Цибетке (породица)

porodica mačkoliki zveri

Cibetke i genetke (Viverridae) су породица из реда звери, а сврстана је у натпородицу мачколиких животиња. То су мале до средње велике звери, које сачињавају 15 родова, који се деле у 38 врста.[1] Ову фамилију је именовао и први описао Џон Едвард Греј 1821. године.[2] Чланови ове породице се обично називају цибеткама или генеткама. Оне су заступљене у јужној и југоисточној Азији, широм Воласове линије, у Африци и у јужној Европи. Њихово присуство на Сулавесију и неким од суседних острва указује на то да су древни становници Старог света тропика.[3]

Viverridae[1]
Vremenski raspon: 25.46–0 Ma
kasni Oligocen do danas
razni predstavnici porodice Viverridae
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Carnivora
Podred: Feliformia
Infrared: Aeluroidea
Parvred: Viverroidea
Porodica: Viverridae
Gray, 1821[2]
Tipski rod
Viverra
Linnaeus, 1758
Potporodice
Sinonimi
lista sinonima:
  • Arctictidae (Cope, 1882)
  • Cynogalidae (Gray, 1869)
  • Genettidae (Rochebrune, 1883)
  • Paradoxuridae (Rochebrune, 1883)
  • Viveridae (Gray, 1821)
  • Viverrina (Gray, 1825)

Особине

уреди

Цибетке су сродне са мачкама, имају витко тело с кратким ногама, које се завршавају углавном са пет прстију. Крзно им је најчешће пегаво или пругасто, али може бити и једнобојно. На дугим лицима имају шиљасте њушке са 32 до 40 зуба, зашиљене или заобљене уши, дуге бркове и велике очи. Цибетке и генетке су самотне животиње које већину времена проводе на дрвећу. Оштре канџе које могу увлачити користе за хватање дебала и грана, а у одржавању равнотеже помажу им дуги репови. Због тих прилагођења су добри пењачи.

Следеће обележје им је присутност две или више аналних жлезда поред цревног отвора које излучују течност интензивног мириса. Ову течност таложе у жлезданим врећицама. Том течношћу се користе за обележавање свог животног простора, да би показале да на простор полажу „право власништва”, али и да одбију непријатеље.

Зависно од врсте, дужина тела креће им се од 35 до 95 цм, дужина репа од 13 до 90 цм, а тежина им је између 0,60 и 20 кг.

Распрострањеност

уреди

Највећи број врста ове породице живи у јужној и југоисточној Азији, где је раширена од Индије преко јужне Кине до Индонезије и Филипина. Поред тога, живи у целој Африци и на Арапском полуострву. Само једна врста из ове породице, ситно пегава генетка (Genetta genetta), која иначе настањује подручје око Атласа, живи и у југозападној Европи. Иначе, живе углавном у шумама, а понекад и у грмовитим подручјима и саванама.

Начин живота

уреди

Све врсте су ноћне животиње, а по дану спавају у дупљама у стаблима или јамама у тлу. Многе врсте су изврсни пењачи и углавном живе на стаблима. Само једна врста, бинтуронг, развила је реп прилагођен хватању. Друге врсте се могу наћи само на тлу, док су неке прихватиле воду као станиште, и живе семиакватичним начином живота.

Већина врста живи самотњачки и избегавају, осим у раздобљу парења, сусрете с припадницима исте врсте. Неке врсте живе у пару или мањим породичним групама. Веће групе у овој породици нису уобичајене. То су углавном територијалне животиње које своје подручје обележавају излучином аналних жлезда.

Прехрана

уреди

Све врсте цибетки и генетки су по правилу свеждери. Многе врсте су врло спретни ловци који се пришуљају плену или нападају из заклона. Хране се малим кичмењацима, инсектима, црвима као и птичјим јајима. Неке врсте једу и стрвину. Једу и биљну храну, као што је воће и ораси.

Размножавање

уреди

Женка коти најчешће два пута годишње између два и шест младунаца. Код коћења, младунци су слепи, али имају крзно. Очекивани животни век код већине врста је између 5 и 15 година.

Систематика

уреди

Врста Нандиниа бинотата је раније уврштавана у ову породицу. У данашње време се сматра засебном породицом Нандиниидае. I три врсте које живе на Мадагаскару које су се раније сматрале делом ове породице, издвојене су из ње и чине данас засебну породицу Eupleridae, односно, мадагаскарске звери (види: мадагаскарска цибетка)

Класификација

уреди

Класификација породице Виверридае:

[† - ознака за изумрли таксон]

Филогенија

уреди

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе породице вивериди.[4][5]

 Виверроидеа 

Херпестоидеа  

 Виверридае 
 Парадоxуринае 
 Парадоxурини 
 Парадоxурус 
 Парадоxурус зеyлоненсис 

[[Златна палмина цибетка|Парадоxурус зеyлоненсис сенсу стрицто]]

Парадоxурус монтанус

Парадоxурус стеноцепхалус

Парадоxурус ауреус

 сенсу лато 

Парадоxурус јердони

Парадоxурус хермапхродитус

 †Миопарадоxурус 

Миопарадоxурус меини

 Мацрогалидиа 

Мацрогалидиа муссцхенброекии

 Пагума 

Пагума ларвата

 Арцтицтис 

Арцтицтис бинтуронг

 Арцтогалидиа 

Арцтогалидиа тривиргата

 †"Кицхецхиа" 

"Кицхецхиа" савагеи

Кануитес

Кануитес леwисае

 †Псеудоциветтини 
 †Тугеництис 

Тугеництис нгорораенсис

 †Псеудоциветта 

Псеудоциветта хоwелли

Псеудоциветта ингенс

 Хемигалинае 
 Цyногале 

Цyногале беннеттии

 Цхротогале 

Цхротогале оwстони

 Диплогале 

Диплогале хосеи

 Хемигалус 

Хемигалус дербyанус

 †Херпестидес 

Херпестидес аегyптицус

Херпестидес аеqуаториалис

Херпестидес афаренсис

Херпестидес антиqуус

Херпестидес цомпацтус

 †Африцаництис 

Африцаництис меини

Африцаництис хyаеноидес

Африцаництис сцхмидткиттлери

 Могхрадицтис 
 †Кенyаплесицтис 

Кенyаплесицтис мухоронии

 †Могхрадицтис 

Могхрадицтис недјема

 сенсу стрицто 
 сенсу лато 
 †Миоприонодон 

Миоприонодон пицкфорди

Миоприонодон ходопеус

 †Луфенгицтис 

Луфенгицтис пеии

 †Кеткетицтис 

Кеткетицтис солида

 †Прогенетта 

Прогенетта церта

Прогенетта црасса

Прогенетта гаилларди

Прогенетта инцерта

Прогенетта монтадаи

Прогенетта праецурренс

 Виверринае 
 Виверринае 
 Виверра 
 Виверра 
 (Мосцхотхера

Виверра циветтина

Виверра мегаспила

Виверра зибетха

Виверра тангалунга  

 (†Виверрицтис

Виверра модица

Виверра бакери

Виверра цхињиенсис

Виверра лепторyнцха

Виверра нагрии

Виверра пеии

Виверра леакеyи

Виверра хоwелли

Виверра пепратxи

 сенсу стрицто 
 †Висхнуицтис 

Висхнуицтис африцана

Висхнуицтис дуранди

Висхнуицтис салмонтанус

Висхнуицтис хариенсис

 †Сахелицтис 

Сахелицтис кореи

 †Мегавиверра 

Мегавиверра апенниница

Мегавиверра царпаторум

 сенсу лато 
 Циветтицтис 

Циветтицтис хоwелли

Циветтицтис циветта  

Циветтицтис браини

 Виверрицула 

Виверрицула индица

 †Орангицтис 

Орангицтис гариепенсис

 †Семигенетта 

Семигенетта цадеоти

Семигенетта грандис

Семигенетта хуаихеенсис

Семигенетта репелини

Семигенетта риполли

Семигенетта лаугнаценсис

Семигенетта елеганс

Семигенетта сансаниенсис

 сенсу стрицто 
 Генеттинае 
 Поиана 

Поиана леигхтони

Поиана рицхардсонии

 Генетта 
 (Псеудогенетта

Генетта абyссиница

Генетта тхиеррyи

Генетта вицториае

 (Парагенетта

Генетта јохнстони

Генетта сервалина

 (Осборництис

Генетта писцивора

Генетта цристата

Генетта генетта

Генетта сп. (БАР 155’01)

Генетта фелина

Генетта тигрина

Генетта мацулата

Генетта летабае

Генетта сцхоутедени

Генетта боурлони

Генетта поенсис

Генетта пардина

Генетта анголенсис

 сенсу лато 
 сенсу стрицто 
 (Виверридае сенсу лато) 

Подврсте

уреди

Временска распрострањеност

уреди
ХерпестоидеаQуатернарyПлиоценМиоценОлигоценЕоценQуатернарyПиацензианЗанцлеанМессинианТортонианСерраваллианЛангхианБурдигалианАqуитанианЦхаттианРупелиан

Референце

уреди
  1. ^ а б Wозенцрафт, W.C. (2005). „Ордер Царнивора”. Ур.: Wилсон, D.Е.; Реедер, D.M. Маммал Специес оф тхе Wорлд: А Таxономиц анд Геограпхиц Референце (3рд изд.). Јохнс Хопкинс Университy Пресс. стр. 548—559. ИСБН 978-0-8018-8221-0. ОЦЛЦ 62265494. 
  2. ^ а б Граy, Ј. Е. (1821). „Он тхе натурал аррангемент оф вертебросе анималс”. Лондон Медицал Репоситорy. 15 (1): 296—310. 
  3. ^ Поцоцк, Р. I. (1939). Тхе Фауна оф Бритисх Индиа, инцлудинг Цеyлон анд Бурма. Маммалиа. – Волуме 1. Таyлор анд Францис, Лондон. Пп. 330–332.
  4. ^ Гауберт, П. & Цордеиро-Естрела, П. (2006). „Пхyлогенетиц сyстематицс анд темпо оф еволутион оф тхе Виверринае (Маммалиа, Царнивора, Виверридае) wитхин фелиформианс: имплицатионс фор фаунал еxцхангес бетwеен Асиа анд Африца” (ПДФ). Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 41 (2): 266—278. ПМИД 16837215. дои:10.1016/ј.yмпев.2006.05.034. Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 10. 2016. г. Приступљено 13. 01. 2019.  
  5. ^ Нyакатура, К. & Бининда-Емондс, О. Р. П. (2012). „Упдатинг тхе еволутионарy хисторy оф Царнивора (Маммалиа): а неw специес-левел супертрее цомплете wитх дивергенце тиме естиматес”. БМЦ Биологy. 10: 12. ПМЦ 3307490 . дои:10.1186/1741-7007-10-12. Архивирано из оригинала 21. 08. 2020. г. Приступљено 01. 08. 2019. 

Спољашње везе

уреди