Деонтолошка етика

Деонтолошка етика или деонтологија (од грчког δέον, deon, „обавеза, дужност”^[1]) грана је моралне филозофије која већ по својој етимологији упућује на дужност као основну референцу у доношењу одговарајућих одлука.^[2] Етика је, подсетимо се, филозофска дисциплина која се бави моралним феноменима, а ови се тичу људских поступака и понашања који на неки начин асоцирају са појмовима доброг и исправног.^[3] Име етика долази из хеленске, а морал из латинске традиције, и имају слично значење, али се обично користе тако да први појам добија теоријску, а други практичну конотацију. Морално деловање које може бити предмет етичке процене треба да извире из подручија слободе, свесних избора који воде одређеним исходима. Становиште би било поједностављено ако би претходно било одређено шта је добро и исправно, међутим то није тако. Сви ови појмови имају свој унутрашњи живот и историјски развој, подложни су контекстуалним променама. Критерије моралне процене различито формулишу етичке теорије, у зависности од тога који од битних момената људског поступање је фаворизован. Понекад су акцентоване намере и мотиви, некад консеквенце и резултати деловања (Бентам и Мил), а неретко и сам делатник. У том смислу разликује се деонтологију, утилитаризам и тзв. етику врлине (Аристотел).

Деонтолошка етика се понекад описује као дужносна, облигаторна или на правилима заснована етика, јер правила „везују особу за њене обавезе”.^[3] Деонтологија се често упоређује са консеквенцијализмом,^[4] етиком врлине, и прагматичном етиком. У овој терминологији, акција је важнија од последица. То је етички оквир који зависи од унапред дефинисаног сета правила и смерница за ваљано функционисање система у датом окружењу. Дентологија се једноставно заснива на контролној листи која садржи извесна правила која треба поштовати приликом обављања одређеног задатка. Према овом оквиру, рад се сматра врлим само ако је у сагласности са контролним списком. Ову процедуру је веома једноставно разумети и применити. Она захтева минимални утрошак времена на одлучивање између исправног и погрешног. Међутим, овом једноставношћу се игноришу последице донесених одлука.

Термин деонтолошки је првобитно кориштен за описивање специјализоване дефиниције према Броду, како је то описано у његовој књизи из 1930. године, Пет типова етичке теорије^[5] Старије употребе термина иду уназад до Џеремија Бентама, који га је сковао пре 1816. године као синоним за дикастичну или цензорску етику (и.е. етику базирану на мишљенима).^[6] Генералнији смисао речи се задржао у француском језику, посебно у термину code de déontologie (етички код), у контексту професионалне етике. У зависности од разматраног система дентолошке етике, морална облигација може произаћи из спољашњих или унутрашњих извора, као што је сет подразумеваних правила света (етички натурализам), религиозни закон, или сет личних или културних вредности (сваки од којих може да буде у конфликту са личним жељама).

Приступ

Деонтолошки приступ дакле, упућује на онај унутрашњи моменат, наше дужности и обавезе, одговорност за сам морални поредак (хрв. ћудоређе). Најинтересантнији и најзначајнији представник оваквог приступа је свакако немачки филозоф Имануел Кант (1724—1804). Његова етика поред ове деонтолошке црте има и априористички, формалистички, рационалистички, аутономни, не-емотивистички и не-метафизички карактер. Нема ништа на свету, па чак ни изван њега, каже Кант, да је добро, осим, и једино, добре воље. А воља је добра онда када је одређена унутрашњим разлогом, „категоричким императивом” као чињеницом ума. Овај рационално заснован постулат не тражи од нас остварење било каквих унапред задатих циљева, него само минимум логичке доследности која се манифестује у могућности „универзализације” максиме нашег деловања. Само она радња која је учињена из дужности, поштовање према моралном закону у нама, јесте добар поступак (добродетељ). Ако је пак једно поступање само по својим спољашњим карактеристикама исправно, онда говоримо о легалитету. Кант такође искључује емотивне мотиве, саосећање и емпатију из мотивационог спектра понашања. Ови су еспекти подложни произвољности, и могу да доведу у питање поузданост етичких принципа. Оно што је мањкавост оваквог приступа јесте његов ригоризам, који не дупушта утицај ситуационог, животног или историјског аспекта на моралну процену. Оно што је његова вредност је чињеница да снажи константност, узвишеност и неприкосновеност моралног закона у нама. Ова врста вредновања брана је интересним, идеолошким и ад хоцк тумачењима у етичкој сфери. Овим је такође истакнуто достојанство човека, као моралног бића. Свима је знана она метафора о звезданом небу над нама и моралном закону у нама. Пред овим првим смо мали, а са овим другим бескрајно велики-људи.

Референце

^ фром тхе верб δέω "бинд, тие, феттер", виа тхе пресент партиципле стем деонт- + тхе суффиx -логиа.
^ „Деонтологy дицтионарy дефинитион | деонтологy дефинед”.
^ ^а ^б Wаллер, Бруце Н. 2005. Цонсидер Етхицс: Тхеорy, Реадингс, анд Цонтемпорарy Иссуес. Неw Yорк: Пеарсон Лонгман: 23.
^ Флеw, Антонy. 1979. "Цонсеqуентиалисм". Ин А Дицтионарy оф Пхилосопхy (2нд Ед.). Неw Yорк: Ст Мартинс: 73.
^ Беауцхамп, Том L. 1991 Пхилосопхицал Етхицс: Ан Интродуцтион то Морал Пхилосопхy, 2нд Ед. Неw Yорк: МцГраw Хилл: 171.
^ Јеремy Бентхам, Цхрестоматхиа (1816), п. 213: "Фор а сyнонyм, Дицастиц Етхицс маy хаве тхе сингле-wордед аппеллативе Деонтологy. [Деонтологy.] Фром тwо Греек wордс, тхе фирст оф wхицх сигнифиес фит, фиттинг, ригхт, бецоминг, пропер. Деонтологy—ан аццоунт ор индицатион оф тхат wхицх, он тхе оццасион ин qуестион, wхатсоевер ит бе, ис—(и.е. бy хим wхо спеакс ор wритес, ис регардед ас беинг)—фит, фиттинг, бецоминг, пропер. Ит ис ин соунд онлy, анд нот ин сигнифицатион, тхат ит хас анy цоннеxион wитх тхе wорд онтологy, емплоyед абове. Апплиед то еверy бранцх оф Етхицс, такен ин тхе ларгест сенсе оф тхе wорд Етхицс, тхе усе оф суцх а wорд ас Деонтологy аффордс а промисе оф беинг аттендед wитх цонсидерабле цонвениенце. Ит wилл аццорд еqуаллy wелл wитх еверy сyстем wхицх евер хас беен, ор евер цан бе, девисед, ин релатион то тхе фоундатион оф морал облигатион :—ин тхе усе оф ит, но суцх инцонгруитy анд пресумптион ис инволвед, ас тхат wхицх ис цаллед петитио принципии—и.е. а беггинг оф тхе qуестион—ан ассумптион оф тхе маттер ин диспуте." Алсо еxплаинед ас "тхе кноwледге оф wхат ис ригхт анд пропер": "Деонтологy ис деривед фром тхе Греек wордс, το δεον (тхат wхицх ис пропер) анд Λογια, кноwледге — меанинг тхе кноwледге оф wхат ис ригхт анд пропер; анд ит ис хере специаллy апплиед то тхе субјецт оф моралс, ор тхат парт оф тхе фиелд оф ацтион wхицх ис нот тхе објецт оф публиц легислатион. Ас ан арт, ит ис тхе доинг wхат ис фит то бе доне; ас а сциенце, тхе кноwинг wхат ис фит то бе доне он еверy оццасион." Деонтологy ор, Тхе сциенце оф моралитy : ин wхицх тхе хармонy анд цо-инциденце оф дутy анд селф-интерест, виртуе анд фелицитy, пруденце анд беневоленце, аре еxплаинед анд еxемплифиед : фром тхе МСС. оф Јеремy Бентхам ед. Боwринг (1834), п. 21.

Литература

Критика практичног ума,Имануел Кант
Принципи етике, Џ. Е. Мур
Филозофија за IV разред гимназије, Миланка Радић Тадић
Беауцхамп, Том L. 1991. Пхилосопхицал Етхицс: Ан Интродуцтион то Морал Пхилосопхy, 2нд Ед. Неw Yорк: МцГраw Хилл.
Броад, C. D. 1930. Фиве Тyпес оф Етхицал Тхеорy. Неw Yорк: Харцоурт, Браце анд Цо.
Флеw, Антонy. 1979. 'Цонсеqуентиалисм'. Ин А Дицтионарy оф Пхилосопхy (2нд Ед.). Неw Yорк: Ст Мартинс.
Камм, Ф. M. 1996. Моралитy, Морталитy Вол. II: Ригхтс, Дутиес, анд Статус. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс.
Ф. M. Камм Профессор оф Пхилосопхy Харвард Университy (2006). Интрицате Етхицс Ригхтс, Респонсибилитиес, анд Пермиссибле Харм Ригхтс, Респонсибилитиес, анд Пермиссибле Харм. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-534590-2.
Кант, Иммануел (1964). Гроундwорк оф тхе Метапхyсиц оф Моралс. Харпер анд Роw Публисхерс, Инц. ИСБН 978-0-06-131159-8.
Олсон, Роберт Г. 1967. 'Деонтологицал Етхицс'. Паул Едwардс (ед.) Тхе Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Лондон: Цоллиер Мацмиллан.
W. D. Росс 1930. Тхе Ригхт анд тхе Гоод. Оxфорд: Цларендон Пресс.
Салзман, Тодд А. 1995. Деонтологy анд Телеологy: Ан Инвестигатион оф тхе Нормативе Дебате ин Роман Цатхолиц Морал Тхеологy. Университy Пресс.
Wаллер, Бруце Н. 2005. Цонсидер Етхицс: Тхеорy, Реадингс, анд Цонтемпорарy Иссуес. Неw Yорк: Пеарсон Лонгман.
Wиеренга, Едwард. 1983. 'А Дефенсибле Дивине Цомманд Тхеорy'. Ноûс, 17 (3): 387-407. Думагуете цитy.
Цхадwицк, Р.Ф. (1997). Енцyцлопедиа оф Апплиед Етхицс. Лондон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-227065-7.
Сингер, Петер (1993). Працтицал Етхицс. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-43971-X. (монограпх)
Цохен, Андреw I. (2005). Цонтемпорарy Дебатес ин Апплиед Етхицс. Wилеy-Блацкwелл. ИСБН 978-1-4051-1548-3.
ЛаФоллетте, Хугх (2002). Етхицс ин Працтице (2нд Едитион). Блацкwелл Публисхинг. ИСБН 0-631-22834-9.
Сингер, Петер (1986). Апплиед Етхицс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-875067-6.
Фреy, Р.Г. (2004). А Цомпанион то Апплиед Етхицс . Блацкwелл. ИСБН 1-4051-3345-7.
Адамс, Роберт Меррихеw (август 1976). „Мотиве Утилитарианисм”. Јоурнал оф Пхилосопхy. 73 (14): 467—481. ЈСТОР 2025783. дои:10.2307/2025783.
Алицан, Нецип Фикри (1994). Милл'с Принципле оф Утилитy: А Дефенсе оф Јохн Стуарт Милл'с Ноториоус Прооф. Амстердам анд Атланта: Едитионс Родопи Б.V. ИСБН 978-90-518-3748-3.
Ансцомбе, Г. Е. M. (јануар 1958). „Модерн Морал Пхилосопхy”. Пхилосопхy. 33 (124): 1—19. ЈСТОР 3749051. дои:10.1017/с0031819100037943.
Асхцрафт, Рицхард (1991). Јохн Лоцке: Цритицал Ассессментс. Роутледге.
Баyлес, M. D. (1968). Цонтемпорарy Утилитарианисм. Анцхор Боокс, Доубледаy.
Бентхам, Јеремy (јануар 2009). Ан Интродуцтион то тхе Принциплес оф Моралс анд Легислатион (Довер Пхилосопхицал Цлассицс). Довер Публицатионс Инц. ИСБН 978-0486454528.
Бентхам, Јеремy (2001). Тхе Wоркс оф Јеремy Бентхам: Публисхед ундер тхе Суперинтенденце оф Хис Еxецутор, Јохн Боwринг. 1. Адамант Медиа Цорпоратион. ИСБН 978-1402163937.
Бентхам, Јеремy; Думонт, Етиенне; Хилдретх, Р (новембар 2005). Тхеорy оф Легислатион: Транслатед фром тхе Френцх оф Етиенне Думонт. Адамант Медиа Цорпоратион. ИСБН 978-1402170348.
Брандт, Рицхард Б. (1979). А Тхеорy оф тхе Гоод анд тхе Ригхт. Цларендон Пресс. ИСБН 978-0-19-824550-6.
Бредесон, Деан (2011). „Утилитарианисм вс. Деонтологицал Етхицс”. Апплиед Бусинесс Етхицс: А Скиллс-Басед Аппроацх. Ценгаге Леарнинг. ИСБН 978-0-538-45398-1.
Брооме, Јохн (1991). Wеигхинг Гоодс. Оxфорд: Басил Блацкwелл.
Данцy, Јонатхан (2000). „Милл'с Пуззлинг Фоотноте”. Утилитас. 12 (2): 219. дои:10.1017/С095382080000279X.
Деннетт, Даниел (1995). Дарwин'с Дангероус Идеа . Симон & Сцхустер. ИСБН 978-0-684-82471-0.
Фелдман, Фред (мај 1993). „Он тхе Цонсистенцy оф Ацт- анд Мотиве-Утилитарианисм: А Реплy то Роберт Адамс”. Пхилосопхицал Студиес. 70 (2): 201—12. дои:10.1007/БФ00989590.
Гаутхиер, Давид (1963). Працтицал Реасонинг: Тхе Струцтуре анд Фоундатионс оф Прудентиал анд Морал Аргументс анд Тхеир Еxемплифицатион ин Дисцоурсе. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0198241904.
Гаy, Јохн (2002). „Цонцернинг тхе Фундаментал Принципле оф Виртуе ор Моралитy”. Ур.: Сцхнееwинд, Ј. Б. Морал Пхилосопхy фром Монтаигне то Кант. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0521003049.
Гоодин, Роберт Е. (мај 1995). Утилитарианисм ас а Публиц Пхилосопхy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0521468060.
Гоодстеин, Ебан (2011). „Цхаптер 2: Етхицс анд Ецономицс”. Ецономицс анд тхе Енвиронмент. Wилеy. ИСБН 978-0-470-56109-6.
Хабиб, Аллен (2008), Промисес, ин тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy.
Халевy, Елие (1966). Тхе Гроwтх оф Пхилосопхиц Радицалисм. Беацон Пресс. ИСБН 978-0-19-101020-0.
Халл, Еверетт W. (1949). „Тхе 'Прооф' оф Утилитy ин Бентхам анд Милл”. Етхицс. 60 (1): 1—18. ЈСТОР 2378436. дои:10.1086/290691.
Хардин, Русселл (мај 1990). Моралитy wитхин тхе Лимитс оф Реасон. Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-0226316208.
Харе, Р. M. (1972—1973). „Тхе Пресидентиал Аддресс: Принциплес”. Процеедингс оф тхе Аристотелиан Социетy, Неw Сериес. 73: 1—18. ЈСТОР 4544830. дои:10.1093/аристотелиан/73.1.1.
Харе, Р. M. (1981). Морал тхинкинг: итс левелс, метход, анд поинт. Оxфорд Неw Yорк: Цларендон Пресс Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780198246602.

Спољашње везе

Кантиан Етхицс - Суммарy А цонцисе суммарy оф тхе кеy детаилс оф Кант'с деонтологy
Фреедом анд тхе Боундарy оф Моралс, Лецтуре 22 фром Степхен Палмqуист'с боок, Тхе Трее оф Пхилосопхy (фоуртх едитион, 2000).
Деонтологy анд Етхицал Ендс

[1] фром тхе верб δέω "бинд, тие, феттер", виа тхе пресент партиципле стем деонт- + тхе суффиx -логиа.

[2] „Деонтологy дицтионарy дефинитион | деонтологy дефинед”.

[Waller,_Bruce_N_2005-3] а ^б Wаллер, Бруце Н. 2005. Цонсидер Етхицс: Тхеорy, Реадингс, анд Цонтемпорарy Иссуес. Неw Yорк: Пеарсон Лонгман: 23.

[4] Флеw, Антонy. 1979. "Цонсеqуентиалисм". Ин А Дицтионарy оф Пхилосопхy (2нд Ед.). Неw Yорк: Ст Мартинс: 73.

[5] Беауцхамп, Том L. 1991 Пхилосопхицал Етхицс: Ан Интродуцтион то Морал Пхилосопхy, 2нд Ед. Неw Yорк: МцГраw Хилл: 171.

[6] Јеремy Бентхам, Цхрестоматхиа (1816), п. 213: "Фор а сyнонyм, Дицастиц Етхицс маy хаве тхе сингле-wордед аппеллативе Деонтологy. [Деонтологy.] Фром тwо Греек wордс, тхе фирст оф wхицх сигнифиес фит, фиттинг, ригхт, бецоминг, пропер. Деонтологy—ан аццоунт ор индицатион оф тхат wхицх, он тхе оццасион ин qуестион, wхатсоевер ит бе, ис—(и.е. бy хим wхо спеакс ор wритес, ис регардед ас беинг)—фит, фиттинг, бецоминг, пропер. Ит ис ин соунд онлy, анд нот ин сигнифицатион, тхат ит хас анy цоннеxион wитх тхе wорд онтологy, емплоyед абове. Апплиед то еверy бранцх оф Етхицс, такен ин тхе ларгест сенсе оф тхе wорд Етхицс, тхе усе оф суцх а wорд ас Деонтологy аффордс а промисе оф беинг аттендед wитх цонсидерабле цонвениенце. Ит wилл аццорд еqуаллy wелл wитх еверy сyстем wхицх евер хас беен, ор евер цан бе, девисед, ин релатион то тхе фоундатион оф морал облигатион :—ин тхе усе оф ит, но суцх инцонгруитy анд пресумптион ис инволвед, ас тхат wхицх ис цаллед петитио принципии—и.е. а беггинг оф тхе qуестион—ан ассумптион оф тхе маттер ин диспуте." Алсо еxплаинед ас "тхе кноwледге оф wхат ис ригхт анд пропер": "Деонтологy ис деривед фром тхе Греек wордс, το δεον (тхат wхицх ис пропер) анд Λογια, кноwледге — меанинг тхе кноwледге оф wхат ис ригхт анд пропер; анд ит ис хере специаллy апплиед то тхе субјецт оф моралс, ор тхат парт оф тхе фиелд оф ацтион wхицх ис нот тхе објецт оф публиц легислатион. Ас ан арт, ит ис тхе доинг wхат ис фит то бе доне; ас а сциенце, тхе кноwинг wхат ис фит то бе доне он еверy оццасион." Деонтологy ор, Тхе сциенце оф моралитy : ин wхицх тхе хармонy анд цо-инциденце оф дутy анд селф-интерест, виртуе анд фелицитy, пруденце анд беневоленце, аре еxплаинед анд еxемплифиед : фром тхе МСС. оф Јеремy Бентхам ед. Боwринг (1834), п. 21.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]