Дан Бриклин
Даниел Сингер „Дан” Бриклин (рођен 16. јул 1951) амерички је бизнисмен и инжењер који је креатор, са Бобом Франкстоном, програма прорачунских табела ВисиЦалц. Он је исто тако основао фирме Software Garden, Inc., чији је тренутни председник, и Trellix[1] корпорацију.[2][3] Он тренутно ради као главни технолошки директор компаније Алпха Софтwаре.[4]
| Дан Бриклин | |
|---|---|
 Дан Бриклин | |
| Име по рођењу | Дан Брицклин |
| Датум рођења | 16. јул 1951. |
| Место рођења | Филаделфија, Пенсилванија САД |
| Пребивалиште | САД |
| Држављанство | америчко |
| Универзитет | МИТ (СБ) Харвард универзитет (МБА) |
| Занимање | бизнисмен |
| Деловање | ВисиЦалц wикиЦалц |
Његова књига, Бриклин о технологији, је обљављена у издању издвачке куће Вајли у мају 2009.[5] Због његовог рада на ВисиЦалц, Бриклин се често назива „оцем прорачунских табела”.
Рани животи и образовање
уредиБриклин је рођен у јеврејској породици[6] у Филаделфији, где је похађао Акиба хебрејску академију. Колеџ је започео на смеру математика, али је убрзо прешао на рачунарску науку. Дипломирао је на подручју електротехнике и рачунарске науке са Технолошког института у Масачусетсу 1973. године. Као студент је боравио у Бексли Холу.[7][3]
По завршетку МИТ-а, Бриклин је радио у корпорацији Дигитал Еквипмент (ДЕЦ), где је био део тима који је радио на WПС-8[8] до 1976. године, када је почео да ради за ФасФаx, произвођача регистарских каса. Године 1977. се вратио на универзитет, и 1979. године добио је звање магистра пословне администрације са Харвард универзитета.[3]
Док је био студент пословне школе на Харварду, Бриклин је допринео развоју програма VisiCalc 1979. године, чинећи га првом електронском табелом лако доступном за кућну и канцеларијску употребу. Програм је био написан за рачунар Епл II, и сматра се софтверским програмом четврте генерације. VisiCalc је допринео брзом расту индустрије личних рачунара. Уместо израде финансијских пројекција са ручно прорачунатим табелама, при чему се свака појединачна ћелија мора ручно прерачунавати, ВисиЦалц је кориснику омогућио да промени било коју ћелију и да се цела табела аутоматски прерачуна. Ово је претворило 20 сати рада у 15 минута и омогућило знатно креативније радне подухвате.[3][9]
Каријера
уредиСофтвеске уметности
уредиГодине 1979, Бриклин и Франкстон су основали предузеће Software Arts, Inc., и почели са продајом програма VisiCalc, путем засебне компаније с именом VisiCorp. Заједно са кооснивачем Бобом Франкстоном, он је започео писање верзија програма за Tandy TRS-80, Commodore PET и Atari 800. Ускоро након свог лансирања, програм VisiCalc је остварио знатну продаваност са ценом од $100.[3][9]
Предузеће Software Arts је исто тако пласирало на тржиште програме TK/Solver[10] и „Спотлигхт”, десктоп организатор за I.Б.M. лични рачунар.[11]
Софтверска башта
уредиДан Бриклин је основао Софтварску башту, малу консултантску фирму и развијача софтверских апликација, 1985. године. Фокус компаније је био да производи и пласира на тржиште „Дан Бриклинов Демо Програм“. Програм је омогућавао корисницима да креирају демонстрације својих програма пре него што су чак и написани, а такође је коришћен за креирање туторијала за програме засноване на Виндоусу. Друге верзије објављене убрзо након тога укључивале су демо-ит!. Остао је председник компаније све док није саоснивао Слејт корпорацију 1990. Године 1992, постао је потпредседник Слејт корпорације са седиштем у Фениксу[12] и развио Ат Ханд, табелу засновану на стајлусу.[12] Када је Слејт затворен 1994. године, Бриклин се вратио у Софтверску башту.[3]
Његов „Укупни прегледник Дана Бриклина“ (који је Њујорк тајмс описао као „визуелни начин приказивања информација у софтверу заснованом на Виндоусу“)[13] објављен је у новембру 1994. године
Треликс корпорација
уредиБриклин је 1995. основао Треликс корпорацију, названу по Треллиx Сите Буилдер.[14]
Награде
уредиГодине 1981, Бриклину је додељена награда Грејс Мари Хопер за ВисиЦалц.[9]
Године 1996, Бриклину је ИЕЕЕ Рачунарско друштво доделио награду Рачунарски предузетник за пионирски допринос развоју и комерцијализацији прорачунске табеле и дубоке промене које је подстакла у пословању и индустрији.[15]
Године 2004, он је постао члан Музеја историје рачунара „за унапређење корисности персоналних рачунара развојем ВисиЦалц електронске табеле.”[16]
Бриклин:
- појавио се у документарном филму Тријумф штребера из 1996. године, као и у документарном филму Аардварк'д: 12 Wеекс wитх Геекс из 2005. године, у оба случаја говорећи о развоју ВисиЦалц апликације.[17]
- увео је термин „умрежавање пријатеља-пријатељу“ дана 11. августа 2000.[18]
- такође је отприлике у исто време увео термин трагедија општег добра.[19]
Референце
уреди- ^ Давид Ф. Галлагхер (16. 4. 2001). „Популар Wеб Публисхинг Сервице то Гет Хелп Фром Треллиx”. Тхе Неw Yорк Тимес. „Дан Брицклин, тхе фоундер анд цхиеф тецхницал оффицер оф Треллиx”
- ^ wхицх хе лефт ин 2004
- ^ а б в г д ђ Даниел Брицклин Био. ЦС Депт. НСФ-Суппортед Едуцатион Инфраструцтуре Пројецт. Аццессед Јануарy 3, 2011.
- ^ Софтwаре, Алпха. „Алпха Софтwаре - Тхе Теам Бехинд Алпха Софтwаре”. www.алпхасофтwаре.цом.
- ^ Брицклин, Дан (мај 2009), Брицклин он Тецхнологy, Wилеy Публисхинг, Инц., стр. 512, ИСБН 978-0-470-40237-5
- ^ „А лист оф фамоус Јеwисх Америцан Цомпутер Сциентистс.”. Јеwисх Софтwаре. Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 14. 10. 2013.
- ^ Дан Брицклин Цо-цреатор оф ВисиЦалц, анд Фоундер оф Софтwаре Гарден, Инц. Архивирано 2010-12-31 на сајту Wayback Machine. ТецхСтарс. Аццессед Јан 3 2011.
- ^ Јонатхан Б. Спира (18. 4. 2011). Оверлоад!: Хоw Тоо Муцх Информатион ис Хазардоус то Yоур Организатион. Јохн Wилеy & Сонс. стр. 53. ИСБН 978-1-118-06417-7. „...I споке wитх Дан Брицклин, тхе цо-инвентор оф ВисиЦалц, wхо wас он тхе теам ат ДЕЦ тхат девелопед WПС-8 ин тхе мид-1970с...”
- ^ а б в Тхе Фирст Спреадсхеет - ВисиЦалц Архивирано на сајту Wayback Machine (13. април 2020). About.com: Inventors. Accessed January 3, 2011.
- ^ a numeric equation solving system
- ^ David E. Sanger (9. 4. 1985). „Lotus Set to Acquire Software Arts”. The New York Times.
- ^ а б Peter H. Lewis (9. 2. 1992). „The Executive Computer; Stunning Spreadsheet, Minus Keyboard”. The New York Times.
- ^ Glenn Rifkin (13. 11. 1994). „Sound Bytes; The Serenity of a Loner”. The New York Times.
- ^ Larry Magid (18. 12. 2003). „Setting Out the Welcome Mat at Your Home on the Web”. The New York Times. „.. to create .. web pages with a tool called Trellix Site Builder.”
- ^ Past Recipients Архивирано 2010-12-30 на сајту Wayback Machine. IEEE Computer Society. Accessed January 3, 2011.
- ^ „Dan Bricklin”. Computer History Museum. Архивирано из оригинала 2013-05-09. г. Приступљено 2019-06-06.
- ^ „Dan Bricklin”. Imdb.com. Приступљено 2010-08-31.
- ^ „Friend-to-Friend Networks”. www.bricklin.com.
- ^ „The Cornucopia of the Commons: How to get volunteer labor”. bricklin.com.
Literatura
уреди- Grad, B. (2007). „The Creation and the Demise of VisiCalc”. IEEE Annals of the History of Computing. 29 (3): 20—31. doi:10.1109/MAHC.2007.4338439.
- Campbell-Kelly, M. (2007). „Number Crunching without Programming: The Evolution of Spreadsheet Usability”. IEEE Annals of the History of Computing. 29 (3): 6—8. doi:10.1109/MAHC.2007.4338438.
- „A sidebar to the article "Ten Years of Rows and Columns" published in Byte, issue 13/1989, pp. 326-328.”. Архивирано из оригинала 2015-09-23. г. Приступљено 2015-06-24. „Yeah, we called it all sorts of things – electronic ledger, electronic blackboard, visible calculator – that’s what we finally based the name, VisiCalc, on.”
- Justice, United States Congress House Committee on the Judiciary Subcommittee on Courts, Intellectual Property, and the Administration of (1991). Computers and Intellectual Property: Hearings Before the Subcommittee on Courts, Intellectual Property, and the Administration of Justice of the Committee on the Judiciary, House of Representatives, One Hundred First Congress, First and Second Sessions, November 8, 1989, and March 7, 1990. U.S. Government Printing Office. Архивирано из оригинала 19. 10. 2022. г. Приступљено 7. 11. 2020.
- Jennings, Peter R. „VisiCalc 1979”. Benlo Park. Архивирано из оригинала 17. 10. 2022. г. Приступљено 19. 10. 2022. „The first copy of VisiCalc for the Apple ][ (Version 1.37) went out the door on October 17, 1979.”
- Hill, Charles (1. 1. 2014). Strategic Management: Theory & Cases: An Integrated Approach. Cengage Learning. стр. C-177. ISBN 9781305142725.
- Bricklin, Dan (15. 4. 2009). Bricklin on Technology. ISBN 9780470500583. Архивирано из оригинала 19. 10. 2022. г. Приступљено 6. 7. 2015.
- „(Image 5) SLIDESHOW: CIO Blast from the Past - 40 years of Multics”. CIO. Australia. Архивирано из оригинала 2018-06-18. г. Приступљено 2015-07-06.
- Browne, Christopher. „Historical Background of Spreadsheets”. Архивирано из оригинала 10. 6. 2017. г. Приступљено 8. 8. 2021.
- „The Idea”. Архивирано из оригинала 19. 6. 2017. г. Приступљено 7. 2. 2017.
Spoljašnje veze
уреди
- Dan Bricklin interview on lowendmac.com
- Bricklin.com
- Trellix Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2009)
- Software Garden
- Дан Брицклин на сајту IMDb (језик: енглески)
- I'm working on a new product called wikiCalc, from Dan Bricklin's weblog on November 9, 2005, introducing wikiCalc
- This page has a link to Dan's interview conducted by Robert Cringely
- Bricklin On Technology book
- TED Talk – "Dan Bricklin: Meet the inventor of the electronic spreadsheet"
- Dan Bricklin | TEDxBeaconStreet"