Филаделфија
Филаделфија (енгл. Philadelphia) је највећи град америчке државе Пенсилваније и пети највећи град у САД. У 18. веку, град је имао већу друштвену и политичку важност од Бостона и Њујорка и био је други главни град САД, након Њујорка а пре Вашингтона. Амерички политичар и утемељивач Бенџамин Френклин је имао изванредну улогу у успону града. Амерички проглас независности и устав су израђени и потписани у дворани независности овог града.
| Филаделфија Philadelphia | |
|---|---|
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Сједињене Америчке Државе |
| Федерална јединица |  Пенсилванија |
| Округ | Филаделфија |
| Основан | 1682. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 1.526.006 |
| — густина | 4.360,02 ст./km2 |
| Агломерација | 5.838.471 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 39° 57′ 11″ С; 75° 09′ 48″ З / 39.953056° С; 75.163333° З |
| Временска зона | UTC-5, лети UTC-4 |
| Апс. висина | 12 m |
| Површина | 350 km2 |
  Филаделфија Филаделфија на карти САД | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Џим Кени |
| Позивни број | 267, 215 |
| ФИПС код | 42-60000 |
| Веб-сајт | |
| phila.gov | |
.jpg)
.jpg)
По попису становништва из 2010. у њему је живело 1.526.006 становника.[1]
Географија
уредиГеографски центар Филаделфије се налази отприлике на 40° 0′ 34″ СГШ и и 75° 8′ 0″ ЗГД. 40. меридијан пролази кроз квартове Североисточна Филафелфија, Северна Филадефија и Западна Филадефија, укључујући и парк Фермаунт. Град заузима површину од 369,62 km², од чега је 347,52 km² копно, а 22,09 km² или 6% је вода. У водене површине спадају реке Делавер и Скулкил, језера у Парку Френклина Делана Рузвелта и потоци Кобс, Висахикон и Пенипек. Највеће вештачка водена површина је Источно парковско језеро у парку Ферманут.
Најнижа тачка Филаделфије је на обали мора, док је највиша тачка брдо Честнат, око 136 м изнад нивоа мора у улици Самит близу раскрснице са авенијом Џермантаун и Бетлехемског пута.
Филаделфија се налази на Атлантској приморској линији која раздваја Атлантску приобалну равницу од висоравни Пидмонт. Брзаци на Скулкику у Ист Фолсу су поплављени завршетком бране код фабрике воде Фермаунт.
Град је седиште свог округа. Суседни окрузи су округ Монтгомери на северозападу, Бакс на северу и северозападу, Берлингтон (Њу Џерзи) на истоку, Камден (Њу Џерзи) на југоистоку, Глостер (Њу Џерзи) на југу и Делавер на југозападу.
Клима
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Клима Филаделфије (Филаделфијски аеродром), 1981–2010 нормале, екстреми 1872–садашњост[2][3] | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | — | 26 (79) |
31 (87) |
35 (95) |
36 (97) |
39 (102) |
40 (104) |
41 (106) |
39 (102) |
36 (96) |
29 (84) |
23 (73) |
41 (106) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 16,7 (62,0) |
17,1 (62,7) |
23,1 (73,6) |
28,4 (83,2) |
31,7 (89,1) |
34,6 (94,2) |
35,8 (96,4) |
34,8 (94,7) |
32,1 (89,8) |
27,6 (81,7) |
22,4 (72,3) |
17,5 (63,5) |
36,4 (97,5) |
| Максимум, °C (°F) | 4,6 (40,3) |
6,6 (43,8) |
11,5 (52,7) |
17,7 (63,9) |
23,2 (73,8) |
28,2 (82,7) |
30,6 (87,1) |
29,6 (85,3) |
25,6 (78,0) |
19,2 (66,6) |
13,3 (56,0) |
7,1 (44,8) |
18,1 (64,6) |
| Просек, °C (°F) | 0,6 (33,0) |
2,1 (35,7) |
6,4 (43,5) |
12,2 (54,0) |
17,7 (63,9) |
22,9 (73,3) |
25,6 (78,1) |
24,8 (76,6) |
20,6 (69,1) |
14,2 (57,5) |
8,7 (47,6) |
3,1 (37,5) |
13,3 (55,9) |
| Минимум, °C (°F) | −3,6 (25,6) |
−2,4 (27,7) |
1,3 (34,4) |
6,7 (44,1) |
12,2 (54,0) |
17,7 (63,8) |
20,7 (69,2) |
19,9 (67,9) |
15,7 (60,3) |
9,1 (48,4) |
4 (39,2) |
−1,1 (30,1) |
8,4 (47,1) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −12,9 (8,7) |
−10,7 (12,7) |
−7 (19,4) |
−0,2 (31,6) |
5,6 (42,0) |
11,2 (52,2) |
15,4 (59,8) |
14,3 (57,8) |
8,4 (47,2) |
2,1 (35,8) |
−3,3 (26,0) |
−9 (15,8) |
−14,2 (6,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −22 (−7) |
−24 (−11) |
−15 (5) |
−10 (14) |
−2 (28) |
7 (44) |
11 (51) |
7 (44) |
2 (35) |
−4 (25) |
−13 (8) |
−21 (−5) |
−24 (−11) |
| Количина падавинаmm (in) | 77 (3,03) |
67,3 (2,65) |
96,3 (3,79) |
90,4 (3,56) |
94,2 (3,71) |
87,1 (3,43) |
110,5 (4,35) |
88,9 (3,50) |
96 (3,78) |
80,8 (3,18) |
75,9 (2,99) |
90,4 (3,56) |
1.054,9 (41,53) |
| Количина снега, cm (in) | 16,5 (6,5) |
22,4 (8,8) |
7,4 (2,9) |
1,3 (0,5) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0,8 (0,3) |
8,6 (3,4) |
56,9 (22,4) |
| Дани са падавинама (≥ 0.01 in) | 10,6 | 9,4 | 10,5 | 11,3 | 11,1 | 9,8 | 9,9 | 8,4 | 8,7 | 8,6 | 9,3 | 10,6 | 118,2 |
| Дани са снегом (≥ 0.1 in) | 4,4 | 3,6 | 1,8 | 0,4 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0,2 | 1,8 | 12,2 |
| Релативна влажност, % | 66,2 | 63,6 | 61,7 | 60,4 | 65,4 | 67,8 | 69,6 | 70,4 | 71,6 | 70,8 | 68,4 | 67,7 | 67,0 |
| Сунчани сати — месечни просек | 155,7 | 154,7 | 202,8 | 217,0 | 245,1 | 271,2 | 275,6 | 260,1 | 219,3 | 204,5 | 154,7 | 137,7 | 2.498,4 |
| Сунчано време — месечни проценти | 52 | 52 | 55 | 55 | 55 | 61 | 61 | 61 | 59 | 59 | 52 | 47 | 56 |
| Извор: NOAA (релативна влажност и сунчаност 1961–1990)[4][5][6] | |||||||||||||
Историја
уредиПре доласка Европљана, у области данашње Филаделфије се налазило индијанско село Шакамаксон, народа Ленапе.
Европљани су први пут стигли у Делаверску долину почетком 17. века а прве насеобине су створили Холанђани, Енглези, Шкоти и Швеђани. Након прве шведске експедиције у Северну Америку 1637. године, преузели су контролу над земљом на западној обали реке Делавер испод реке Скулкил, област која је обухватала данашњу Филаделфију, југоисточну Пенсилванију, Делавер и Мериленд. Нова Шведска је подржавала народ Сускеханок у њиховом сукобу са енглеском провинцијом Мериленд, који су изгубили. Једанаест година касније, Холандија је освојила област око реке Делавер преузимајући власт над колонијом иако је финским и шведским становницима остављено право на милицију, вероисповест, судство и земљу. Енглеска је освојила холандску колонију у 1663. али се на терену мало тога променило све до 1682. када је ова област укључена у Повељу за Пенсилванију коју је написао Вилијем Пен.
Приликом плаћања дугова 1681. енглески краљ Чарлс II је издао повељу Вилијаму Пену за област која ће постати провинција односно колонија Пенсилванија. И поред краљевске повеље, Пен је платио ову земљу народу Ленапе како би са њима био у добрим односима и сачувао мир за своју колонију.[7] Према легенди Пен је направио договор о пријатељству са поглавицом племена Ленапе Таманијем испод брестовог дрвета у Шакамаксону, које је данас део града који се зове Фиштаун.[8] Пен је био квекер, због чега је био прогоњен па је желео да његова колонија буде место у ком ће бити загарантована потпуна слобода вероисповести. Пен је назвао град Филаделфија што је изведено из грчког за братску љубав (φίλος - љубав, αδελφός - брат)[9]
Пен је планирао да град који ће служити као лука и главни град буде на реци Делавер. Надајући се да ће Филаделфија бити попут руралних места Енглеске а не великих градова, Пен је путеве поставио у квадратну мрежу како би раздвојио пословне зграде и куће и омогућио да буду окружени баштама и воћњацима. Становници града нису пратили Пенов план и населили су се уз саму реку а своје плацеве су делили и препродавали.[10] Пре него што је напустио Филаделфију последњи пут 1701, Пен је издао повељу којом ју је прогласио за град. Град је ускоро постао важан трговачки центар и лука. Важан допринос развоју Филаделфије у то време је дао Бенџамин Френклин. Френклин је помогао да се поправе градске услуге и оформе нове као нпр. прва болница у колонијама Северне Америке.[11] Централни положај града међу колонијама је учинио да град постане природни центар Америчке револуције: у њему су одржани Први Континентални Конгрес пре рата, Други Континентални Конгрес на ком је потписана Декларација независности САД током рата као и Уставна Конвенција након рата. Неколико битака је вођено у Филаделфији и њеној околини. Након рата Филаделфија је постала привремени главни град током последње деценије 18. века.[12] Жута грозница је 1793. погодила град у виду епидемије и тада је умрло око 5.000 људи или 10% градског становништва.[13]
Државна влада је напустила Филаделфију 1799. а федерална влада убрзо након тога 1800. године али је Филаделфија остала највећи град младе државе као и њен финансијски и културни центар. Након тога Њујорк ју је убрзо престигао по броју становника али је изградња путева, канала и железница помогла да Филаделфија постане први велики индустријски град САД. Током 19. века Филаделфија је имала велики број фабрика и компанија а најважнија је била текстилна индустрија. Велике корпорације из тог доба су биле Болдвинова фабрика локомотива, бродоградилиште Вилијем Кремп и синови као и Пенсилванијске железнице.[14] Индустрија је прослављена на Центенијалној изложби, првом светском сајму одржаном у САД. Највећи број имиграната долазио је из Ирске и Немачке. Повећање броја становника је довело до Акта о консолидацији из 1854. којим је Филаделфија проширена на целу област.[15] У другој половини века, имигранти из Русије, источне Европе и Италије као и Афроамериканци са југа САД су насељавали град.[16]
До 1950. у граду је живело више од два милиона људи након чега је број становника почео да опада док су се предграђа увећавала. Обнова града је започела 1960-их година и наставља се и у 21. веку са највећим развојем у центру града и универзитетском насељу. Након што је затворена већина старих фабрика, град је започео кампању за привлачење нових инвеститора и туриста. Почела је изградња стаклених и камених облакодера у центру града. Старе зоне града су обновљене и данас представљају пожељно место за живот. Овим потезима је заустављено опадање броја становника након губитка готово четвртине становништва у претходном периоду.[17]
Становништво
уредиПрема попису становништва из 2010. у граду је живело 1.526.006 становника, што је 8.456 (0,6%) становника више него 2000. године.[1]
| Састав становништва – Филаделфија | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2010.[1] | 2000.[1] | ||||||
| Укупно | 1 526 006 (100,0%) | 1 517 550 (100,0%) | |||||
| Афроамериканци | 661 839 (43,37%) | 655 824 (43,22%) | |||||
| Белци | 562 585 (36,87%) | 644 395 (42,46%) | |||||
| Хиспаноамериканци | 187 611 (12,29%) | 128 928 (8,496%) | |||||
| Азијати | 96 405 (6,317%) | 67 654 (4,458%) | |||||
| Остали | 17 566 (1,151%) | 20 749 (1,367%) | |||||
Привреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
уреди
Галерија
уреди
|
|
|
|
| Стари град | Кинеска четврт | Градски парк | Музеј уметности |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г „Pennsylvania Trend Report 2: State and Complete Places”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2013. г. Приступљено 07. 01. 2013.
- ^ ThreadEx; search for location= "PA - Philadelphia", variable= "Station thread"
- ^ Wood, Anthony R. „Snow total at airport gets a boost A new measuring station and technique likely contributed to two 8-inch-plus readings”. Philly.com. The Inquirer. Архивирано из оригинала 28. 07. 2014. г. Приступљено 10. 06. 2014.
- ^ „Station Name: PA PHILADELPHIA INTL AP”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 13. 03. 2014.[мртва веза]
- ^ „WMO Climate Normals for PHILADELPHIA/INT'L ARPT PA 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 11. 03. 2014.
- ^ „NowData - NOAA Online Weather Data”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 13. 04. 2016.
- ^ Brookes 2005, стр. 21.
- ^ Weigley 1982, стр. 4–5.
- ^ Avery 1999.
- ^ Weigley 1982, стр. 7, 14–16.
- ^ Brookes 2005, стр. 24–25.
- ^ Brookes 2005, стр. 30–33.
- ^ Arnebeck, Bob (30. 01. 2008). „A Short History of Yellow Fever in the US”. Benjamin Rush, Yellow Fever and the Birth of Modern Medicine. Архивирано из оригинала 29. 10. 2002. г. Приступљено 04-12-2008. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ Weigley 1982, стр. 214, 218, 428–429.
- ^ „A Brief History of Philadelphia”. Philadelphia History. ushistory.org. Приступљено 14. 12. 2006.
- ^ Brookes 2005, стр. 38–39.
- ^ Brookes 2005, стр. 78.
Литература
уреди- Avery, Ron (1999). A Concise History of Philadelphia. Philadelphia: Otis Books. стр. 19. ISBN 978-0-9658825-1-4.
- Weigley, RF, ур. (1982). Philadelphia: A 300-Year History. New York and London: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-01610-9.
- Brookes, Karin; John Gattuso, Lou Harry, Edward Jardim, Donald Kraybill, Susan Lewis, Dave Nelson and Carol Turkington (2005). Ross, Zoë, ур. Insight Guides: Philadelphia and Surroundings (Second Edition (Updated) изд.). APA Publications. ISBN 978-1-58573-026-1.
.svg){kind=small}
