС, Цауллер ПЛ, Кендалл ПР, Мехта ПЈ, Додд M (2001). „Еффецтивенесс оф Н,Н-диметхyлглyцине ин аутисм анд первасиве девелопментал дисордер”. Јоурнал оф Цхилд Неурологy. 16 (3): 169—73. ПМИД 11305684. Архивирано из оригинала 10. 07. 2012. г. Приступљено 30. 10. 2012.