Азатиоприн
Азатиоприн (Азатхиоприне, Имурек) је лек који супресује имунски систем.[1]
 | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
6-[(1-метхyл-4-нитро-1Х-имидазол-5-yл)сулфанyл]-7Х-пурине | |
| Клинички подаци | |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | орално |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | Добро је апсорбован |
| Метаболизам | путем ксантин оксидазе |
| Полувреме елиминације | 3 сата |
| Излучивање | Ренално, минимално |
| Идентификатори | |
| CAS број | 446-86-6 |
| ATC код | L04AX01 (WHO) |
| PubChem | CID 2265 |
| DrugBank | APRD00811 |
| ChemSpider | 2178 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C9H7N7O2S |
| Моларна маса | 277.263 г/мол |
| |
Азатиоприн се користи код трансплантације органа и за третирање аутоимуних болести. Неке од аутоимуних болести су реуматоидни артритис, пемфигус, Инфламаторна болест црева (као што је Кронова болест и Улцерозни колитис)[2], мултипла склероза, аутоимуни хепатитис, атопични дерматитис и рестриктивна болест плућа.[3]
Азатиоприн омета синтезу пурина (аденина и гуанина), који су неопходни за ДНК синтезу. Инхибиција синтезе пурина има најјачи ефекат на брзо-растуће ћелије, у које спадају Т-ћелије и Б-ћелије.
Азатиоприн је пролек, који се конвертује у телу у активне метаболите 6-меркаптопурин (6-МП) и 6-тиоиносинску киселину.
Азатиоприн производи више генеричних произвођача. Он се продаје под именима (Азасан од стране компаније Салиx у САД, Имуран од стране компаније ГлаксоСмитКлајн у Канади, САДу, Аустралији и Великој Британији, Азамун у Финској, и Имурел у Скандинавији и Француској).
Историја
уредиАзатиоприн је увео у клиничку праксу Sir Рој Калн, британски пионир у трансплантацији. Он је следио рад Sir Петер Медавара у којем је откривена имунолошка база неприхватања трансплантираног ткива и органа. Калн је увео 6-меркаптопурин као експериментални имуносупресант за трансплантацију бубрега. Кад је азатиоприн био откривен, он га је применио као мање токсичну замену за 6-меркаптопурин. Дуго година, двојна терапија са азатиоприном и стероидима је била стандард за антирејекционе режиме, док циклоспорин није био уведен у клиничку праксу (такође Калнов допринос) 1978 године.
Механизам акције
уредиАзатиоприн је инхибитор ДНК синтезе. Он се конвертује у аналог пурина који инхибира пролиферацију ћелија, посебно лимфоцита. Он је ефективан кад се користи сам, нпр. код одређених аутоимуних болести, или у комбинацији са другим имуносупресантима код трансплантације органа.
Непосредне или краткотрајне нуспојаве
уредиНуспојаве нису честе. Неке од познатих нуспојава су мучнина, исцрпљеност, губитак косе, и осип. Зато што азатиоприн супресује кичмену мождину, пацијенти постају подложни инфекцијама. Мере опреза требају бити предузете кад се овај лек користи са пурин аналозима као што је је алопуринол. Ензим тиопурин С-метилтрансфераза (ТПМТ) деактивира 6-меркаптопурин. ТПМТ генски полиморфизам може довести до ексесивне токсичности лека.[4]
Мада је знатно скупљи[5], микофенолат мофетил се све више користи уместо азатиоприна за орган трансплантацију, пошто у мањој мери доводи до супресије кичмене мождине и опортунистичких инфекција, и има мању учесталост акутних неприхватања органа.[6] Азатиоприн је још увек веома значајан.
Дуготрајне нуспојаве
уреди
Он је листиран као људски карциноген у 11-том извештају о карциногенима САД министарства за Здравствене и Људске Услуге.[7]
Референце
уреди- ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
- ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). „Цхаптер 38. Пхармацотхерапy оф инфламматорy боwел дисеасе, Иммуносуппрессиве агентс”. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
- ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). „Цхаптер 52. Иммуносуппрессантс, толерогенс анд иммуностимулатнс”. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
- ^ Константопоулоу M, Белги А, Гриффитхс К, Сеале Ј, Мацфарлане А (2005). „Азатхиоприне-индуцед панцyтопениа ин а патиент wитх помпхолyx анд дефициенцy оф ерyтхроцyте тхиопурине метхyлтрансферасе”. БМЈ. 330 (7487): 350—1. ПМИД 15705694. дои:10.1136/бмј.330.7487.350.
- ^ Ремуззи Г. ет ал. Мyцопхенолате мофетил версус азатхиоприне фор превентион оф ацуте рејецтион ин ренал трансплантатион (МYСС): а рандомизед триал. Тхе Ланцет, Вол. 364, Аугуст 7, 2004; 503:12
- ^ Wоодроффе Р, Yао Г, Меадс C, Баyлисс С, Реадy А, Рафтерy Ј, Таyлор Р (2005). „Цлиницал анд цост-еффецтивенесс оф неwер иммуносуппрессиве регименс ин ренал трансплантатион: а сyстематиц ревиеw анд моделлинг студy”. Хеалтх Тецхнол Ассесс. 9 (21): 1—194. ПМИД 15899149.
- ^ Натионал Тоxицологy Програм. „Азатхиоприне”. Субстанце Профилес, Репорт он Ццарциногенс (Елевентх изд.). У.С. Департмент оф Хеалтх анд Хуман Сервицес. Архивирано из оригинала (ПДФ) 30. 07. 2009. г. Приступљено 28. 06. 2010.
Литература
уреди- Натионал Тоxицологy Програм. „Азатхиоприне”. Субстанце Профилес, Репорт он Ццарциногенс (Елевентх изд.). У.С. Департмент оф Хеалтх анд Хуман Сервицес. Архивирано из оригинала (ПДФ) 30. 07. 2009. г. Приступљено 28. 06. 2010.
