Blondie

Блонди
Блонди
	Блонди 1977. године
Музички рад
Активни период	1974—1982; 1997—данас
Оснивање	1974 (Њујорк, САД)
Жанр	нови талас; поп рок; панк рок;
Издавачке куће	Привате Стоцк; Цхрyсалис; ЕМИ; Беyонд; БМГ; Епиц; Сире; Санцтуарy; Елевен Севен;
Чланови
Садашњи чланови	Деби Хари; Крис Стејн; Клем Берк; Ли Фокс; Мат Кац-Боен; Томи Кеслер
Бивши чланови	Џими Дестри; Најџел Харисон; Франк Инфанте; Гари Валентајн; Фред Смит
Остало
Повезани чланци	Тхе Wинд ин тхе Wиллоwс; Тхе Јазз Пассенгерс;
Веб-сајт	www.blondie.net

Блонди (енгл. Blondie) је амерички рок бенд основала га је певачица Дебора Хари и гитариста Крис Стајн. Бенд је био пионир у раном америчком новом таласу и пунк-роцк сцени средином 1970-их. Њихова прва два албума садржала су јаке елементе тих жанрова,иако успешан у Великој Британији и Аустралији, Блонди, је сматран андреграунд бендом у САД-у све до објављивања Параллел Линес 1978. Током идуће три године, бенд постиже неколико хит синглова и постаје препознатљив по својим електронским мешавинама музичких стилова укључујући и елементе диско, поп и реге, задржавајући основни стил као бенд новог таласа.

Група се распала након изласка њиховог албума Тхе Хунтер 1982. Деби Хари даље наставља са соло каријером која јој је донела одређене резултате (иако је узела неколико година слободно да би бринула о Крису Стајну, којем се развијала тешка болест опасна по живот). Клавијатуриста Џими Дестри такође је кренуо у соло каријеру са нешто мање успјеха од Харијеве.

Група се реформирала 1997. године, постижу успех и постају број један сингл у Великој Британији са песмом "Мариа" у 1999. Група има турнеје и наступе широм света током следећих година, и били су примљени у Роцк анд Ролл Халл оф Фаме и РоцкWалк славних 2006. До данас, Блонди је продао 40 милиона албума широм света.

Историја

Рана каријера (1975—1978)

Почетком 1970-их, Крис Стајн преселио се на Менхетн из Бруклина. Ту је био инспирисан новом музичком сценом Неw Yорк Доллс, са циљем да се придруже сличном бенду. Он се придружио Тхе Стилеттос 1973. као гитариста и отпочео је у романтичну везу са певачицом бенда, Деби Хари. Бивша конобарица и Плаyбоy-ева зечица, Хари је била члан фолк-роцк бенд, Тхе Wинд, у касним 1960-им годинама. Године 1974, Стеин раздваја од Тхе Стилеттос и Елда Гентиле, оснивача бенда. Стеин и Харрy формирају нови бенд са бубњарем и басистом Биллyјем О'Цоннор Фред Смитх. Након неких личних промена (ранији чланови укључивали су сестре Тисх Белломо и Еилеен Белломо као пратеће вокале) до 1975, Стеин и Харрy се придружује бубњар Цлем Бурке, клавијатуриста Јиммy Дестри и басиста Гарy Валентине. Изворни назив бенда је био Ангел анд тхе Снаке банд је преименован у Блондие крајем 1975. Име је настало из коментара возача камиона, који је узвикнуо "Хеј, Блондие," Харрy кад су се возили поред њега. Касније, чланови бенда су били забринути када су сазнали да је Блонди име које деле са псом Адолфа Хитлера. Блонди су снимили једну песму полу-анонимно, под именом 'Адолф'с Дог'. Налази се на једном од Иггy Поп албума.

"Ин тхе Флесх" (1977) Блондие постигао свој први сингл с хит баладом "Ин тхе Флесх", након што је емитован грешком на једном аустралском телевизијском програму.

"Рип Хер то Схредс" (1977) Харрy агресивни вокали на ово албуму су типични за претходни стил бенда.

"Денис" (1977) Блондие први европски хит са додатком плесне поп-музике, долазе до оснивања новог таласа звука. Блондие постаје стални бенд у Неw Yорк'с Цлуб 51, Маx'с Кансас Цитy и ЦБГБ. Они су добили свој први уговор за плочу са Привате Стоцк Рецордс средином 1970-их и издали свој деби албум (АУС # 14, УК # 75) 1976, заједно са синглом "X-Оффендер ". Привате Стоцк Рецордс је тада купљен од стране енглеске компаније, Цхрyсалис Рецордс, а први албум је поново издат са новом ознаком 1977, заједно са синглом "Рип Хер то Схредс ". Роллинг Стоне је писао о Блонди, по први пут у августу 1977 и проматрајући еклектичну природу музике групе, поређујући га са Пхил Спецтор и Тхе Wхо, а коментар је био да је албум имао две снаге: Ричард Готехрер продукција и личност Дебора Хари, говорећи да је она наступала са "њено суделовање је стално присутно чак и када она тумачи лик користећи атипатичан и вансвемирски, постоји трачак свести која је умирујућа и забавна." Он је такође напоменуо да Харрy "посједује бомбастичан зомби глас који може звучати снено, заводљив и дрвено Мансоните унутар исте песме".

Блонди, 1976. ЛР: Гари Валентин, Клем Бурк, Дебора Хари, Крис Стејн I Џими Дестри.

Деби Хари у Торонту 1977. године

Њихов први комерцијални успех у Аустралији догодио се 1977, када је музички телевизијски програм Цоунтдоwн погрешно пустио њихов видео "Ин тхе Флесх", која је била Б-страна од њиховог тренутног сингла "X-Оффендер ". У интервјуу из 1998, члан бенда Клем Бурк присетио се гледајући епизоде у којој је пуштана погрешна песма, али он и Крис Стејн предложили су да је то можда био намерни изговор на делу Мелдрум. Стеин је тврдио да је "X-Оффендер" био "превише луди и агресивни [да постане хит]", док "Ин тхе Флесх" је био представник у коме није било пунк сензибилитета. Током година, ја сам мислио да вероватно одсвирали обе ствари али једну су више волели. То је све." У ретроспективи, Бурк је описао "Ин тхе Флесх" као "претечу у моћ балада". Сингл и албум су дошли до аустралских првих пет на топ листама у октобру 1977, а касније двоструко издање "X-Оффендер " и "Рип Хер то Схредс", такође је било популарно. Успешна аустралиска турнеја уследила је у децембру, премда је било инцидената у Брисбанеод стране разочараних фанова када је Хари отказала наступ због болести.

Године 1977, Блондие, је издао свој други албум, Пластиц Леттерс (УК # 10, УС # 78). Албум је снимљен из четири дела јер је Гари Валентин напустио бенд. Пластиц Леттерс је промовисан у целој Европи и Азији од Цхрyсалис Рецордс. Први сингл, "Денис", био је цовер верзија Рандy и Раинбоwс 'хит 1963. Досегла је број два на британске листи синглова, а оба албума и други сингл, "(I'м Алwаyс Тоуцхед бy Yоур) Пресенце, Деар", досегли су британски топ десет. То је карта успеха, уз успешну 1978 турнеју по Енглеској, укључујући концерт у Роундхоусе (Боомтоwн Ратс отворена), претворило је Блондиеједан у један од првих америчких бендова новог таласа који су постигли маинстреам успех у Великој Британији. У то време, Гарy Валентине је заменио Франк Инфанте (бас гитара / гуитар), а недуго након тога Нигел Харрисон (бас гитара) је био укључен, шири се бенд на шест-делова по први пут.

Сва музика касније описује Пластиц Леттерс као инфериорни у односу на свог претходника, тврдећи да уз очекивања два сингла, чинило се да су грађена од "остатака" из Блондие албума.

Мејнстрим успех (1978—1981)

Параллел Линес (УК #1, УС #6) Блондие трећи албум, најпопуларнији, са најбољим резултатима продаје објављен је у септембру 1978,продуциран од стране Мике Цхапман. Прва два сингла албума су били "Пицтуре Тхис" (УК #12) I "Хангинг он тхе Телепхоне" (УК #5). "Хеарт оф Гласс"је био њихов први амерички хит. Диско плоча је дошла до самог врха америчких топ листа у априлу 1979. То је била реге/рок песма коју је група изводила од свог формирања али са додатним елементима диско музике. Цлем Бурке је касније изјавио да је преуређена песма једним делом била инспирисана Крафтwерк и Бее Геес' "Стаyин' Аливе", Бурке и Стеин су дали Јиммy Дестри су дали доста заслуга завршну верзију песме, Дестријево уважавање технологије га је довело до увођења синтисајзера.Иако су неки чланови британске музичке сцене оптужили Блондие за "издају", песма је доживела светски успех. Продала се у више од миллион копија, сингл је достигао прво место на листама у много земаља укјучујући и У.С. где је великим делом бенд Блондие сматран "ундергроунд" бендом. Песма је била праћена музичким спотом где је Деборах Харрy приказана у најбољем светлу, почела је да добија статус познате личности што ју је одвојило од осталих чланова бенда који су били у великој мери игнорисани од стране медија. Блондие следећи сингл у Америци је био много агресивнији рок звук, "Оне Wаy ор Анотхер" (УС #24), песма је постал њихов други хит синг у Америци.У међу времену у Енглеској, једна алтернативна "Сундаy Гирл", постал је још један број 1. "Параллел Линес" је рангиран #140 на Роллинг Стоне листи оф 500 најбољих албума свих времена. У јуну 1979, Блондие је красила насловницу Роллинг Стоне магазина.

Њихов четврти албум, Еат то тхе Беат (УК #1, УС #17) пуштен у октобру 1979, био је добро прихваћен од страна критике као прикладан пратилац Параллел Линес, док у Америци нису успели да постигну исти ниво успеха.[3]У Британији, сингл "Атомиц" (УК #1, УС #39)достигао је број један, "Дреаминг" (УК #2, УС #27)број два и "Унион Цитy Блуе" (УК #13)је био још један топ 20 хит, док у Америци није био толико високо рангиран. Деборах Харрy је радиал са италијанским текстописцем и продуцентом Гиоргио Мородер, који је био одговоран за највеће хитове Донна Суммер I они су компоновали песму "Цалл Ме" за соундтрацк филма Америцан Гиголо. Пуштен у фебруару 1980, песма је провела 6 недеља на првом месту у Америци, такође је била на првом месту у Енглеској I постал је хит у целом свету. Песма је најпродаванији сингл бенда у Америци (преко миллион продатих копија-златни статус) и према Биллбоард магазину, #1 сингл 1980. У новембру 1980, њихов следећи албум, Аутоамерицан (УК #3, УС #7) доноси још два број #1хита у У.С.: у реге стилу"Тхе Тиде Ис Хигх". Аутоамерицан био је одлазак из претходних Блондие албума, који садржи мање рока и нови талас стилских експеримената, а није био уопштено добро примљен од стране критике. У октобру 1981, Цхрyсалис Рецордс објављује 'Бест оф Блондие "(УК # 4, САД # 30), то је била прва компилација овог бенда.

Хиатус, Тхе Хунтер, раскид (1981—1982)

Са својим досадашњим успехом од 1978-80, Блондие је направио мању паузу 1981.Те године, Деббие Харрy I Јиммy Дестри објављују соло албуме; Стеин је помогао при изради Харрy албума Коо Коо (УК #6, УС #28). Франк Инфанте тужио бенд о недостатку ангажмана током Аутоамерицан сезоне, то је убрзо склоњено са оптужбе, а Инфанте је остао у бенду.

Бенд се опет ујединио 1982 да сними Тхе Хунтер (УК #9, УС #33). У контрасту са њиховим ранијим комерцијалним I критички прихваћеним успехом, Тхе Хунтер углавном добио млаке и негативне рецензије и није успео доћи до топ 20 у САД-у албум је завртео два хит сингла: "Исланд Оф Лост Соулс" (# 11 УК, # 37 САД) и "Wар Цхилд" (# 39 Велика Британија). Тхе Хунтер је такође укљио и песму под насловом "Фор Yоур Еyес Онлy" која дели свој наслов са 1981 Јамес Бонд филмом. Ова песма је изворно написана за специјално отварање насловне теме филма. Међутим, продуценти су изабрали другу песму истог назива, компоновану од стране Билл Цонти и Мицхаел Леесон. Блондие је понуђена прилика за извођење Цонти и Леесон песме, алиони су одбили ту понуду. Схеена Еастон извођење Цонти и Леесон тема песме је постала топ-десет сингл широм света. Напетости унутар бенда је у порасту због комерцијалног пада и стално присутног фокуса на Харрy, догађаји досежу тачку разлаза кад је Стеин добио дијагнозу са по живот опасном болести пемфигус. У августу 1982, Блондие отказује њихове турнеје планиране раније и најављује свој разлаз. Стеин I Харрy (у то време у вези)остају заједно, I повлаче се из светла јавности на неколико година, са изузетком једног сингла који је објављен "Русх Русх" (1983, за филм Сцарфаце) и 1985 "Феел Тхе СпинАфтер". Стеинсе опоравио од болести, Харрy се вратила својој соло каријери са нови албумом (Роцкбирд) 1986, са активним суделовањем Стеин. У међувремену, Бурке је постао сезонски бубњар (и свирао је неко време за Еурyтхмицс), и Дестри такође одржавају активну каријеру као продуцент и певач. Ремиx албум под називом Онце Море инто тхе Блеацх објављен је 1988, оглашен као привлачан ремиx класичних Блондие песама I материјала Харрy соло каријере.

Обнављање (1997—2004)

Харрy је наставила са својом успешном соло каријером наком распада бенда, што је помогло да бенд остане под окриљем јавности.У 1990, она поново почиње да ради са Стеин и Бурке за летњу турнеју као део "Есцапе фром Неw Yорк" са Јеррy Харрисон, Том Том Цлуб и Рамонеса. Бенд није званично реформиран до 1997, али: 1990 турнеја била је номинално соло Деборах Харрy пројект.

У 1996, Стеин I Харрy су започели процес поновног окупљања бенда Блондие и контактирају бивше чланове Бурке, Дестри и Валентине, који се за ово време преселио у Лондон и постао писац под својим правим именом Гарy Лацхман; његова књига Неw Yорк Роцкер: Мy Лифе ин тхе Бланк Генератион (2002) је мемоар сећања на године које је провео са бендом. Бивши чланови Нигел Харрисон и Франк Инфанте нису учествовали у поновном окупљању и подигли су оптужницу како би спречили поновно окупљање бенда под називом Блондие.

Године 1997, оригинални петоделни бенд се окупља, укључујући и Валентинена бас гитари, наступили су на три живе свирке, све на фестивалима спонзорисаним од стране локалних радио станица. Интернационална турнеја је била крајем 1998 I почетком 1999.

Нови албум, Но Еxит (УК #3, УС #18) објављен у фебруару 1999, је описан од стране Јиммy Дестри као "15 песама ни о чему".[12] Бенд је сад званично био у четворочланом саставу Харрy, Стеин, Бурке и Дестри: Валентиненије свирао на албуму, иако је радио аранжман за две песме. Но Еxит је дошао на треће место на британским топ листама, први сингл, "Мариа", који је Дестри написао мислећи на своје средњошколске дане тхин,[18] постаје Блондие шести У.К. број један сингл тачно двадесет година након првог "Хеарт оф Гласс", дајући бенду разлику у томе што је једини амерички акт до број један на степеницама синглова у Великој Британији 1970-их, 1980-их и 1990-их. "Мариа" (1999) "Мариа" присећа Блондие крајем 1970-их нови талас и био је број један у Великој Британији. Поново окупљени бенд пушта нови албум Тхе Цурсе оф Блондие (УК #36, УС #160) у октобру 2003. Испоставило се да је овај албум био најниже рангиран од сви досадашњих од 1976, али сингл "Гоод Боyс" је достигао 12место на британским листама. 2004, Јиммy Дестри,се повлачи са турнеја остављајући само Харрy, Стеин I Бурке (из оригиналне поставе) не појављујући се на живим наступима Дестри је наставио да ради као члан бенда у студију.

Легацy и Роцк анд Ролл Халл оф Фаме индукција (2006—)

Блондие, Моунтаин Wинерy, Саратога 2012.

До 1982, година када се бенд расформирао, Блондие је објавио шест студијских албума, сваки стилски I егзибиционистички бољи од претходног. Бенд је познат не само вокалним способностима Харрy, али и по уградњи елемената у њиховом раду од бројних поџанрова забавне музике, достизање од својих пунк корена, новог таласа, диска и хип хопа. У марту 2006, Блондие, након уводног говора Схирлеy Мансон из Гарбаге, били су примљени у Роцк анд Ролл Халл оф Фаме. Седам чланова било је позвано на церемонију, која је довела до сукоба између садашње групе и њихових бивших колега из бенда Нигел Харрисон и Франк Инфанте, који је питао током церемоније која је ишла уживо, да свира са бендом захтев је одбијен од Харрy. 22.Маја 2006, Блондие, су примљени у Роцк Wалк оф Фаме на Гуитар Центер на Холлywоод'с Сунсет Боулевард. Цлем Бурке I Паул Царбонара су изјавили у скоријим интервјуима да бенд ради на још једном албуму који би био њихов први нови албум од Тхе Цурсе оф Блондие из 2003. Царбонара га описује као "прави Блондие." Блондие је преузео северноамеричку турнеју са Пат Бенатар и Доннас на лето 2009. Након турнеје, у октобру, бенд је почео снимати за њихов девети студијски албум с продуцентом Јефф Салтзман. У децембру 2009, састав је издао песму "Wе Тхрее Кингс", како би се поклопили с прославом Божића. Нови албум се планира у продаји у 2010.

Чланови

Садашњи чланови

Деби Хари — главни вокал, гитара, маракас (1974—1982, 1997—данас)
Крис Стејн — гитара, бас (1974—1982, 1997—данас)
Клем Берк — бубњеви, удараљке, пратећи вокал (1974—1982, 1997—данас)
Ли Фокс — бас (члан за турнеје: 1997—2004, 2004—данас)
Мат Кац-Боен — клавијатура (2008—данас)
Томи Кеслер — гитара (2010—данас)

Бивши чланови

Фред Смит — бас (1974—1975)
Били О’Конор — бубњеви (1974—1975; умро 2015)
Џими Дестри — клавијатура, пратећи вокал (1974—1982, 1997—2004)
Гари Валентајн — бас, гитара (1975—1977, 1997)
Франк Инфанте — гитара, бас, пратећи вокал (1977—1982)
Најџел Харисон — бас (1978–1982, 1997)
Пол Карбонара — гитара, пратећи вокал (1997—2010)
Кевин Патрик (алијас, Кевин Топинг) — клавијатура, пратећи вокал (2003—2007)
Џими К. Боунс — гитара (2003)

Дискографија

Blondie (1976)
Plastic Letter (1978)
Parallel Lines (1978)
Eat to the Beat (1979)
Autoamerican (1980)
The Hunter (1982)
No Exit (1999)
The Curse of Blondie (2003)
Panic of Girls (2011)
Ghosts of Download (2014)
Pollinator (2017)

Спољашње везе

Званични веб-сајт
Дискографија Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јун 2009) на сајту recmod.com
Блонди на сајту Discogs